I PODRUČJE BILANSA I NJEGOVO RAZGRANIČENJE SA DRUGIM EKONOMSKIM NAUKAMA

I.

1. MESTO KNJIGOVODSTVA I BILANSA U STRUKTURI EKONOMIJE PREDUZEĆA

Raščlanjavanje nauke o ekonomiji preduzeća prema: –

funkcijama i

–

institucijama.

Prema kriterijumu funkcija: ekonomija nabavke, proizvodnje, prodaje, finansiranje i poslovno računovodstvo.

Prema kriterijumu institucija (gransko raščlanjavanje): ekonomija industrijskih, trgovačkih, saobraćajnih, poljoprivrednih preduzeća, banaka i kompanija za osiguranje

.

II.

Raščlanjavanje celine ekonomije preduzeća:

1) opšta ekonomija preduzeća

,

2) specijalne (granske) ekonomije preduzeća

i

3) ekonomske metodologije

.

Opšta ekonomija preduzeća: a) ekonomska teorija i b) primenjena ekonomija.

Zadatak ekonomske teorije: utvrđivanje funkcionalnih odnosa, objašnjenje realnih veza i zbivanja (odnosi uzrok-posledica) i utvrđivanje kauzalnih pravilnosti i zakonitosti –

upoznavanje poslovnog procesa

.

Zadatak primenjene ekonomije: primena u teoriji stečenih spoznaja na konkretna pojedinačna pitanja i razvijanje postupaka za realizaciju određenih ciljeva –

razvijanje poslovnog procesa

.

Specijalne ekonomije – problemi specifični za preduzeća pojedinih privrednih grana (granske ekonomije preduzeća) Ekonomske metodologije – problemi obračuna i ogranizacije: poslovno računovodstvo, finansijska matematika, birotehnika i organizacija preduzeća

 

2. POSLOVNO RAČUNOVODSTVO: ZADACI I STRUKTURA

Bazira se na egzistenciji dvaju tokova: finansijski i robni.

Opšti zadatak: količinsko i vrednosno obuhvatanje i nadzor tokova novca i učinaka koji nastaju u procesu proizvodnje učinaka, odnosno u poslovnom procesu uopšte.



Konkretni zadaci: I interni: 1.

2.

3.

informisanje

(o stanju imovine i obaveza, promenama stanja, uspehu, troškovima po mestima, ceni koštanja jedinice učinka, itd.)

kontrola

ekonomičnosti i rentabilnosti

pripremanje osnove za odlučivanje II eksterni: 1.

polaganje računa 2.

informisanje



Područja poslovnog računovodstva: 1.

2.

3.

4.

knjigovodstvo i bilans obračun troškova poslovna statistika i račun upoređenja planiranje

3. KNJIGOVODSTVO I BILANS KAO PODRUČJE POSLOVNOG RAČUNOVODSTVA

Segmenti:

–

knjigovodstvo (finansijsko i pogonsko)

–

inventar

–

godišnji zaključak

–

međubilansi

–

specijalni bilansi

Finansijsko knjigovodstvo

: vrednosno obuhvatanje po hronološkom redu svih stvarno nastalih poslovnih događaja koji doprinose promeni strukture kapitala i imovine u određenom vremenskom periodu (vremenski račun)

Pogonsko knjigovodstvo

: −obuhvata proces nastajanja učinaka (proizvoda i usluga) −predstavlja kratkoročni delimični obračun −predstavlja segment područja obračuna troškova (zajedno sa kalkulacijom cene koštanja)

Inventar

: – spisak količinskog i vrednosnog stanja privrednih dobara na određeni dan – sastavljanje: (a) faktičkim snimanjem (inventarisanjem) materijalnih dobara i (b) knjigovodstvenim inventarisanjem potraživanja i obaveza (pregledom knjiga u kojima je beleženo njihovo nastajanje i regulisanje)

Inventar

: – njegovo sastavljanje prethodi sastavljanju bilansa – svrha: kontrola i korektura knjigovodstvenog stanja zaliha (u preduzećima sa permanentnim inventarom, tj. analitičkim knjigovodstvom materijala i robe) ili korektura (reduciranje) rashoda (u ostalim preduzećima)

–

Godišnji zaključak

:

sastavlja se na bazi zaključka svih računa (konta) glavne knjige, čemu prethodi inventarisanje

– komponente: 1.

2.

3.

bilans stanja (izveštaj o finansijskom položaju) račun uspeha (izveštaj o ukupnom rezultatu) izveštaj o promenama na (sopstvenom ) 4.

kapitalu izveštaj o novčanim tokovima (tokovima 5.

gotovine) napomene uz finansijske izveštaje

Međubilansi

: – sastavljaju se za kraće vremenske intervale – 6 meseci, kvartal, jedan mesec, itd.

– obično im ne prethodi inventarisanje – manji stepen tačnosti u odnosu na godišnji zaključak

Specijalni bilansi

: – sastavljaju se u posebnim prilikama u životu preduzeća – vrste: bilansi osnivanja, promene pravne forme, fuzije, saniranja, razdvajanja, likvidnosti, poravnanja, likvidacije, stečaja

4. OBRAČUN TROŠKOVA KAO PODRUČJE POSLOVNOG RAČUNOVODSTVA

Segmenti

: – pogonsko knjigovodstvo – kalkulacija cena

Zadatak

učincima : obuhvatanje, raspodela, alokacija (dodeljivanje) troškova učincima (proizvodima i uslugama) i povezivanje troškova i prihoda po

Faze:

– evidencija troškova po vrstama, – obračun troškova po mestima, – obračun troškova po nosiocima i – povezivanje troškova po nosiocima sa odgovarajućim prihodima.

Obračun po planskim ili stvarnim troškovima

Ciljevi

: 1. kontrola razvoja pojedinih vrsta troškova, kroz upoređenje stvarnih i planiranih troškova 2. kontrola ekonomičnosti pojedinih područja odgovornosti, kroz upoređenje stvarnih i planiranih troškova 3. kontrola ekonomičnosti procesa i poslovanja uopšte, kroz upoređenje troškova sa proizvedenim učincima

Ciljevi

: 4. utvrđivanje rentabiliteta pojedinih učinaka, kroz upoređenje ostvarenih prihoda i cene koštanja po učincima 5. sastavljanje ponuda i određivanje donje granice prodajnih cena 6. utvrđivanje uspeha koji odgovara zahtevima održavanja realnog kapitala ili supstance pomoću prikladnog sistema planskih (fiksnih) cena

Veza finansijskog knjigovodstva i obračuna troškova: poluproizvodi, gotovi proizvodi i alat i mašine proizvedeni za sopstvene potrebe procenjuju se u bilansu po ceni koštanja koja se utvrđuje u obračunu troškova.

Razlika između knjigovodstva i bilansa i obračuna troškova: bilans je sredstvo periodičnog polaganja računa i osnova raspodele periodičnog rezultata, čiju formu i sadržinu određuju zakonski propisi i načela urednog bilansiranja, dok obračun troškova ima interni značaj i njegovu organizaciju određuje samo preduzeće u skladu sa svojim potrebama i ciljevima kontrole poslovnog procesa.