Transcript овдје

Републички педагошки завод
Групни савјетодавно-инструктивни рад
школска 2013-14 година
Инспектор-просвјетни савјетник
за разредну наставу
Марко Гајић
KAKO ПОСТАТИ ДОБАР
НАСТАВНИК РАЗРЕДНЕ
НАСТАВЕ И ОСТВАРИВАТИ
ВЕЋЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ
РЕЗУЛТАТЕ У НАСТАВИ
ФОРМАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ САМО ПРВИ
КОРАК У РАЗВОЈУ НАСТАВНИКА
• учитељ, наставник разредне наставе, професор
разредне наставе – специјалиста, магистар,
доктор /.
• Ко сам ја? Како радим?
• Која ми је помоћ потребна?
• Како и гдје могу добити помоћ?
• Наставник се стално пита, не због тога што неко
прати његов рад, што га посматра, што га
процјењује и оцјењује већ због развоја и
напредовања ученика, да ли је на правом путу,
да ли унапређује квалитет свога рада, да ли
процес учења у настави чини успјешним и
ефикасним?
• Он је, још као почетник у раду, схватио да ни једна
средња школа, виша, нити факултет не припреми
наставника за све послове које обавља у школи.
• Формално образовање је само први корак у
професионалном развоју и напредовању наставника.
Његов развој је континуиран процес који траје читав радни
вијек, читав живот.
Васпитање и образовање најмлађег школског узраста је
сложен и високо моралан чин који у себи носи потребу за
новим знањима и вјештинама, стално преиспитивање
старих знања и континуирану интеракцију теорије и
праксе. (млађи-старији наставници, учесници у
пројектима, семинарима, савјетовањима, округлим
столовима, огледним часовима, размјени искуства и
литературе,Интернет итд.)
• Потребно је да наставник жели ''мале'' промјене
у свом одјељењу, жели научити нове методе
учења, жели уважити интелектуалне, социјалне и
емоционалне потребе сваког ученика, да вјерује
да начин на који ученици доживљавају себе у
учионици утиче на њихову мотивацију и успјех и
розвој природног максимума код сваког
појединца, што и јесте циљ васпитно-образовног
рада.
ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА
• Полагањем стручног испита (школа, држава,
друштво) по први пут врши провјеру стручних
практичних знања и вјештина која
представљају идентитет наставничке професије.
То су знања и вјештине која се стичу у наставној
пракси, којима се унапређује лични
професионални углед и углед професије.
• То су: планирање, програмирање и припремање
васпитно-образовног рада; реализација и
вредновање; праћење развоја и постигнућа
ученика; сарадња са колегама, породицом и
локалном заједницом; рад са ученицима са
сметњама у физичком и психичком развоју;
вођење педагошке документације итд.
• Полагањем стручног испита није престала
потреба за даљим професионалним развојем.
• Наставник континуирано ради (путем
консултација, семинара, савјетовања, учешћем
у истраживањима, самообразовањем и
самовредновањем) на стицању нових знања,
вјештина и способности са крајњим циљем
унапређивања наставне праксе и обезбјеђења
квалитета.
• Предуслов за професионални развој наставника
појединца је успјешна сарадња са свим
учесницима васпитно-образовног рада у школи.
• - Сваки наставник треба добро познавати:
организацију рада у школи; запослене у школи,
подјелу послова међу запосленима и начине
сарадње; динамику рада током школске године,
иницијативе, активности и акције; ученике
свога одјељења и родитеље својих ученика;
техничко-материјалне услове рада разредне
наставе и позицију разредне наставе у
наредном периоду развоја школе; пројекте у
којима школа учествује; видове сарадње између
школе, породице и локалне заједнице;
надлежности стручних, управних и
савјетодавних органа у школи; начине и облике
унапређивања васпитно-образовног рада;
начине и облике вредновања рада школе,
нормативна и законска акта итд.
ПОЗНАВАЊЕ УЧЕНИКА
• За наставника је посебно значајно да добро познаје
ученике у свом одјељењу.
• Да за сваког појединог ученика упозна ниво знања,
интересовања, навика, вјештина, способности и врсту
темперамента којем припада: ФЛЕКСИБИЛНИ (тихо
реагују, брзо се прилагођавају на промјене, приступају
новим захтјевима, позитивно су расположени), СЛАБО СЕ
УКЛАПАЈУ (страшљива, стидљива, споро се
прилагођавају новим ситуацијама)-(стрпљиво их
припремати и уводити у нове ситуације и захтјеве,
помагати им у испробавању нових активности, не
мијењати им често ''окружење'', не присиљавати их,
подстицати другу дјецу да их прихватају),
''ПРОБЛЕМАТИЧНА'' (бурно реагују, споро се
прилагођавају промјенама, бјеже од нових ситуација и
захтјева, често мијењају расположење)-(стрпљиво их
припремати на промјене, препознавати њихова
осјећања, преусмјеравати их на активности по
слободном избору, уз обезбјеђење простора и
смирености)
• Најчешћа нетипична понашања: Стидљиво дијете –
с њим треба говорити полако и њежно,
наглашавати јаке стране његове личности,
развијати самопоштовање и самопоуздање,
стављати га у позицију да помаже другим
ученицима, подстицати друге ученике да га
прихвате. Обесхрабрено дијете – храбрити га,
градити самопоштовање, оснажити га, морамо
бити увјерени да ли је разумјело наше питање,
понудити му више питања на избор, хвалити му
труд итд. Дијете које вара – (преписује)
избјегавати конфронтацију и етикетирање, и оно
има за циљ успјех, прихватити дијете, али не и
поступак, циљ је заустављање непоштених
поступака, а не кажњавање дјетета, онеомогућити
преписивање-размакнути дјецу, исказати вјеру да
ће оно убудуће поштено радити итд.
• Хвалисаво дијете – препознати код ученика
наглашену потребу да се осјећа важним, посветити
му позитивну пажњу прије него што је затражи на
негативан начин, похвалити га када уважава друге,
дати му прилику да демонстрира одговорност,
посавјетовати се насамо итд.
• Агресивно дијете – успостављање фер и јасних
правила у понашању, развијати однос повјерења,
одвојити поступак од починиоца поступка, похвалити
га за одговарајуће понашање, стварати прилике за
испољавање друштвено-прихватљивог понашања,
инсистирати на поштовању себе и других, развијати
емпатију према другима, помоћи му да изрази
осјећања на прави начин, пронаћи узроке лошег учења,
родитељима објаснити своју забринутост, уочити
злостављање у породици и обавјестити власти,
подучити другу дјецу ''вјештинама одбране'', избјећи
конфронтацију, организовати активности за
исказивање позитивног лидерства, енергију
усмјеравати на позитивне активности, спортске.
• Нови ученик – што више сазнати о дјетету и
породици прије него се појави у школи, припремити
одјељење за новог ученика, одредити му друга који
ће му помоћи док се не навикне, да му се ученици
појединачно представе и предоче му школска
правила.
• Свакодневном сарадњом на часовима различитих
наставних предмета, на разноврсним ваннаставним
активностима, формирањем портфолија за сваког
ученика, наставник је у прилици да, на објективан
начин, упознаје њихове потребе и развојне
карактеристике, врши процјену њихових знања из
појединих наставних области, ''снима'' начине
комуницирања са вршњацима и одраслима, њихова
интересовања и способности.
• Вјеродостојне информације служе за
благовремено и објективно информисање
родитеља (на индивидуалним разговорима и
родитељским састанцима) и ученика (на
индивидуалним разговорима и састанцима ОЗ)
о њиховом напредовању и наставнику за
квалитетно планирање васпитно-образовног
рада, прилагођавање облика, метода и
наставних средстава развојним
специфичностима ученика и формирању и
развоју успјешног одјељењског колектива.
ПОЗНАВАЊЕ РОДИТЕЉА
• Поред познавања ученика за наставника је
значајно да добро познаје њихове родитеље, како
би са њима изградио партнерски однос и добио
подршку за развој и напредовање ученика.
Значајно је добити подршку за обострано
поштовање ученичких знања, вјештина и
способности, за искрену, јасну и редовну
комуникацију (пријатност, опушеност, пажљивост,
заинтересованост, и запамћеност по
иницијативности) разумијевање и емпатију,
заједничко планирање и одлучивање, отворену и
двосмјерну размјену информација,
приступачност и одговорност, заједничко
вредновање напредовања ученика, одсуство
етикетирања и окривљавања.
•
•
•
•
•
Укључивањем родитеља у активности школе и
одјељења сви имају користи.
Садржај сарадње:
Упознати родитеље с циљевима и методологијом
рада у одјељењу,
Дати им јасне информације како се могу укључити у
рад одјељења,
Редовно извјештавати родитеље (писмено,
телефонски, путем радних листова и свески) о
промјенама у интелектуалном, емоционалном и
физичком развоју њиховог дјетета,
Одредити дан и вријеме индивидуалних разговора са
родитељеима, гдје учитељ добије информације о
њиховим очекивањима циљевима бригама и
потребама, а родитељ информације о напредовању
дјетета,
Давати портфолијо на увид који садржи дјечије
радове и информације о развоју,
• Обавјештавати родитеље о критеријима оцјењивања,
објашњавати их и тражити став родитеља о њиховој
примјени,
• Договарати теме за родитељске састанке, које могу
реализовати и родитељи ако располажу
професионалним знањима и писаним материјалима,
• Договарати укључивање родитеља у наставни
процес, ако су стручни и вољни,
• Укључивати родитеље у организацију излета,
екскурзија, посјета спортским догађајима,
позоришним представама, приредбама,
предузећима, пољопривредним имањима итд.,
• Размјенити информације о развоју и учењу дјетета
код куће,
• Упућивати родитеље како могу допуњавати и
проширивати активности које су почеле у школи,
• Помагати родитељима у заштити права њихове
дјеце,
• Помагати родитељима у међусобној сарадњи и
подршци.
У пракси је потврђено да ученици остварују бољи
успјех, редовно и потпуније раде задаћу, не
изостају с наставе, испољавају позитивно
понашање.
Родитељи уважавају и прихватају савјете
добивене у школи, више сазнају о васпитнообразовним програмима у школи, успјешнији су у
пружању помоћи дјеци.
Наставници и школа добивају на угледу,
наставници и родитељи се узајамно више
уважавају и цијене, родитељи више помажу у
рјешавању школских проблема.
СТАЛНО СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ
• Да би професионанално напредовао, наставник
мора бити мотивисан за стално стручно
усавршавање и промјене у образовању, за уже
стручну, педагошко-психолошку и дидактичкометодичку оспособљеност, за идентификовање и
уважавање потреба, индивидуалних разлика и
стилова учења ученика, за креирање услова за
активно учење и инклузивно образовање, за
вредновање резултата учења и развоја ученика и
ефикасности поступака, метода и облика које
користи у васпитно-образовном раду.
• - Усавршавајући се и напредујући наставник у
властитом раду све више улогу наставника
предавача ''преображава'' у улогу водитеља,
дијагностичара, инструктора активног учења
и активне наставе, координатора, креатора
нових интерперсоналних односа, градитеља
емоционалне, социјалне и радне климе у
одјељењу, а улогу ученика пасивног слушаоца у
улогу активног и стваралачког учесника у
настави.
• Како то постићи?
• - Што чешће улазити у интеракцијски однос са
сваким појединим учеником и у настави користи
различите стратегије, изворе знања и дидактички
материјал како бисмо задовољили различите
стилове учења,
• Прилагођавати наставу потребама и
интересовањима појединаца уз показивање
интересовања и поштовање према ономе што свако
дијете ради,
• У комуникацији користити љубазне ријечи и поступке
и сваком ученику се обраћати именом,
• Код сваког ученика препознавати јаке стране његове
индивидуалности и организовати додатне активности
(задатке) за учење онима који заврше задатке прије
остале дјеце,
• Давати им прилику да раде самостално, у паровима,
малим и великим групама како би остваривали
индивидуалне и заједничке циљеве,
• При формирању парова и група придржавати се
принципа праведности и равноправности узимајући у
обзир њихове способности, залагања и постигнућа,
• - Стално подстицати развој, говора, писмености,
моторичких вјештина, размишљања,
закључивања и експериментисања,
• - Постављати пред све ученике отворена питања,
ситуације за међусобно размјењивање идеја и
изношење искустава стечених изван учионице, а
све у циљу подстицања смисленог учења,
• - Давати свим појединцима прилику да нешто
представе цијелој групи, да се служе различитим
изворима информација (енциклопедије, књиге
које имају код куће, породичне приче, албуми с
фотографијама, Интернет, разни ресурси из
локалне заједнице),
• - Основни циљ образовања ученика најмлађег
школског узраста је развој базичних знања,
умијећа и способности.
• - У центру васпитно-образовног процеса су
више резултати учења него садржај
академских дисциплина, поштовање
индивидуалних разлика у начину учења и брзини
напредовања ученика, уважавање и повезивање
са наставним садржајем искустава и знања
стечених изван школе, примјена
партиципативних, кооперативних и
искуствених метода учења, развијање
позитивног односа и интересовања за учење.
СТАЛНО – КОНТИНУИРАНО ПЛАНИРАЊЕ
• Васпитно-образовни процес је веома сложен систем, те
обухвата планирање, програмирање и припремање,
реализацију и вредновање.
• Планирајући наставни процес наставник врши његово
осмишљено и блговремено пројектовање.
• То није механичко распоређивање наставног градива,
тема и јединица по часовима већ је то повезивање
свих његових елемената (активности наставника,
активности ученика, наставног садржаја, облика
наставног рада, наставних метода, наставних и
техничких средстава) у јединствен систем. Само
цјеловитим планирањем, програмирањем и
припремањем свих елемената, повећава се могућност
праћења, анализирања, контролисања и вршења
утицаја на квалитетније односе међу њима и на
ефикасност наставног процеса, на остваривање
функционалних, васпитних и материјалних задатака
наставе, очекиваних исхода учења.
• Да би наставник осмишљено планирао васпитнообразовни процес потребно је да познаје захтјеве
НПП (очекиване исходе учења), наставне
предмете што предаје, методологију планирања
редовне, допунске и додатне наставе, слободних
активности, васпитног рада одјељењске
заједнице, посјета, излета, школе у природи,
материјалну опремљеност наставе појединих
наставних предмета, услове природне и
друштвене средине за извођење наставе изван
школе.
• Планирање било које васпитно-образовне
активности у школи обухвата планирање циљева,
задатака, садржаја, извршиоце задатака, облика,
средстaва и метода за остваривање постављених
циљева и начина утврђивања нивоа њиховог
остваривања у одређеном временском периоду.
• Васпитно-образовне активности у школи се
планирају и припремају тимски или индивидуално.
• Тимски је пожељно планирати и припремати рад
стручног актива наставника, рад одјељењског
вијећа, организацију и извођење огледних часова,
рад са ученицима оштећеним у физичком и
психичком развоју, додатну и допунску наставу,
рад одјељењског старјешине, сарадњу са
родитељима, стручно усавршавање на нивоу
школе, посјете, излете и школу у природи,
приредбе, манифестације и акције, такмичења,
гостовање представника локалне средине итд.
• У тимском раду је потребно његовати позитивну
атмосферу, толеранцију и разумијевање,
уважавати особености, потребе и интересовања
чланова тима.
• Васпитно-образовни процес се одвија кроз наставне
и ваннаставне активности ученика. Наставне
активности се могу реализовати по појединим
наставним предметима или по темама у оквиру којих
су интегрисани компатибилни садржаји из више
наставних предмета.
• Тематско планирање омогућава рационализацију
предвиђеног броја часова за обраду, утврђивање и
систематизацију и растерећење ученика.
• У складу са циљевима часа, блок-часа, дневне
активности наставник бира адекватне наставне
методе, облике и наставна средства имајући у виду
троструке (функционалне, васпитне и
материјалне) задатке наставе, функционалну
повезаност наставног садржаја и задатака,
интересовања, потребе и узрасне карактеристике
ученика, обим и врсту раније стечених знања,
материјалне и техничке услове у школи.
• Само примјеном разноврсних наставних метода:
вербално-текстуалних (монолошка, дијалошка, рад
са текстом), демонстративно-илустративних
(демонстрирање у природној средини,
демонстрирање у учионици) лабораторијскоексперименталних (извођење огледа и
експеримента) те метода које ученика стављају у
позицију активног учења (партиципативне методе,
методе рјешавања проблем ситуација, методе
кооперативног учења, интерактивне методе,
амбијентално учење), разноврсних облика рада
(фронтални, групни, рад у пару, индивидуални)
разноврсне опреме и наставних средстава (извори
писаних информација, наставни филмови,
дијафилмови, слајдови, графофолије, рачунари,
модели, макете, слике, цртежи, апарати),
обазбијеђује се реализација троструких задатака
наставе.
• Шума, ливада, парк, ријека, улица, јавни саобраћај,
музеј, фабрика и други објекти из окружења су
објекти за амбијентално учење.
СТАЛНО – КОНТИНУИРАНО ПРИПРЕМАЊЕ
• Наставник се свакодневно припрема за васпитнообразовни процес. Писмена припрема или сценарио
часа, блок-часа или дневне активности је слика
знања, креативности, вјештина и способности
учитеља. Она је логичан наставак студиозног
годишњег и оперативног планирања наставног
процеса. Припремом се плански и унапријед
усклађује наставни садржај са способностима,
знањима и искуствима ученика, врши избор
наставних метода, облика рада и наставних
средстава чијом примјеном се обезбијеђује активно
учење ученика до краја часа, усклађују ученичке
активности са постављеним задацима и очекиваним
исходима учења на часу, обезбијеђује интеракција
између појединаца, парова и група, начин
исправљања грешака у учењу и начин вредновања
остварености очекиваних исхода учења.
• Припремом се посебно усклађује рад ученика са
оштећењима у физчком и психчком развоју и
осталих ученика, разријешава питање његове
социјализације у групи, његово прихватање од
стране осталих ученика, допунског и корективног
рада с тим учеником, праћење и оцјењивање
његовог рада.
• Ријешава распоред намјештаја и опреме тако да
ученици могу радити самостало, у паровима, у
малим и великим групама
ОРГАНИЗАЦИЈА ВАННАСТАВНИХ
АКТИВНОСТИ
• - Наставник организује и ваннаставне
активности ученика. Оне могу бити организоване у облику група, секција и дружина
зависно од узраста и интересовања ученика и
услова средине у којој школа дјелује. У рад
појединих секција ученици се укључују према
слободном избору и свом интересовању како би
испољавали и развијали своје способности,
креативност и стваралаштво.
• - Програм рада секција се дефинише у оквиру
садржаја појединих наставних предмета (српски
језик: рецитовање, драматизације... математика:
млади математичари, енигматичари... природа и
друштво: еколошка секција... ликовна култура:
вајање, сликарство, керамика... музичка култура:
хор, свирање на инструментима... физичко
васпитање: фолклор, ритмика, атлетика...).
Значајна је разноврсост ради различитих
интересовања.
• - Резултати остварени у наставним и ванаставним
активностима најчешће се презентују родитељима
и мјештанима на пригодним манифестацијама и
такмичењима, поводом обиљежавања значајних
датума и школске славе. Наставник у циљу
осамостаљивања, социјализације и забаве
ученика, најмлађег школског узраста, учествује са
својим ученицима у смотрама, такмичењима,
посјетама, излетима и школи у природи.
НАСТАВНИК – ОДЈЕЉЕЊСКИ
СТАРЈЕШИНА
•
•
•
•
•
•
•
•
У улози одјељењског старјешине учитељ инсистира на
поштовању заједно договорених општих правила о раду и
понашању у школи, међусобном уважавању и изградњи
колектива:
Да занју имена једни другима, познају интересовања и
осјећања;
Да чекају на ред (без расправљања, одустајања, дурења);
Да дијеле (прибор, материјал, вријеме);
Да праве мјесто и помажу сваком (мање успјешном) члану
групе;
Да се на конструктиван начин придружује у раду пара и
групе;
Да се односе пријатељски (поздрављају се, укључују се у
међусобне разговоре);
Да међусобно сарђују (на пројектима, у игри, рјешавању
проблема);
Да рјешавају сукобе (на обострано задовољство).
• Ангажује се на договарању наставних и
ваннаставних активности, припремању
манифестација и такмичења, подјели задужења,
међусобном помагању, избору тема за расправу
на часу одјељењске заједнице, координирању
рада чланова одјељењског вијећа.
БЛАГОВРЕМЕНО И СИСТЕМАТИЧНО
ВОЂЕЊЕ ПЕДАГОШКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
• О свим активностима, наставним и
ваннаставним, наставник благовремено и уредно
води одговарајућу евиденцију, педагошку
документацију с циљем праћења реализације
активности и у случају потребе кориговања
планираних активности.
• Благовремено и уредно уноси податке у матичну
књигу, разредну књигу, ђачку књижицу, досије за
ученика, писмене припреме за наставу,
преводнице о преласку ученика из једне у другу
школу.
• Поред обавезне пожељно је да учитељ води и
личну педагошку документацију: о ученицима и
родитељима, о нивоу квалитета реализоване
наставе, о значајним активностима на часу, на
родитељском састанку, приредбама, излетима,
такмичењима, о продуктима наставе, о аудиовизуелним записима итд. а с циљем унапређења
наставних и ваннаставних активности у
наредној шолској години.
НАСТАВНИК – ЕВАЛУАТОР
• Наставник има потребу да стално усавршава
систем праћења, оцјењивања и вредновања
рада и развоја ученика са циљем подстицања
развоја и побољшања квалитета и ефикасности
наставе. Праћењем рада и постигнућа наставник
ученике информише о њиховом напредовању у
учењу, даје им инструкције о сљедећим корацима
у учењу, мотивише их на даље учење и вреднује
њихов успјех у односу на очекиване исходе
учења.
• Наставник се критички осврће на свој рад с
тежњом да га побољша и унаприједи.
• Он се стално пита:
• Да ли довољно размишља о властитој васпитнообразовној пракси и ствара ли план за побољшање
праксе?
• Да ли заједнички са члановима стручног актива
(групе) анализира ученичке радове и остварене
резултате на разним провјерама знања?
• Да ли отворено са колегама размјењује подршку,
савјете, критике и повратне информације?
• Да ли примјеном различитих облика, метода,
средстава и стратегија наставног рада обезбијеђује
активно учешће ученика у стицању знања, у
индивидуалном раду, раду у паровима и групама, у
активностима у складу са њиховим
интересовањима, могућностима, потребама и
искуствима?
• Да ли приликом планирања и реализације
појединих наставних и ваннаставних активности
уважава индивидуалне карактеристике
појединаца, и исказује емпатију према њима?
• Да ли према сваком појединцу поставља висока
очекивања у складу са његовим могућностима,
опходећи се према њему пријатељски и брижно?
• Да ли ученицима са посебним потребама и
потешкоћама у развоју обезбијеђује сарадњу са
осталим ученицима, напредовање и
доживљавање успјеха, додатно вријеме и
допунску помоћ како би постигли успјех и
одговарајући социјални статус?
• Да ли користи различите методе праћења,
оцјењивања и документовања напредовања
ученика са циљем побољшавања процеса
учења, подучавања и развоја одговорности код
ученика за сопствено учење, те објективног
информисања родитеља и ученика о њиховом
напредовању?
• Да ли креира стимулативну учионицу која
''подупире'' примјену методологије усмјерене на
дијете, како би се ученици осјећали прихваћено,
сигурно и компетентно, а учионицу доживљавали
као сигурно и занимљиво мјесто за учење?
Литература
1.
2.
3.
4.
5.
Васпитни рад са одјељењском заједницом, (2000),
Министарство просвјете Републике Српске,
Републички педагошки завод, Бања Лука.
Водич за увођење у посао наставника разредне
наставе, (2006), Завод за унапређивање
образовања и васпитања, Београд,
Наставници су битни, (2010), Министарство
просвете Србије, Завод за уџбенике, Београд,
Нацрт смјерница за развој школе, (2005), ИБФ
међународни консалтинг у сарадњи са Британским
савјетом,
Педагошки стандарди, (2007), Центар за образовне
иницијативе '' Step by Step '' Б и Х, Сарајево,
ХВАЛА НА ПАЖЊИ