Transcript Igracka u kontekstu institucionalnog vaspitanja

Igračka u kontekstu
institucionalnog vaspitanja
Dr Vesna Colić, profesor
Visoka škola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača Novi Sad
Šta je sve igra?
• Igra – različite nauke proučavaju, različite
definicije daju!
• Najčešće – svaka aktivnost koja se preduzima zbog
zadovoljstva koje pruža, bez obzira na konačni
rezultat.
• Dečja igra – 4 karakteristike - Igra je:
1. simultano ponašanje,
2. autentična aktivnost,
3. ispunjava privatne funkcije igrača,
4. izvodi se u stanju optimalnog motivacijskog tonusa.
Dečja igra
• Specifičan i posebno vredan oblik aktivnosti predškolskog
deteta je IGRA.
• Dete kroz igru:
• Izražava i prerađuje svoja iskustva.
• Otkriva važne veze kako bi razumelo sebe i svet oko sebe.
• Prepoznaje, istražuje i ovladava svojim osećanjima.
• Integriše i prikazuje ono što zna i može da uradi i time jača
samopouzdanje.
• Razvija maštu i kreativne potencijale.
• Razvija volju, samokontrolu i socijalne kompetencije.
• U igri dete prerađuje svoja iskustva, razvija fizičke i
mentalne kapacitete.
Važnost igre za dete
• Dečja igra – aktivnost kojom dete upoznaje sebe i svoju
okolinu i na nju deluje.
• Zdravo dete se igra 15000 sati u prvih 6 godina života!
•
•
•
•
Izaziva osećanje prijatnosti i zadovoljstva;
Razvija dečje sposobnosti;
Priprema za samostalan život;
Odražava dečji doživljaj sveta, napredovanje u razvoju i
gde mu je potreban dodatni podsticaj;
• Najuspešnije sredstvo kontrole dečjeg ponašanja.
•
1.
2.
3.
4.
Širi teorijski okvir za razmatranje dečje igre
Igra je slojevita dečja tvorevina:
Igra kao produkt
Razvija psihičke funkcije
Odražava način odrastanja
Odražava kulturu i tradiciju
DEČJE IGRAČKE
• Igračka – sredstvo delovanja deteta koje
doprinosi njegovom upoznavanju i
razumevanju svoje okoline.
• Igračke iz davnina – zvečke, klikeri, lutke;
• Moda jednog trenutka – klik-klak;
• Obeležja vremena – olovni vojnici.
• Igre delovima tela
• Materijalima koji nisu predviđeni za igru
• Univerzalni materijali
• Igračke u užem smislu
Funkcija igračaka
• Igračke – materijalni činioci igre;
• Posrednici između društvenog iskustva i ličnog
iskustva koje dete stiče kroz sopstvenu praksu;
• Prilagođeni materijalni oslonci za bolje
upoznavanje i ovladavanje stvarnošću.
“Dobra igračka”
1.
2.
3.
4.
Zdravstveno-higijenski uslovi
Tehnološki uslovi
Pedagoško psihološki uslovi
Vaspitna i poučna vrednost
1. Zdravstveno-higijenski uslovi
•
•
•
Materijali i boje neotrovni, nezapaljivi, trajni
i postojani prilikom upotrebe i održavanja;
Testirani na 4% sirćetnu kiselinu, pljuvačku i
znoj;
Bez oštrih ivica, bez ikakave mogućnosti
povreda.
2. Tehnološki uslovi
•
•
•
•
•
•
Materijal, veličina, obrada;
Mehanička čvrstoća konstrukcije;
Mogućnost konstrukcijskog povezivanja;
Izrada detalja, povezivanje elemenata;
Mogućnost sastavljanja i rastavljanja;
Tehnička izrada pogona, bezbednost pogona.
3. Pedagoško psihološki uslovi
•
•
•
•
•
•
•
Uticaj na opšti psihički razvoj deteta
Uticaj na pojedine psihičke funkcije
Mogućnosti za igru
Specijalnost igračke za igru
Sarađivanje odraslih u igri – instrukcije
Podesnost za različite uzraste
Bezbednost, čišćenje, sklanjanje, čuvanje
4. Vaspitna i poučna vrednost
•
•
•
•
•
•
•
Shodnost za kolektivne igre
Poučne vrednosti
Podsticanje radne aktivnosti
Podsticanje želje za znanjem
Posticanje stvaralačkih aktivnosti
Brojnost kombinacija
Razvojne mogućnosti – sistema igračaka
Dete – igra - odrastanje
• bogata znanja o deci i detinjstvu
• odsustvo jedinstvene teorije
• interdisciplinarna kooperacija – pokušaj da se
integrišu ranije izolovane činjenice i
istraživanja o deci, odrastanju, igri,
detinjstvu...
Tumačenje značenja
igračaka
• ne može se razumeti bez
pozivanja na kontekst u kome se nalaze
– Brajan Saton-Smit.
• Kontekst vaspitanja – očekivanje da dete iz
igračaka nešto ozbiljno nauče, usredsređenost
na poučnost igračke.
• Dok roditelji više naglašavaju osamljujuću
ulogu, pedagozi kooperativnu ulogu.
• Najupadljivije je da se
igra uvek tretira sa namerom da se postignu
razvojne posledice.
• Dva moguća postupka:
1. Manje ili veće usmeravanje igre prema
opštoj koncepciji vaspitanja
2. Ostavljanje igre u “prirodnom stanju”
Učenje kroz igru
• Opšte prihvaćen stav: igra je glavni način
učenja u ranom detinjstvu.
• Ali: neke vrste igara su u tom pogledu
efikasnije od drugih!
• Kroz igru deca uče spontano, usputno,
neprimetno.
• Ali: ako ima previše skrivenih namera to može
obeshrabriti decu i umanjiti efekte!
• Gde je ta „idealna mera“?
• Kultivisanje igre – suštinska svojstva igre
preneti u druge aktivnosti deteta, značajne za
njegov razvoj!
• Ne treba igru podrediti načelima drugih
aktivnosti – npr. učenju, već ove aktivnosti
podrediti načelu fleksibilnosti!
• To je jedini pravi način da se uspostavi
razvojna veza između igre, učenja, razvoja i
stvaralaštva.
“Narodna igračka”
u instituciji?
•
•
•
•
•
Bliska je detetu kao bajka!
Naivna neposrednost
Dinamičnost
Emocionalnost
Čarobna, bliska i razumljiva detetu.
Hvala na pažnji!