Transcript PREZENTACIJA E-POSLOVANJE
Elektronsko poslovanje i primer iz prakse (Virtual Vineyards)
Studenti: Ivan Jovanović 12599 Nikola Perjanica 12706 Profesor: Dr. Milorad To šić
Uvod u e-poslovanje
Pojam e-Poslovanja- Elektronsko poslovanje, poznatije kao e Business, mora biti definisano kao određeni trgovinski proces, baziran na automatizovanom informacionom sistemu, što se danas najčešće realizuje uz pomoć naprednih Web tenologija i sve većim brojem raspoloživih mrežnih servisa koji generalno olakšavaju sve procese koji posredno i neposredno opslužuju elektronsko poslovanje.
Elektronska trgovina (e-commerce)
Elektronska trgovina predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja) preko mreže i kompijutera,kao i prenos novca korišćenjem digitalne komunikacije.
Uključuje i ostale poslovne funkcije preduzeća kao što su marketing,finansije,proizvodnja,prodaja i ostale stvari koje su neophodne u procesu trgovine.
Elektronska trgovina je samo manji podskup elektronskog poslovanja,zajedno sa oblastima kao sto su e-bankarstvo,mobilno poslovanje,virtuelne organizacije...
Prednosti:
Nisu potrebne skupe nekretnine niti aranžiranje izloga -Neophodno je minimalno prodajno osoblje Postoji mogućnost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom području Omogućena je trenutna komunikacija Veoma brzo se može vršiti prilagođavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha
Mane:
-Kupovina preko interneta zahteva veliku dozu poverenja -Ugrozena privatnost (zloupotreba identiteta ili kartice) -Problem stvarnog postojanja prodavca na internetu -Bezbednost obavljanja transakcija Mnogi potencijalni kupci još uvek ne koriste internet
Poslovni modeli sa aspekta saradnje među učesnicima
Poslovni model je metod planiranja vođenja biznisa na način koji kompaniji donosi profit, ukazajući joj pri tome gde će se pozicionirati u tržišnom lancu. Elektronske transakcije se mogu obavljati između tri strane, to su: vlada, kompanije i klijenti.
Komunikacije između kompanija i krajnjih korisnika
-
Business to Business (B2B) -Business to Consumer (B2C) -Consumer to Business (C2B) -Consumer to Consumer (C2C) -Business to Employee (B2E) -Employee to Business ( E2B ) Komunikacija u elektronskoj vladi
-
Business-to-Government (B2G) -Government-to-Business (G2B) -Government-to-Government (G2G) -Government-to-Consumer (G2C)
B2B ( Business to Business )
Osnovna definicija B2B modela je da on predstavlja automatizovanu razmenu informacija između različitih organizacija (u okviru jedne ili vi še kompanija).
B2C ( Business to Costumer )
B2C označava prodaju roba ili usluga krajnjim potrošačima posredstvom Interneta. Korisnici Interneta sve više imaju odnos prema web-u kao novom tržišnom prostoru.
C2B ( Consumer to Business )
C2B pretstavlja model u kom potrošač zahteva proizvod ili uslugu od prodavca, tako što postavlja svoj zahtev putem Interneta, a prodavci pregledaju zahteve i daju ponude. Potrošač zatim odabira onu ponudu koja mu najviše odgovara.
C2C (Consumer to Consumer)
C2C je novi oblik trgovine. Ovo je model u kome potrošači vrše prodaju jedni drugima uz pomoć internet kompanija koje za pružanje ovakvog vida usluga uglavnom traže neki ne tradicionalni način ua naplatu usluga. (E-bay,Limundo itd.)
B2E (Business to Employee)
B2E je model koji je u konstantnom rasu upotrebe. U praksi ovaj model je više poznat kao Intranet, odnosno web sajt stvoren da zaposlenima pruži servise, proizvode i informacije
.
E2B ( Employee to Business )
Ovaj model pruža zapošljenima mogućnost poslovne saradnje preko odgovarajućih servisa kompanije, koji upotpunjuju njihove poslovne veze. Kao primer možemo navesti servise kompanije u kojima zaposleni mogu pretstaviti svog prijatelja ili bivšeg kolegu kao potencijalnog kandidata za odgovarajući posao.
Komunikacija u elektronskoj vladi
Ovo je model ne-komercijalne elektronske trgovine sa vladinim obrazovnim i neprofitnim organizacijama. Neki od takvih modela su: - Business-to-Government (B2G) - Government-to-Business (G2B) - Government-to-Government (G2G) - Government-to-Consumer (G2C)
B2G ( Business to Government )
B2G je poizašao iz B2B modela poslovanja. On nam daje definiciju “Javnog marketinškog sektora” koji obuhvata načine i servise marketinga određene vlade. Kao rezultet imamo: 1.
Ovlašćene vladine agencije koje se staraju da biznis procesi postaju sve lakši i efikasniji. 2.
B2G postaju sve bolji korisnički servisi dostupni svakom građaninu i omogućuju pristup javnim podacima putem savramene tehnologije.
3.
Stvaraju vizuelnu nadležnost smanjivanjem broja različitih sistema i centralizovanjem funkcija ( koje kasnije mogu biti pre-programirane da bi se “merile i obračunavale” ) u cilju kontrolisanja.
G2B ( Government to Business )
G2B je on-line ne komercijalna interakcija između lokalne (ili republičke) vlade i uglavnom velikih komercijalnih proizvodnih kompanija, a ređe malih privatnih.
Smanjeno vreme poslovnih transakcija, kvalitetno i brzo odlu čivanje.
G2G (Government to Government)
G2G je on line ne komercijalna interakcija između Vladinih organizacija, ministarstava, nadležnih organa i drugih Vladinih organizacija, ministarstava i nadležnih organa.
G2C (Government to Consumer )
G2C je takođe on-line ne-komercijalna interakcija između republičke vlade (ili organa lokalne samouprave) i privantih lica (građana).
Ovaj servis je korisnicima dostupan 24 časa dnevno i zasnovan je na Single touch point koncepciji, tj. jednim pristupom na internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama.
Korisnik plaća administrativnu taksu i plaćanje se zatim odvija putem Interneta.
Virtual Vineyards
Osnovana januara 1995. od strane dva prijatelja, Roberta Olsona i Petera Granoffa kao deo firme Net Contents, Inc.
Sedište firme je u Los Altosu, Kalifornija.
Ideja je bila objediniti sve male Kalifornijske vinarije koje nisu poznate nacionalno i predstaviti ih na pravi način.
Američko tržište vina
Procenjenih 74.4% svih konzumiranih vina u SAD-u je proizvedeno u Kaliforniji, nešto više od 11.1% je proizvedeno u ostatku zemlje a ostatak vina potiče iz uvoza.
Tržište vina se sastojalo od više vrsta alkoholnih pića uključujući stono vino, šampanjac, vermut koji su svi bili klasifikovani kao vino sa obzirom da su svi dobijeni fermentaciom grožđa
.
Maloprodaja:
Vinarije su prodavale vino distributerima, dok su distributeri prodavali vino maloprodajnim radnjama i ugostiteljskim objektima koje bi na kraju to vino prodavale krajnjim potrošačima.
Vinarije su dobijale prosečno 60% od krajnje cene prodate mušteriji, distributeri dobijaju od 10% do 25% (pokrivajući putne troškove i takse) a maloprodajni i ugostiteljski objekti su dobijali ostalih 15% do 30%.
Tehnologija:
Web sajt virtualne vinarije je dizajniran, najvećim delom u sedištu kompanije.
napravljen i održavan
Sajt je radio na Pentium računarima koji su priključeni na internet konekciju velike brzine(1.54 Mb/s).
Enkripcija podataka.
Jednostavnost.
Automatska narudžbina
Preduze ća u Srbiji
Rezultati istraživanja pokazuju da 97,3% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s višeod 250 zaposlenih) i iznosi 100%. U srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) ona iznosi 98,7%, Zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 96,7%.
Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Vojvodini ona iznosi 98,3%, u centralnoj Srbiji 98,1%, a u Beogradu 94,2%.
Dostupnost
U Republici Srbiji 90,2% preduzeća ima Internet priključak.
Analiza preduzeća prema veličini pokazuje da od ukupnog broja velikih preduzeća Internet priključak poseduje 94,1%.
Kada je reč o srednjim preduzećima, Internet priključak ima 90,9% preduzeća.
Situacija je neznatno Internet priključak.
drugačija kod malih preduzeća, gde 89,7% ima
Preduzeća koja poseduju Web Site posredstvom Web Site a najčešće pružaju sledeće usluge
:
Marketing proizvoda preduzeća (89,0%);
Obezbeđivanje pristupa proizvodnim katalozima i cenovnicima (53,1%); Pružanje podrške nakon kupovine (23,3%); 90 30 20 10 0 80 70 60 50 40 u procentima Marketing proizvoda Katalozi i cenovnici Podrška nakon kupovine
Najčešći razlozi za odustajanje od kupovine preko interneta:
Isporuka robe je problem
Brzina Internet konekcije je suviše spora
Nedostatak veštine
Zabinutnost zbog poverljivosti ili bezbednosti
Nedostatak poverenja
Nemam karticu za plaćanje preko Interneta
Više volim da direktno kupujem
Ostalo
Nepostojanje potrebe 1,1% 1,4% 4,4% 5,6% 6,9% 12,9% 14,0% 15,5% 38,2%
Zaključak
Poslednjih 20-ak godina – razvijen veliki broj tehnologija.
Pocetni cilj – dostignut (povezivanje izolovanih ostrva informacija).
Danas razvoj tehnologija ide u 2 pravca: -Razvoj tehnologije za poboljsanje opstih komunikacija -Razvoj B2B tehnologija (cilj automatizacija i povezivanje poslovnih procesa).