Transcript DC, 15 oktobar

Danica Popović
redovni profesor
Ekonomski fakultet Beograd
Tržište o kako se formira
ekonomska politika u Srbiji
Beograd, Terazije 3 / II, 1.septembar 06
Privredni rast nam je bio slab...
Kretanje BDP u zemljama u tranziciji, 1989-2004.
150
140
Poljska
130
EU
120
Slovenija
110
Mađarska
100
Slovačka
20
04
20
03
20
02
20
01
20
00
Srbija
19
99
40
19
98
Rusija
19
97
50
19
96
Bugarska
19
95
60
19
94
Hrvatska
19
93
70
19
92
Rumunija
19
91
80
19
90
Češka
19
89
90
Mnoge cene osnovnih proizvoda su
porasle...
Kretanje cena koje se isključuju iz bazne inflacije, 2000=100
450
Lekovi, komun. usl,
saobraćaj
400
PTT usluge
350
Hleb i brašno
300
Energija
250
200
150
dec.04
avg.04
apr.04
dec.03
avg.03
apr.03
dec.02
avg.02
apr.02
dec.01
avg.01
apr.01
dec.00
100
Zašto?
• Cena ne pokriva ukupne troškove
poslovanja
• Vodovod ima novca, ali se supstanca
ne obnavlja
• Privatni vlasnik to ne bi dozvolio ...
Socijalna pravda i skupa
struja i voda
• Simbol farse o jednakosti – Beli dvor
na Dedinju
• Farsa o zaštiti penzionera
– Invalidski penzioneri, 37%
– Dobro stojeći penzioneri, 12-15%
– Loše stojeći penzineri – broj ????
MMF: Smanji potrošnju,
povećaj investicije, smanji
deficite!
Struktura finalne tražnje, 2000-2004,
150,0%
BDP=100
ciljna srednjoročna
struktura
130,0%
110,0%
90,0%
14%
17%
14%
16%
16%
17%
18%
18%
17%
18%
25%
15%
70,0%
50,0%
Investicije
M ater. izdaci države
85%
90%
89%
88%
Privatna potrošnja
92%
72%
30,0%
10,0%
-12%
-10,0%
-17%
-21%
-23%
-22%
-29%
-30,0%
2000
2001
2002
2003
2004
Neto izvoz
Ko će da investira? Mi
nemamo!
Nacionalna štednja i domaće investicije,% BDP
18
16,1
16
14,2
13,6
14
12
17,1
16,1
10,3
9,1
10
7,2
8
6,7
5,7
6
4
2
0
2000
Izvor: Nacionalni računi
2001
2002
2003
2004
• Privredni rast od 5% godišnje,
• Rast izvoza od preko 25% godišnje
Investiraće strateški
partneri
Ključne determinante za privlačenje SDI
68%
Veličina tržišta
Politička stabilnost
65%
61%
Rast BDP
Institucionalni okvir
58%
Repatrijacija profita
57%
53%
Makroeknomska stabilnost
Veličina tržišta
49%
Poslovna klima
48%
42%
Prisustvo konkurencije
39%
Cena/kvalitet radne snage
0% 10
%
Izvor: FDI Confidence Index, AT Kerney 2002
20
%
30
%
40
%
50
%
60
%
70
%
Svetska banka objavljuje: Srbija je
najbrži reformator!
http://www.doingbusiness.org/
http://danica.popovic.ekof.bg.ac.yu/novosti____.htm
Po čemu?
• Sajt:
http://www.doingbusiness.org/Econo
myRankings/Default.aspx?direction=a
sc&sort=1
• Henkel se isto zalaže za socijalnu
pravdu i preveliki, a što je još
važnije, nekontrolisani uvoz
deterdženata ...
Cene i kurs
120
110
100
90
80
70
58
60
50
41
40
30
20
10 16 21
0
100
90
112
79
68
59
59
61
41
15
8
80
70
60
50
40
30
13,7 20
10
0
1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
devizni kurs, dinar/evro
inflacija, %
Inflacija i devizni kurs
inflacija
dinar/evro
Bazna inflacija i kontrolisane cene, 2000-2005.
Cene
35
Poljoprivreda i duvan
30
Kontrolisane cene
Naftni derivati
Bazna inflacija
25
20
15
10
5
apr.05
jan.05
okt.04
jul.04
apr.04
jan.04
okt.03
jul.03
apr.03
jan.03
okt.02
jul.02
apr.02
jan.02
0
Šta je bilo sa kursom?
Realni i nominalni kurs dinara, 2000-2005.
240
realni devizni kurs, €/din
snažna apresijacija
220
200
180
160
140
120
blaga depresijacija
100
nominalni devizni kurs
80
60
5
apr-0
4
4
dec -0
av g-0
4
apr-0
3
3
dec -0
s ep-0
3
2
3
maj -0
ja n-0
s ep-0
2
1
2
maj -0
ja n-0
s ep-0
1
0
1
maj -0
ja n-0
s ep-0
Kako se devalvacija
preliva u inflaciju?
Struktura robnog uvoza, 2001-2005
20
01
20 I
01
I II
20
02
20 I
02
I II
20
03
20 I
03
I II
20
04
20 I
04
I II
20
05
I
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Sirovine
Kapitalna dobra
Potrošna dobra
Tito ili Voja?
Kretanje neto zarada i troškovi
života
Kretanje realnih neto zarada,
430
330
380
280
330
u evrima
prosečne mesečne zarade
230
280
230
180
180
troškovi života, dec. 2000=100
130
80
130
u dinarima, dec. 2000=100
80
mar.05
avg.04
feb.04
jul.03
dec.02
jun.02
nov.01
maj.01
okt.00
feb.05
avg.04
jan.04
jun.03
dec.02
maj.02
nov.01
apr.01
okt.00
Kako su se kretale plate ...
•
•
Impresivni četvorogodišnji rast realnih zarada od skoro 20%
godišnje (što je bezmalo dovelo do njihovog realnog
udvostručenja) još uvek se čini premalim nekada dobro stojećem,
a sada osiromašenom stanovništvu Srbije. Izražene u evrima,
zarade su krajem 2004. godine, usled velike apresijacije dinara, bile
čak četiri puta veće nego krajem 2000. godine: sa 80€ (oktobra
2000) bruto zarade su u decembru 2004. dostigle iznos od 320€ i
tako premašile nivo prosečnih bruto zarada u Bugarskoj (230€) i
Rumuniji (210€). No, u odnosu na prosečnu platu u Srbiji od 752 DEM
(380€) iz decembra 1990. godine, kada je, dodajmo, broj zaposlenih,
te dakle i ukupna primanja domaćinstava bili mnogo veći, percepcija
siromaštva u Srbiji mnogo je veća nego što se to uopšte može
zaključiti iz raspoloživih statističkih podataka.[1]
[1] Prosečna plata u decembru 1990. iznosila je 752 DEM, da bi u
decembru 1993. dostigle svoj apsolutni minimum od 21 DEM. U
periodu 1994-1998. prosečna plata iznosila je oko 170 DEM, tokom
1999. je pala na 80 DEM, koliko je izosila i pred sam početak
tranzicije.
Praktično svake godine uvoz aparata za domaćinstvo
je bio je dupliran
kod TV aparata on svake godine utrostručavan
a kod mašina za pranje rublja upetostručavan.
Uvoz televizora porastao sa 1,8 na 32 miliona dolara
uvoz klima uređaja sa oko 5 na 29,5 miliona dolara,
mašina za pranje rublja sa oko 2,2 na 15 miliona
dolara,
zamrzivača sa oko 1,4 na bezmalo 11 miliona dolara,
a šporeta sa 488 hiljada dolara na oko 8, 8 miliona
dolara
Zašto nam je onda gore?
nezaposleni
radna snaga (mil)
3,5
30%
3,0
2,5
35%
25%
zaposleni
20%
2,0
15%
1,5
10%
1,0
0,5
0,0
5%
stopa nezaposlenosti
0%
196 196 197 197 198 198 199 199 200 200
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
stopa nezaposlenosti
4,0
Tabela 3.2
Zaposleni koji ne primaju platu
1.mart 2005
1.Republika
Srbija
1.Centralna
Srbija
1.Vojvo
dina
1.grad
Beograd
1.1. Ukupno
1.1287529
1.950467
1.33706
2
1.361489
1.2. Nisu primili
zaradu
1.190656
1.140551
1.50105
1.25526
1.14.8
1.14.8
1.14. 9
1.7.1%
1:2
A u stvari, niko da pokaže
fiskalni račun...
Bruto zarade, u evrima i PPP
1930
2000
1800
1600
1400
Srbija
1140
925
1000
800
800
680
680
390
320
390
420
420
220
230
150
120
200
400
350
690
570
505
470
210
600
400
920
1200
PPP
Nominalna plata u Evrima
15
U
E
lo
ve
ni
ja
rb
ija
S
Č
eš
ka
S
B
ug
ar
sk
a
R
um
un
ija
Li
tv
an
ija
Le
to
ni
ja
E
st
on
ija
S
lo
va
čk
a
P
ol
js
ka
M
ad
ja
rs
ka
0
Reforma penzionog sistema, zdravstva i
javne administracije duboko zadiru u
stečena prava, te je je za njihovo
sprovođenje neophodna čvrsta politička
volja i barem načelno postignuti
konsenzus vlade, poslodavaca i sindikata.
No, kako u Srbiji ključni nosilac reformi,
sama vlada, ne pokazuje spremnost da se
liši sopstvenih upravljačkih prava u
javnim preduzećima, reforme su skoro u
potpunosti zaustavljene, što prirodno
izaziva nezadovoljstvo i zbunjenost u
biračkom telu.
Struktura razmene je
loša
IZVOZ I UVOZ U BRUTO DOMAĆEM PROIZVODU,
2003.
Glavni izvozni proizvodi u 2004, mil. USD.
100
Organska hemija
90
80
82
78
Proizv odi od plastike
79 78
68
70
65
68
Metalni proizv odi
65
62
60
Odeća
54
prirast
u 2004.
48
50
Šećer
Guma
40
39
Gotov i proizv odi
30
16
20
uvoz
izvoz
Obojeni metali
Voće i pov rće
10
Gv ožđe i čelik
0
Belgija
Slovačka Mađarska Češka rep Bugarska
Srbija
0
100
200
300
400
500
A rezultat poguban
Dug Srbije nije veliki, ali da Srbija ima eksremno mali
kapacitet vraćanja duga iz tekućeg deviznog priliva. Prema
udelu sadašnje vrednosti duga u BDP Srbija ne spada u visoko
zadužene zemje, po drugom kriterijumu spada (Tabela 4.3). Pošto
je svaki kriterijum eliminatoran, Srbija se još uvek tretira kao
visoko zadužena zemlja
Kako ovo vratiti?
i gde je sada socijalna pravda?
Dinamika otplate javnog duga, 2001-2010.
miliona USD
4000
960
3000
1065
897
815
2000
1000
0
656
745
297
675
1076
1034
1658
2182
2609
2754
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
ukupno
107
183
451
972
1732
1779
2473
3079
3569
3819
kamata
74
140
233
297
656
745
815
897
960
1065
glavnica
33
43
218
675
1076
1034
1658
2182
2609
2754
U odsustvu odlučnih i doslednih mera u
privatizaciji «sopstvenih» javnih preduzeća,
signal koji se šalje stanovništvu i privrednim
subjektima je da se radikalne reforme odlažu za
neko drugo, povoljnije vreme. Jedino preostalo
pitanje je – kako u odsustvu takvih reformi
ostvariti privredni rast od 5% godišnje, rast
izvoza od preko 25% godišnje i uredno
servisiranje dugova koji od 2006. godine.