Transcript Poglavlje 16

• Mogu li? Da li bi trebalo? Hoće li?
• 16 državne politikame koje
• menjaju privrednu putanju pomeranjem
AD krive.
• 17 fiskalna i monetarna politika
Neslaganje se onda svodi na sledeće jednostavno
pitanje: može li privreda dugo da odstupa od svoje
dugoročne AS krive?
• Šta onda determiniše nagib i brzinu
kretanja AS krive?
• Nagib zavisi od procesa čišćenja
tržišta (market-clearing).
• U privredama gde zarade i cene
snažno reaguju na pojavu viška
tražnje bilo na tržištu dobara ili na
• tržištu rada, AS kriva će biti strma
• Drugi razlog da jedna privreda bude u
blizini svoje vertikalne
• AS krive je taj što se bazična inflacija
brzo izjednačava
• sa stvarnom, tj. što se kratkoročna AS
kriva brzo pomera.
• Kejnzijanci misle da je zabluda da se bazična
inflacija može svesti samo na očekivanu
inflaciju.
Čak i kada bi svi privredni subjekti umeli savršeno
da predviđaju budućnost, možda su već
potpisali ugovore
U toku tog intervala, privreda će biti van linije
trenda
Drugi razlog – rigidne cene rada
• Kejnzijanci – retrospektivna komponenta
• Monetaristi - anticipativna
• Fascinirajuće je to što se ovako oštra podela
oko pitanja korisnosti ekonomske politike bazira
na detalju koje se može činiti skoro
beznačajnim.
• Zaista, moguće je potpuno se složiti sa
rezultatima analize ponude i tražnje –
predstavljene u Poglavlju 13 – a ipak se
razilaziti po svakom pitanju vezanom
• za ekonomsku politiku jednostavno zbog toga
što postoje nedoumice oko brzine kretanja AS
krive.
Trajnost očekivanja i bazna inflacija
• Monetaristi su odneli veliku pobedu
stavom da jedini ispravan način za
tumačenje očekivanja jeste taj da su ona
racionalna.
• Ako anticipativna komponenta dominira,
onda će se AS kriva kretati veoma brzo.
Dve su posledice toga
• Prvo, u proseku, privreda će uvek biti u
blizini, ako ne i na samoj LAS liniji.
• Drugo, jedino odstupanje od LAS će se
javiti kao rezultat slučajne greške, što
• ekonomskoj politici ne daje prostor, jer bi
politika morala da se u potpunosti oslanja
bilo na iznenađenja ili na greške
Savremeni kejnzijanci se slažu sa ovime, ali dodaju dva komentara
• naglašavaju da očekivana inflacija nije
jedini sastojak bazne inflacije.
• Drugo, brzina kretanja kratkoročne AS
krive zavisi od brzine kojom stvarna
inflacija, to jest cene, reaguju na
očekivanu inflaciju. Stoga je pitanje
rigidnosti cena ponovo u srcu debate.
Troškovi inflacije
• Troškovi inflacije naredni su izvor
neslaganja između kejnzijanaca i
• monetarista. Inflacija jeste nepoželjna,
ali je iznenađujuće teško utvrditi i
izmeriti troškove
• Preraspodeljuje dohodak
• Preraspodeljuje bogatstvo
• Distorzija cenovnih signala
Štoje veća inflacija, cene nestabilnije
Što nestabilnija inflacija, nestabilnije zarade
Varijacije u stopama inflacije – nezaposlenost?
OPTIMALNA INFLACIJA
• Milton Fridman tvrdio je da bi optimalna
stopa inflacije trebalo da bude negativna
– te da zavlada deflacija,
• period u kome cene stabilno padaju.
Preciznije govoreći,
• Fridman je tvrdio da bi optimalna stopa
inflacije trebalo da ima negativnu
vrednost ( minus realna kamatna stopa),
• to bi značilo da bi nominalna kamatna
stopa trebalo da bude jednaka nuli.
• Troškovi proizvodnje novca su skoro nula
• i= p + r
• bazira se na principu da proizvodnja treba
da raste sve dok marginalna
• korist prevazilazi marginalne troškove.
nikada nije primenjen u praksi.
• Deflacija znači da će sve cene dobara i
usluga sutra biti niže nego
• danas, pa zašto onda danas bilo šta da
kupimo ako će iduće godine sve biti
jeftinije? Ovaj mehanizam je stvarno
• uočen nedavno u Japanu
• pa zašto bismo novac tretirali drugačije?
• centralne banke ciljaju na stopu inflacije
od oko 2%.
• Ovu stopu je Evropska centralna banka
proglasila granicom cenovne stabilnosti
Friš, Slucki i savremeni aspekti teorije
privrednih ciklusa
• Ragnar Friš dobio je prvu Eugen Slucki, koji možda
zaslužuje više priznanja
Nobelovu nagradu za
nego što je dobio, bio je
ekonomiju,
istraživač u Institutu za
• bilo je to 1969. godine.
konjunkturu u Moskvi za
vreme Staljinove diktature
i punih osam godina nije
mogao da objavi svoje
otkriće, sve dok njegov rad
nije konačno preveden na
engleski jezik.
• Važna kontroverza
• izmedju monetarista i
kejnzijanaca odnosi se na
• sposobnost vlade da
efikasno sprovodi mere
ekonomske
• politike.
• Najvažniji razlog za
skepticizam
• pruža priroda privrednih
ciklusa.
• Jesu li deterministički
• Ako su deterministički - to znači da
sadašnjost potpuno mehanički zavisi od
proteklih događaja.
• Ispostavlja se da je vrlo teško zamisliti
kako bi se to desilo. I bilo bi onda
• lako osmisliti ekonomsku politiku koja bi
to popravila, tako što bi savršeno
intervenisala na talas i proizvodila
stabilnu putanju rasta.
• Ovaj optimistički pogled žestoko je
uzdrmalo otkriće da cikluse mogu izazvati
potpuno slučajni, odnosno stohastički
faktori. Ovakav, stohastički
• aspekt privrednih ciklusa nalazimo u
radovima s kraja 1920-ih i početka ih kod
ruskog ekonomiste Eugena Sluckog (Eugen
Slutsky, 1880-1948) i kod norveškog
ekonomiste Ragnara Friša (Ragnar
Frisch,1895-1973).
Zamislimo privredu koja polazi iz tačke koja je daleko
od njenog stacionarnog ravnotežnog stanja
• ali mu se vremenom vraća, na primer, kao u
modelu rasta iz Poglavlja 3. Kako je ova
privreda uopšte skrenula sa puta
• usled smene talasa preduzetničkog optimizma i
pesimizma,
• ili zbog promene ponašanja potrošača,
• ili zbog delovanja ekonomske politike),
• ili promene ponude (žetva, prirodne katastrofe,
važni pronalasci
Mehanizam impuls - disperzija
• Transformiše ili pak kumulira slučajne
impulse u nepravilne ciklične oscilacije.
• Kada dođe do slučajnog poremećaja,
privreda započinje determinističko
prilagođavanje, koje smo opisali u
• prethodim odeljcima, što će trajati sve do
pojave narednog šoka.
• Više nije od presudnog
• značaja ni to da li se
oscilacije prigušuju ili ne:
jedne oscilacije
kontinuelno će smenjivati
druge, izazvane nekim
novim šokom (ciklusima).
• dovoljno će biti da prihvatimo činjenicu
da privredu regularno pogađaju
• bezbrojni šokovi, te da se stoga nikada ne
stabilizuje u tački stacionarnog stanja
• To je ugaoni kamen savremene teorije
privrednih ciklusa.
Možemo li privredne cikluse zaista objasniti
dejstvom šokova?
• Sve do prvih kompjutera s kraja 50-ih
godina, nije se mogao naći dokaz za
tvrdnje Friša i Sluckog
• Irma Adelman – kada model pokrenu
slučajni šokovi, model je izbacivao
• rezultati su imali neka statistička svojstva
koja su imali i stvarni privredni ciklusi u
SAD. Zaključak je bio sledeći:
• Uzmimo, na primer, slučaj permanentnog
povećanja stope rasta novca, u sistemu sa
fleksibilnim deviznim kursom.
• 6 Bazična inflacija jednostavno će biti
jednaka inflaciji iz prethodnog perioda.
Jednostavnosti radi, polazimo od
• privrede koja se nalazi u stacionarnom
stanju u tački A.
• cene akcija, količina
realnog novca, primarni
tekući račun, realni
devizni kurs, slobodna
radna mesta i investicije
u zalihe - sve su to vodeći
indikatori, koji mogu da
nam ukažu na dolazak
recesije ili prosperiteta.
• Druge varijable,
• kao što su nezaposlenost i
inflacija, spadaju u
zaostajuće indikatore.
• A to je Misery index!
• Zaposlenost, investicije,
kratkoročne kamatne
• stope i korišćenje
kapaciteta spadaju u
koincidirajuće
• indikatore.
Milton Fridman
1. Spoznajni jaz (jaz u otkrivanju potrebe za akcijom),
2. Jaz u odlučivanju.
3. Implementacioni jaz, pošto ministarstva moraju da
pripreme, a parlamenti da usvoje odgovarajuće
zakone.
4. Jaz u realizaciji
• Potrebno je najmanje nekoliko meseci da bi se osetilo
dejstvomonetarne relaksacije i depresijacije kursa na
realnuprivrednu aktivnost. Što je još gore, ovaj jaz u
realizaciji sadrži visok stepen neizvesnosti; ekonomisti
ga ne mogu uvek sasvim tačno utvrditi.
Lukasova kritika
Privredni subjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade,
već svojom percepcijom njihovog načina vladanja, odnosno njihovog
režima ekonomske politike.
Jedna od implikacija Lukasove kritike na ekonomsku politiku je da je
za vladu sigurnije da ide manjim koracima.
Naredna implikacija je da mere ekonomske politike moraju
predstavljati kombinaciju tekućih akcija i akcija na učvršćivanju
opredeljenja vlade za buduće akcije.
Ovo može biti još jedan argument protiv aktivizma, a u svakom
slučaju, predstavlja valjan razlog za oprez
Ekonomska politika i politička ograničenja u vođenju
politike agregatne tražnje
• Politika agregatne tražnje bazira se na
pogrešnoj percepciji privatnog sektora da
država može da poveća BDP. Dajte svoj
komentar
•
•
•
•
•
Rast agregatne tražnje, AD ide udesno
raste inflacija
Kad se bazna infl izjednači sa stvarnom
AS kriva ide ulevo
Kada inflacija još više raste a autput pada
• Brzina zavisi od adaptacije stvarne i
bazne inflacije
Ali...
• Ali ne mora biti samo (“misperception”)
• Privatni sektor može imati racionalna
očekivanja, ali da su cene rigidne
• Stoga ovo ne mora da važi uvek i svuda
Restriktivna fiskalna pol u Danskoj
• Rikardijanska jednakost – pad G vodio
rastu bogatstva, dakle i potrošnje
• Prelazlak na nemačku marku – pad
kamatnih stopa, rast bogatstva
• Opšta posledica – rast BDP
• Do sada smo vladu opisivali kao skup
dobronamernihinstitucija kojima je stalo
do blagostanja svojih
• građana. Sasvim drugačiju sliku dobijamo
kada o njima razmišljamo kao o
političarima kojima je stalo da dobiju
naredne izbore i da ostanu na vlasti
Politički privredni ciklus
• Odlazeća vlada će se
svakako potruditi da u
doba izbora privreda
dobro radi i da u zemlji
vlada visoka zaposlenost.
Naravno, to se lako može
pretvoriti u inflaciju tako
da, nakon izbora, vlada
pokušava
Stranački privredni ciklus
• Različitu sliku dobijamo
kada posmatramo kako
• neka partija na vlasti
vodi ekonomsku politiku.
• Njena agenda može biti
zasnovana na ideologiji ili
• pak na kompromisu sa
koalicionim partnerima
koji podržavaju vladu.
• Teza - političke stranke
zainteresovane su isključivo za onu
politiku koja maksimizira šanse da
budu ponovo izabrani
• Teorema glasača na medijani tvrdi da
je glasač sa medijane — od koga je
polovina birača rangirana ulevo, a
polovina udesno — upravo onaj
odlučujući.
• 2 Mogu li aktivističke politike
upravljanja agregatnom tražnjom da
utiču na ravnotežnu nezaposlenost?
• Odgovor je – ne. Setimo se definicije:
ravnotežna nezaposlenost jeste onaj nivo
nezaposlenosti koji se javlja na nultom
jazu u autputu.