Transcript *ta se mora znati iz poglavlja 8

Šta se mora znati iz
poglavlja 8
1.
2.
3.
4.
Zašto novac ima negativnu realnu
kamatnu stopu
Funkcija tražnje za novcem
Brzina opticaja
Kratkoročna ravnoteža na tržištu
novca
nastavak
6. Objasnite slike 8.7 i 8.8 – transakcioni
troškovi i višak tražnje za novcem
7. Dugoročna ravnoteža na tržištu novca
8. Dugoročna inflacija i njena algebra
9. Fišerov princip
10. Devizni kurs na dugi rok
11. Zakon jedne cene i ppp



M1 = gotovina u opticaju + depoziti
po viđenju.
M2 = M1 + štedni bankarski depoziti
sa neograničenim pristupom
M3 = M2 + veći, oročeni depoziti +
računi kod nebankarskih institucija.
Zašto M1 predstavlja novac?



Ovo je začarani krug: novac jeste novac
zato što je prihvaćen, a prihvaćen je zato
što je novac!
Mada u osnovi komplikuje stvar, ovo je
najtrajnija i najimanentnija karakteristika
novca
Konačno, najbolja definicija novca je
sledeća: to je sve što bude opšteprihvaćeno
kao sredstvo plaćanja.

Inflacija na ostrvu
Jap u Mikroneziji?
Novac kao javno dobro



Svoju nekamatonosnu inferiornost –
To je dominated asset
novac kompenzuje tako što služi kao
sredstvo plaćanja.
Javno dobro je sigurnost



Opšti je rezultat da će, ako se stvar
prepusti tržištu, nastati oskudica
javnih dobara, bez obzira na njihovu
korisnost.
A upravo ovde država ima posebnu
odgovornost.
oportunitetni trošak


što je veći prinos na neki monetarni
instrument, to će biti više restrikcija na
njegovo korišćenje.
Po pravilu, što je aktiva likvidnija,
prinos je niži; cena likvidnosti jednaka
je izgubljenom prinosu.
Asimetrične informacije i
moralni hazard





Privatne priznanice – menice - (IOU) žrtva
su asimetričnih informacija
Tj. činjenice da drugi o klijentima znaju
daleko manjenego on sam.
+ moralni hazard
ako priznanice budu široko prihvaćene, on
lako mogao da podlegne iskušenju
te da jednog dana izda jednu priznanicu više
nego što je u stanju da plati.
dolarizacija



Da li treba preći na evro?
Da li se to može učiniti?
Šta je free rider?
Tražnja za novcem je
tražnja za realnim novcem





TRANSAKCIONA TRAŽNJA ZA NOVCEM
Špekulativna TRAŽNJA ZA NOVCEM
Posledica ovoga je da tražnja za novcem
predstavlja tražnju za realnim, a ne za nominalnim
sredstvima.
Realna vrednost novca može se predstaviti izrazom:
stok realnog novca = M/P,
– gde je M nominalni novčani stok,
– simbol P predstavlja indeks cena na malo (ICP).
Neutralnost novca





Stok realnog novca se ne menja ako Ako se i
nominalni novčani stok i nivo cena povećaju u istoj
srazmeri.
Ako sve drugo ostane isto, a ponuda novca i nivo
cena (kao i nominalna vrednost ostale aktive) se
udvostruče, neće biti efekta na realnu ekonomiju.
Ovo svojstvo nazivamo neutralnošću
novca, čiji je značaj u makroekonomiji
jednostavno nemerljiv.

Elementi tražnje za novcem
– Nivo cena
– Dohodak – elasticitet
– Kamatna stopa



Da li nominalna
Ili realna?
Nominalna kamatna stopa je značajna
determinanta tražnje za novcem zbog toga što
postoji oportunitetni trošak držanja bogatstva u
beskamatnoj (jalovoj) novčanoj formi.
Realni novac, opet, traži se zbog realnih transakcija, te stoga raste sa
realnim BDP.
Veće kamatne stope destimulišu vlasnike imovine da drže gotovinu.
S druge strane, ako je procedura povećanja likvidnosti aktive skupa,
povećavaju se iznosi gotovine koje transaktori drže.
Shoeladder costs
η elastičnost tražnje za novcem u odnosu na BDP
godišnji rast BDP po stopi g rezultiraće u godišnjem rastu tražnje za novcem
po stopi ηg.
Δ(M/P)/(M/P) = μ − p = ηg,
gde je μ = ΔM/M a p = ΔP/P.
p = μ − ηg.
ΔS/S = (μ* − μ) − (η*g* − ηg).
Ako novac brže raste u inostranstvu nego kod kuće (μ* > μ)
to na dugi rok vodi apresijaciji.
Brži rast domaćeg outputa ( g > g*) takođe će izazvati apresijaciju,
ako brži rast tražnje za novcem ne bude praćen odgovarajućim rastom
novčane ponude.
Porast PDV Ili
devalvacija).
Ravnoteža na tržištu novca:
kratak rok




pretpostavka o
egzogenosti
realnog BDP
nivoa cena
stope inflacije,
Promena ponude novca
Promena realnog dohotka
Pad transakcionih
troškova
Neravnoteža


U slučaju da se
pojavi neravnoteža,
finansijska tržišta
izuzetno brzo
reaguju.
ogromni kapitalni
dobici pripašće
onima koji ih budu
kupili pre nego što
cena počne da im
raste.
Ravnoteža na novčanom tržištu:
dugi rok
Inflacija na dugi rok




Ono što se mora
dogoditi
jeste to da ponuda
počne da se pomera
udesno
sve dok ne dođe do
tačke B,
u kojoj se tražnja i
ponuda realnog novca
izjednačuju.



dugoročna inflacija
predstavlja
monetarni
fenomen. Ona se
javlja zbog toga što
ponuda
brže raste od
tražnje novčane
mase.
Inflacija postaje kanal kroz
koji se, na dugi rok, postiže
ravnoteža na tržištu novca
Fišerov princip
Devizni kurs na dugi rok:
paritet kupovne moći
Realni devizni kurs je
konstantan kada...

nominalni kurs apresira po stopi
(ΔS/S), jednakoj razlici između
inostrane (p* = ΔP*/P*) i domaće
stope inflacije (p = ΔP/P), što
nazivamo inflacionim diferencijalom
princip relativnog pariteta
kupovne moći

ΔS/S = p * − p .
glasi







Da bi realni devizni kurs ostao isti
to jest da bi se očuvala konkurentnost prema inostranstvu —
zemlja sa većom stopom inflacije
moraće da depresira svoju valutu (ΔS/S < 0)
dok će u zemlji sa niskom inflacijom valuta morati da apresira.
Ovo je princip relativnog pariteta kupovne moći
(PPP).
apsolutni paritet kupovne
moći


Prema ovom principu, jednom kada se
izraze u istoj valuti,
cene se po zemljama ujednačavaju:
– ne samo da se pretpostavlja da je σ
konstantno,
– nego se pretpostavlja da ima jediničnu
vrednost, te da je stoga
– P* = SP. Okvir 8.6 pruža neke dokaze o
tome da teza o apsolutnom PPP ne važi.
Big mac paritet




Ako je realni kurs isti
Nominalni se razlikuju
Pa onaj koji je veći
Je precenjen
Model tražnje
Kada se novac iz banke podiže samo
jedanput mesečno (n = 1),
prosečna vrednost sredstava jednostavno
je PY/2.
U slučaju dva odlaska u banku (n = 2),
imaćemo dva trougla površine (PY/2) ×
(1/2) × (1/2), tako da će držati PY/4.





dominirana aktiva
asimetričnost informacija
paralelne valute
papirni novac
javno dobro