Transcript preventivno-korektivni tretman kod dece rođene sa faktorima rizika

PREVENTIVNO-KOREKTIVNI TRETMAN KOD
DECE
ROĐENE SA FAKTORIMA RIZIKA
JADRANKA NOVAK
POLAZNI STAVOVI
Rezerve ljudskih potencijala se nalaze u ranom
detinjstvu.
Za decu rođenu sa rizikom a naročito za decu sa
manifestnim smetnjama to je period kada se najviše
može doprineti ublažavanju posledica rizika i
optimalizaciji razvoja
Rana detekcija razvojnih smetnji omogućava
pravovremeno uključivanje u preventivno-korektivni
tretman sa ciljem maksimalno mogućeg otklanjanje
dejstva rizičnih faktora
KO SU RAZVOJNO RIZIČNA DECA
?
Deca, kod kojih je evidentirano dejstvo štetnih
faktora za koje se zna da u znatno većem procentu
dovode do zastoja u razvoju .
-10-25% prevremeno rođenih beba imaju kao
posledicu neurorazvojno kašnjenje
-prematuritet-vodeći uzrok srtnosti kod beba
Kada se već zna za tu mogućnost, neophodno je
delovati-anticipatorno, potrebno je uvesti
PREVENTIVNO-KOREKTIVNI TRETMAN
ŠTA JE PREVENTIVNO- KOREKTIVNI
TRETMAN?
Skup mera i postupaka koji se preduzimaju odmah nakon
evidentiranja dejstva rizičnih faktora a čiji je CILJ:
1. Optimalizovati razvoj
2. Sprečiti pojavu sekundarnih smetnji
1. Optimalizacija razvoja
Preduprediti, ukloniti ili ublažiti dejstvo riziko faktora:
uključiti dete u opštestimulativni, habilitacionorehabilitacioni tretman, primeren individualnim
potrebama
osnažiti roditelje informacijama, znanjem i
veštinama kako bi se uspešno nosili sa potrebama
deteta
okruženje deteta –eliminisati negativne faktore a
obogatiti okruženje pomagalima i sadržajima koji
idu u susret njegovim potrebama
Efekti preventivno-korektivnog tretmana
OČEKIVANJA
Rana, sistematska, multiprofesionalno
programirana i kontinuirano sprovođena
stimulacija razvoja doprineće kompenzaciji
deficita, koji proizlaze iz perinatalnog rizika
2. Sprečavanje sekundarnih smetnji i
razvojnih poremećaja
Rane razvojne smetnje pogađaju uglavnom jednu funkciju koja
posredno povlači zastoj čitavog lanca funkcija koje se iz nje
izvode.
Stvaraju se patološki obrasci ponašanja koji otežavaju i
usporavaju sve oblasti razvoja.
Usporenost razvoja čini dete neuspešnim prema zahtevima
sredine, što dovodi do motivacionog deficita , “naučene
bespomoćnosti”-odustajanje deteta da uradi i ono što bi moglo.
OPRAVDANOST uvođenja preventivnokorektivnog tretmana
rani znaci smetnji su minorni,teško prepoznatljivi
prognostički elementi su nesigurni
podaci istraživačkih studija o negativnom uticaju
riziko faktora
brojni dokazi o efikasnosti ranih interventnih programa
na razvojni tok
saznanja o svojstvima CNS-a u razvoju:
Značaj adaptivne-plastičnosti
Značaj “senzitivnog-kritičkog perioda” razvoja
Značaj uticaja sredinskih faktora:fizički,
nutritivni, emocionalni, socijalni....
PRINCIPI
PREVENTIVNO-KOREKTIVNOG TRETMANA
OSMEH BEBE – nužan signal početka i
kraja komunikacije
Kada? Samo kada je dete budno,suvo, sito,
i raspoloženo
Poštovati biološke ritmove deteta
Stimulacije su fiziološke-prirodne:
vidne, slušne, taktilne ,kinestetske,
vestibularne...
poželjne su multimodalne stimulacije šire aferentno polje, podstiču senzornu integraciju
sukcesivno umesto simultano
didaktički materijal- svaki predmet iz neposrednog ambijenta
sredinske uslove prilogoditi detetu
(temeraturu,osvetlenje,zvukove..)
trajanje stimulacija i njihov intenzitet prilagoditi
reaktibilnosti deteta
Responzivnost deteta
za terapeuta ima dijagnostički značaj –
EKSPLORATIVNA terapija
za članove porodice: prepoznavanje rane
signalizacije omogućava pravovremeno i adekvatno
zadovoljavanje potreba deteta
Preduslov efikasnog tretmana
Uspostavljen “ tonični dijalog“
majka /negovatelj/ - dete
vedar i nasmejan lik majke /negovatelja/
blag i smiren glas, ujednačeni i nežni pokreti...
PSIHOLOŠKA PROCENA, odnosno izrada
funkcionalnog profila bebe obezbeđuje da:
Stimulacije kvantitativno i kvalitativno odgovaraju
razvojnom nivou , individualnim karakteristikama i
potrebama deteta
DETE - AKTIVNI ČINILAC SOPSTVENOG
RAZVOJA
Selektivno prijemčivo ili zatvoreno
za uticaje iz spoljne sredine
-
Pronači najširi put komunikacije i razmene
/direktivni-responzivni/
Dokaz da je stimulacija adekvatna –trajno
interesovanje deteta i evidentan razvojni napredak.
Sve funkcionalne oblasti treba razvijati sinhrono
/višestruka povezanost senz.,mot., sazn.,
afektivnog i socijalnog razvoja/
Kao cilj tretmana postavlja se naredna faza razvoja:
razvijaju se najprije elementi određene veštine, zatim
se vrši njihova sinteza.
Pri razvijanju funkcija-voditi računa o razvojnim
zakonitostima
U slučaju manifestovanja razvojnih smetnji ili
problema u ponašanju, uključiti specifični
habilitaciono-rehabilitacioni tretman.
Višestruka povezanost svih funkcionalnih oblasti
zahteva KOMPLEKSAN tretman koji obuhvata:
 stimulaciju svih oblasti razvoja deteta
 medikamentni tretman
 Savetodavni rad sa porodicom
 Kontinuitet u praćenju, evaluaciji i redefinisanju
intervencija
Zaključak
Uvođenjem preventivno korektivnog tretmana kod
dece rođene sa rizikom moguće je značajno :
unaprediti-optimalizovati razvoj- u svim oblastima
funkcionisanja i ponašanja
smanjiti ,nepovoljna po razvoj, dejstva rizičnih
faktora ili ih svesti na najmanju moguću meru
razviti i osnažiti osećanje kompetentnog roditeljstva
kroz partnersku saradnju sa porodicom
Prim mr sc med dr Milica Ranković Janevski
2010 g. u Institutu za neonatologiju bebe će se uskoro negovati po
metodologiji sa Harvard Medicinskog Fakulteta. SAD /
NIDCAP® je rani interventni program,
individualno prilagođen svakoj bebi i porodično orijentisan (Newborn Individualized Developmental Care and Assessment Program).
-Jedan stručnjak na edukaciji-2 planirana od 2012 g.
.-formalna edukacija jednog stručnjaka traje 2 god.
-bolnica je otvorila vrata porodici.Uveden metod: Kontakt “Koža na kožu”
Prisustvo majke, roditelja i su od neprocenjivog značaja.
na napredovanje i PM razvoj
-NIDCAP® profesionalci „prevodioci za bebe”,
- NIDCAP® jača i stabilizuje porodicu
razvijajući odnose između bebe i roditelja, roditelja i profesionalaca
-i između samih profesionalaca.
Kod beba, negovanih po ovoj metodologiji,
dokazane su sledeće prednosti
•Manje plućnih komplikacija
•Manja učestalost moždanih krvarenja
•Bolje napredovanje
•Kraća hospitalizacija
•Bolji psihomotorni razvoj u uzrastu od 3, 6 i 9 meseci
•Bolja interakcija između roditelja i deteta
Retka prilika...
30 g. longitudinalnog pračenja efekata RRI na razvojni tok PM sposobnosti /1983/
13 dece sa DS na uzrastu od 1g.-6.g. izložena kontinuiranom RRI-specifinom
Procena I evaluacija ishoda ponavljana u
15g . 25 g. 30 g.
Za procenu korišteni: Brunet Lezine, Binet Simone,Vineland skala SZ.
SPK ‚/skala procene kompetencija/opservacija ponašanja,
Ishodi:
-U 6.god. deca a DS, obuhvaćena tretmanom
-značajno uspešnija testovnom postignuću
U 30.g
-značajno uspešniji na skali PRAKTIČNIH,KOGNITIVNIH I SOCIJALNIH KOMPETENCIJA
-veči nivo samokontole/pravljenje izbora,donošenje odluka,preuzimanja
odgovornosti/
-značajno ređe epizode problemtičnog ponašanja/agres.destruktiv.stereotipije/
-Bolja organizacij slobodnog vremena
-Veči stepen uključenosti u život zajednice