Transcript BS_skala

Бине Симонова скала (из Развој и мерење
интелигенције, 1978, Ивић, Милинковић, Росандић, Смиљанић)
Прва узрасна скала за мерење дечје
интелигенције, настала 1905

Социјална наруџбина, апел Министарства
просвете Француске да се пронађе средство
помоћу којег ће моћи да се издвоје деца
која услед заостајања у менталном развоју
не могу да прате редовну наставу

Почетак покрета менталног тестирања
(односно, истраживања индивидуалних
разлика у области виших менталних
процеса)

Бине Симонова скала



Данас, Б-С скала је само једна од
психометријских метода за процену
интелектуалних способности деце.
У класи психометријских метода за
испитивање способности деце, БС скала испитују општу менталну способност
(општу интелигенцију)
Помоћу ње може да се изврши општа
класификација деце у погледу опште
способности.
БС схватање интелигенције





Композитни тест опште интелигенције, збир
веома разноврсних задатака - настоји да одреди
општи ниво интелектуалних способности
Практично решење је проистекло из Бинеовог
схватања о интелигенцији –је јединствена моћ
која је присутна у веома разноврсним
делатностима човека.
Интелигенција је
адаптивна моћ која служи за решавање
свакодневних животних и школских проблема,
та моћ je општа (и поред разнородности
компоненти кoје је чине).
Спирманова дефиниција
интелигенције
У поређењу са хомогеним тестовима може бити много јаснија
природа БС скале као композитног теста
- на пример, у Равеновим матрицама за децу који је тест опште
способности, где су задаци хомогени - почивају на једној врсти
интелектуалних операција
- на Спирмановом извођењу релација и корелата)
Спирманова дефиниција
Интелигенција (G фактор) је јединствена и општа способност:
-Увиђања релација (односа) између два или више корелата
(елемената у датој ситуацији)
- Увиђања новог корелата када нам је позната релација и
други корелат,и
Бинеово схватање природе и
структуре интелигенције



Статистички критеријум – за одређивање
ком узрасту да припадне неки тест, и да ли
просечно дете одређеног узраста може да
реши тај тест
Нема логичког разлога због кога су баш ти
задаци узети за одређени узраст
Није настала као резултат прочавања
особености интелигенције на појединим
узрастима – нема психолошку заснованост
Шта, односно Како мери Б-С скала?


Утврђује се постигнуће испитаника у
решавању интелектуалних задатака али не и
процеси решавања задатака.
На почетку, постигнуће се изражавало преко
MU, односно IQ-а
IQ=MU/KU*100
MU –ментални узраст (број задатака које је дете тачно
решило*број менталних месеци које "носе“ ови задаци)
KU –календарски узраст (време протекло од рођења
детета до дана тестирања).
(нпр., дете чији је календарски узраст - 7 година, може
да има ментални узраст – 8 година, његов IQ у том
случају износио би 7/8*100= 115, итд.)
Шта, односно Како мери Б-С скала?






Данас, се постигнуће изражава помоћу емпиријских
узрасних норми, односно помоћу DUK-a (девијациони умни
количник).
Код нас – две ревизије: Прва ревизија (1934. г.), и Нова
Београдска ревизија (1976.г.)
Да би смо користили емпиријски утврђене узрасне норме, и
одредили DUK за одређено дете, потребни су нам:
- скор (број бодова које је дете постигло на тесту)
- његов календарски узраст
- место одакле је дете (село, мали град или велики град)
На основу емпиријских узрасних норми (као нити на основу IQа) не могу се описати квалитативни развојни ступњеви).
DUK је показатељ релативног положаја који појединац, на
основу свог резултата на тесту, заузима у односу на своје
вршњаке.
IQ или DUK нису универзалне, егзактне мере, помоћу њих није
могуће упоређивати појединце различитог узраста или
поднебља (културног или историјског).
Додатак: Терстоново схватање
структуре интелигенције


За разлику од композитног теста опште менталне
способности, постоје тестови посебних менталних
способности – нумеричка, спацијална, вербална,..
(Терстон, Thurstone).
Сваког појединца описујемо помоћу профила менталних
способности - уместо помоћу једног показатеља –профил
примарних способности:
1. Спацијална способност (S) - састоји се у
представљању, замишљању, визуализацији односа у
простору
2. Перцептивни фактор (P) - јесте способност
решавања задатака помоћу података који су опажајно
присутни – истоветни облици: у низу облика, шара наћи
онај који је истоветан са задатим
Терстоново схватање структуре
интелигенције
3. Нумерички фактор (N) - не анагажује сложено математичко
мишљење, него способност извођења простих рутинских рачунских
операција (тестови сабирања, множења и дељења)
4. Вербални фактор (V) - способност разумевања речи, њихових
односа и вербалног закључивања проналажење опозита (пронађи
супротну реч од речи узан и вербалних аналогија риба: вода= птица:
... )
5. Фактор памћења (М)- ангажује непосредно памћење бројева и
слова или речи – испитанику се читају парови речи и бројева, и он
треба да репродукује број када чује одговарајућу реч.
6. Вербална флуентност (W) – оперише издвојеним речима, и
састоји се у брзом произвођењу речи –слова једне речи су
испретурана
7. Фактор индуктивног закључивања (R) - састоји се у спосoбности
проналажења присутног правила међу датим подацима