Transcript 1441UVODNI DEO O MONETARNOJ EKONOMIJI I NOVCU 93
Milena Lutovac, asistent Ekonomski fakultet, Beograd
Monetarna ekonomija i nemonetarna ekonomija ◦ Kada monetarni faktori izazivaju odgovarajuće efekte u realnom sektoru privrede?
◦ Kada je poremećena monetarna ravnoteža tj.kada postojeće količina novaca nije jednaka tražnji za novcem
◦ ◦ Predmet monetarne politike je regulisanje količine novca, obima i strukture kredita, sa ciljem da se obezbedi potrebna količina novca i deluje u određenom pravcu na realna privredna kretanja.
Monetarna politika predstavlja monetarne teorije i prakse sintezu Monetaristi (Milton Fridman, Karl Brunner, Allan Meltzer) Nemonetaristi, neokenzijanci, postkenzijanci itd.
James Tobin Uvode u monetarni model želju da se održi određeni obim i struktura imovine
Teorija portfolio ravnoteže
Obuhvatio varijable rizika i neizvesnosti Monetarni poremećaj Novac je samo jedan oblik finansijske aktive među mnogim drugim oblicima Ravnotežna stopa prinosa od kapitala
Oni novcu kao delu imovine ekonomskih subjekata pridaju posebnu važnost Pokušavaju da kvantifikuju uticaj promene količine novca na iznos nacionalnog dohotka i kurs privredne aktivnosti 1.
2.
Efekat novca na proizvodnju Efekat novca na kamatne stope
1.
2.
3.
Međusodni odnosi promena nominalne količine novca i promena novčanih sredstava u realnom izrazu Drugi bitan element savremene kvantitativne teorije novca je odnos promena nominalne količine novca, cena i kamatnih stopa Promene u stopi monetarnog rasta i kretanje kamatnih stopa Efekat likvidnosti Dohodni efekat Efekat očekivanja cena
1.
Metalistička teorija novca 2.
Nominalistička teorija novca 3.
Bankarska teorija
Novac mora imati svoju unutrašnju materijalnu vrednost 1.
2.
Klasični metalizam Savremeni metalizam
Vrednost novca potiče od njegove nominalne, od države određene vrednosti Novac ne mora imati svoju supstancu vrednosti, već državnim aktom određenu vrednost Nedostaci teorije se najbolje vide kroz inflaciju Iz nje se razvila bankarska teorija novca
4.1. Karakteristike i geneza savremenog novca Prost slučaj vrednosti podrazumeva da se roba jedne vrste upoređuje sa vrednošću samo jedne vrste druge robe x robe A= y robe B, odnosno x robe A vredi koliko i y robe B
Sa razvojem tržišta i proizvodnje prost oblik vrednosti postaje potpuniji Vrednosti svih ostalih roba izražavaju se kroz vrednost jedne jedine robe y robe B= z robe C= v robe D= x robe A
Dakle da bi neka roba postala opšti ekvivalent druge robe moraju prihvatiti njenu vrednost y robe B= z robe C= v robe D X robe A= Roba D je opšti ekvivalent
Novčanica predstavlja svaki oblik novca (surogat novca), koji se pojavljuje u obliku papirne cedulje Novčanice nemaju nikakvu “unutrašnju” vrednost ili materijalnu vrednost
Papirni novac ima nominalnu vrednosti i ima prinudan kurs Kako prestaje obaveza konverzije novčanica u zlato novčanice u prometu postaju praktično čisti papirni novac Država je papirni novac proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaćanja
Razvio se iz funkcije novca kao platežnog sredstva Stvaranje depozitnog novca se odvija u celom bankarskom sistemu 1.
2.
U razvijenim privredama na depozitni novac otpada oko 90-92% ukupnog novca Primarni i sekundarni novac Depoziti se dele na: Stvarne Fiktivne
Kakva bi bila privreda sa apsolutno totalnim planiranjem?
Da li u savremenim uslovima postoje nemonetarne privrede?
Ako nominalan količina novca ostane nepromenjena u novčanom izrazu, a ali se nivo cena udvostruči šta će se desiti sa postojećim iznosom novca u u privrednom sistemu u realnom izrazu?
Koje teorije vrednosti novca postoje?
Na čemu se zasniva metalistička teorija?