Prezentacija 13

Transcript Prezentacija 13

Kratkoro čni odnos između inflacije i nezaposlenosti

Nezaposlenost i inflacija

• Prirodna stopa nezaposlenosti zavisi od raznih faktora na tržištu rada.

• Na primer, zakon o minimalnim nadnicma, uticaju sindikata, ulozi najamnina za efikasnost, efektivnost u nalaženju posla. • Stopa inflacije primarno zavisi od porasta ponude novca, što je u nadležnosti centralne banke.

Nezaposlenost i inflacija

• Često smo suočeni sa izborom ili inflacija ili nezaposlenost, na kratak rok. • Ako se ekonomska politika opredeli za povećanje agregatne tražnje, smanjiće se nezaposlenost , ali će se povećati inflacija. • Ako se, pak, opredeli za smanjenje agregatne tražnje, smanjiće se inflacija, ali povećati nezaposlenost, bar privremeno.

FILIPSOVA KRIVA

• Filipsova kriva ilustruje odnos između inflacije i nezaposlenosti na kratak rok.

Slika 1

FILIPSOVA KRIVA

Stopa inflacije (% god)

6 B 2 0 4 A 7 Filipsova kriva

Agregat na tražnja, agregatna ponuda i

FILIPSOVA KRIVA

• FILIPSOVA KRIVA pokazuje kombinacije nezaposlenosti i inflacije koje se javljaju kao rezultat pomeranja krive agregatne tražnje duž krive agregatne ponude na kratak rok.

Agregat na tražnja, agregatna ponuda i

FILIPSOVA KRIVA

• Što je veća agregatna tražnja , veći je nivo ukupbne proizvodnje i viši je opšti nivo cena.

• Što je viši nivo proizvodnje, manja je nezaposlenost.

Slika 2 Veza Filipsove krive sa agregatnom tražnjom i agregatnom ponudom

(a) Model agregatne tražjne i agregatne ponude Nivo cena

kratkoročna agregatna ponuda 106 B 102 0 A Visoka agregatna tražnja 7,500 (nezaposlenost od 7%) 8,000 Niska agregatna Tražnja (nezaposlenost od 4%)

Količina Outputa Inflacija u %

6 2 0

(b) Filipsova kriva

B A 4 (output je 8,000) Filipsova kriva 7 (output je 7,500)

POMERANJE FILIPSOVE KRIVE I ULOGA OČEKIVANJA

• FILIPSOVA KRIVA nudi mnoštvo kombinacija moguće inflacije i nezaposlenosti.

Dugoročna Filipsova kriva • Tokom 1960-tih godina, Friedman i Phelps su zaključili da su na dugi rok inflacija i nezaposlenost nepovezane. Kao rezultat pojavila se vertikalna Filipsova kriva na dugi rok, na nivou prirodne stope nezaposlenosti. • Otuda zaključak da monetarna politika može biti efektivna na katki rok, ali ne i na dugi rok.

Slika 3 Dugoročna Filipsova kriva

Stopa Inflacije

Visoka 1.Kad centralna Banka poveća inflacija ponudu novca, stopa inflacije se povećava.....

Niska inflacija 0 Dugoročna Filipsova kriva B A 2. .ali nezaposlenost ostaje na nivou svoje prirodne stope na dug rok.

Prirodna stopa nezaposlenosti

Slika 4 Veza Filipsove krive sa agregatnom tražnjom i agregatnom ponudom

(a) Model agregane tražnje i agregatne ponude Nivo Cena

Dugoročna agregatna ponuda B 1. Porast ponude novca povećava Iagregat nu tražnju 2. .

povećava nivo cena

Inflacija

Inflaciju A Prirodna stopa outputa

2 Agregatna tražnja

Količina Outputa

0 4. . . ... ali output i nezaposlenost ostaju na svom prirodnom nivou

(b) Filipsova kriva

Dugoročna Filipsova 3. Što povećava kriva B A Prirodna stopa nezaposlenosti

Očekivanja i Filipsova kriva na kratak rok • Očekivana inflacija izražava koliko ljudi očekuju da će se ukupni nivo cena promeniti.

Očekivanja i Filipsova kriva na kratak rok • Na dugi rok očekivana inflacija se prilagođava promenama stvatne inflacije. • Sposobnost centralne banke da utiče na neočekivanu inflaciju postoji samo na kratak rok. • Jednom kada ljudi anticipiraju inflaciju, jedini način da se nezaposlenost svede na nivo ispod prirodnog je da stvarna inflacija bude iznad anticipiranog nivoa.

Očekivanja i kratkoročna Filipsova kriva

Stopa nezaposlenosti = prirodna nezaposlenost * (očekivana inflacija– stvarna inflacija)

• Ova jednačina povezuje stopu stvarne nezaposlenosti sa prirodnom nezaposlenošću, stvarnom inflacijom i očekivanom inflacijom.

Slika 5 Kako očekivana inflacija pomera kratkoriočnu Filipsovu krivu

Stopa inflacije

2. .ali na dugi rok, očekivana inflacija raste, a kratkoročna Fillipsova kriva se pomera na desno.

Dugoročna Filipsova kriva B C Kratkoročna Filiipsova kriva sa visokom očekivanom inflaciom 0 A 1. Ekspanziona politika pomera ekonomiju naviše duž kratkor očne Filipsove krive . . . Kratkoročna Filipsova kriva Prirodna stopa nezaposlenosti sa niskom o čekivanom inflacijom

Dokaz Hipoteze o prirodnoj stopi • Gledište da se nezaposlenost konačno uvek vraća na svoju prirodnu stopu, bez obziran na stopu inflacije naziva se

hipoteza o prirodnoj stopi.

• Istorijska posmatranja povrđuju ovu hipotezu

Prirodni eksperiment i hipoteza o prirodnoj stopi • Koncept stabilne filipsove krive srušen je početkom sedamdesetih godina. • Pokom sedamdestih i osamdesetih godina privrede su bivale suočene sa visokom inflacijom i nezaposlenošću u isto vreme.

Slika 6 Filipspva kriva tokom 1960-tih

Inflacija

10 8 6 4 2 0 1968 1967 1966 1 2 3 1965 1964 1962 1963 1961 4 5 6 7 8 9 10

Slika 7 Rušenje Filipsove krive

Inflacija

10 8 6 4 2 0 1 1973 1971 1969 1968 1970 1967 1966 1972 2 3 1965 1964 1962 1963 1961 4 5 6 7 8 9 10

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

• Istorijski događaji su pokazali da se kratkoročna Filipsova kriva pomera usled promene očekivanja.

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

• Kratkoročna Filipsova kriva se takođe pomera usled škova na strani agregatne ponude. • Nepovoljne promene na strani ponude mogu pogoršati odnos inflaicje i nezaposlenosti • Šokovi (smanjenja) na strani ponude daju kreatorima politike manje prostora u odlučivanju da li se boriti protiv inflacije, ili protiv nezaposlenosti.

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

• Šokovima ponude nazivaju se događaji koji direktno utiču na promenu troškova poslovanja i dovode do promene cena, što pomera krivu agregatne ponude u levo, a kao rezultat Filipsova kriva se pomera u desno......

Slika 8 Nepovoljne promene agregatne ponude

(a) Model agregatne tražnje i agregatne ponude Nivo Cena

2 Agregatna ponuda,

Inflacija

.. podižu nivo cena

0 B A 1. Nepovoljne promene agregatne ponude . . . Agregatna tražnja

Količina

2. . .umanjuju output . . .

Outputa

(b) Filipsova kriva

4. . dajući ekonomskoj politici sve manje prostrora u borbi protiv inflaicije i nezaposlenost....

B A

2 Filipsova kriva

P C

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

• Tokom sedamdestih godina, kada je OPEC smanjio proizvodnju i povećao svetske cene nafte, ekonomska politika je bila suočena sa dva moguća izbora.

• Boriti se protiv nezaposlenosti, povećavajući agregatnu tražnju i povećavajući inflaciju.

• Boriti se protiv inflacije, smanjujući agregatnu tražnju, te tako povećati nezaposlenost.

Slika 9 Šokovi ponude tokom 1970-tih

Inflacija

10 4 2 8 6 1974 1980 1981 1975 1979 1978 1973 1977 1976 1972 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

CENA SMANJENJA INFLACIJE

• Da bi redukovala inflaciju, centralna banka mora vršiti monetarnu kontrakciju. • Kada centralna banka smanjuje stopu rasta novčane mase, smanjuje se agregatna tražnja. • To redukuje količnu proizvedenih roba i usluga. • Što dovodi do porasta nezaposlenosti.

Slika 10 Dezinflacija na kratak i na dugi rok

Inflacija

0 Dugoročna Filipsova kriva 1. Restriktivna monetarna politika vuče privredu Na dole duž Filipsove krive . . A Kratkoročna Filipsova kriva sa očekivanjem visoke inflacije C Natural rate of unemployment B Kratkoročna Filipsova kriva sa o čekivanjem niske inflacije

Nezaposlenost

2. . . . ali na dugi rok, očekivana inflacija pad a i kratkoročna Filipsova kriva se pomera u levo.

CENA SMANJENJA INFLACIJE

• Da bi redukovla inflaciju, privreda mora proći kroz period visoke nezaposlenosti i niske proizvodnje.

• Kada centralna banka suzbija inflaciju, privreda se kreće duž kratkoročne Filipsove krive.

• Privreda ostvaruje nižu inflaciju po cenu veće nezaposlenosti.

CENA SMANJENJA INFLACIJE

• Koeficijent žrtve je broj procenata izgubljenog godišnjeg proizvoda , da bi se inflacija smanjila za 1%. • Pocenjeno je da ju u SAD ovaj koeficijent iznosio pet • Što znači, da bi se redukovala inflacija sa oko 10% u periodu 1979-1981 na 4%, bilo bi potrebno izubiti oko 30% godišjneg proizvoda!

Racional na očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije • Teorija racionalnih očekivanja kaže da građani optimalno koriste informacije koje imaju, uključujući i informacije o ekonomskoj politici države, kada predviđaju budućnost.

Racional na očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije • Očekivana inflacija objašnjava zašto na kratak rok postoji mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenosti, ali ne i na dugi rok. • Koliko brzo će ova kratkoročna mogućnost nestati zavisi od toga koliko brzo se očekivanja prilagođavaju.

Racional na očekivanja i mogućnost besplatne dezinflacije • Teorija racionalnih očekivanja kaže da bi koeficijent žrtvovanja mogao biti mnogo manji no što je procenjeno.

Volkerova Dezinflacija • Kada je Paul Volcker je bio na čelu FEDa tokom 1970-tih godina, inflacija se smatrala glavnim nacionalnim problemom.

• Volcker je uspeo da redukuje inflacijiu (od 10% na 4 %), ali po cenu velike nezaposlenosti (oko 10 % u 1983).

Slika 11 Volkerova Dezinflacija

Inflacija

10 1979 A 1980 1981 8 6 1982 4 2 1984 1987 C 1986 1985 B 1983 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Grinspenova era • Alan Greenspan je na početku mandata na čelu FEDa imao pozitivan šok na strani ponude. • 1986 godine OPEC je odustao od dogvora članica da smanje ponudu, • što je dovelo da pada inflacije i pada nezaposlenosti.

Slika 12 Grinspenova era

Inflacija

10 8 6 4 2 0 1 2 1989 1990 1991 1984 2000 1988 2001 1987 1995 1997 1999 1998 1996 1994 1993 2002 1985 1992 1986 3 4 5 6 7 8 9 10

Grinspenova era • Fluktuacije u nivou inflacije i nezaposlenosti tokom perioda nazvanog Grinspenova era bile su relativno male u odnsu na aktvnosti FEDa.

Rezime

• Filipsova kriva pokazuje inverzni odnos između inflacije i nezaposlenosti. • Povećavajući agregatnu tražnju ekonomska pilitika može odabrati tačku na Filipsovoj krivoj sa većom inflaciojom i manjom nezaposlenošću.

• Smanjući agregatnu tražnju ekonomska pilitika može odabrati tačku na Filipsovoj krivoj sa manjom inflaciojom i većom nezaposlenošću.

Rezime

• Odnos između nezaposlenosti i inflacije koji prikazuje Filipsova kriva postoji samo u kratkom roku.

• Na dugi rok Filipsova kriva je vertikalna na nivou prirodne stope nezaposlenosti.

Rezime

• Kratkoročna Filipsova kriva se pomera, takođe, i zbog promena agregatne ponude, tzv. šokova ponude. • Nepovoljan šok ponude, (smanjenje agregatne ponude) daje ekonomskoj politici manje prostora u izboru između inflacije i nezaposlenosti.

Rezime

• Kada centralna banka smanjuje ponudu novca, da bi redukovla inflaciju, privreda se kreće duž kratkoročne Filipsove krive, što stvara privremenu nezaposlenost..

• Cena dezinflacije zavisi od toga koliko brzo padaju inflaciona očekivanja.

Prezentacija 13

Transcript Prezentacija 13

Kratkoro čni odnos između inflacije i nezaposlenosti

Nezaposlenost i inflacija

Nezaposlenost i inflacija

FILIPSOVA KRIVA

FILIPSOVA KRIVA

FILIPSOVA KRIVA

FILIPSOVA KRIVA

POMERANJE FILIPSOVE KRIVE I ULOGA OČEKIVANJA

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

POMERANJA FILIPSOVE KRIVE I ULOGA ŠOKOVA NA STRANI PONUDE

CENA SMANJENJA INFLACIJE

CENA SMANJENJA INFLACIJE

CENA SMANJENJA INFLACIJE

Rezime

Rezime

Rezime

Rezime

Directory