Transcript UPRAVLJANJE PONAŠANJEM U UČIONICI

UPRAVLJANJE PONAŠANJEM
U UČIONICI
ŠKOLA BEZ NASILJA – UNICEF, 2008
KORUGA DRAGANA
TEORIJSKA PODLOGA
1. TEORIJE INTELIGENCIJE (Gardner, Kolb)
2. TEORIJE UČENJA
3. TEORIJE RAZVOJA
4. TEORIJE RAZVOJA MORALNOSTI
5. TEORIJE GRUPE/MASE (Bandura, Adler, From)
6. TEORIJE MENADŽMENTA (Maslow i Kotler)
7. TEORIJE DRUŠTVENE PRAVDE (Freira)
TEORIJE UČENJA
SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM
PROCES UČENJA INTEGRIŠE UČENIKA SA SVIM
NJEGOVIM IND. POTREBAMA I OSOBENOSTIMA
 UČENIK UNOSI U OVAJ PROCES SVOJE POREKLO,
KOMPLEKSNOST I MULTIDIMENZIONALNOST

Wertsch 1997
 AKTIVNA vs RECEPTIVNE ULOGE UČENIKA –
NE REFLEKTUJE VEĆ KONSTRUIŠE RAZUMEVANJE ,
TRAGA ZA SMISLOM I ZNAČENJEM
 MOTIVACIJA POČIVA NA NARASTAJUĆOJ
KOMPETENTNOSTI - (ZNR-Vigotski)
Von Glasersfeld 1989
IMPLIKACIJE:
ULOGA NASTAVNIKA
MODERATOR vs PREDAVAČ:
NE PRENOSI SVOJE ZNANJE
VEĆ POMAŽE UČENIKU DA GA STEKNE (Bauersfeld, 1995)
U FOKUSU JE UČENIK A NE PREDAVAČ I SADRŽAJ
Gamoran, Secada, & Marrett, 1998
VEŠTINE Mvs P:
PITA // PRIČA
DRŽI MONOLOG // VODI DIJALOG
PODUČAVA OD NAPRED // PODRŽAVA OD POZADI
DAJE ODGOVORE // OMOGUĆAVA TRAGANJE I
ZAKLJUČIVANJE
Rhodes and Bellamy, 1999
ULOGA NASTAVNIKA - nastavak
NOVE VEŠTINE MODERATORA:
 PRILAGOĐAVA PROCES – POČINJE TAMO GDE JE
NAJAJČE INTERESOVANJE UČENIKA
 UREĐUJE SREDINU - DA BUDE PODRŽAVAJUĆA I
IZAZOVNA
 KRITIČNI CILJ JE RAZVOJ MIŠLJENJA KOD UČENIKA
NASTAVNIKE JE KONSULTANT I TRENER
Di Vesta, 1987
VEŠTINE SOCIJALNE INTERAKCIJE
1) Aktivno slušanje
2) Ekspresivna komunikacija - jasno izražavanje vlastitih
misli i osjećanja
3) Saradnja, deljenje, uvažavanje
4) Pregovaranje - uzimanje u obzir svih aspekata
konflikta i namera miroljubivog rešavanja sukoba, na
zadovoljstvo svih
5) Sposobnost odbijanja i istrajavanja u tome
6) Traženje pomoći : prepoznavanje potrebe za
podrškom i pristupanje dostupnim i odgovarajućim
resursima
TEORIJE RAZVOJA - 3 aktuelne teme
I TEMA: AFEKTIVNA VEZANOST:
Lorenc, Špic, Harlov, Bolbi, Ajnsvort
‘Popularni’ koncept svuda u svetu: deca se uspešno razvijaju
samo kada su u sigurnoj afektivnoj vezi i to sa svojom majkom.
Rien van Ijzendoorn
 Teorije afektivne vezanosti objašnjavaju samo 30%
problematičnog ponašanja
Druga pitanja:
 Multipla AV
 Oksitocin?
II TEMA:
ELASTIČNOST/FLEKSIBILNOST
Kapacitet za samo-ispravljanje
(longitudinalne studije)
Nove socijalne kompetencije
(responsivnost, komunikacija, empatija, briga/care)
III TEMA: STADIJUMI
Sigmund Frojd, Žan Pijaže, Erikson,
Sudhir Kakar (dharma stad.), Maslov
(Kieran Egan)
RAZVOJ-zaključci?
☺Biti i postajati
☺ Potrebe neodvojive
- javljanje simultano
☺ Stadijumi se
preklapaju
☺ CRC to uvažava!
Faktori zaštite razvoja
 Brižni odnosi
 Visoka očekivanja
 Mogućnost
doprinosa/učestvovanja
To se primenjuje na:
 Porodicu
 Školu
 Zajednicu
TEORIJE O MORALU
Lorenc Kolberg – III nivoa i
6 stadijuma razvoja moralnosti
I N - PREKONVENCIONALNI
I/1 POSLUŠNOST/IZBEGAVANJE KAZNE
I/2 LIČNA KORIST (šta tu ima za mene?)
II N – KONVENCIONALNI
II/1 INTERPERSONALIZAM/KONFORMIZAM
(dobar mamin dečko/ devojčica)
II/2 VIŠI AUTORITET/DRUŠTVENE NORME
(moralitet reda i zakona)
III N – POST-KONVENCIONALNI
III/1 DRUŠTVENI DOGOVOR (građanska svest)
III/2 UNIVERZALNI PRINCIPI (principijelna svest – CRC)
Karol Giligan – moralnost kao
brižnost (stadijumi)
I PREKONVENCIONALNI
cilj je preživljavanje
II KONVENCIONALNI
žrtvovanje je za opšte dobro
III POST- KONVENCIONALNI
princip nenasilja- ne povređuj
(ni druge, ni sebe)
DISCIPLINA U UČIONICI
 NAMETNUTA DISCIPLINA vs. SAMODISCIPLINA
pravila postavljena spolaj vs. pravila postavljena za sebe
smisao - strah od kazne vs. smisao – samopoštovanje
kazna vs. restitucija
krivica vs. odgovornost
 POZITIVNA DISCIPLINA - učenje pozitivnih oblika
ponašanja
 RESTORATIVNA DISCIPLINA – popravljanje štete,
iskupljenje
Disciplinski kontinuum
KAZNA – POSLEDICA – REŠENJE – POPRAVLJANJE
KAŽNJAVNJE
KAZNA I PONAŠANJE KOJE SE KAŽNJAVA
NISU SMISLOM POVEZANI
SUOČAVANJE SA POSLEDICAMA
NEPRIHVATLJIVO PONAŠANJE POVEZUJE SA
NASTALIM PRIRODNIM POSLEDICAMA
REŠAVANJE PROBLEMA
VIDI NEPOŽELJNO PONAŠANJE KAO
PROBLEM KOJI TREBA REŠITI
U SVA 3 PRISTUPA ODRASLI BIRA NAČIN DISCIPLINOVANJA,
BEZ UKLJUČIVANJA UČENIKA
RESTORATIVNA DISCIPLINA:
- NEZADOVOLJENA
-
POTREBA - SMISAO
NEPOŽELJNOG PONAŠANJA
ADRESIRA POTREBE OŠTEĆENIH
RADI SA SVIMA NA
POPRAVLJANJU ŠTETE
POBOLJŠAVA BUDUĆE PONAŠANJE
ISCELJUJE
KORISTI SARADNJU KAO PROCES
Ciljevi restorativne discipline:
•Razumeti povređenost i razviti empatiju povređenog
•Čuti i idgovoriti na potrebe povređenog
•Ohrabriti odgovornost kroz planiranje i saradnju
•Reintegrisati počinioca u zajednicu kao vrednog
•Kreirati brižnu klimu u zajednici
•Promeniti sistem kada on doprinosi povređivanju
PRAKTIČNE IMPLIKACIJE
TEORIJSKIH RAZMATRANJA
PRAVILA
RESTITUCIJA
PARTICIPACIJA
VRŠNJAČKI AKTIVIZAM
POVERENJE/SARADNJA
INTERAKCIJA
KONSTRUKCIJA MEHANIZAMA
POSTUPCI I TEHNIKE
Rad u grupi/timu:
 sa zajedničkim ciljem
 dele informacije i zadatke, saradjuju,
razvijaju ličnu odgovornost
 menjaju uloge: vođa, zapisničar, onaj koji
rešava probleme, spremač, itd...
 razviju prijateljske odnose
 potencijalne žrtve bullying-a se osnažuju
 po završetku zadatka – razmena....
Vežbe za grupnu koheziju:
•igre poverenja, saradnje, kooperativne igre
•zajedničko rešavanje raznih problema
•igre uloga u izazovnim situacijama
•simulacija realnih događaja (npr. situacija
zlostavljanja, preživljavanje u prašumi...)
•dramatizacije, animacije, imitacije...
Razvoj odeljenske zajednice:
 Jutarnje okupljanje – na početku ili
kraju dana
 Krug za prijatelja/“krug podrške”
 “Zabrinjavajući problemi”
 Ortaci na delu
 Vršnjački medijatori
 Projekti
Samo/Kontrola nad ponašanjem u
odeljenju:
 Kutak za hlađenje –bez prisile
 Pregovaranje do prihvatljivog rešenja
 Time-out – izdvajanje iz sukoba
 Igranje uloga (ili s lutkama za mlađe) – participatorna





drama
Forum teatar – pozorište potlačenih
Cedulje/pano/drvo poverenja – traženje indirektne
pomoći
Po čemu se razlikujemo – tabele, ček liste, kalendar
Zajedno protiv straha – medalje, zastavice, bedževi
.....
Veštine upravljanja situacijom
a) izbegavanje beskrajne argumentacije, jezika suđenja,
etiketiranja
b) ignorisanje provokacija
c) smirivanje emocija, posebno besa
d) Analizirati s decom rizike, prepreke, mogućnosti za
reagovanje.
e) Repertoar mogućih rešenja čini decu snažnijom.
(Svaka konfliktna situacija može poslužiti kao povod za
vežbanje: kroz igranje uloga, rad u grupama, rasprave o
mogućim rešenjima konfliktnih situacija)
Primeri vršnjačke pomoći:
 zaštitnici mlađih
 podrška za ugrožene
 “savetnici” – za pitanja iz sandučeta poverenja
 uključuju nove učenike u VT
 sprečavaju «navijanje» kad dođe do sukoba
 potstiču vršnjake da pomažu u učenju, veštinama,
 da se konstruktivno suprotstve nepravdi, neuvažavanju
različitosti, stereotipima i predrasudama
 dežuraju – svi im se mogu obraćati
 “rezervoari” empatije
 traže pomoć od odraslih pomagača