Transcript Emocionalna i socijalna inteligencija

Емоционална и социјална
интелигенција
Седмо предавање
• „Свако се може наљутити - то је лако. Али
наљутити се на праву особу, у правој мери,
у правом тренутку, због правог разлога и на
прави начин - то није лако! (Аристотел)“
• Интелигентно испољавање и интелигентан
однос према емоцијама
• Реч емоција долази од лат. emovere –
покренути, узнемирити, узбудити и односи се
на узбуђено стање организма, које је пратилац
значајних збивања за појединца.
• Гарднер је већ увео у свој модел мултипле
интелигенције:
– Интерпeрсоналну интелигенцију: успeшнa
кoмуникацијa с људима, социјалнa сензитивност,
деловање на друге
– Интраперсоналну интелигенцију: разумевaњe самог
себe, властитих осећања и мотива, деловање на себе
Данијел Големан је продубио и развио та два
појма или типа интелигенције и назвао их
социјална и емоционална интелигенција
• Основна теза од које полази концепт о
емоционалној интелигенцији јесте да су
емоције важне за познавање себе и других.
• Eмоције се са развојем личности мењају,
“сазревају” и показују достигнути степен
психичког развоја.
• Стандардни концепт интелигенцијe не прихвата
могућност јединства ове две психичке функције
(емоција и интелигенције), већ насупрот томе
сматра да су оне међусобно потпуно
супротстављене.
• Интелигентно понашање поистовећује се
искључиво са рационалним, а понашање под
утицајем емоција са ирационалним.
• Распрострањена предрасуда о расцепу људског
између “емоционалне” и “интелектуалне” сфере.
• Из увреженог схватања да емоције имају
значење нечег ирационалног, проистиче и
човекова борба да потисне своја осећања, да
им се одупре и да им не подлегне, јер су оне
опасне, владају људима, а пошто су
ирационалне о њима чак не треба ни говорити,
нити их откривати и показивати другима.
• Врсте емоционалних појава
• Афективни тон, тј. осећање пријатности и
непријатности, је најједноставнија емоционална
појава. Све емоције имају афективни тон.
• Афекти су врло интензивне емоције са бурним
телесним променама; доводе особу у стање које
карактерише делимична или потпуна
дезорганизација понашања.
• Расположења су емоционална стања која на дужи
рок дају општи тон нечијем психичком животу. То су
доживљаји слабијег интензитета, али дужег трајања.
• Нека расположења су својствена
одређеним врстама темперамента.
• Код меланхолика преовлађују тмурна, код
сангвиника ведра, код колерика срдита, а
код флегматика блага, мање више
неутрална расположења.
• Емоције и креативност су повезани на више
начина.
• 1. Емоције су покретачи креативне продукције.
Према Фројдовој хипотези, уметничка и
књижевна дела омогућавају њиховим ауторима
да изразе своје емоције.
• 2. Емоције индукују стања свести погодна за
стваралаштво.
• 3. Емоционална искуства и стања успостављају
асоцијативне мостове између идеја и појмова
који су когнитивно удаљени, али емоционално
блиски (погодује дивергентном мишљењу и
креативној генерализацији).
• 4. Емоционални критеријуми служе селекцији
идеја које више обећавају. Напросто осећамо које
су идеје боље, прикладније, богатије, складније и
сл. Можемо да осетимо идеју исто као што
осећамо емоцију.
• Емоције самом својом природом подстичу
креативност.
• Оне нас нагоне на размишљање (о догађајима
који су их изазвали, о сопственим реакцијама и
њиховим последицама итд.).
• Човек тежи да боље разуме своје емоције,
истражује њихово значење и импликације
• Својим интензитетом обузимају нашу пажњу и
обезбеђују концентрацију.
• Емоције нам постављају проблеме за које
проналазимо креативна решења.
• Емоције играју кључну улогу и тамо где не бисмо
то очекивали, у областима у којима нам се чини
да царује хладни разум.
• Радозналост научника, његова нестрпљивост да
потврди своју хипотезу, тренуци у којима га
обузимају обесхрабреност,фрустрација, очај или
радосна антиципација, они у којима га прожима
радост открића, његова страст према предмету
који истражује – све су то јаке емоције
• Свим великим открићима, претходиле су разне
мање-више снажне емоције.
– Ајнштајн је имао снажне емоције према предмету
својих истраживања. Понављао је да је најлепше
осећање на свету осећање мистерије. Човека који
никада није упознао то осећање, поредио је са човеком
чије би очи биле стално затворене.
– Чувени астрофизичар, Хуберт Ривс рекао је да је „свака
филозофија неодвојива од емоционалне подлоге из
које израња. Њен интерес је у томе што сведочи о
једном људском искуству, о сусрету између једног
унутрашњег света и спољнег света“.
• Емоционални фактори (емоционалне црте и
емоционални стилови), који имају утицаја на
креативно постигнуће:
• интензитет емоција,
• емоционална изражајност,
• јасноћа емоција,
• емоционална будност и
• емоционална интелигенција
• Погрешно је мислити да само велике емоције и
емоционалне буре играју улогу у стваралаштву
или у животу. Њих смо највише свесни, јер оне
најснажније ремете нашу хомеостазију и највише
нас узбуђују и покрећу.
• Животна као и стваралачка свакодневица саткана
је од мноштва блажих осећања, расположења,
емоционалних нијанси и прелива.
• Нико не би могао да ствара у непрекидном стању
повишених емоција.
• Емоције нису само емоције, т.ј. свака емоција
садржи:
• 1. телесни осећај : промена физиолошког стања и
пратећи телесни осећај, пријатан или непријатан, стегнути мишићи, убрзани рад срца, плиће
дисање, знојење дланова, руменило лица...)
• 2. субјективни доживљај (пријатан, непријатан)
• 3. карактеристично понашање (положај тела,
грицкање ноктију, стискање песница ...)
• 4. когницију : сазнање, спознају, откриће
• 5. акциону тенденцију : емоција покреће,
подстиче, мотивише на акцију
• Емоције су извор сазнања
• “Срце има својe рaзлoгe кoje ум не разуме”
(Паскал)
• Не разумемо ствари, појаве, свет, себе само умом.
• Осећања усмеравају пажњу и интерес, одређују
важност нечега, приоритете.
• Емоције нису само слепе реакције на догађаје или
само афекти, страсти.
• Емоције су извор спознаје вредности (лепог,
доброг, истинитог, правичног, узвишеног и
њихових супротности)
• Емоције су важни извори спознаје о начинима
нашег бивстовања у свету, начинима на које се
суочавамо са стварношћу, са другим људима, како
се постављамо према њима.
– Нпр: радозналост, спонтаност, отвореност за
промене, поверење, оптимизам или
хипохондрија, догматичност, контрола,
неповерљивост, толеранција не неодређеност,
затвореност према искуству су превасходно
емоционална, а тек потом и интелектуална
својства итд
• Емоције су још значајније утолико што нам
пружају информације о нашим вредностима (и
противвредностима): шта ценимо, вреднујемо а
шта осуђујемо, презиремо, избегавамо.
• Примери:
– Дивљење према некоме подразумева да та особа
поседује неки квалитет који бисмо и ми волели да
имамо или који тежимо да развијемо у себи.
– Презир према некоме сугерише супротно.
– Завист подразумева не само уверење да неко
поседује нешто што ми немамо већ и вредносни
суд да је то нешто пожељно.
• Емоције формиране нашом проценом појава
око нас и у нама: хумор, естетска осећања,
чуђење, дивљење, одбаченост, захвалност,
понос,стид, кривица, стрепња, трема,
поштовање, нелагода, огорчење, љубомора и
тд.
• Како бисмо другачије спознали да је нешто
духовито, ново, лепо љупко, вредно пажње и
труда или ружно, грубо, вулгарно, узвишено,
моћно, добро, лоше, опасно, угрожавајуће,
достојно итд.?
• Упозорење! Емоције нам говоре о томе шта
вреднујемо, али нису поуздан коначни арбитар
тога шта је заиста вредно.
• То значи да не бисмо смели ни увек да гушимо
своје емоције нити да их увек следимо.
• Емоционална интелигенција или мудрост
захтева да процењујемо наше емоције
(метакомпонента), да преиспитујемо њихове
темеље и ваљаност.
• Зато је нужна сарадња између разума и емоција.
• Постоји стална интеракција и повратна спрега
између два мождана система “старих мозгова”
(рептилског и лимбичког) и “новог мозга” (неокортекса); инстинкта, осета, осећања и интелекта
• Неке емоције више дугују когнитивним процесима
(сложеније емоције) од других (примарне или
елементарне емоције)
– Страх (елементарна емоција) у некој реално
опасној ситуацији можда мање зависи од
когнитивне анализе (ненадан јак звук)
– Анксиозност у већој мери зависи од размишљања
о негативним аспектима ситуације
• Емоционална интелигенција и интелектуална
интелигенција нису идентичне, али нису ни
потпуно независне једна од друге, односно
нису у симетричном односу
– Појединац којег краси високи IQ може да има
изразито ниску емоционалну и социјалну
интелигенцију, али обрнуто не важи:
емоционална интелигенција је ипак повезана
са одређеним степеном “интелектуалне”
интелигенције
• Видели смо да су емоције извори спознаје себе,
других, ситуација, околности, вредности. Али нису
сви људи подједнако емоционално и социјално
интелигентни
• Социјална интелигенција обухвата:
– способност предупређивања и разрешавања
сукоба међу људима
– дар за емпатију и склапање пријатељства
– способност друштвене анализе, тј. откривања и
тумачења туђих осећања и брига
– способност иницирања (покретања),
организовања и координисања понашања групе
•
• Социјална интелигенција се дели на
интерперсоналну и интраперсоналну
интелигенцију
• Интраперсонална интелигенција названа је
емоционалном интелигенцијом
• ЕQ (скраћеница по узору на IQ) je:
– способност праћења својих и туђих емоција и
употреба тих информација у размишљању и
понашању.
– упознавање и схватање себе
– адекватан однос према сопственим емоцијама
• ЕQ се темељи на препознавању властитих осећаја
у тренутку у којем је до њих дошло и садржи
способност:
• Метаспознаје (или метакогниције) - свест о
властитим мисаоним процесима
• Метарасположења- свест о властитим
расположењима и емоцијама
• Самосвести (или свест о властитој личности) –
стална свест о својим унутрашњим стањима и
мислима које их прате. Не треба је бркати са
обузетошћу собом, са егоцентризмом!
• Емоционална интелигенција је:
• способност брзог запажања, процене, и
изражавања емоција;
• способност уочавања и генерисања осећања
која олакшавају мишљење и делање;
• способност разумевања емоција и знање о
емоцијама, и
• способност регулисања властитих емоција у
сврху унапређења емоционалног и
интелектуалног развоја
• Повезаност интерперсоналне и интраперсоналне
интелигенције - скуп емоционалних вештина које
нам омогућују да:
– одаберемо исправан начин употребе осећаја и
несвесних инстинктивних механизама у
интеракцији са другим људима
– схватамо и побољшавамо сами себе у смислу
самоконтроле и мотивације
– препознајемо и обрађујемо сопствене и туђе
осећаје и
– конструктивно решавамо сукобе
• У моделу ЕQ најсложенија је способност
управљања емоцијама, јер укључује одржавање
позитивних и отклањање негативних
расположења, како својих тако и расположења
других особа.
• Емоционалну интелигенцију карактерише основни
оптимистични став - принцип наде. Из неуспеха се
извлаче лекције и корективна понашања
• Самоефикасност наспрам сталног осећаја
беспомоћности и анксиозности.
• Према односу према емоцијама људи се могу
поделити у следеће скупине:
• 1. Свесни себе: особе свесне својих емоција у
тренутку у којима их доживљавају, поседују
емоционалну свесност и префињеност.
• Самосталне су, свесне својих граница, доброг су
психичког здравља, углавном ведре и
оптимистичне. Не одају се мрачним мислима,
жаљењу за учињеним.
• Способне су да осете кривицу (имају морални
осећај), али се не одају грижи савести* као
стерилном “враћању филма” уназад.
• Кривица је непријатно осећање, резултат процене
појединца да је одступио од властитих моралних
норми или да је наудио другоме
– Осећање кривице се јавља у облику гриже савести,
чије проживљавање појединцу омогућава да се
покаје, тј.да се критички осврне на понашање због
кога се осећа кривим, те да коригује своје
понашање
• Разлика између гриже савести и кајања: прва може да
остане пасивна, стерилна, друго је увек активно,
делатно..
• Грижа савести је дакле нужан али недовољан
предуслов за кајање.
• 2. Утопљеници: особе из ове групе осећају се
преплављене емоцијама и немоћне да им измакну,
као да су оне у потпуности преузеле власт над
њима. Не поседују потпуну свест о својим
осећајима па су у њима изгубљени јер не знају како
да се поставе. Мрачна стања их потпуно обузимају
и имају утисак да су емоционално тотално изван
контроле.
• 3. Помирени: ове особе углавном немају проблема
са схватањем својих осећања, али их, ма какви
били, и не покушавају променити. Имају пасиван, а
не делатан став према својим емоцијама – “такав
сам какав сам, узми или остави”.
• Можемо да закључимо да емоционална
интелигенција значи интелигентно, свесно, активно
одношење према властитим емоцијама.
• То није ни потискивање емоција нити потчињавање
њима, које могу довести до експлозије или
имплозије (распад изнутра)
• У емоционалну интелигенцију спада и адекватно
изражавање емоција:
• Између експлозије и имплозије, царски пут је
експресија.
• Све бројнија истраживања показују да резултати
на IQ тестовима представљају превасходно
показатељ напредовања у школском и
академском образовању, а да ти резултати
немају предиктивну вредност за каснији животни
пут.
• Слаба социјална/емоционална интелигенција је
често разлог зашто појединци изузетно високог
коефицијента интелигенције не успевају да
остваре своје животне циљеве.
• Емоционална писменост
• Овај појам развио је трансакциони аналитичар
Клод Штајнер (1996).
• Када смо емоционално писмени то значи да
осећамо своја осећања, знамо шта осећамо и
колико снажно, као и шта је узрок тих осећања у
нама или у другима.
• Научили смо како, када и где да их изразимо и да
их контролишемо.
• Знамо како емоције утичу на друге и прихватамо
одговорност за њихово дејство.
• Према Штајнеровом концепту емоционална
писменост се креће од потпуне неписмености до
писмености. Он емоционалну писменост и
неписменост не види као јасно разграничене
категорије него их схвата као делове једног
континуума.
• То је “скала емоционалне свесности" у којој
разликује осам категорија .
• Прве три категорије припадају емоционалној
неписмености, док емоционална писменост
почиње са четвртом категоријом, тзв.
“лингвистичком линијом”.
• Скала емоционалне свесности
• На страни “неписмености”
– 1. емоционална умртвљеност:најтежи облик
емоционалне неписмености;
– 2. телесни осети: постоји телесна свесност;
осећају сензације у телу, али их не препознају
као емоције (алекситимија);
– 3. хаотични доживљај – особа може да доживи
снажна осећања, али не може да их изрази
речима;
• На страни емоционалне писмености
– 4. лингвистичка линија: способност да се осећања
изразе речима;
– 5. диференцијација: могућност препознавања
различитих осећања и њиховог интензитета, као и
да се о њима размишља и говори са другима;
– 6. узрочност: када особа схвата и разуме разлоге
настанка својих емоција;
– 7. емпатија: способност да се разумеју туђа
осећања и да се са њима саосећа;
– 8. интерактивност: у ову категорију спадају они
који су у стању да разумеју емоционалне размене
између људи на основу свих (невербалних и
вербалних сигнала).
• Емоционална писменост почиње развојем способности
да се осећања именују и изразе речима.
• Деца располажу врло оскудним фондом речи којима
могу да изразе своја осећања.
• Пошто је говор повезан са мишљењем, а речи са
појмовима, језичко сиромаштво указује на сиромаштво
појмова, па самим тим и на смањену могућност да се
изразе сопствена и туђа осећања.
• Према томе, емоционална писменост је пре свега
богатство појмова, па тек онда богатство њиховог
вербалног изражавања.
• Алекситимија: (грч.: а- “недостатак”, lexis, “реч”, и thymos
“емоција”) термин који је 1972. сковао др Петер Сифенос,
психијатар с Харварда.
• Стање у којем особе имају проблема с разликовањем
појединачних емоција, као и с разликама између емоција
и телесних осета.
• Таквим особама недостају речи за осећаје. Штавише,
чини се да им недостају и осећаји, мада то заправо може
бити последица њихове немогућности да изразе емоције,
а не потпуног изостанка емоција.
• Емоције су кључ за разумевање психосоматских
поремећаја.
• Већина психосоматских пацијената није у стању
да речима опише своја осећања, односно да их
идентификује.
• Алекситимици оспоравају раширено лаичко
веровање како је савршено и само по себи јасно
што осећамо - они о томе немају појма.
• Недостаје им до крајњих граница темељна
способност емоционалне интелигенције, свест о
властитој личности - свест о ономе штa осећамо
док се те емоције у нама комешају.
• Један пример алекситимије из књиге Д. Големана
„Емоционална интелигенција”:
– „Гари је знао силно да разбесни своју вереницу Елен
јер је, мада је био интелигентан, пажљив и, уз то,
успешан хирург, био и емоционално празан и
уопште није реаговао на било коју врсту исказивања
осећаја. И док је Гари могао фантастично да прича о
науци и уметности, када би била реч о његовим
осећањима, чак и према Елен - он би једноставно
заћутао. Ма колико она из њега покушавала извући
барем мало страсти, Гари је био равнодушан и
држао се као да га се то не тиче. “Изражавање
осећања није ми природно”, испричао је
психотерапеуту којем се обратио на Еленино упорно
наговарање
– Када је била реч о емоционалном животу, додао
је: “Не знам о чему да говорим; немам никаквих
снажних осећања, било позитивних било
негативних”.
– Елен није била једина особа фрустрирана
Гаријевом недодирљивошћу; како је поверио
психотерапеуту, о осећањима отворено није
могао ни са ким да разговара, и то никада у
читавом свом животу. Разлог: пре свега не зна
шта уопште осећа. Колико му се чинило, до сада
ниједном није осетио ни љутњу, ни тугу ни
радост.”
• Коментари са једног форума (веома сувисли):
– 1. “Ово што је описано је својствено свима нама, мање
или више! Мислим да нема човека на свету који, у
неком облику/мери, нема овај емотивни „проблем”!
Свако од нас има механизме бежања од неке емоције.
Ми тога нисмо свесни, дешава се „у ходу”. Споља
изгледа као да не осећамо ништа, нити нас нешто
може погодити. Међутим, наш несвесни део пуни
нашу чашу, памтећи све оно од чега смо спретно
побегли. Све се то дешава ван наше контроле. Тако и
долази до оних тренутака када смо одједном тужни,
или нервозни, а за то не видимо никакав
разлог....Пракса је показала да људи најчешће мешају
тугу и страх, или бес и тугу.”
•
– 2. “Ово је сада најмодерније:људи који су
радохоличари (без обзира да ли се баве бизнисом
или су у питању оне претерано уредне и радне
домаћице). Они не могу да стану. Или не смеју.Ако
би којим случајем застали са опсесивним
запошљавањем мозга, из њих би избило нешто од
чега би се престравили - емоције! Тако и постају
врхунски хирурзи, најбољи менаџери, жене у чијим
кућама све сија и блиста...
Наравно да ови примери нису увек дефиниција за
успех- има и те како успешних људи који смеју да
застану и да се баве собом и слободним
временом!”
• Емоционални развој детета.
• У току свог развоја дете постаје све
способније да:
– 1. контролише своја осећања
– 2. препозна емотивне сигнале које добија
од других особа
• Боља контрола емотивног испољавања
повезана је са напредовањем у вербалном
изражавању
• Разумевање емотивног реаговања других особа
(спада у емоционалну интелигенцију)
– 7 месеци: деца су способна да разликују
испољавања одређених емоционалних стања
других особа
– 12 месеци: јасно показују да се ослањају на
емотивне сигнале мајки да би протумачили
ситуацију (нпр., радост, нежност, страх, туга,
узнемиреност, нервоза, љутња мајке)
– 3 године: у стању су да неке мање сложене
емоције исправно препознају и дефинишу и
постају способна да маскирају сопствена осећања
(на пример, разочарење неким поклоном) мада
су ти покушаји доста провидни
– 5 година: деца су способна да код других
препознају лажна и искрена осећања.
• Ова вештина и укупно разумевање емотивног стања
других зависи од укупног когнитивног развоја
детета
• 10-11 година: у потпуности схватају да могу да
постоје мешовита осећања
• Имају боље разумевање сопствених и туђих
емотивних стања, могу да усмеравају сопствене
емоције, да их контролишу и да их користе у
интеракцији са другима
– Нпр.: ако је дете способно да разликује негативну
емоцију свог вршњака као тренутни израз
фрустрације а не као израз трајне ненаклоности тог
вршњака према њему, биће у стању да боље
контролише сопствене емотивне одговоре, али и да
ублажи или преокрене емоцију свог друга.
• Показало се да дететово разумевање
сопствених и туђих емоција, способност
вербализовања емотивних стања и исправне
идентификације емотивних сигнала у околини
утичу на школско постигнуће.
• Све што је овде речено о детету, важи за
одрасле особе!
• Емоционална интелигенција се побољшава са
старењем, али не нужно и аутоматски! На
томе се мора и радити
• Социјализација емотивног реаговања
• У предшколском и раном школском периоду
дете постаје све свесније да је у стању да
променом активности или мењањем мисаоне
преокупације ублажи своја негативна емотивна
стања.
• Другим речима, оно учи да управља својим
емоцијама
• Ово има веома значајне последице по укупан
развој детета
• Важна улога родитеља у социјализацији
• Непосредно:
– начином на који реагују на дететове емоције
– вербалним упућивањем детета у прикладне
начине емотивног испољавања
– примером сопствених емотивних реакција
• Посредно:
– квалитетом афективног односа с дететом
• Значај за будући живот
• Појединци који чешће и лакше контролишу
своје негативне емоције и неприкладна
понашања, која су у стању да одложе
непосредно задовољење својих жеља постају
социјално компетентнији
• Социјална компетенција: овладавање
вештинама битним за одржавање складних
односа са својом социјалном средином.
• Самоконтрола и одлагање непосредног
задовољења су значајни за сваки стваралачки
рад.
• Стваралаштво, осим оног на експресивном,
дечијем нивоу, подразумева високи степен
самодисциплине, истрајности и толеранције
на фрустрације, односно капацитета одрицања
од краткорочних задовољстава.
• Емоционална писменост није само индивидуална
него и социјална и културна категорија.
• Богатство појмова и речи којима се осећања
изражавају зависе и од културе: у неким језицима
за изражавање осећања постоји само једна реч,
док се у другим, са богатијим фондом речи за
емоције, различитим речима може изразити
интензитет и квалитет осећања.
• Што нека култура више вреднује осећања, то је
лексички фонд те културе богатији
емоционалним речима.
• ОПШТЕ КОМПОНЕНТЕ ЕQ:
• 1) Самосвест (self-awareness): темељ ЕQ
– спознавање човекових емоција
– препознавање осећања у тренутку када се
испољава. Немогућност препознавања осећања
доводи до тога да од њих зависимо
• Људи који су сигурнији у своја осећања вештије
воде сопствене животе и сигурније доносе
одлуке. Те одлуке су и разборитије!
• 2) Самоконтрола (self-management) управљање својим емоцијама
– утицај на сопствена осећања као и на њихово
изражавање
– недостатак ове способности утиче на то да се
особа стално бори са осећањима огорчености и
мучнине
– поседовање самоконтроле утиче на бржи опоравак
од животних немира и падова
– омогућава дистанцирање од тренутних емоција, и
самим тим већу непристрасност и тачније опажање
и процену
• 3) Самомотивација (self-motivation)
управљање својим побудама, мотивима у
основи је сваког достигнућа, остварења и
успеха
– водити себе ка одређеном циљу,
– овладати вештинама потребним за достизање
жељеног циља
– каналисати емоционалну енергију и узбуђења у
акциону енергију усмерену ка жељеним
циљевима
• 4) Емпатија (social awareness): препознавање
туђих емоција
• Емпатични људи се вештије навикавају на скоро
невидљиве друштвене сигнале, разумеју психолошка
збивања у другима и имају добар контакт са њима.
• Код емпатије субјект уживљавањем успева да осећа
исто што и објект, да избрише границу између
субјекта и објекта и да се са њим идентификује.
• Емпатија помаже да се боље разумеју други, и
другима помаже да се боље осећају
• Емпатија се темељи на самосвести и самоспознаји:
не можемо се уживети у туђа емоционална стања ако
нисмо свесни својих емоција.
• Емпатију треба разликовати од симпатије
– Нпр., у форензичкој психијатрији, психијатар не треба да
има симпатије према субјекту кога испитује, али му је зато
неопходно потребна емпатија да би уживљавањем схватио
шта је субјект осећао у време извршења кривичног дела.
• У симпатији субјекат реагује на исти начин као и онај с ким
саосећа - без дистанце.
• У емпатији постоји истовремено уживљавање,
поистовећење и неопходна дистанца од емоција, очување
свести о себи, као различитом од оног другог.
• Важна способност за писце, редитеље, глумце, лекаре,
психотерапеуте, наставнике, антропологе и тд.
• 5) Умеће одржавања социјалних контаката
(relationship management)
– вештина којом се позитивно утиче на емоционална
стања других људи; мотивисање, инспирисање,
усавршавање других; управљање конфликтима
– изражено просоцијално понашање:
кооперативност, учтивост, предусретљивост,
савесност, одговорност према другима.
– катализатори промена
• Људи који усавршавају ове вештине успевају у
свему што подразумева успешну сарадњу са
другима
• Резиме:
• EQ укључује способности као што су:
–
–
–
–
–
–
–
–
мотивисање самог себе
упорност упркос тешкоћама и фрустрацијама
обуздавање импулсивности
одгађање тренутка задовољења жеља, убирања
плодова, награда (унутрашњих и спољних)
регулисање својих расположења
каналисање, обликовање, сврсисходно коришћење
сопствених емоција
онемогућавање узрујаности да загуши способност
тачног опажања и размишљања
емпатија
• Наведене способности су суштинске за стваралачки
рад.
• Али у случају ствараоца треба да разликујемо његов
свакодневни стил понашања и његов креативни рад,
тј. треба да разликујемо личност ствараоца од
његовог стваралаштва: он може да се понаша
асоцијално, да уопште не показује емоционалну
интелигенцију у свом свакодневном животу, у
односу на људе који га окружују, али да манифестује
ту способност у свом стваралачком раду.
• Такође треба назначити да емоционална интелигенција
није подједнако битна у научном и у уметничком раду,
нити у различитим областима науке или уметности.
• Математичар, физичар, хемичар и сл. не морају да
поседују емпатију, али не би могли да стварају без неких
других компоненти EQ
• Романописцу, драматругу , сценаристи, редитељу су
емоционална интелигенција и писменост (интроспекција,
препознавање и именовање најтананијих и
најразличитијих осећања) потребнији него сликару,
музичару, вајару.