Transcript PROCENA OMETENOG DETETA

Inkluzija na
osnovnoškolskom uzrastu:
PROCENA OMETENOG
DETETA
Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama
Koristi inkluzivnog procesa
•
•
•
•
•
Za decu sa razvojnim ometenostima
Uspeh u školi se zasniva na očuvanim
sposobnostima deteta
Podstiče se razvoj osećanja sigurnosti,
zadovoljstva i samopoštovanja
Razvoj sposobnosti komunikacije: izražavanje
svojih potreba, želja, namera
Razvoj osetljivosti za potrebe drugih
Bolja emocionalna kontrola i socijalizacija
Koristi inkluzivnog procesa
Za decu bez ometenosti
• Prihvatanje različitosti kao normalnosti
• Razvoj vrednosnog sistema zasnovan na pozitivnom
iskustvu sa decom sa posebnim potrebama
• Razvoj osetljivosti za potrebe drugih
• Razvoj saradnje i solidarnosti u dečjem kolektivu
Koristi inkluzivnog procesa
•
•
•
•
•
Za roditelje dece ometene u razvoju
Upoznavanje sa otkrivenim mogućnostima sopstvne
dece
Sticanje veština podsticanja dečjeg razvoja
Pozitivno iskustvo sa postignućem deteta u školi
Razvijanje realističnih stavova prema detetu i
njegovim mogućnostima
Razvijanje realnih ciljeva u pogledu budućnosti
deteta
Koristi inkluzivnog procesa
Za roditelje dece bez ometenosti
• Razvijanje pozitivnih stavova prema zajedničkom školovanju
sve dece
•
•
•
•
Za učitelje
Razvijanje uspešnosti u obrazovanju dece ometene u razvoju
Razvijanje pozitivnih stavova prema deci sa posebnim
potrebama i njihovim roditeljima
Stvaranje pozitivne atmosfere u razredu
Razvijanje spremnosti za usvajanje novih metoda rada
Procena ometenog deteta
Procena ometenog deteta
• Procenjivački tim: učitelj, psiholog, pedagog,
roditelj
• Zadatak tima
• 1. u kojoj je meri razvoj deteta pod uticajem
osnovne teškoće, a koliko pod uticajem socijalnih
faktora (porodica, škola, vršnjaci)
• 2. koje su sposobnosti kod deteta očuvane i
razvijene, ili bi ih bilo moguće razviti
odgovarajućim programima
Procena ometenog deteta
Osnovu procene čine:
• Podaci dobijeni od roditelja i lekara koji su pratili
dete
• Postignuća na testovima-psiholog i pedagog
• Opažanja učitelja o ponašanju deteta
(prilagođenost, primerenost emocionalnih reakcija
situacijama, obrazovno postignuće, motivacija,
odnos sa vršnjacima i učiteljem)
Testiranje deteta ometenog u
razvoju
• Brojna testiranja čine dete preosetljivim na isto, i
ono pruža otpor...
• Podsećaju ga da nešto ne zna, ne može, da je
sporije od drugih
• Ne ponavaljati iste testove
• Procena intelektualnih sposobnosti ne sme biti
jedini osnov za pravljenje individualnih programa
podsticanja dece
Procena ometenog deteta
Procena saznajnih mogućnosti
Razumeti jednu razvojnu teškoću znači razumeti njeno
mesto u dečjoj ličnosti u celini
• To je moguće postići integracijom svih podataka u celini, o
svim aspektima razvoja
• Bine-Simonova skala: zbirni rezultat najčešće nije odraz
stvarne mogućnosti deteta, već je inteligencija deteta
potcenjena, usled teškoća u komunikaciji sa detetaom i
njegove anksioznosti za zadatke koje ne razume
• Najbolji rezultati na subtestovima mogu biti reprezent
očuvanih sposobnosti, orijentir za IOP
Procena ometenog deteta
Procena ponašanja deteta tokom testiranja (od
ulaska u prostoriju, preko odnosa prema ispitivaču,
rekacija na uspeh i neuspeh)
Procena obrazovnog postignuća
• Motivacija za učenje
• Svest o značaju psihosocijalne podrške zasnovane
na očuvanim potencijalima detea
Procena posmatranjem ponašanja i igre
(svakodnevne aktivnosti deteta u školi, kod kuće i
u igri): podaci o interesovanjima, pažnji,
emocionalnim karakteristikama
Procena ometenog deteta
Procena nivoa socijalnog postignuća
• Socijalni razvoj ometenog deteta je najčešće
usporen i ispod nivoa intelektualnog razvoja
• Uzrok zastoja socijalnog razvoja je nedostatak
socijalnih iskustava
Sposobnosti (intelektualne, socijalne,
psihomotorne) se mogu razviti samo kroz aktivnost
koja ih razvija, ako postoji organska osnova za
njihov razvoj
Procena ometenog deteta
• Integracija podataka o ometenom detetu
• Uspešan razvoj deteta ne zavisi samo od
razvijenosti saznajnih sposobnosti
• Emocionalna ravnoteža i socijalna integracija su
nužni uslovi da bi se oslobodio i iskoristio
raspoloživi intelektualni potencijal
• Tek tada je moguće razvijati individualne
programe za razvoj saznajnih funkcija i motivaciju
za aktivnosti koje podržavaju deči razvoj u celini
Priprema ometenog
deteta za polazak u
školu i period
prilagođavanja
Kada je u interesu ometenog
deteta da ide u redovnu školu?
•
•
Ako je dete dobro pripremljeno za školu
Ako je škola dobro pripremljena za dete
•
Prilikom procene koristi-interesa deteta za upis u redovnu školu,
treba uzeti u obzir:
Vrstu i težinu ometenosti
Posledice ometenosti po intelektualni, emocionalni, socijalni i fizički
razvoj deteta
Porodičnu situaciju
Spremnost škole da prihvati dete: stvovsko vrednosne orijentacije
učitelja, pripremljenost da ostvare vaspitno obrazovne ciljeve za
dete, prilagođenost prostora, nastavnih sredstava
•
•
•
•
Šta raditi sa decom koja imaju
teže oblike ometenosti?
• Deca koja teško verbalno komuniciraju, asocijalno ponašanje,
emocionalne teškoće, teža oštećenja govorne funkcije
• Za njih nema specijalnih škola
Moguća rešenja:
• Odlaganje polaska u školu za godinu dana, sa definisanim
programom pripreme i uključivanjem roditelja
• Uključivanje deteta u razvojne grupe u samoj školi, uz rad
defektologa ili drugih stručnjaka
Kada je u interesu ometenog
deteta da ide u redovnu školu?
• Vrsta i stepen razvojne ometenosti manje utiču na
prihvaćenost deteta nego činjenica da učitelj ne
ume da uspostavi uspešan odnos sa detetom (ne
ostavaruje ni minimum obrazovnih ciljeva, nema
kontrolu nad detetovim ponašanjem)
• Na primer, teška ometenost (Down sindrom) se
lakše prihvata nego hiperaktivnost, koja može biti
prolaznog kaaraktera
Šta škola očekuje od deteta?
• Uslove za obavljanje vaspitno obrazovne
delatnosti, a kod ometene dece postoji niz
vaspitnih teškoća:
• brže se zamaraju, teže prihvataju obaveze
• Manje osetljiva na potebe drugih, jer nemaju
socijalnih iskustava
• Nedovoljno uspostavljene navike (odevanje,
higijenske navike)
Šta škola očekuje od deteta?
• Brzinu i redosled u usvajanju znanja
• Dete ometeno u razvoju ne može da prati istim
tempom, što kod njega stvara osećanje manje
vrednosti, odnosno smanjenu motivaciju u
obrazovanje (izuzetak su slepa i invalidna deca)
Priprema roditelja
• Psiholog/pedagog prave plan pripreme i procenjuju koliko se
mogu osloniti na roditelje, ponekad je i njima potebna
podrška
• Razvijanje motivacije roditelja
• Proceniti da li roditelj može da ispuni očekivanja koja pred
njega postavlja tim
• Realnost roditelja:
• potcenjivanje mogućnosti svog deteta (nemaju uvid u
očuvane kapaciteet, pa ništa ni ne čine da ih razvijaju); ili
precenjvianje mogućnsoti deteta, što može dovesti do
regresije deteta (reaguje otporom, povlačenjem ili
destrukcijom)
Priprema učitelja
• Stavovsko vrednosne orijentacije: od empatičkog
prihvatanja do kategorićkog odbijanja
• Profesionalni izazov i način sipljavanja
kreativnosti u radu
Period adaptacije na školu
• Podrška treba da bude pružena neupadljivo, da
dete ne bi bilo dodatno obeleženo
• Formiranje tima za dete: učitelj, roditelj,
psiholog/pedagog
• Stručni saradnik prirpema dosije učenika i IOP, a
tim treba da ga usvoji
• Sastaju se jednom nedeljno, pa jednom mesečno:
podaci o uspehu, realiziji palna i merama za
naredni period
Dosije za praćenje razvoja
učenika
• Sadrži podatke dobijene od različitih službi i
pojedinaca:
• Vrsta is tepen ometenosti
• Procena deteta od strane roditelja
• Procena deteta od strane učitelja
• (motivacija, karaktersitike učenika od značaja za
usepšeno školvoanje, odnos prema vršnjacima,
procena potreba škole, postavljeni i ostvareni
vaspitno obrauovni scilejvi
Sistematsko posmatranje u
periodu adaptacije
• Osnova za razuemvanje detta
• Za podmoć detetu
• Skala za procenu ponašanja deteta u periodu
prilagođavanja-u cenbtru su zainteresovanost
deteta , reakdije na uspeh i neuspeh, pri čemu je
najgora ravnodušnost deteta
Skala za procenu razvoja učenika
na ranom školskom uzrastu
• Procena sve dece u odeljenju
• Skala za procenu dece na 10 osobina
• Pomaže u otkrivanju očuvanih potencijala
ometenog deteta
• Mogu se otkriti i druga deca kojoj je potrebna
pomoć, a nisu označena kao ometena: nesigunra,
uznemirena, plačljiva, povlače se
• Učitelji ih retko otkrivaju kao decu kojoj je
potrbna pomoć jer su vrlo mirna i tiha
Skala za procenu razvoja učenika
na ranom školskom uzrastu
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Intelektualno područje
Radoznalost
Organizovanost pažnje
Emocionalno područje
Emocionalna stabilnost (uzmeirnost i strah)
Agresivnost
Socijalno područje
Prihvatanje od vršanjaka
Prihvatanje radnih obaveza
Korektnost u igri-osetljivost na potrebe drugih
Psihmotorno podučje
Snaga i spretnost
Fina mtorika (usklađenost i koordinacija pokreta)