Transcript Šta se mora znati iz poglavlja 8

Poglavlje 9
http://www.americanrhetoric.com/speeches/fdrfirstfiresidech
at.html


da kada uložite pare u banku, taj
novac banka ne stavlja u sef.
vaš novac se koristi za podmazivanje
zupčanika koji pokreću industriju i
poljoprivredu.
Joe Biden, 2008(AKA
Gaffemaster)



“Kada je došlo do kraha berze, Ruzvelt je
otišao na televiziju i nije govorio samo o
pohlepi, već je rekao “evo, vidite šta se
desilo.’
Herbert Huver
Nije ni bilo televizije
Ruzvelt


Da razjasnim – ako se vaša banka ne
otvori već sutra to ne znači da treba
verovati da se neće otvoriti.
Postoji jedan element prilagođavanja
finansijskog sistema koji je važniji od
valute - važniji od zlata - A to je
poverenje ljudi.
Budući da je bez ikakve vrednosti, papirni novac (fiat money) on je zakonsko sredstvo plaćanja zbog toga što je država odlučila
da tako bude.

M1 = gotovina u opticaju + depoziti po viđenju.

M2 = M1 + štedni bankarski depozitii

M3 = M2 + veći, oročeni depoziti + računi kod
nebankarskih institucija.
Centralna banka
proizvodi dve vrste novca.


izdaje gotovinu (nekada to, u njeno
ime, radi Trezor)
kreira rezerve
– što su u stvari depoziti koje poslovne
banke drže u centralnoj banci.

Suma gotovine i rezervi čini primarni
novac (monetary base), koji
obeležavamo simbolom M0.
Novac centralne banke
naziva se još ...


„vruć novac” ili „novac centralne
banke” ili “primarni novac”.
Centralna banka je javna ili kvazijavna agencija sa eksplicitnim i
ekskluzivnim pravom kontrole
novčanih i kreditnih poslova.
Poslovne banke

Kada uložite svoj novac u banku u
formi depozita po viđenju, vama se
čini da novac ostaje u banci i da čeka
da ga unovčite ili potrošite kad god to
budete hteli. U stvarnosti to nije baš
tako.
Kad banka daje kredit tu
je problem jer



bančina aktiva je mnogo dužeg
perioda dospeća od njene pasive.
Praksa uzimanja kratkoročne pasive i
njena transformacija u dugoročnu
aktivu naziva se konverzija
dospelosti.
Ovo banke stalno rade, ali je to
rizično
Konverzija dospelosti
kratkoročni
dugoročni
Da bismo videli zašto
transformacija
dospelosti može da
bude rizičan posao,
zamislimo da svi
klijenti istovremeno
reše da podignu
svoj novac.
Kako poslovne banke
kreiraju novac
Kako centralna banka
kontroliše ponudu novca
Primarni novac M0 =
novac u opticaju + rezerve poslovnih
banaka.
Kada centralna banka kreira rezerve, ona u stvari daje kredit
komercijalnoj banci kroz međubankarsko tržište,
slično kao što poslovne banke kreditiraju svoje klijente.
To znači da ona za to naplaćuje kamatu.
Krediti će ukupno iznositi
1.000p+1.000p2+1.000p3+…
=1.000p(1+p+p2+p3+…)=
1.000p/1-p.
A iznosi koji će biti ostavljeni po strani
1.000(1-p)+1.000p(1-p)+1.000p2(1-
Ako je p=0,9 ...
p)+…=1.000(1p)(1+p+p2+p3+…)=
1.000(1-p)/1-p
Srbija?
Do dve god.
Preko dve god.
U dinarima
5%
0%
U devizama
30%
25%
12.4.12
Do dve god.
Preko dve god.
U dinarima
5%+15
0%+15
U devizama
30%-1
25%-3
dovešće do oslobađanja oko 300 miliona evra devizne likvidnosti,
izjavio je guverner NBS Dejan Šoškić.

Ističući da nema garancija gde će otići
taj novac, on je objasnio da je odluka
zbog toga "obazriva", odnosno
obavezna rezerva smanjena je u
malom procentu, i to u trenutku kada
je inflacija u zoni cilja.
Bazelski kriterijumi



Da bi se osigurali od rizika da zamovi
mogu izgubiti vrednost, vlasnici
banaka moraju da održe minimum
kapitala u svom bilansu stanja.
To je tzv minimalna kapitalna
adekvatnost
Multiplikator rezervi je
inverzan u odnosu na
stopu rezervi.
Stopa rezerve - liquidity
requirement“,
obavezna likvidnost.
Zašto neke zemlje imaju
rr=0
Debitori su potpuno
zaduženi a kreditori
izbegavaju rizik




Bank of England - dobrovljna rezerva
Prosečna rezerva gotovine u
bankarskom sektoru bila 3.1%
Giovanni Giolitti, italijanski premijer,
na pitanje je li teško upravljati Italijom
odgovorio je - “Not at all, but it's
useless.”
Rezerve – inflacija?



Inflacija je posledica rasta
neproduktivnih formi javne
potrošnje
(sve vrste trošenje vezanih za
stimulisanje ponude)
Podaci za sve zemlje to potvrđuju
Kako centralna banka
kreira rezerve poslovnih
banaka
Tržište novca


Kada centralna banka kreira rezerve,
ona u stvari daje kredit komercijalnoj
banci kroz međubankarsko tržište,
slično kao što poslovne banke
kreditiraju svoje klijente.
tržište novca


još nosi naziv međubankarsko ili
otvoreno tržište.
To nije neko mesto ili neka zgrada,
već je to u stvari mreža banaka
međubankarska
kamatna stopa






Ova stopa je osnova svih ostalih
kamatnih stopa.
U evrozoni se zove EONIA (European
Overnight Interest Average),
u Americi se zove Fed Funds
u VB se zove Sterling Interbank Rate.
BEONIA (Belgrade OverNight Index
Average)
TRAŽNJA ZA NOVCEM



Privatni sektor - domaćinstva i
korporacije – mora da ima dovoljno
novca za svoje dnevne operacije.
To je tražnja za novcem M
Zbog rr, se tražnja za novcem M
pretvara u izvedenu tražnju
poslovnih banaka za rezervama, tj
za M0.
Šta određuje kolika će biti
tražnja za novcem M?

Jednostavan odgovor na ovo pitanje
je: broj transakcija, jer je upravo to
svrha novca.
iako je tražnja definisana kao proporcija k nominalnog BDP, ova
proporcija nije konstantna: ona se smanjuje sa rastom kamatne stope.
Na Slici 9.6 ovo je
predstavljeno
opadajućom linijom D
Centralne banke po pravilu
objavljuju kamatnu stopu koju će
implementirati
dakle, svi su upoznati
sa položajem linije S
na Slici 9.7
u evrozoni „refi” – main
refinancing rate
u SAD „ciljna stopa”
(target rate),
u Velikoj Britaniji
„bančina stopa” (the
Bank rate),
u Švedskoj i u Srbiji
„repo” stopa.
Monetarna politika u
praksi



Ciljevi
konfliktni ciljevi komplikuju vođenje
monetarne politike širom sveta.
Centralnom bankom rukovodi stručnjak
kome zemlja daje ogromnu moć.
– centralne banke su dugo bile pod
direktnom kontrolom ministarstva
finansija.
Centralne banke utiču na autput i
inflaciju tako što


kreiraju ili povlače novac,
što znači da postavljaju kamatnu
stopu
– na relativno nizak nivo

kada je ponuda novca velika
– Na relativno visok nivo

kada je ponuda novca mala
3 instrumenta





(i) kamatna stopa,
(ii) ponuda rezervi,
(iii) stopa obavezne rezerve
CB ne može istovremeno da kontroliše i ponudu
novca i kamatnu stopu.
Ona može samo da izabere tačku na liniji izvedene
tražnje za rezervama
Ona je mogla da uradi i
suprotno,



da izabere obim rezervi koji želi da
drži,
ali bi onda morala da prihvati bilo koju
kamatnu
stopu koja se tada formira na tržištu
Monetarno targetiranje




Tokom 1950-ih i 1960-ih, smatralo se
da je zadatak centralnih banaka da
održavaju stabilne i niske kamatne
stope.
Novac je endogeno rastao
ovakva politika 70-ih godina
dovela do visokih stopa inflacije.
Kao trenutna reakcija na razarajuću inflaciju iz
1970-ih, mnoge centralne banke su targetirale
stopu rasta novčane mase.


Strategija monetarnog targetiranja
zasniva se na vezi između rezervi i
depozita iz jednačine (9.2).
depoziti ≤ (rr) × rezerve.



Targetiranje rasta novčane mase se
smatra razlogom za uspešnu
dezinflaciju iz 80-ih godina prošlog
veka.
Od ove se politike masovno odustalo
tokom 90-ih godina, iz više razloga
Zašto se odustalo od
targetiranja M
1 - deregulacija finansijskog sektora
poprilično izbrisane razlike između
agregata.
2 - Monetarni multiplikator postao je
prilično nestabilan i primarni novac M0
 nije više bio dovoljno precizan
instrument.
Targetiranje inflacije



Razlog leži u tome što je targetiranje
inflacije relativno jeftino.
Ako se ispostavi da je preteško da se
kontroliše novčana ponuda, centralna
banka i dalje može da dođe u izabranu
tačku A tako što će odlučiti gde da
postavi kamatnu stopu.
Šta ako centralna banka
pogreši?



Nezgodna strana je što se guverner, za razliku od vlade, neće na
izborima suočiti sa sudom javnosti, i što on to veoma dobro zna.
Dobijanjem nezavisnosti, centralna banka ne dobija istovremeno i
demokratske sankcije i može postati malo egocentrična, ako ne i
otvoreno arogantna.
Nema savršenog rešenja za ovaj problem.
Tejlorovo pravilo
govori da će centralna banka povećati međubankarsku
kamatnu stopu i u dva slučaja:
kada stopa inflacije p premaši ciljnu stopu inflacije i/ili
kada realni BDP Y premaši svoj ravnotežni nivo ili trend
Funkcija krajnjeg
poverioca




Prihvaćena je procedura da treba
primeniti Badžetove principe
(1) zajmove davati samo uz kolateral
(hipoteku);
(2) velike sume davati na zajam po
kamatnoj stopi većoj od tržišne;
(3) onda prodati ili likvidirati nesolventne
banke, te gubitke snose njihovi vlasnici..
sab-prajm kriza: opis



Krediti za siromašne klijente, kojima je
rizično pozajmiti veliki novac
(reč „sab-prajm” odnosi se, u stvari,
na kvalitet klijenata - NINJA).
kamatne stope - inicijalna kamatna
stopa je mala, ali vremenom ubrzano
raste.
Ova kreditna linija ubrzo je
postala „hit”, na sledeći način.


banka je ove kredite – tj. svoje pravo
na redovnu otplatu kredita – prodavala
drugim finansijskim institucijama.
Ovaj trik je omogućio bankama da
ostvare proviziju, a da se trenutno
oslobode rizika neplaćanja.



hartije od vrednosti sa hipotekarnim
pokrićem često su menjale vlasnika
Završile su u aktivi velikih banaka.
još jedan problem asimetričnih
informacija: poslednji kupci nisu svesni
rizika
Pravi okidač u ovoj krizi



Pad cena nekretnina
Početak definisanog perioda rasta
kamatnih stopa
Klijenti upadaju u docnju
Drugi okidač

padom cena nekretnina:
– nisu samo kuće gubile vrednost
– već je istovremeno stotine hiljada kredita
ostalo bez realnog pokrića
– i trenutno izgubilo vrednost.
niko nije znao koliko će vrednost
nekretnina još pasti


Očekivanja su najvažnija varijabla
promet ovim hartijama od vrednosti
potpuno obustavljen.
Nijedna banka nije želela da
otkrije gubitke




da je ne bi isterali sa finansijskog
tržišta.
Kao rezultat toga, nije se moglo
nikome verovati
Ubrzo su banke prestale jedne drugima da
pozajmljuju novac, i međubankarsko tržište se u
mnogim razvijenim zemljama ugasilo,
uključujući tu i SAD, evrozonu i Veliku Britaniju.



ceo kreditni sistem se zaledio.
Centralne banke su se upinjale da
obezbede likvidnost i danima ubacivale
u sistem milijarde dolara.
Ovo je održalo tržište u priličnom redu.