Transcript predavanje benchmarking

511044-TEMPUS-1-2010-1-UK-TEMPUS-JPCR MCHEM
Benchmarking
Obezbeđenje nivoa kvaliteta visokog obrazovanja
Akreditovani su novi programi Visokog obrazovanja kao i studijski program - bachelor’s
(180 ECTS).
Neke Visoke škole su akreditovale specijlastičke studije (180+60 ECTS).
Uloga benčmarkinga je da olakša proces učenja, efikasno sredstvo za prenos teorije i
prakse učenja kroz saradnju sa raznim zemljama. Osnovna mu je karakteristika,
otkrivanje informacija u vezi sa procesom rada, razmena iskustava i podizanje nivoa
znanja.
Benchmarking je indikator u okviru svakog Strandarda a osnova su mu merenje
kompetencije (one uključuju znanje, sposobnost, tehnike planiranjanja i procena
komunikacije), stim što daje podršku nastavnicima u podizanju nivoa kvaliteta nastave,
olakšava komunikaciju sa studentima, pomaže razvoju osnovnih i interdisciplinarnih
veština i znanja, kao i razvoju saradnje škola i univerziteta kako na nacionalnom tako i
na globalnom nivou.
(Benchmarking se odnosi na tehnologiju, poslovni proces i ljudski faktor). Tri rešenja
treba da budu pripremljena kako bi se usvojilo optimalno. Treba da se formira:
• Potrebna baza podataka koju svi zaposleni mogu koristiti
• Primena i praćenje rezultata
• Podrška rukovodstva (moralno i finansiski)
• Uvođenje kontinualnog procesa poboljšanja
• Donošenje novih ideja
• Ostvarivanje velikog broja profesionalnih kontakata
• Analiza sopstvenog procesa
• Otkrivanje šta drugi rade
• Definisanje stanja i uočavanje razlika
• Podsticanje promena i uvođenje poboljšanja
• Brojne podatke pretvoriti u korisne informacije
• Prepoznatljivost institucije treba da bude zadržana, što znači nije poželjno i korisno
previše oslanjanje na druge
• Kreativost treba da se razvija kao i razvoj novih ideja, po mogućstvu da kreativnost
bude na prvom mestu, istinitost i pravednost
• Ne treba gledati šta rade danas najbolji, već i šta će raditi u budućnosti
• Konkurente ne treba kopirati
• Prioritet dati zaposlenima i studentima kao i studentskom zapošljavanju
• Onaj ko raspolaže informacijama ne sme davati srce, dušu kompanije
• Pojednostaviti nastavni process
• Usavršavati znanja vezano za strategiju planiranja dostizanja cilja i kreirati logistiku
operacija uspeha
• Usavršiti merne pokazatelje kako u nastavi tako i u samom poslovanju institucije
• Ostvariti organizaciono poboljšanje i kreirati logistiku svih procesa kako unutar
institucije tako i njenu povezanost sa okruženjem i šire
• Kontinualno poboljšanje sistematskog razvoja, servisa i organizacije procesa nastave
stalno usavršavati i porediti sa razvojom najbolje prakse, da bi se ostvario mehanizam
stvarnog poboljšanja
• Poređenja sa međunarodnim partnerima treba da budu veoma pažljiva zbog kulturnih,
demografskih i ekonomskih razlika
Na osnovnim strukovnim studijama (180 ECTS), je ostvaren sklad sa Bolonjskom
deklaracijom, zadnje 3 godine (6 semestara). Osnovne strukovne studije sadrže
obavezne i izborne predmete, stručnu praksu i završni rad, neophodne za obrazovanje
profesionalnih inženjera. Vrste predmeta su: opšti obrazovni, stručni i profesionalnoaplikativni.
Na nivou bachelor’s student
Razlikuje složene standardne i ne standardne probleme, koje će lakše i efikasnije
rešavati završetkom specijalističkih ili pak akademskih studija.
Neophodnost poboljšanja
Veštine i znanja neophodna na radnom mestu uvođenjem benchmarkinga neće se
mnogo razlikovati od onih potrebnih za uspeh na Visoko školskoj ustanovi.
Naša očekivanja:
-Posao za budućnost
-Definicija osnovnih ciljeva reforme
-Poboljšane performansi srednjoškolskog obrazovanja
-Primena obrazovanja kao ključ za budućnost
-Nastavni plan i program koji kombinuje strogost i relevantnost
-Učenje na radnom mestu i zajednici
-Prilagođavanje učenja kroz male grupe, mentorstvo i stalna briga mentora
-Šire mogućnosti studenata da uče u učionici, na radnom mestu i šire
-Nastavnik i timovi se redovno sastaju da procene rad studenata, nastavni plan i dizajniranje
programa, planiranje projekata i poboljšanje prakse
- Promovisanje osnovnih i specijalističkih studija kroz korišćenje standarda
-Koristiti tehnologiju organizovanja i analiziranja informacija koje se odnose na životnu
sredinu
-Merenja treba da se odnose na "akciju istraživanja" - utvrđivanje uticaja novih metoda
na postignute rezultate studenata
-Ovaj proces merenja polazi od jasno definisanih krajnjih ciljeva
-Kako se koristi Benchmarking
-Korišćenje informacione i komunikacione tehnologije, uključujući obradu teksta, baze
podataka, internet komunikacije, pronalaženje informacija i on-line pretraživanje
-Rad sa drugima, kao rezultat razvoja sopstvenih veština
-Poboljšanje svoga učenja i rada, uključujući i razvoj studija i istraživačkih veština
-Analiza, sinteza, procena, i identifikacija problema i rešenja u životnoj sredini
(okruženju)
- Dobro razvijeno razumevanje složenosti veze između učenja i teksta i niza načina na
koje ostali učesnici (uključujući i studenta i nastavnika) mogu da utiču na proces učenja
Benchmarking
• Osnove kompetentosti
• Sposobnost analitičkog mišljenja, stvarajući uslove za rad u interdisciplinarnim
timovima u cilju identifikovanja i rešavanja problema
• Samostalno rešavanje profesionalnih zadataka u potrazi za izvorima znanja i
primenom naučnih metoda
• Sposobnost kritičke evaluacije rezultata i izveštaja
• Nezavisnost i odgovornost u donošenju profesionalnih odluka
• Formiranje timova i rad na projektima
• Mogućnost korišćenja stečenih znanja u praksi
• Sposobnost komuniciranja i prezentovanja ekoloških izveštaja za domaću i
stranu javnost
• Specifične kompetencije:
• Ako se radi o diplomcima programa zaštite životne sredine oni su kompetentni u
oblasti:
• Procena stanja i kvaliteta životne sredine
• Procena rizika i uticaj na životnu sredinu
• Ispitivanje procesa zaštite životne sredine
• Priprema i realizacija monitoring programa
• Priprema strategije za smanjenje uticaja na životnu sredinu
• Priprema i realizacija strategije upravljanja otpadom
• Precizno definisanje programa svakog nastavog predmeta
Interno ocenjivanje
• Godišnje samoocenjivanje treba da se obavi i izveštaj je dostupan javnosti
• Razvijanje metodologije za praćenje i obezbeđenje kvaliteta pedagoškog i istraživačkog rada
• Koordinator Institucije
• Angažovanje studenata
• Ocenjivanje nastavnika (pripremljena anketa za studente)
• Indikator parametri (razvoj uspeha, prosečno trajanje studija, prosečna ocena)
• Praćenje zapošljavanja studenata i ocena na radnom mestu
Održivi uspeh i obrazovanje za zapošljavanje
• Razvoj veština, efikasnosti i kreativnosti
• Obezbediti komunikacije na svim nivoima
• Usvajanje najbolje prakse iz celog sveta, tako da se postigne nacionalna i
međunarodna bezbednost
• Unaprediti poslovanje na osnovu najboljih rešenja i postati bolji od najboljeg
• Izmeriti svoje rezultate i porediti ih sa partnerovim i učiti od njih
Najbolji program:
Ima za cilj da pokaže vrednost kombinovanog poslovnog i inženjerskog
obrazovanja kao i tehničke i lične veštine.
Benchmark standard
Od studenata koji su diplomirali na školi očekuje se da pokažu da poseduju znanja,
sposobnosti i veštine u oblastima koje su identifikovane u akreditovanom programu.
Nivo kompetentosti nosioca diplome stepena bachelor's u zaštiti životne sredine:
-Osnovno znanje i razumevanje sadržaja programa treba da bude evidentno (jasno i
prepoznatljivo).
-Rutinsko rešavanje određenih problema
-Bezbedno izvođenje standardnih laboratorijskih eksperimenata
-Stvarni uspeh je značajan kao i eksperimentalni podaci i zapažanja s'tim što ne mogu
biti u potpunosti priznati (misli se na naučna priznanja).
-Stvaralačke veštine su razvijene do osnovnog nivoa
Nivoi kompetencije za nosioce bachelor’s diploma sa najvišim ocenama u zaštiti
životne sredine:
-Osnovna znanja pokrivaju važne aspekte izučavanog predmeta obrađenog u programu
i prikazuju se kroz ankete za svaki predmet. Razumevanje pojmova je solidno (ankete
mogu biti interne i eksterne)
-Poznati problemi se rešavaju na logičan način, i rešenja su ispravna i prihvatljiva
-Eksperimentalni rad se odvija na pouzdan i efikasan način
-Karakteristike osnovnih veština su jasne i ne pokazuju značajne nedostatke
Tipičan nivo treba da se primenjuje na većini diplomaca koji će samim tim
posedovati potencijal za dalje usavršavanje na specijalističkim studijskim
programima.
Nivo stručnosti nosilaca programa specijalističkih studija:
-Proširivanje osnovnih znanja, sistematsko razumevanje i realno ocenjivanje u oblastima
koje su bile predmet izučavanja u određenima disciplinama
-Savladavanje odgovarajuće metodologije za rešavanje nepoznatih problema a
uzimajući u obzir moguće odsustvo kompletnih podataka
-Eksperimentalni rad se izvodi samostalno i po mogućnosti je originalan
-Istraživački rad je značajan i stavlja se kao prioritet
-Sve potrebne veštine su pravilno razvijene za profesionalnu praksu
Nakon završetka projekta očekuje se jačanje i razvijanje timskog rad na svim nivoima.
Koristeći benchmarking i iskustva partnera iz zemlje i inostranstva očekuje se
sticanje neophodnih znanja i veština za zapošljavanje.
Reference
1.Perspectives on the Integration of Technology and Assessment
JRTE | Vol. 43, No. 2, pp. 119–134 | ©2010–11 ISTE | www.iste.org
2. International Review of Research in Open and Distance Learning
Vol. 12.1 January – 2011 , Gail Wilson St. Michael’s Hospital, Canada
3. www.UniversitiesUK.ac.uk
4. The Quality Assurance Agency for Higher Education 2006, ISBN 1 84482 526 4, All
QAA's publications are available on our website www.qaa.ac.uk
5. www.chea.org/recognition/recognition.asp
6. www.ed.gov/about/offices/list/ope/index.html
7. The Fundamentals of Accreditation, S e p t e m b e r 2 0 0 2, Washington DC 200361135
8. Accreditation’s Accidental Transformation, July 20, 2010, By Judith S. Eaton
9. The Future of For-Profit Education, Council for Higher Education Accreditation 2010 Annual Conference,
Washington, D.C., 1/26/10, Dr. Jorge Klor de Alva, Former President, University of Phoenix, President, Nexus
Research and Policy Cente
10.Allais, S., Raffe, D., & Young, M. (2009). Researching NQFs: Some conceptual issues. Employment Working
Paper No. 44. International Labour Office, Employment Sector, Skills and Employability Department.
11. Council of the European Union. (2007). Bologna Seminar: Higher Education Forum on Qualifications
Frameworks: Recommendations. Strasbourg, FR: Author. Retrieved from
http://www.coe.int/t/dg4/highereducation/QF/Recommendations_QF_Stras1007_EN.pdf
12.McKiernan, H. H. & Birtwistle, T. (2010). Making the implicit explicit: Demonstrating the value added of higher
education by a qualifications framework. Journal of College and University Law, 36(2), 511-564.
13. Gaston, P. L. (2008). Bologna: A challenge for liberal education and an exceptional opportunity. Liberal
Education, 94(4), 14-19.
H V A L A
NA
P A Ž NJ I
Prof. Dr Olivera Novitović