Transcript INTERMEDIJARNI CILJEVI I INDIKATORI MONETARNE POLITIKE

INTERMEDIJARNI CILJEVI I
INDIKATORI MONETARNE POLITIKE
•
•
U sprovođenju monetarne politike ne postoji potpuna informacija o mehanizmu
transmisije monetarnih impulsa, međusobnim vezama monetarnog i relanog sektora
Posredne- intermedijarne varijable daju informacije za sprovođenje monetarne
politike
Instrumenti
monetarne
politike
Operacioni
cilj
-Operacije na otvorenom tržištu -Agregati rezervi
-Monetarna baza
-Diskontna politika
-Kratkoročne kamatne
-Obavezne rezerve (stopa)
stope- npr. na sredstva
federalnog fonda
Intermedijarni
cilj
Krajnji
cilj
-M1
-Puna zaposlenost
-M2
-Stabilnost cena
-M3
-Ravnoteža platnog
-Kratkororočne i
bilansa
dugoročne kamatne
stope
Operacioni ciljevi

Varijabla koju CB precizno reguliše kroz dnevne operacije

Kriterijumi:
 Upravljivost- da ih CB kontroliše instrumentima monetarne politike
 Merljivost- da ih CB može lako i precizno izmeriti u kratkim intervalima
(idealno- dnevno –informacije da li preduzete mere daju očekivane
efekte)
 Njihove promene odlučujuće utiču na promene intermedijarnog cilja

Svrha:
 Ne postoji direktna i jasna veza instrumenata monetarne politike i
posrednog cilja
 Na intermedijarnu varijablu utiču drugi ekonomski faktori
ne daje informacije o stvarnom efektu preduzete mere
pogrešna procena tekuće monetarne politike
Intermedijarni ciljevi

Varijable između instrumenata monetarne politike i operacionih ciljeva s jedne i
krajnjih ciljeva s druge strane

Na instrumente i operacione ciljeve CB deluje direktno, na krajnje ciljeve indirektno

Varijabla mora biti odgovarajući predstavnik krajnjih ciljeva i poslednja karika u lancu
transmisije monetarne politike
ciljevi koje CB želi da postigne u određenom periodu vremena i
sa određenim stepenom preciznosti

Kriterijumi:
 Upravljivost- da ga CB može kontrolisati preko promene operativnih ciljeva
 Konzistentnost i predvidljiva veza sa krajnjim ciljevima monetarne politike
 Raspoloživost informacije o njihovoj veličini u kratkom roku

Svojim kretanjem služe kao pokazatelj monetarnog popuštanja ili restrikcije
 Na osnovu tih informacija – procena efekata tekućih monetarnih akcija na krajnje
ciljeve ekonomske politike

Kritika:
 Ni jedna varijabla nije povezana sa krajnjim ciljevima na potpuno predvidiv način,
potrebna je mera nepouzdanosti veze intermedijarnog i krajnjeg cilja
 Ni jedna varijabla nije pod perfektnom kontrolom CB
 Korišćenje intermedijarnog cilja
donošenje suboptimalnih odluka

Prednosti:
 Intermedijarni ciljevi su nominalno sidro za donošenje odluka monetarnih vlasti
 CB komunicira sa ekonomskim subjektima, usmerava njihove odluke na realnom
i finansijskom tržištu
 Veća odgovornost CB – mora da obrazloži ciljeve koje objavljuje i odstupanja od
njih
 Rešava problem vremenske doslednosti monetarne politike
 Optimalna monetarna politika na dugi rok- ne dovodi do stvaranja inflacije
 Preko intermedijarnih ciljeva CB potvrđuje svoju obavezu sprovođenja
neinflatorne monetarne politike
Izbor ciljne intermedijarne monetarne varijable
1.


2.


Krajnji cilj MP
Obezbeđenje stabilnih monetarnih uslova
MP angažovana na ostvarivanju ciljeva ekonomske politike-puna zaposlenost,
privredni rast, ravnoteža bilansa, stabilan nivo cena
Prihvaćena hipoteza o mehanizmu transmisije MP
Kejnzijanci- kamata je glavni intermedijarni cilj, povezuje realni i finansijski sektor

Struktura kamatnih stopa obezbeđuje ravnotežu između imovinskih elemenata

Sa smanjenjem kamate-realni kapital je privlačniji-rast investicija i zaposlenosti
Monetaristi- količina novca je glavni intermedijarni cilj

Porast novčane mase- razlika stvarne i željene količine novca - koju
ekonomski subjekti žele da drže

Višak – rast potrošnje, utiče na investicije i proizvodnju
3.



4.


Političko okruženje
Institucionalni odnos države i CB
Kada je CB “agencija” državne blagajne- podržava fiskalnu politiku države

Finansiranje obimnih programa javne potrošnje

Politika niskih kamatnih stopa

Stimulisanje privrede dodatnom likvidnošću
CB ima male mogućnosti korigovanja dugoročnih inflatornih efekata
te politike
Nezavisna CB može uspešnije da se pridržava svog osnovnog cilja
Sistem deviznih kurseva
Režim fiksnih DK- količina novca u privredi postaje endogena varijabla
nije moguće targetirati monetarne ili kreditne agregate
Režim fleksibilnih DK daje tu mogućnost
Targetiranje deviznog kursa

Različite forme
 Fiksiranje vrednosti domaće valute za zlato
 Domaća valuta se vezuje za valutu velike zemlje sa niskom stopom inflacije
 Puzeći kurs- dozvoljava depresijaciju po ravnomernoj stopi

Prednosti:
 Fiksira se stopa inflacije za dobra kojima se trguje na međunarodnom tržištu
(čuva se njihova konkurentnost)
 Inflatorna očekivanja se vezuju za stopu inflacije u zemlji sidra
 Automatsko pravilo za vođenje monetarne politike- izbegava problem vremenske
doslednosti
 Jednostavnost, cilj je lako razumljiv javnosti
Francuska i Britanija su vezale valute za DEM, uspešno
oborile inflaciju

Nedostaci:
 Gubitak nezavisnosti monetarne politike
 Sa otvorenim tržištem kapitala, domaće kamatne stope su blisko povezane
sa kamatama u zemlji sidra
 Monetarna politika se ne može koristiti da odgovori na domaće šokove
 Šokovi u zemlji sidra direktno se prenose na zemlju targetiranja preko
promene kamata
 Primer- ujedinjenje Nemačke i zemlje ERM sistema
 Zemlja je podložnija špekulativnim napadima na njenu valutu
 Primer- valutna kriza u EU septembra 1992.godine
Zemlje u razvoju


Važna prednost:
 Ne postoje uslovi za uspešno korišćenje diskrecione monetarne politike; mogu
malo da dobiju a puno izgube od nezavisne monetarne politike
bolja je strategija da usvoje monetarnu politiku velike zemlje
(SAD, EMU)
 Sredstvo brzog smanjenja inflacije (Argentina sa 1.000% na 5%)
Nedostaci:
1. Veće oslanjanje na dug u stranoj valuti
 Devalvacija- rast dugovnog opterećenja, pad neto vrednosti
smanjenje kolaterala, slabija zaštita poverilaca Veći rizik za
pozajmljivače, pad I i
problem moral-hazarda
ekonomske aktivnosti

Devalvacija povećava opterećenje banaka kratkoročnim ino dugovima,
pogoršanje privrednih uslova- smanjuje vrednost aktive
gubitak supstance bankarskog kapitala
smanjenje zajmova
2. Špekulativni napad na domaću valutu- novi skok inflacije, zbog nedovoljnog
kredibiliteta CB
rast inflatornih očekivanja, kamatne stope
rast kamatnog opterećenja
firmi, smanjenje bilansne vrednosti
pad pozajmljivanja i ekonomske
aktivnosti
3. Stabilna vrednost domaće valute- priliv ino kapitala
 Usmerava preko domaćih finansijskih posrednika
ekscesivan rast
pozajmljivanja
 Slaba bankarska supervizija
gubici na zajmovima, smanjenje bankarskog
pozajmljivanja, nesolventnost banaka
 CB ne može da brani kurs – rast kamatnih stopa pogoršava bilansnu
situaciju banaka
 Špekulanti imaju veći motiv da napadnu datu valutu
finansijska kriza

Meksiko i Jugoistočna Azija, špekulativni napad u uslovima oslabljenog
bankarskog sistema- ogromna finansijska kriza
4. Eleminiše signal o kursu monetarne politike
problem odgovornosti centralne banke i transparentnosti njenih akcija
Jačanje transparentnosti i obaveze očuvanja deviznog kursa
1.
Valutni odbor

Fiksiranje DK u odnosu na odabranu čvrstu ino-valutu, domaći novac se emituje u
protivvrednosti deviznih rezervi

Prednosti:

Brzo savladavanje inflacije

Smanjenje administrativnog aparata

Uslovi za priliv ino kapitala i jačanje spoljnotrgovinske razmene

Nedostaci:
 Ograničava monetarni suverenitet, gubi se fleksibilnost monetarne politike,
primenjuju kruta pravila i rigidan sistem monetarnog upravljanja
CB ne može da modelira monetarnu politiku prema stanju u zemlji
 Moguće krize i blokade u finansijskom i bankarskom sistemu zbog rasta
nelikvidnosti, međuzaduženosti, odliva kapitala u inostranstvo
 Recesija, smanjenje dohotka, rast nezaposlenosti, disparitet domaćih cena,
onemogućava se uspostavljanje fiskalne ravnoteže
 Mogući špekulativni napadi
 Forsira strane banke
 Primer -kriza u Argentini
2.




Dolarizacija
Najjača forma targetiranja DK
Umesto domaće koristi se neka čvrsta ino-valuta
Ključna prednost:

Eleminiše mogućnost špekulativnog napada na domaću valutu- nje i nema

Prekida inflaciju
Nedostaci:




Gubitak nezavisnosti MP
Povećana izloženost šokovima u zemlji te valute
Nemogućnost CB da kreira novac i deluje kao zajmodavac u krajnjoj
instanci
Vlada gubi prihod po osnovu emisije novca!
Targetiranje monetarnih agregata

Primenjivano u razvijenim zemljama tokom 70-tih i 80-tih godina zbog
 Problema sa korišćenjem kamata kao intermedijarnih ciljeva u uslovima porasta
inflacije i inflatornih očekivanja
 Nastojanja da postave dugoročnu strategiju snižavanja inflacije
regulisanje novčane mase je shvaćeno kao ključno sredstvo za
postizanje cenovne stabilnosti

Bundesbanka -1974.godine
 Da bi obezbedila kredibilitet u javnosti nakon naftnog šoka, sprečila širenje
primarnog udara cena u privredi i rast inflatornih očekivanja
 Sredstvo komuniciranja sa javnošću
 Procenjena dugoročna stopa rasta proizvodnog potencijala+neizbežna stopa
rasta cena=stopa rasta nominalnog društvenog proizvoda
na osnovu nje ciljevi za novčanu masu i monetarnu bazu
 Uvažavala činjenicu da se inflacija može eleminisati samo postepeno
 Tolerisana stopa inflacije je bila ispod tekuće- sprečavalo inflatorna
očekivanja
 Strategija obezbedila nisku inflaciju- DEM izabrana kao sidro za ERM

Swiss National Bank

Neuspešne strategije- SAD, Britanija, Kanada
 Česta revizija targeta i njihovo premašivanje
 Inflacija je prvo smanjena, kasnije ponovo raste
 Nestabilna veza targetiranog agregata i nominalnog GDP-a
 Tokom 80-tih finansijske inovacije su dodatno oslabile tu vezu
 Nije ozbiljno primenjeno

Deo dugoročne strategije inflatorne kontrole

Ključ uspeha- aktivna komunikacija sa javnošću- povećava transparentnost i
odgovornost CB

Mora biti vrlo fleksibilno- tolerisanje promašaja targeta i postepenu dezinflaciju

Bundesbanka i Swiss National Bank su koristile monetarno targetiranje da bi jasno
postavile ciljeve MP i objasnile da monetarne akcije ostaju fokusirane na cilj
dugoročne cenovne stabilnosti i ako su targeti promašeni
 Objašnjenje promašaja targeta je komplikovano- potrebno je da je javnost
dovoljno sofisticirana u monetarnoj oblasti i ima visoko poverenje u CB i njena
objašnjenja
 Švajcarska, Nemačka- javnost ima visok stepen averzije prema inflaciji, a CB
istoriju izuzetnih rezultata u njenom sprečavanju

Fleksibilnost, transparentnost, odgovornost- važne karakteristike inflatornog
targetiranja
Inflatorno targetiranje
Elementi:







Javno objavljivanje srednjoročnih vrednosti za inflaciju
Cenovna stabilnost- primarni dugoročni cilj MP
Odluke o MP donose se na osnovu informacija o različitim varijablama, ne samo
monetarnim agregatima
Visok nivo transparentnosti- intenzivna komunikacija sa javnošću o planovima i
ciljevima MP
Visok nivo odgovornosti CB za postizanje inflatornih ciljeva
Tokom 90-tih: Novi Zeland, Kanada, Australija, Švedska, Finska, Izrael, Britanija,
Španija
SAD, EMU
Karakteristike:

Uspešno u kontroli inflacije i obezbeđivanju trajne stabilnosti cena

Slabi efekte inflatornih šokova – devalvacija britanske funte, novi porez na robu i
usluge u Kanadi- jednokratno povećanje cena koje nije generiralo inflatornu spiralu
plate-cene

Može podstaći privredni rast i ne povećava fluktuacije autputa.
 U fazi dezinflacije-smanjenje autputa
 Kada se postigne stabilnost autput i zaposlenost se vraćaju na prethodni nivo

Ne smanjuje troškove dezinflacije – jedini način na koji se ona uspešno može
ostvariti- izazivanjem kratkoročnih gubitaka autputa i zaposlenosti

Ključne karakteristike- transparentnost i odgovornost-komunikacija sa javnošću
 CB objašnjava- vođenje MP, ciljeve i ograničenja MP, veličinu inflatornog cilja i
kako je postavljen, kako će se cilj ostvariti s obzirom na tekuće uslove, razloge
promašaja
 U privatnom sektoru- smanjuje neizvesnost u pogledu MP, kamata, inflacije
 Kroz javne debate- edukuje javnost –šta CB može a šta ne može da postigne
 Povećava slobodu delovanja CB bez posledičnog izazivanja rasta inflatornih
očekivanja
 Razjašnjava odgovornost CB i političara u vođenju MP
 Povećava nezavisnost CB
 CB ima duži horizont posmatranja
 Smanjuje verovatnoću da CB padne u zamku vremenske doslednosti
Operacionalni dizajn:




Ne podrazumeva postavljanje rigidnih pravila
 Ne daje jednostavne i mehaničke instrukcije za vođenjeMP
 Na osnovu raspoloživih informacija definiše potrebne mere
 Targeti se mogu modifikovati zavisno od ekonomskih okolnosti
 CB vodi računa i o kretanju autputa
cilj je postepeno konvergiranje ka dugoročnim ciljevima za inflaciju, uz
moguće privremene skokove i padove
Izabrani targeti su svuda bili iznad 0, bez opasnosti po gubitak kredibiliteta
 Uvažava se činjenica da suviše niska inflacija može negativno delovati na rast
 Kada se smanji inflacija ispod ciljne zone-CB popušta MP, da se ne bi smanjila
agregatna tražnja
Ako je inflacija inicijalno visoka, prvo se mora sprovesti dezinflacija
 Monetarne vlasti ne mogu kontrolisati visoku inflaciju- velika verovatnoća čestog
promašaja targeta, smanjuje kredibilitet CB
Minimalni rok za postavljanje targeta – 2 godine
 Kraći rok: česte promene instrumenata MP, mogućnost promašaja targeta
Targetiranje kamatnih stopa








Promene kamata imaju nejasne veze sa krajnjim ciljevima ekonomske politike
Ograničena je sposobnost CB da ih reguliše instrumentima MP
Ne predlažu se kao isključivi targeti MP
Realne kamate značajno utiču na privrednu aktivnost; promene kamata vode
promenama u realnim tokovima
Moraju se uključiti u intermedijarno targetiranje
U stanju ravnoteže, kamatna stopa =realnoj, prirodnoj stopi
 CB stvarajući jaz između tekuće i prirodne kamatne stope deluje na potrošnju i
privrednu aktivnost
Problem- izdvojiti uticaj tražnje i monetarne politike na kamate
Promene kamate mogu dati pogrešne informacije o situaciji u privredi
Fišerov efekat
Istraživanja- realne kamatne stope daju važne informacije o stanju privrede; koriste
se u proceni kretanja monetarnih agregata
U privredi sa složenom finansijskom strukturom, finansijski instrumenti se mogu
međusobno supstituisati, ne može se koristiti neki pojedinačni finansijski agregat ili
kamatna stopa, već kombinacija više varijabli
Targetiranje nominalnog društvenog proizvoda



Nominalni društveni proizvod- proizvod realnog društvenog proizvoda i cena-krajnji
ciljevi MP
Zadatak CB – da usmerava kretanje nominalnog GDP-a što bliže ciljnoj vrednosti;
MP reaguje na odstupanja
Prednosti:
 Pouzdanija veza instrumenata MP i nominalnog GDP-a nego drugih varijabli
 Deregulacija finansijskih tržišta i finansijske inovacije-veza instrumenata MP i
posrednih ciljeva, intermedijarnih i krajnjih ciljeva MP manje pouzdana
 Može da spreči CB da iskoristi kratkoročni trade-off inflacije i nezaposlenosti- da
povećamjen novčane mase utiče na rast realnog GDP-a po cenu povećanja
inflacije
 Pomaže u obezbeđivanju dugoročne stabilnosti cena, CB ima mogućnost
reagovanja na kratkoročne privredne poremećaje
Nedostaci:

Kako se dostignuti nivo nominalnog GDP-a deli na realni GDP i cene
 Moguće su različite kombinacije, optimalna- odsustvo inflacije

Ako je cilj niža dugoročna stopa inflacije- ciljna vrednost nominalnog GDP-a se
smanjuje
restriktivna monetarna politika- na kratak rok obara proizvodnju

Na AD ne utiče samo MP već i fiskalna, ponašanje privrednih subjekata

Javnost preferira kratkoročne ciljeve MP

Nominalni GDP se menja sa kratkoročnim privrednim poremećajima, MP treba da to
neutralizuje
 Efekti MP se ispoljavaju sa određenim kašnjenjem
 CB CB operiše sa prognozama kretanja nominalnog GDP-a
 Ekonometrijski modeli ne daju tačna predviđanja promene konjukture

Poremećaji tražnje deluju u istom smeru na cene i proizvodnju

Poremećaji ponude deluju u suprotnom smeru
 Rast inflatornih očekivanja, cena energije- povećava cene, smanjuje proizvodnju;
Nominalni GDP može i da raste i da se smanjuje
 Ako raste-restriktivna MP

MP ne može da spreči kolebanja cena i proizvodnje ako su poremećaji na strani
ponude
 CB nema kontrolu nad faktorima ponude (cene nafte)