Transcript Psihologija emocija Vb

PSIHOLOGIJA EMOCIJA
ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA
FRUSTRACIJA
• Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje
koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da
zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu
• Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće
dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore
kako bi ostvario svoju želju
• Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj
termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću
situaciju
Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj
zadovoljava potrebu/želju
OSUJEĆENJE/
PREPREKA
AKCIJA
POTREBA
ŽELJA
CILJ
OSUJEĆENJE/
PREPREKA
FRUSTRACIJA
• Da bi se razvilo osećanje frustracije, potrebno je da
postoji potreba ili želja za nekim objektom ili
stanjem, čije zadovoljenje onda mora biti zaprečeno
nekim uzrokom
• Frustracija – veoma pojačana želja u situaciji kada je
želja/ostvarenje želje suočeno sa preprekom
• Frustracija je afirmacija želje i potvrda da subjekt nije od
nje odustao
• Šta može biti
želje/potrebe?
prepreka
na
putu
ka
ostvarenju
FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU
• Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na
frustraciju
• Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se
odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne
izvore frustracije
• Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost
ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe,
sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba,
bez maladaptivnih reakcija”
• Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre
frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj
situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog
roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl
Izvori frustracija:
1. Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači
na polici)
2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi,
njihova shvatanja (npr. roditelji – dete)
3. Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost,
veština...)
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE
Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja:
a)
b)
Realističko reagovanje na frustracije
Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”
REAKCIJE NA FRUSTRACIJE
Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i
najrealističniji način reagovanja na frustraciju:
•
•
•
•
povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili
da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim
radom,
promena u načinu pristupanja problemu,
svesna zamena cilja,
Indirektna, posredna zamena cilja
Odbrambeni mehanizmi
•
•
•
•
•
•
•
•
Potiskivanje/represija
Reakciona formacija
Poricanje/negiranje
Identifikacija
Kompenzacija
Sublimacija
Regresija
Racionalizacija
ODBRAMBENI MEHANIZMI
• RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka
neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”,
iskonstruisani razlozi
• Sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije
• -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava
se i potcenjuje
• “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne
onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja
kao veliki i značajan
IDENTIFIKACIJA
• Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo
preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima,
sportistima, umetnicima itd
• Navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima
REPRESIJA
• Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i
vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu
zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti
• Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili
smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo
REGRESIJA
• Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili
karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje
na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled
razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst
KOMPENZACIJA
• Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se
mogu lakše ostvariti
• Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u
oblasti u kojoj postoji hendikep
• Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko
govorništvo
SUBLIMACIJA
• Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji
je društveno značajan i priznat
• Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija
nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne
prirode
NEGIRANJE/PORICANJE
• Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti
• Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine
• Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u
njegovu korist
REAKCIONA FORMACIJA
• Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost
• Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj
osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj
• Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se
pretvaraju u preterane moraliste - čistunce
VEŽBA
Dajte primere za svaki od navedenih
odbrambenih mehanizama
Odbrambeni mehanizmi
•
•
•
•
•
•
•
•
Potiskivanje/represija - motive koji su u suprotnosti sa društvenim
normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu
zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti
Reakciona formacija - potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost
Poricanje/negiranje - odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti
Identifikacija - motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo
preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima,
umetnicima itd
Kompenzacija - zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se
mogu lakše ostvariti
Sublimacija - zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je
društveno značajan i priznat
Regresija - vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili
karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije
načine ponašanja
Racionalizacija - umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene
želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi
POTREBE
MASLOVLJEVA HIJERARHIJA POTREBA
Pet nivoa različitih prirodnih (fizioloških) i duševnih
(psiholoških) potreba koje se nastoje ispuniti određenim
redom
Realizacija samog sebe
Poštovanje
Socijalne potrebe
Potrebe za sigurnošću
Fiziološke potrebe
MASLOV je motive rasporedio na sledeći način:
• Fiziološke potrebe: odmor, spavanje, kretanje,želja za
stanjem dobre forme, zdravlja...
• Potrebe za sigurnošću: obezbeđivanje stabilnih
finansijskih izvora, potreba za jasnim informacijama,
imati odgovore u slučaju incidenata/kriza, imati jasno
podeljene uloge i zadatke, jasno razumeti sankcije i
nagrade
• Socijalne potrebe: potreba da smo dobro primljeni u
grupi, da smo cenjeni, da nismo odbijeni, da doživimo
pozitivne emocije vezane za grupu, da imamo uzore,
diviti se, slediti druge, da nađemo svoju ulogu, da
poštujemo mesto i ulogu svakog pojedinca u grupi
• Poštovanje: biti među najboljima, biti najbolji, da
drugi prepoznaju i dodele poštovanje, biti poštovan
kao ličnost, biti drugačiji, imati moć, snagu, imati
prepoznatljive rezultate
• Realizacija samog sebe:
•
•
•
•
•
•
Imati viziju života i posla,
imati dugoročne ciljeve,
napredovati prema ciljevima,
biti kreativan,
raditi na samostalan način,
imati jasnu predstavu šta se želi postići u životu i poslu
SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI IZVORI
FRUSTRACIJE
IZVORI FRUSTRACIJE
• Kada subjekta sprečavaju spoljašnje okolnosti u
nastojanju da ostvari svoju želju ili potrebu – spoljašnji
izvor frustracije
• Unutrašnji izvor frustracije nalazi se u samom
subjektu koji istovremeno želi neki objekat i sebe
sprečava da stupi u akciju kako bi ostvario tu želju
• Unutrašnji konflikt, konflikt između dva dela ličnosti,
dve psihičke strukture – deli subjekta na deo koji nešto
želi i drugi deo koji mu to zabranjuje i odvraća ga od toga
• Samofrustracija – sposobnost frustriranja sopstvene
želje, jedan od osnovnih mehanizama upravljanja
sobom, samokontrole i samodiscipline
• Nedovoljna samofrustracija – niska tolerancija na
frustraciju koja kasnije može eskalirati
• Preterana samofrustracija – kada ljudi
dozvoljavaju ispunjenje nekih zdravih želja
sebi
ne
• Adekvatna samofrustracija – racionalna procena od kojih
želja treba odustati
INFANTILNA FRUSTRACIJA
• Mala deca dramatično doživljavaju spoljašnju frustraciju
neke njihove želje
• Dete ne pravi razliku između sebe i svoje želje, pa
roditeljsko odbijanje ispunjenja želje shvata kao
odbacivanje i nevoljenje
• Nemogućnost da se napravi razlika, mešavina osećanja
frustracije i osećanja odbačenosti – infantilna
frustracija
• Dete dodatno ulaže napore kako bi nateralo roditelje da
mu ispune želju, ali pre svega, u potrebi da potvrdi da je
prihvaćeno i voljeno
VEŽBA: dečije želje
1. dete koje želi da se igra kada je vreme za
odlazak na spavanje
2. dete koje želi da mu se kupi još jedna u nizu
igračaka
3. dete koje želi da jede čokoladu pre ručka
Formulišite šta ćete reći detetu i kako ćete
se postaviti u datoj situaciji detetove želje
INFANTILNA FRUSTRACIJA
• Kada roditelji popuštaju i ispunjavaju detetove želje i
kada to postane hronični obrazac oblikuje se razmaženo
dete koje ima nizak nivo tolerancije na frustracije
• Razvijanje deteta u pravcu da je ono sposobno da
podnese osećanje nezadovoljstva i da kasnije samo
odustane od ispunjenja nekih svojih želja
(ostvari
samofrustraciju),
jedan je od osnovnih zadataka
socijalizacije i izgradnje detetove ličnosti
• Kada roditelji nedovoljno socijalizuju dete da ono
prevaziđe osećanje infantilne frustracije, dete ostaje na
infantilnom nivou i pokazuje da nije u stanju da podnosi
frustriranost svojih želja
• Ovo dete kada odraste ima nisku toleranciju frustracije,
ispoljava snažno i neadekvatno osećanje frustracije,
odustaje od udaljenih želja i nema razvijen mehanizam
samofrustracije
ZADOVOLJSTVO
ZADOVOLJSTVO
• Osećanje koje subjekt oseća kada procenjuje da je
zadovoljio neku svoju važnu želju - zadovoljstvo
• Svrha zadovoljstva – nagrađivanje subjekta za
ponašanje kojim je postigao ostvarenje želje, čime se
razvija, učvršćuje ili pojačava dato ponašanje
• Zadovoljstvo – osećanje, nastaje usled zadovoljenja
želje, posledica je psihičkog reagovanja, često je prati
uzbuđenost (aktivacija simpatičkog nervnog sistema)
• Prijatnost – oset, nastaje usled zadovoljenja potrebe,
posledica je telesnog reagovanja na spoljašnje i
unutrašnje draži, prati je smirenost i imobilizacija
organizma
(dominacija
parasimpatičkog
nervnog
sistema)
ZADOVOLJSTVO, SREĆA, RADOST
• Zadovoljstvo osećamo kada zadovoljimo neku želju, a
sreću kada zadovoljimo neku od naših najvažnijih želja
• Radost – posebna vrsta zadovoljstva vezana za
budućnost, izvesnost da će neka želja biti ispunjena
• Samozadovoljstvo – subjekt je zadovoljan sobom,
zadovoljan je nekim svojim ponašanjem koje je proizvelo
zadovoljenje želje
• Osećanje olakšanja – rezultat je readaptacije, uvek mu
prethodi neko neprijatno osećanje koje subjekta pokreće
na adaptivne aktivnosti
ZADOVOLJSTVO
• Zadovoljenje potreba povezano je sa preživljavanjem
• Zadovoljenje želja povezano je sa kvalitetom života
• Trenutno zadovoljstvo i udaljeno zadovoljstvo često su u
konfliktu
• Uživanje, traženje zadovoljstva i prijatnosti može postati
dominantan motiv ličnosti koji određuje njen celokupan
životni stil
• Hedonizam – konstantno traženje zadovoljstva,
prenaglašeno izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih
osećanja
HEDONIZAM
• Određeno “uslovljavanje” ljubavi, postavljanje granica
potrebno je da bi dete uspostavilo princip realnosti
• Ukoliko se detetu pružanje ljubavi ničim ne uslovljava,
dete ne nauči da toleriše i prevaziđe osećanje
nezadovoljstva
• Roditelji mu ispunjavaju sve želje, pa ono, kad odraste,
očekuje, kako od partnera, tako i od ostalih da mu
ispunjavaju želje i da ga “ispunjavaju” zadovoljstvom
HEDONIZAM: ZADOVOLJSTVO KAO SMISAO
ŽIVOTA
• Hedonisti su razmažene osobe koje pokušavaju da
rekonstruišu svoju infantilnu situaciju iz detinjstva
• Osnovni princip organizovanja života je izbegavanje
neprijatnosti i postizanje prijatnosti – isključivanje oblika
ponašanja povezanih sa osećajem neprijatnosti poput,
rada, odgovornosti za druge itd
• Uloga (uobraženog) bolesnika
• Infantilna frustracija kod odrasle osobe odlikuje se
preteranim intenzitetom frustracije – za osobu
nepodnošljivim, koji ona ne može izdržati; frustracija
je nediferencirana od osećaja odbačenosti, i osoba
ispoljava teškoće da upravlja sobom
• Osobe niske tolerancije frustracije imaju uverenje da po
svaku cenu moraju ostvariti svoju želju, u protivnom se
suočavaju sa nepodnošljivom patnjom
• Iz istih razloga, one su usmerene samo na kratkoročne
životne ciljeve
Pitanja koja prate temu:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Šta je frustracija?
Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije?
Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije?
Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje?
Šta označava termin frustraciona tolerancija?
U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na
frustraciju?
Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju?
Šta je infantilna frustracija na dečijem uzrstu i koje su
njene posledice po dete?
Koje su odlike infantilne frustracije kod odraslih?
Šta označava hedonizam?
HVALA NA PAŽNJI!