Transcript IOP Tanja Colin

OBRAZOVANJE NETIPIČNE
DECE: KAKO OBEZBEDITI
USPEH ?
Tatjana Čolin, M.A.
California State University
[email protected]
[email protected]
Modul #1
Inkluzivno obrazovanje:
Izmedju želja i mogućnosti
– šta je dobro inkluzivno
obrazovanje?
Tatjana Čolin, M.A.
California State University
[email protected]
[email protected]
Istorija odnosa “tipičnih”prema
“netipičnima”




Nerazumevanje – ”isterivanje djavola”
(do 18 veka) –odbacivanje/popravljanje
Sažaljenje - pokret za moralni
tretman/”olakšati život jadnima” (18 do
početka 20 veka) - izolacija
Prihvatanje – ”izjednačeni ali odvojeni” –
specijalne škole/u zajednici ali odvojeni
(1900-te do 1970-ih)
Integracija – pokret “normalizacije” (1970
– danas) –potpuno oključivanje
Ko je “netipičan”?
Svaka osoba kojoj je potrebna dodatna podrška u
životnom okruženju kako bi zadovoljila svoje
potrebe (svi medju nama koji ne mogu manjeviše samostalno da zadovolje svoje potrebe i
nezavisno funkcionišu u prirodnom okruženju)



Isključenje osoba sa najozbiljnijim smetnjama iz
školskog okruženja/ ko ne može da se prilagodi
ne ulazi u sistem
Disproporcionalno visoka prevalencija manjinskih
grupa (siromašni, druge kulture) u specijalnom
obrazovanju -pseudoretardacija
Visoka “drop out” stopa “netipičnih” sa lakšim
smetnjama
Ko je “netipičan” u obrazovnom
sistemu?
Onaj ko NE MOŽE da pohadja školu i ovlada
tipičnim školskim kurikulumom bez dodatnih
intervencija i podrške (modifikacija i adaptacija)
KATEGORIZACIJA/DIJAGNOZA JE SAMO OKVIR ZA
PLANIRANJE PODRŠKE (daje jako malo podataka
o karakteristikama individue)
Osobe sa smetnjama u razvoju imaju iste
potrebe kao sva ljudska bića!!!
MODELI PRAKSE
MEDICINSKI
SOCIJALNI









DONOŠENJE ODLUKA
ZASNOVANO NA DIJAGNOZI
EKSPERTSKI MODEL DONOŠENJA
ODLUKA
POLAZIŠTE: KATEGORIZACIJA
JEZIK: ETIKETIRAJUĆI
POSLEDICE: IZDVAJANJE IZ
“PRIRODNOG” OKRUŽENJA
PROCENJIVANJE ORIJENTISANO
NA POSLEDICE OŠTEĆENJA
NISKO SAMOPOŠTOVANJE I
SAMODETERMINIZAM
NAUČENA PASIVNOST
NAUČENA BESPOMOĆNOST







DONOŠENJE ODLUKA
ZASNOVANO NA INDIVIDUALNIM
POTREBAMA
PARTNERSKI MODEL DONOŠENJA
ODLUKA/TIM
POLAZIŠTE: OVLADANE VEŠTINE
+ VEŠTINE U NASTAJANJU
PROCENJIVANJE ORIJENTISANO
NA DONOŠENJE ODLUKE
(PROGRAM...)
UČENJE SAMOSTALNOSTI
USLUGE RAZNOVRSNE,
PRILAGOĐENE POTREBAMA, U
PRIRODNOJ SREDINI
SAMO- DETERMINIZAM
Osnovna pitanja u radu sa
“netipičnima”







Šta je obrazovanje i vaspitanje?
Šta je učenje i razvoj?
Šta je cilj učenja i obrazovanja?
Ko može da uči i da se razvija?
Šta je merilo uspeha u obrazovanju i
vaspitanju?
Šta znači “dostizanje punih potencijala”?
Šta znaci “individualni plan podrške”?
Šta je cilj obrazovanja/plana podrške (uvek u redovnoj ili specijalnoj školi)?




Izgradjivanje veština samostalnog življenja–
ovladavanje lepezom veština koje omogućavaju
osobi da se na najadekvatnji način prilagodi
promenama u spoljašnjoj sredini
Postepeno sticanje kontrole nad sopstvenim
životom-ovladavanje spoljašnjom sredinom
Što samostalnije funkcionisanje u prirodnoj
sredini (“tipičnoj” sredini)-ekonomska
nezavisnost/odnosi s drugim ljudma/zajednica
Cilj svake intervencije (podrške) je da razvije
specifične veštine kako dodatna podrška više ne
bi bila potrebna
ZAŠTO treba modifikovati školu ?








Rigidna, selektirajuća (samo najbolji “isplivaju”)
Niska školska postignuća “tipičnih”
Alarmantna stopa funkcionalne nepismenosti
Profesionalna/životna nepripremljenost
“Škola po meri deteta” proizvodi uspešnije
individue – ekonomski nezavisne,
socijalno/emotivno integrisane
Empirija/iskustvo
Zakonska regulativa
Društvena i lična korist
Trebalo bi da...





Kreiramo obrazovno, radno i životno
okruženje “po meri svih gradjana”
Omogućimo svim članovima društva
dostizanje njihovih punih potencijala
Obezbedimo “jednake mogućnosti za sve”
Prilagodimo školovanje individualnim
potrebama i mogućnostima svake osobe
Kreiramo tolerantno, demokratsko društvo
bazirano na poštovanju ljudskih prava i
poštovanju različitosti
= Netipični “ispadaju” iz / ne ulaze u
školski sistem
MOGU LI NASTAVNICI IŠTA DA UČINE DA
PRILAGODE ŠKOLU NETIPIČNIM DJACIMA
DA!!!!!!


Idealno bi bilo kreirati Individualni Obrazovni Plan za
svakog polaznika (jedini način da se PRECIZNO definiše
potreba i pruži odgovarajuća podrška) – NEMOGUĆE!
ZATO,
Moramo iskoristiti empirijski dokazane “faktore privlačnosti”
– istraživanja pokazuju da neke aktivnosti i promene u
uobičajenoj praksi rada generalno (NE za svakog, NEMA
univerzalnih rešenja i “recepata”) povećavaju “privlačnost”
škole
Empirijski dokazane činjenice





DSR - bolja socijalna/emotivna postignuća
- ne gora akademska postignuća
DBSR - ne gora akademska postignuća
- bolja socijalno/emotivna post.
RDSR - zadovoljni
RDBSR - “smekšaju”
Nastavnici - sa iskustvom i treningom postaju
zagovornici inkluzije
- iskustvo povecava efikasnost u
radu sa DSR
Šta može da se uradi bez kreiranja
IOP-a za svakog polaznika?
Istraživanja pokazuju da su za uspešno obrazovanje
“netipičnih” krucijalne MODIFIKACIJE ILI
ADAPTACIJE U
 Fizičkoj sredini (učionici, školi)
 Nastavnom planu i programu (kurikulum)
 Nastavnim
pomagalima/udžbenicima/materijalima
 Metodama rada
 Dnevnom rasporedu-organizaciji nastave
 Načinu provere naučenog
MODIFIKACIJE I ADAPTACIJE MORAJU BITI ŠTO
DISKRETNIJE/ NE-STIGMATIZUJUĆE
Šta može da se uradi bez kreiranja
IOP-a za svakog polaznika?
Istraživanja ukazuju na jedan “prelomni” faktor za
uspešno obrazovanje “netipičnih” –
KARAKTERISTIKE EDUKATORA
 Atmosfera u učionici (prijateljska vs. restriktivna)
 Karakteristike ličnosti nastavnika vs. znanje
predmeta
 Komunikacioni stil edukatora (kvalitet vs.
kvantitet interakcija, jasnoća poruka, način
prezentacije gradiva)
 Percepcija prirode “netipičnosti” (problem vs.
izazov)
 Sposobnost prilagodjavanja vs. rigidnost
(nekonvencionalno ”out of the box” razmišljanje,
“problem-solving” veštine)
Šta može da se uradi bez kreiranja
IOP-a za svakog polaznika?
Istraživanja ukazuju da uspešno obrazovani
“netipični” izdvajaju sledeće kontribuirajuće
faktore:
 Predvidjljivost situacije/ jasna očekivanja
 Veza izmedju kurikuluma (onog šta se u školi uči)
i života/mogućnosti zaposlenja
 Mogućnost izbora i fleksibilnost
 Karakteristike ličnosti nastavnika
 Osećanje prihvaćenosti, odsustvo straha od
greške (mogućnost popravljanja greške)
 Osećanje da je poštovan i uvažavan/socijalni
validitet
Modul #2
ADAPTACIJE I
MODIFIKACIJE U
UČIONICI: KAKO
PRILAGODITI ŠKOLU DSI
Tatjana Čolin, M.A.
California State University
[email protected]
[email protected]
Ključne oblasti







Fizička sredina (gde se uči)
Nastavni plan i program (šta se uči)
Nastavna pomagala/ udžbenici/ materijali
(iz čega se uči)
Metode rada (kako se uči)
Dnevni/nedeljni/semestralni raspored
(kada se uči)
Nastavno osoblje (ko ih uči)
Procena znanja (kako se proverava šta
je naučeno)
Fizička sredina (gde se uči)


Prirodno okruženje - klasična škola
Prilagođena učionica - klasična učionica
- raspored sedenja (formalno/neformalno; izbor/nametnuto,
promenljiv/nepromenljiv)
- familijarnost (poznatost okruženja)
- prijatnost (friendliness) (posteri, časopisi, slike)
- lični pečat u prostoru (produkti polaznika, lični objekti, participacija u kreiranju,
održavanju prostora)
- dostupnost (prostora/materijala, svetlost, boje, uslovi za rad)
- kulturološka senzitivnost (socijalna validnost kroz okruženje, pozitivni
primeri, kulturološki sadržaji)
- vidno polje
(jasno istaknuta pravila/očekivanja, grafički modeli onoga što se uči)
Fizičko okruženje









Pristupačnost, dostupnost (prostora, materijala)
Stimulativnost (posteri, poruke – jasno, zapamtljivo)
Raspored sedenja (neformalno vs. formalno, izbor vs.
nametnuto)
Istaknuta vidjiva, jasno definisana očekivanja tj. pravila
Fizički izgled nastavnog/školskog osoblja (sličnost s
polaznicima, miris, pol, težina, rasa, jezik)
Izgled učionice (familijarnost, kulturološka/socijalna
senzitivnost, promovisanje različitosti, prijateljska
atmosfera)
Izlaganje “produkata” polaznika (okruženost dobrim
primerima)
Svetlost, boje (prikladjeni netipičnosti)
Participacija u kreiranju/održavanju školskog okruženja
Nastavni plan i program
(šta se uči)








Povezano s predhodnim iskustvom – potpuno
nepoznato
Odmah upotrebljivo - neupotrebljivo (šta će mi
to?)
Prilagodjeno - neprilagodjeno hronološkom
uzrastu
Izbor - nametnuto
Prilagodjeno - neprilagođeno interesovanjima
Poduprto konkretnim primerima – teorija
Postepenost u pristupu novom
Upotreba metoda održavanja pažnje
Nastavni plan i program
(šta se uči)








Podeljenost u smislene celine (grupisanje
informacija)
Kontinuirano obnavljanje naučenog (posle svake celine)
Kontinuirana provera razumevanja (najslabija karika)
Fokus na ishode – fokus na proces (šta je cilj obuke?)
Eliminisanje mogućnosti neuspeha (error-free
learning environment)
Zona proksimalnog razvoja (izazovno, ali
dostižno)
Jasno, razumljivo, kratko (količina i kvalitet
prenešenih informacija)
Podcrtavanje šireg konteksta (okvir onog što se uči)
Kurikulum










Vezanost za predhodna iskustva polaznika
Smislenost i upotrebljivost (korist - šta će to
meni?)
Prilagodjenost hronološkom uzrastu polaznika
Mogućnost izbora -participacija (fleksibilnost)
Prilagodjenost potencijalima i interesovanjima
Prirodno okruženje (CBI)
Fokus na ishode (šta je cilj obuke)
Eliminisanje mogućnosti neuspeha (error-free
learning environment)
Zona proksimalnog razvoja (izazovno, ali
dostižno)
Količina i kvalitet prenešenih informacija (manje
ali jasno)
Nastavna pomagala/ udžbenici/
materijali (iz čega se uči)










Male, lako “svarljive” informacione jedinice
Jasno definisan cilj svake jedinice
Provera razumevanja ugradjena u tekst
Vežbe za proveru znanja ugradjene u tekst
Prilagođenost kulturološkom karakteristikama, hronološkom
uzrastu i interesovanjima
Prirodan kontekst (obazrivo sa “modernim” didaktičkim
materijalima)
Jasnoća, kratkoća poruka (profesionalni žargon)
Grafička rešenja (prilagodjena zakonitostima ljudske
pecepcije, upotreba boja za naglašavanje, slika – jasnoća,
familijarnost, naglašavanje bitnog)
Varijetet nivoa propratnih materijala (Bloom’ova
taksonomija)
Prečice su OK – usmerene na jasan cilj
Nastavna sredstva (udžbenici,
pomagala)







Prilagođenost kulturološkom karakteristikama,
različitosti, hronološkom uzrastu i
interesovanjima
Prirodan kontekst (čuvajte se modernih
“didaktičkih” materijala!)
Jasnoća, kratkoća poruka (profesionalni žargon)
– poruka primljena vs. poslata
Grafička rešenja (bliskost, familijarnost, jasnoća,
mogućnost izbora, participacija u kreiranju)
Negovanje polaznikovog
samopoštovanja/socijalna validnost (ocenjivanje,
neizdvajanje, dostižno)
Varijetet nivoa (Bloom-ova taksonomija)
Prečice su OK, kada nam je cilj jasan (cilj
opravdava sredstvo)
Metode rada (kako se uči)

Nekonvencionalan pristup instrukciji,
nekonvencionalni “domaći zadaci” (prilagodjeni
prirodnom okruženju)

Što manje “suvih predavanja”
(oslanjanje na
auditorno procesovanje je generalno najNEefikasnije)

Instrukcija prilagodjena stilovima učenja
(kulturološki i/ili u odnosu na netipičnost – auditorno vs. vizuelno,
kinestetičko, taktilno)

Brojne mogućnosti za vežbanje novih
veština u uslovima što sličnijim prirodnim
(stalna provera znanja, obnavljanje prethodno naučenog u “upotrebljivom”
kontekstu)
Metode rada (kako se uči)

Kreiranje error-free okruženja
Interaktivni rad, rad u malim grupama
Rad fokusiran na rešavanje problema
Debatni klubovi (vežbe u metodama analize i sinteze,

Instrukcija u metodama učenja






argumentovanja, istraživačkog rada, “iz tuđe kože” perspektive)
(učenje kako se uči tehnike memorisanja, tehnike organizovanja gradiva, tehnike
“preslišavanja”, sopstvene grafičke obrade materijala, rešavanje problema
u učenju, učenje kroz postavljanje pitanja)
Instrukcija/procena prilagodjena Bloom-ovoj
taksonomiji (težiti ka najvišim nivoima, ići postepeno)
Jasna očekivanja, jasne instrukcije (šta radim i zašto?)
Što više instrukcije u prirodnom okruženju (CBI)
Metode rada








Nekonvencionalan pristup instrukciji, nekonvencionalni
domaći zadaci (prilagodjeni prirodnom okruženju)
Što manje “suvih predavanja” (oslanjanje na auditorno
procesovanje generalno najNEefikasnije)
Funkcionalna (nekonvencionalna) procena naučenog
Poštovanje dostojanstva polaznika (ocenjivanje, javnost
informacija)
Instrukcija prilagodjena stilovima učenja (kulturološki i/ili u
odnosu na netipičnost – auditorno vs. vizuelno,
kinestetičko, taktilno)
Brojne mogućnosti za vežbanje novih veština u uslovima
što sličnijim prirodnim/kreiranje error-free okruženja
Interaktivan rad, rad u malim grupama, instrukcija u
metodama učenja (učenje kako se uči - tehnike
memorisanja, rešavanje problema tj. problem-solving
skills)
Instrukcija/procena prilagodjena Bloom-ovoj taksonomiji
Dnevnom/nedeljnom/semestralnom
rasporedu (kada se uči)

Rigidnost – fleksibilnost
- sistemski ugradjena
(organizacija nastave mora biti takva da
ostavlja mogućnost za fleksibilnost)
- jasnoća očekivanja
(polaznik mora znati/biti informisan o
kratkoroćnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima, dogovor o promeni rasporeda)
- participacija u planiranju
(polaznik je taj koji planira
svoje vreme, mogućnosti, postignuća, kratke, srednje ciljeve)
- odgovornost
(polaznik prihvata odgovornost za dosticanje ciljeva u
promenjenim okolnostima)
- praćenje
- podrška
(edukatori prate polaznika u promenjenim uslovima)
(edukator pruža podršku)
Nastavno osoblje (ko ih uči)

Fizički izgled nastavnog/školskog osoblja
(sličnost s polaznicima, miris, pol, težina, rasa, jezik)



Priprema za nastavu
(godišnji, semestralni, mesečni, nedeljni
plan; revidiranje, promena plana u odnosu na okolnosti; kontinuirano usavršavanje,
noviteti)
Atmosfera u učionici (prijateljska vs. restriktivna)
Odnos prema sebi i drugima (profesionalizam; etički
kodeks pomažućih profesija)

Komunikacioni stil edukatora
(kvalitet vs. kvantitet
interakcija, jasnoća poruka, način prezentacije gradiva; DA LI JE PORUKA
PRIMLJENA?)

Percepcija ljudske prirode i sposobnosti
(problem vs. izazov)
Nastavno osoblje (ko ih uči)

Sposobnost prilagodjavanja - rigidnost
(nekonvencionalno ”out of the box” razmišljanje, “problem-solving” veštine)

Način rukovođenja učionicom (behavior
management) prilagođen odraslim polaznicima
Komunikacioni stil
Način reagovanja u stresnim situacijama
Očekivanja prema polaznicima (niska očekivanja,

Pripisivanje socijalnog validiteta





niska postignuća)
nevrednovanje)
(disciplina za
Miljenici - problematični (odnos prema polaznicima)
Svest o sebi (sopstveni kulturološki, socijalni, vrednosni
background, stereotipi, predrasude, verovanja)
Nastavnici
PROFESIONALNA ETIKA:

Prvo pravilo profesionalne etike “Ne čini štetu” (Do no
harm)

Vi ste u službi svojih polaznika i roditelja

Ne preuzimajte na sebe šta ne možete obaviti

Šta preuzmete, obavite!

Ne zaboravite - djak NIJE kriv za neuspehe (prilagodi se
klijentu, ne obrnuto)

Pomirite se sa onim na šta ne mozete da utičete

Utičite na ono što možete da promenite (NISMO
svemogući)

Dostojanstvo i integritet klijenta na prvom mestu
 Vežbajte strpljenje i nevrednovanje

Zapamtite – “kako seješ, tako žanješ”
Nastavnici
KONTINUIRANO UČENJE








Čitajte, učite, pitajte, idite na seminare
Ne plašite se grešaka, one su poželjne -tako učite!
Igrajte se Šerlok Holmsa – barijere se mogu prevazići na
mnogo različitih načina (vežbajte nekonvencionalno
razmišljanje)
Savetujte se sa kolegama (savetujte, ne - žalite!)
Dobra metoda postiže dobre rezultate - kad nesto “ne ide”,
menjajte pristup
Izoštravajte svoje profesionalne sposobnosti kroz rad na
sebi
Ovladajte osnovama behavior management-a u učionici
(znajte razliku izmedju nagrade, negativnog potkrepljenja i
kazne)
Znajte razliku izmedju nametnute i samodiscipline
Nastavnici
SOPSTVENO MENTALNO ZDRAVLJE
 Svakodnevno odvojte vreme za samoreflekciju
 Organizujte se tako da imate vremena da
redovno “punite baterije”
 Uvežbajte tehnike za smanjenje stresa
 Kreirajte situacije za smeh i pozitivnu
komunikaciju
 Negujte pozitivne odnose sa kolegama, djacima,
njihovim porodicama, zajednici
 Negujte veru u dobre ishode (positive thinking)
 Vežbajte tehnike prihvatanja “bez obzira”
 Znajte da se promene ne dešavaju preko noći
Nastavnici
SENZITIVNOST ZA NETIPIČNOST

Budite svesni svog kulturološkog background-a i svog
vrednosnog sistema (znajte sebe same)

Znajte da je vaša realnost samo jedna od mogućih realnosti

Upoznajte svoje predrasude i stereotipe (svi ih imamo, to je
prirodno, one se uče spontano, a odučavaju samo kroz
svesni napor)
 Upoznajte svoje djake (“know thy client”)

Negujte poštovanje različitosti (različitost kao izazov i
podstrek)

Slušajte čak i kad se ne slažete, vežbajte “bivanje u tudjoj
koži”

Čuvajte se “okrivljavanja okrivljenog” i “samo-ostvarujućih
proročanstava”

Znajte šta je “etnocentrizam”
Procena znanja (kako se
proverava šta je naučeno)

Cilj je naučiti ih, ne proveriti da li su naučili
Greške se ne kažnjavaju
Usmeno odgovaranje (kad je volontirano, kad je prikladno).
Fokus na cilj (šta je trebalo da se nauči? Na koje sve načine mogu

Kako se pravi pismeni test?







da proverim da li je i naučeno?)
tačan odgovor, “otvoreno” pitanje)
(T/N, popuni praznine, zaokruži
Od lakšeg ka težem (od error-free pitanja ka težima)
Vežbanje za proveru (probne provere, primeri prethodnih
testova, davanje primera dobrih odgovora, naglašavanje na šta da se
obrati pažnja, kreiranje istih uslova pri testiranju)
Provera na primeru – testu reprodukcije
BLUM: Znanje – razumevanje - primena – analiza
– sinteza – evaluacija
From Benjamin S. Bloom Taxonomy of educational objectives.
Blumova taksonomija znanja
Kompetencije
Usvojene veštine
Znanje

Zapažanje i prepoznavanje
informacija
Zna datume, mesta, dogadjaje
Zna ključne ideje
Zna o čemu se radi
Pitanja:
nabroj, definiši, prepričaj, opiši,
identifikuj, pokaži, obeleži,
prikupi, kategoriši, citiraj, navedi,
imenuj, ko, kada, gde, šta, etc.
Kompetencije
Usvojene veštine
Razumevanje

Razume informacije
Shvata značenje informacija
Prebacuje znanje u drugačiji
kontekst
Interpretira činjenice, nalazi
sličnosti i razlike
Ređa, grupiše, identifikuje
kauzalnost
Predvidja ishode
Pitanja :
sumiraj, opiši, interpretiraj,
uporedi, predvidi, poveži, iydvoj,
proceni, prodiskutuj, proširi
značenje,
Kompetencije
Usvojene veštine
Primena

Ume da upotrebi informaciju
Primeni metode, koncepte,
teorije u sasvim novim
situacijama
Reši nepoznat problem
upotrebivši potrebne veštine ili
znanje
Pitanja :
primeni, demonstriraj,
proračunaj, dovrši, ilustruj, smisli
primer, reši problem, ispitaj dato,
modifikuj, ustanovi odnose,
izmeni u kontekstu, klasifikuj,
eksperimentiši, daj nov primere
Kompetencije
Usvojene veštine
Analiza

Uviđanje zakonitosti
Organizacija delova u celine
Prepoznavanje skrivenog
značenja
Identifikacija komponenti
sistema
Pitanja :
analiziraj značenje, razdvoji,
ustanovi medjuzavisnost,
identifikuj nivoe opštosti, objasni
nevidljiva značenja, poveži,
klasifikuj, poređaj, podeli,
uporedi, izdvoji, objasni, donesi
zaključke
Kompetencije
Usvojene veštine
Sinteza

Koristi poznate ideje kako bi
kreirao potpuno nove
Generalizuje iz datih podataka
Pravi međuzavisnosti i povezuje
znanja iz različitih oblasti
Zaključuje, predviđa
Pitanja :
iskombinuj, integriši, modifikuj
dato, reorganizuj, promeni,
isplaniraj, kreiraj novo, smisli
nove ideje, odgovori na “a šta
ako?”, složi ideje, formuliši i
artikuliši, pripremi, generalizuj,
preradi
Kompetencije
Evaluacija
Usvojene veštine
Poredi i pravi razliku među
idejama
procenjuje
Pravi izbore bazirane na
podkrepljenim činjenicama
Verifikuje vrednost činjenica
Prepoznaje
subjektivnost/činjenice
Pitanja :
proceni, odluči, rangiraj u
kontekstu, oceni, testiraj,
premeri, preporuči, argumentuj,
ubedi, selektiraj, premeri,
objasni, razdvoji argumente,
podupri dokazima, donesi
zaključke, uporedi zaključke,
sumiraj

Modul #3
INDIVIDUALNI OBRAZOVNI
PLANOVI : KAKO
OBRAZOVATI NETIPIČNE
DJAKE U TIPIČNOM
OKRUŽENJU
Tatjana Colin, M.A.
California State University
KAKO?



Planirano i timski
U skladu sa detetovim mogućnostima
i potrebama
Uz PODRŠKU!
ZAŠTO?



U suprotnom, uspeh malo verovatan
U suprotnom, nastavnici ostavljeni
sami sebi – zbunjenost,
frustriranost...
Inkluzija ima blagotvorno dejstvo i
na “tipičnu” decu
Šta znači podrška?
BILO KOJA MODIFIKACIJA ILI ADAPTACIJA
 Fizičke sredine
 Nastavnog plana i programa
 Nastavnih pomagala/materijala
 Metoda rada
 Dnevnog rasporeda
 Stručnjaka koji realizuju program škole
 Načina provere znanja
Kako planirati podršku?
Tako što se napravi
INDIVIDUALNI
OBRAZOVNI
PLAN
ŠTA JE TO IOP?

INSTRUMENT KOJIM SE OBEZBEĐUJE PRILAGOĐAVANJE
OBRAZOVANJA DECE SA TEŠKOĆAMA U RAZVOJU
NJIHOVIM MOGUĆNOSTIMA I POTREBAMA.

PISANI DOKUMENT KOJI KREIRA TIM (nastavnik, roditelj,
školski psiholog, svi relevantni stručnjaci) DA BI SE
UTVRDILI NAČINI PODRŠKE INDIVIDUALNIM
MOGUĆNOSTIMA ZA UČENJE I INDIVIDUALNIM
POTREBAMA DETETA SA CILJEM PRILAGOĐAVANJA
PROCESA NJEGOVOG OBRAZOVANJA.
NA KOJIM PREMISAMA POČIVA?



ZA DETE SA TEŠKOĆAMA
JE KORISNO DA SE
ŠKOLUJE SA SVOJIM
VRŠNJACIMA BEZ
TEŠKOĆA
POSTIŽU BOLJE I
AKADEMSKE I
VANAKADEMSKE
REZULTATE
UVAŽAVA POTREBE
DETETA I NJEGOVE
INDIVIDUALNE OSOBINE


ZASNIVA SE NA
JEDINSTVENOSTI SVAKE
INDIVIDUE
I DECA BEZ TEŠKOĆA
IMAJU KORISTI OD
INKLUZIJE PODRŽANE
KROZ IOP
KARAKTERISTIKE IOP



TO JE PISANI
DOKUMENT
POKRIVA OBLASTI
AKADEMSKIH I
VANAKADEMSKIH
ZNANJA I VEŠTINA
ZASNIVA SE NA
DINAMIČKOJ PROCENI
ODNOSA AKTUALNOG
I PLANIRANOG NIVOA
ZNANJA I VEŠTINA



DEFINIŠE NIVO
PODRŠKE KOJI JE
POTREBAN DETETU U
UČENJU I ŠKOLSKOM
ŽIVOTU
AFIRMIŠE TIMSKI RAD
I U NJEMU
KOMPETENCIJE I
ODGOVORNOST SVIH
ČLANOVA TIMA
...
ŠTA SADRŽI IOP?



Detaljan opis
aktualnog nivoa
funkcionisanja
Individualne
karakteristike deteta
(snage, potrebe,
interesovanja,
mogućnosti)
Oblasti zaostajanja za
vršnjacima





Ciljeve koji se žele
postići u definisanom
periodu
Oblike, nivoe i
učestalost podrške
Strukturu tima
zaduženog za IOP
Načine praćenja
Termin evaluativnog
sastanka
Gde se kreira i realizuje IOP?
IOP SE KREIRA I REALIZUJE TIMSKI:
 U ŠKOLI

U KUĆI

U ZAJEDNICI
KADA SE PRAVI IOP?






Inicijalni: pred polazak u školu (lokalna
škola je prva opcija)
Nakon izvesnog vremena IOP se evaluira i
revidira
Na početku svake školske godine i
polugodišta
Kada se utvrdi potreba za to
Na zahtev bilo kog člana
Kada se dete premešta u novo obrazovno
ili životno okruženje
PRINCIPI RADA IOP TIMA







Sveobuhvatna holistička funkcionalna
procena deteta
Uvažavanje želja roditelja i deteta
Partnerski (multikulturalni) model
komunikacije
Fokus na potencijalima za razvoj i učenje
Interes deteta
Realistično postavljanje ciljeva za
vremenski rok
...
...PRINCIPI RADA IOP TIMA







Pozitivan rečnik u postavljanju ciljeva
Operacionalizovani (merljivi) ciljevi
Usmerenost na angažovanje svih
postojećih potencijala deteta, porodice,
škole...
Jasno definisano KO i ŠTA
Timska i individualna odgovornost
Najdiskretnija moguća podrška
Podrška u prirodnom kontekstu
Elementi sastanka IOP tima







Predsedavajući definiše razlog sastanka
Predstavljanje svih članova tima
Evaluacija prethodnog IOP
Diskusija o aktualnom nivou
funkcionisanja deteta
Diskusija o odnosu između ostvarenog i
očekivanog/željenog
Identifikacija eventualnih potreba za
posebnom podrškom
...
...Elementi sastanka IOP tima






Ciljevi za naredni period
Tip, nivo i uvremenjenost podrške
Definisanje osoba zaduženih za
podršku
Način i tip komunikacije u timu i
načini praćenja napredovanja
Određivanje okvirnog datuma
sledećeg sastanka IOP tima
Određivanje koordinatora tima
Pitanja i dileme







Kako ocenjivati dete sa IOP-em?
Šta ako su roditelji nekooperativni?
Da li je drugaciji tretman fer prema drugoj
deci?
Šta kad sam “sve probala, a ne ide”?
Šta ako se članovi tima ne pridržavaju
dogovorenog?
Šta kad ne postižemo definisane IOP
ciljeve?
Šta kada se “obični” roditelji bune?