Transcript SLIKA O SEBI

SLIKA O SEBI
Slika o sebi
Self koncept
Pojam o sebi
 Slika o tome:
Ko smo?
Kakvi smo?
Koliko vredimo u odnosu na druge?
 Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam
 Razlikovanje tri aspekta:
1.Samopoimanje (deskriptivni aspekt sebe),
2. Očekivanja od sebe
3.Samopoštovanje (evaluativni aspekt sebe).
Slika o sebi
Razlikovanje tri aspekta slike o sebi:
1. Samopoimanje - Znanje o sebi – ko sam ja?
Percepcija svojih kompetencija u različitim područjima
funkcionisanja
Stvarno “ja” – ono što jesam
(pol, rasa, nacionalnost, zanimanje, socijalni status, telesni
izgled, ponašanje prema drugima, političko opredjeljenje,
moralne osobine, itd.)
2. Očekivanja od sebe – ono što bismo mogli biti
 Idealno “ja” – ono što bih želeo da budem (želje, nade)
Očekivano “ja” – ono što bih trebao da budem (dužnosti,
obaveze, odgovornosti)
Razlikovanje tri aspekta slike o sebi:
3. Samopoštovanje ili Vrednovanje sebe - opšta percepcija vrednosti
sebe kao osobe
- osećaj vlastite vrednosti – naše uverenje o tome da li smo vredni
poštovanja, da li zaslužujemo uspeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, itd.
- samopouzdanje – uverenje da smo sposobni da se suočimo sa životnim
izazovima, da smo sposobni da učimo, da donosimo odluke, itd.
Samopoštovanje =
,
postignut uspeh
----------------------očekivanja
Razvoj slike o sebi
 POZITIVAN ili NEGATIVAN STAV PREMA SEBI
 Izgrađuje se polako i dugo
 od ranog detinjstva
na osnovu povratnih informacija koje dobijamo prvo
od svojih roditelja, zatim drugova, vaspitača, učitelja,
kao i na osnovu
 svojih interpretacija ponašanja drugih ljudi prema
nama.
Interakcije sa značajnim drugima kao važan
izvor informacija
 Oslanjamo se na informacije koje su sadržane u
iskazima drugih ljudi o nama, odnosno na njihovo
ponašanje prema nama.
 Skloni smo da vidimo sebe onako kako nas vide
značajni drugi.
 Mladima su značajni drugi:
roditelji, prijatelji, vršnjaci,
učitelji, rođaci
Uloga roditelja
 Roditelji su glavni pokretači stvaranja slike o sebi
 Slika o sebi određuje
ono što dete jeste,
ono što radi, ali i
ono što može postati
 Slika o sebi može biti negativna i pozitivna (i sve
nijanse između toga)
 Da bi dete odraslo sa doživljajem: JA sam u redu,
važno je da raste u sredini u kojoj vlada atmosfera
podrške, sigurnosti i brige
Količina roditeljske pažnje
i zanimanja za dete
Pozitivnom samopoštovanju deteta doprinose:
briga,
 emocionalna toplina
prihvatanje deteta
 uvažavanje ličnih karakteristika deteta
 interes za dete i njegove potrebe
od tehnika kontrole ponašanja koriste objašnjenja,
ohrabrivanja i pohvale: Ponosna sam na tebe jer...,
Siguran sam da ti to možeš, Tako si dobar kad mi
pomažeš, Danas si me razveselio...
Količina roditeljske pažnje
i zanimanja za dete
Negativnom samopoštovanju doprinose:
 Preterano ograničavanje slobode,
iskazivanje neprijateljstva i
Emocionalna hladnoća (indiferentnost u odnosu prema
detetu)
Zanemarivanje i odbacivanje,
Kritiziranje i kažnjavanje (govoriti mu i stvarati osećaj
da nikada nije dobro)
 Posramljivati ga
Upoređivati ga sa drugom decom, s braćom, sestrama
Govoriti tzv ‘ubijajuće’ tvrdnje: Ti si nenormalan,
Nikada se nećeš promeniti, Stidim te se, Ništa ne možeš
da uradiš dobro
Како брзо и сигурно да упропастите своје дете
 Будите максимално непредвидиви и недоследни у
реакцијама.
 Покажите му својим примером да је живот тежак и
грозан.
 Говорите му шта да ради, шта је за њега најбоље.
 Редовно му говорите како живите због њега.
 Поседујте га: Ја сам те родила, ја те храним, ја сам
твој Бог!
Ponašanja koja otežavaju izgradnju
pozitivne slike o sebi
 Nikad zadovoljni.
Dobila si 4. Sjajno! A, zar nije moglo bolje?
Poruka da to što je dete postiglo nije dovoljno dobro,
deca gube mogućnost za stvarni i potpuni osećaj uspeha.
 Nekritičnost.
Treba pohvaliti svaki detetov uspeh. Detetu je potrebno odobravanje.
Ali, ne treba preterivati u pohvalama, jer u tom slučaju dete počinje
ozbiljno da sumnja u roditelja.
Kada je roditelj nekritičan,
dete shvata da roditelj ne govori istinu i da umanjuje njegove
probleme,
pa prestaje da veruje i u sve druge komplimente koje mu roditelj
iskreno upućuje.
Ponašanja koja otežavaju izgradnju
pozitivne slike o sebi
 Preterana zaštita.
Evo ja ću ti ispisati slova, da bi to bilo uredno.
Poruke:
- roditelj ne veruje da ja to mogu da uradim
- nisam dovoljno dobar
- ta petica nije moja
- ni jedna druga ocena osim petice nije dobra
- ja ne moram da se trudim
 Kritiziranje (umesto konstruktivnog razgovora): To je glupa ideja, Jesi li
lud?, Ti si čudan?
(treba razlikovati kritiku – koja može da bude pozitivna ili negativna, ali u
svakom slučaju obrazložena i usmerena na određeni postupak deteta, a ne
na ličnost deteta u celini. Kritiziranje je uvek negativan osvrt na dečje
ponašanje, koje diskvalifikuje i vređa ličnost deteta. Kritikovati, povrediti,
omalovažiti je vrlo lako, za razliku od konstruktivnog stava)
 Izostanak pohvale.
"ja poruke" i "ti poruke".
•... kažemo nešto bez
razmišljanja da li će te
reči nekoga povrediti ili da li su one
samo rezultat trenutnog
raspoloženja ili afekta
• Komunikaciji se moramo učiti,
vežbati je, misliti o njoj
• Konstruktivna konfrontacija mora
da se daje u formi Ja-poruka.
"JA poruke"
"JA poruke“:
- govori se o sebi, svojim doživljajima, svojim utiscima, tj.
šta se sa vama dešava kada dete nešto čini.
- njima vi govorite ono što osećate, kako je vama, kakve
posledice po vas (koje vi osećate) ima ponašanje deteta (ili
nekog drugog).
Ne optužujete! Ne ignorišete!
Ne kritikujete osobu!
(jer je tako primoravate da se brani),
već određeno ponašanje,
koje i objašnjavate.
"JA poruke"
 "JA poruke" su način govora pomoću koga možemo
uticati na promenu ponašanja deteta
- bez nametanja krivice,
- bez optuživanja, etiketiranja, povređivanja.
Omogućavaju da dete promeni ponašanje
bez lošeg mišljenja o sebi.
Objašnjavaju zašto vam nešto smeta, i pomažu detetu
da napravi uvid u nešto što je bilo izvan njegovih
mogućnosti i perspektive
 "JA poruke" često počinju rečju KADA. To znači da
niste uvek ljuti, već samo "kada..."
 Ovim porukama saopštavamo:
1. Šta se dogodilo ukazujući na činjenice,
2. Koje su naše potrebe ugrožene takvim ponašanjem,
3. Kako se osećamo u vezi sa tim,
4. Na koji način bi želeli da se situacija promeni.
"ja poruke" i "ti poruke".
 Ti si bezobrazan!
"Kada tako sapleteš brata (opis situacije),
imam utisak da će pasti i udariti se (moguća posledica),
pa me je strah da se može povrediti (osećanje)."
"ja poruke" i "ti poruke".
 Lenj si!
"Smeta mi što nisi sredio svoju sobu"
•Obrukao si me na ulici!
"Bilo mi je neprijatno kada si vikao na ulici."
"Smeta mi kada me tako prekineš u razgovoru,
jer onda uvek zaboravim šta sam htela da kažem,
Zato te molim da ubuduće sačekaš da ja završim".
"ja poruke" i "ti poruke".
 Kad tako samo sediš i ništa ne radiš, JA se plašim da
nećeš da budeš dobar đak kao što bi mogao.
 JA se osećam zapostavljeno
 JA bih želeo da ponekad učiniš nešto za mene da mi
pomogneš
"ti poruke".
 Većina prepreka uspešne komunikacije krije u sebi reč TI
(TI si ovakav, TI si kriv što...TI radiš ovo, TI ne umeš
ono...), naravno, najčešće sa negativnom konotacijom.
 Takođe, većina TI poruka izražava negativan sud o detetu,
uopšte ne dotičući vas i vaš problem. Naime, ako bi hteli da
iskažemo ono što se događa u nama, to ne bi počinjalo
rečju TI, već rečju JA.
Ponašanja koja otežavaju izgradnju
pozitivne slike o sebi
Kontrola se odnosi na ponašanja koja koriste roditelji u
interakciji sa svojom decom da bi modifikovali njihova
ponašanja i unutrašnja stanja.
Roditeljska ponašanja koja se nalaze na krajevima
dimenzije kontrole mogu biti rizični faktori za razvoj
deteta.
Prečvrsta kontrola dječjeg ponašanja može dovest do
razvoja
- zavisnosti (nesamostalnosti),
-submisivnog ponašanja,
- smanjenja motivacije za postignućem
- potisnute hostilnosti.
Ponašanja koja otežavaju izgradnju
pozitivne slike o sebi
 Preblaga kontrola (pemisivni roditelj) može dovesti do
razvoja:
- agresivnosti i
- nedoslednog ponašanja.
 Dete se ne oseća u redu kada su odrasle osobe:
PREVIŠE STROGE
PREVIŠE POPUSTLJIVE

 Optimalna frustracija je nužan uslov normalnog razvoja
ličnosti deteta (A. Frojd)
Osobe visokog samopoštovanja:
 Boljeg su fizičkog i psihičkog zdravlja,
 Otpornije su na stres,
 Zadovoljniji su svojim poslom, školom i ličnim životom,
 Bolje su raspoloženi, procenjuju sebe srećnijim i zadovoljnijim
od većine
 Veruju u sebe (unutrašnji lokus kontrole)
 Pozitivan odnos prema drugima
 Poverenje prema drugima
 Spremniji su da se suprotstave drugima, da izraze svoje mišljenje
 Učestvuju u diskusijama,
 Kompetentniji su u školi, na poslu, i u različitim socijalnim
situacijama,
POSLEDICE NEGATIVNE SLIKE O SEBI
 Osobe sa niskim samopoštovanjem ne vide sebe nužno kao
bezvredne i loše, nego na sebi teško pronalaze bilo šta dobro,
ili se boje da će biti odbačeni od drugih.
 Preterana sramežljivost i povučenost
 Sklonost konformiranju (lakše popuštanje pod socijalnim
pritiskom)
 Nemogućnost da se izbore za svoja prava
 Ne prihvatanje odgovornosti za (ne)uspeh (spoljašnji lokus
kontrole)
 Ranije odustajanje od ulaganja napora u neku aktivnost
 Depresivnost, anksioznost
 STRAH OD USPEHA:
 strah od nepoznatog
 strah da uspeh nismo zaslužili
 strah da nećemo ispuniti očekivanja
 strah od odbacivanja
"Proročanstvo koje se samo ispunjava"
 Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja utiče na
ishode događaja koji su tek pred nama.

Očekivanje neuspeha umanjuje prilagođenu i odlučnu
reakciju što povećava verovatnoću neuspeha – "začarani krug "
Dve mogućnosti:
1. da dopustimo da prevladaju sumnje, i utiču na ono što činimo
2.da utičemo na ono što možemo da promenimo, i prihvatimo ono
što ne možemo da menjamo
Pozitivan self koncept
 "Srećna su ona deca kojoj su u njihovom ranom detinjstvu
pomogli da dožive sebe u redu, ponavljanjem situacija u kojima
su mogla sama sebi da potvrde vlastitu vriednost i vrednost
drugih.", Harris
 Dete se oseća dobro (njegov self – koncept je pozitivan) kada ono
sebe doživljava kao:
PRIHVAĆENO OD DRUGIH
SPOSOBNO / KOMPETENTNO
SIGURNO / SAMOSVESNO
BEZBRIŽNO / SIGURNO
VOLJENO
CENJENO / VREDNO
DOBRO, MORALNO
NEZAVISNO / SAMOSTALNO
PRIHVAĆENO
Negativan self koncept
 Dete koje se ne oseća dobro, (njegov self koncept je
negativan) može sebe doživeti kao:
NEPRIHVAĆENO, ODBAČENO
NESPOSOBNO
SUMNJA U SEBE
NESIGURNO
NEVOLJENO
BEZVREDNO
LOŠE
ZAVISNO
NEPRIHVAĆENO OD SEBE
SLIKA O SEBI
 U svakom stadijumu razvoja, slika o sebi (samopoimanje)
se kvalitativno razlikuje od one na nižem stadijumu
razvoja
 Samoopisi kod mlađih ispitanika sadrže pretežno
konkretne (fizičke) atribute, dok se na kasnijem uzrastu
javljaju apstraktni (psihološki) atributi.
 U ranom detinjstvu deca još nisu dovoljno kognitivno zrela da bi
se upoređivala s drugima.
 S vremenom postaju sve više osetljiva na informacije iz okoline o
svom uspehu, i sve se više upoređuju sa vršnjacima.
Istraživanja pokazuju povezanost između školskog samopoimanja i učenja.
OPŠTE SAMOPOIMANJE
AKADEMSKO
SOCIJALNO
EMOCIONALNO
FIZIČKO
SAMOPOIMANJE SAMOPOIMANJE SAMOPOIMANJESAMOPOIMANJE
m
a
t
e
r
i
nj
i
j.
m
a
t
e
m
a
t
i
k
a
I
S
T
O
R
I
J
a
v
r
š
nj
a
c
i
z
n
a
č
a
j
n
i
dr.
pojedinačna
emocionalna
stanja
fiz.
Fiz.
s
p
o
s
o
b.
i
z
g
l
e
d
ŠTA MOŽE NASTAVNIK?
 prihvatite učenike onakvima kakvi jesu
 učite ih takmičenju sa samim sobom
 učite ih da postavljaju realne ciljeve
 vrednujte individualni napredak
 naglašavajte pozitivno
 ne izjednačavajte sposobnosti s ličnom vrednošću
 koristite kooperativno učenje
 uzmite u obzir njihove probleme i interese
 postavite pravila
Kraj