Transcript Problem određivanja diskontne stope pri oceni

XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM
UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA –
U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II
PROBLEM ODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE
U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE
Marija Jovović
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Aranđelovac, jun 2014. godine
DISKONTOVANJE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE
• Svođenje nominalne vrednosti rezervisanih šteta na njihovu sadašnju
vrednost, primenom diskontnog faktora, čime se uvažava koncept
vremenske vrednosti novca.
• Tradicionalni vs. savremeni pristup vrednovanju rezervi za štete u oblasti
neživotnih osiguranja.
•
•
•
•
•
•
•
•
vremenska usklađenost između rezervi za štete i imovine koja služi za njihovo
pokriće;
veća upotrebna vrednost kombinovanog racia kao mere profitabilnosti;
veća transparentnost bilansa stanja;
stvarna slika trenutnog finansijskog položaja osiguravača.
eliminiše se implicitna margina solventnosti;
favorizuju se osiguravači sa manjom efikasnošću rešavanja šteta;
manjkovi rezervi se sporije ispoljavaju i odlažu korektivne aktivnosti;
produbljuje se problem potcenjenosti rezervi ako se ne modeliraju
efekti visoke inflacije.
PROBLEM ODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE
• Diskontovana vrednost rezervi će biti utoliko manja što je diskontna stopa
veća i/ili period diskontovanja duži.
• Sa aspekta očuvanja adekvatnosti rezervi i solventnosti osiguravača,
poželjan je konzervativan pristup određivanju diskontne stope;
• stopa prinosa na imovinu koja služi za pokriće tehničkih rezervi kao gornja
granica diskontne stope;
• usklađenost ročnosti imovinskih oblika i projektovanih isplata šteta.
• Kriva bezrizičnih kamatnih stopa koja je izvedena iz :
• stopa prinosa državnih obveznica,
• stopa prinosa na korporativne obveznice visokog rejtinga ili svop stopa.
• Jedinstvena prosečna diskontna stopa kao aproksimacija krive prinosa.
DISKONTOVANJE REZERVI ZA ŠTETE U KONCEPTU SOLVENTNOST II
• Najbolja procena (Best estimate) kao neto sadašnja vrednost svih
očekivanih novčanih tokova do konačnog izmirenja obaveza.
• Zasebni obračun za obaveze u različitim valutama.
• Unapred definisana kriva bezrizičnih kamatnih stopa
za većidugoročna
broj valuta.
- očekivana
stopa
Kamatna stopa
Ekstrapolacija:
- Linearna;
- Smith Wilson metoda
Ultimate forward rate (UFR)
Forvard
stope
- Korekcija za
kreditni rizik (10-35 b.p.),
- interpolacija
Stope prinosa na
državne obveznice /
svop stope
Rok dospeća (u godinama)
inflacije 2% +/- 1p.p.
- očekivana realna stopa
prinosa 2,2%
..............UFR=4,2% (+/- 1 p.p.)
IZVOĐENJE KRIVE PRINOSA ZA DISKONTOVANJE REZERVI U SRBIJI
• U slučaju obaveza koje su iskazane u drugim valutama, od osiguravača se
očekuje da izvedu relevantnu krivu prinosa prema unapred definisanoj
metodologiji i principima.
Stope prinosa na instrumente RS
20.000%
Ročnost
(god.)
Prinos do
dospeća
Spot
stopa
Korigovana
spot stopa
18.000%
1
8,82%
8,820%
8,810%
14.000%
2
9,80%
9,849%
9,839%
16.000%
12.000%
10.000%
3
10,09%
10,153%
10,143%
8.000%
4
10,785%
10,949%
10,939%
6.000%
5
11,48%
11,779%
11,769%
4.000%
6
12,24%
12,742%
12,732%
7
13,00%
13,774%
13,764%
2.000%
1
6
11
16
21
26
31
36
41
46
51
56
61
66
71
76
81
86
91
96
101
106
111
116
121
126
131
0.000%
Spot stopa S-W
Linearna
interpolacija
Bootstrapping
tehnika
- 10 b.p.
Spot stopa linear
Ekstrapolacija
(linearna, Smith Wilson metoda)
DEFINISANE KRIVE PRINOSA ZA IZABRANE VALUTE (QIS5)
GBP
USD
5%
4%
4%
4%
3%
3%
3%
2%
2%
2%
1%
1%
1%
0%
0%
1
10
19
28
37
46
55
64
73
82
91
100
109
118
127
0%
Spot stopa S-W
Spot stopa S-W
HUF
6%
5%
4%
3%
2%
1%
1
10
19
28
37
46
55
64
73
82
91
100
109
118
127
0%
Spot stopa S-W
TRY
14%
10%
9%
8%
7%
6%
5%
4%
3%
2%
1%
0%
7%
Spot stopa S-W
BGN
12%
10%
8%
6%
4%
2%
0%
1
10
19
28
37
46
55
64
73
82
91
100
109
118
127
8%
1
9
17
25
33
41
49
57
65
73
81
89
97
105
113
121
129
5%
1
10
19
28
37
46
55
64
73
82
91
100
109
118
127
5%
Spot stopa S-W
1
10
19
28
37
46
55
64
73
82
91
100
109
118
127
EUR
Spot stopa S-W
OGRANIČENJA METODOLOGIJE
• Da li su adekvatne pretpostavljene (ocenjene) vrednosti parametara?
• Očekivana dugoročna stopa inflacije je zasnovana na targetima centralnih
banaka koji mogu biti promenjeni ili “promašeni”;
• Parametar S-W metoda (α) zasnovan na podacima samo za Južnu Afriku;
• Predložena korekcija za kreditni rizik zasnovana na podacima za samo 4
valute.
• Da li je adekvatan predloženi metod ekstrapolacije?
• Favorizacija preciznosti prilagođavanja raspoloživim podacima na račun
gubitka fleksibilnosti i “glatkoće” krive prinosa.
• Da li je adekvatna primena istovetne metodologije za ekonomski razvijene
zemlje sa dubokim i likvidnim finansijskim tržištem, i za one zemlje koje to nisu?