Transcript OBVEZNICE-Cvetković Nađa

OBVEZNICE
POJAM I DEFINICIJA
Obveznice su dugoročne hartije od vrednosti koje potvrđuju
dužničko-poverilački odnos između emitenta i kupca obveznica.
Emitent se obavezuje da će svakom kupcu isplatiti nominalnu
vrednost obveznice i kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi, po
isteku ugovorenog vremenskog perioda. One se koriste kao
pogodna forma da se dugoročne potrebe za kapitalom razbiju u
manje delove, što omogućava preduzeću da njihovom prodajom
prikupi znatno veće sume novca nego što bi ga moglo dobiti iz
samo jednog kreditnog izvora. Preko obveznica, preduzeće kao
zajmotražilac deli velike iznose potrebnog kredita na mnogo malih
jedinica. Svaka od tih jedinica je obveznica koja predstavlja
pisanu obavezu plaćanja određene sume određenog datuma.
Serijski broj
Naziv obveznice
Nominalna vrednost
Vrsta obveznice
Mesto i datum izdavanja
Faksimil potpisa
Oznaka serije i br.kupona
Visina kamate
Kuponski tabak
Obveznice
* Pomoću njega se vrši
isplata kamate u
ugovorenom roku dospeća.
Datum dospeća
Faksimil potpisa i pečat
KAMATA KOD OBVEZNICA
Organi upravljanja donose odluku o visini nominalne kamate koja će biti
ponuđena u ugovoru o emisiji obveznica.
Stvarni troškovi kamate na iznos duga zavise od tržišne cene obveznica, koja nije
uslovljena nominalnom, već efektivnom (tržišnom) kamatnom stopom na tržištu
kapitala. Ako je efektivna kamatna stopa jednaka nominalnoj, tj. navedenoj na
licu obveznice, tržišna cena obveznice neće odstupiti od njihove nominalne
vrednosti. Ali ako je ipak, efektivna kamatna stopa veća od nominalne,
emitovane obveznice će se prodavati uz diskont, tj po ceni koja je niža od
nominalne vrednosti.
FINANSIRANJE PUTEM OBVEZNICA
Za potrebe dugoročnog
finansiranja preduzeća
neophodna su značajna
finansijska sredstva koja
se mogu pribaviti iz
externih izvora, putem
direktnih kreditnih
aranžmana sa
davaocima kredita ili
posrednim putem,
prodajom obveznica.
* Analiza prodatih HOV
novembra 2002. godine
pokazuje da akcije
učestvuju u strukturi
prometa sa 7%,
obveznice Republike
Srbije sa 6%, a
obveznice preduzeća sa
22%.
STRUKTURA PROMETA HOV
Obveznice RS 6%
Komercijalni
zapisi 23%
Obveznice
preduzeća 22 %
Blagajnički
zapisi 34%
Akcije 7%
Žiralni novac 8%
PROMET OBVEZNICA NA DAN
11.04.2014.
Dnevni izveštaj
11.04.2014.
PROMET RSD
PROMET EUR BROJ
TRANS
LISTING CENA
%
PROMET
NIIS
930
0,32
4.357.480
EMNHL
854
-0,35
2.750.387
0,00
2.611.180
REGULISANO
169.185.405
1.464.638
1.456
Listing
126.652.127
1.096.427
1.409
8.146.541
70.525
1.402
MTLC
2.420
115.894.406
1.003.298
2
OPEN
Cena
2.611.180
22.605
5
BMBI
38.371
3,71
36.951.300
42.533.278
368.210
47
TGAS
5.927
7,76
2.486.809
IMLK
3.456
0,32
1.488.887
Prime akcije
Prime obveznice
Standard akcije
Open market
MTP
UKUPNO
1.095.240
9.481
18
170.280.645
1.474.119
1.474
%
Promet
USLOVI ZADUŽIVANJA
Predviđaju se ugovorom između preduzeća i držalaca obveznica kao njihovih
poverilaca. Taj ugovor se obično sastavlja u pismenoj formi i detaljno reguliše
prava poverilaca i obaveze dužnika u pogledu dospelosti glavnice duga,
plaćanje kamate, zalaganje imovine radi obezbeđenja duga i sl. Ugovorom o
emisiji obveznica preduzeće prima na sebe praktično dve vrste budućih
izdataka: jedni se odnose na otplatu glavnice duga na dan njegovog dospeća,
drugi proističu iz periodičnih rashoda za plaćanje kamate, koji najčešće
obračunavaju polugodišnje, u fiksnom procentu na nominalni iznos duga.
PREDNOSTI I NEDOSTACI
Kriterijumi
•
Obveznica
Akcija
Vlasništvo
• Dospeće
• Rizik
• Veličina prinosa
• Varijabilnost prinosa
• Dužnička HOV
• Vlasnička HOV
• Ima rok dospeća
•Nema rok dospeća
• Sigurne
•Najrizičnije
• Manji prinos
•Veći prinos
• Fiksni prinos
• Varijabilni prinos
KLASIFIKACIJA OBVEZNICA
Obveznice možemo podeliti po različitim
kriterijumima. U zemljama koje imaju
razvijeno finansijsko tržište postoji
dominacija dugoročnih u odnosu na
kratkoročne obveznice. U takvim zemljama
definicija rokova dospeća za dugoročne
obveznice je od 10 do 30 godina, za
srednjoročne od 5 do 10 godina. Na
domaćem tržištu hartija od vrednosti postoji
dominacija kratkoročnih obveznica u
odnosu na dugoročne, što je karakteristika
tržišta u razvoju ali i velikog opreza
investitora.
PREMA NAČINU OZNAČAVANJA
VLASNIŠTVA NAD NJIMA
• Obveznice na ime - koje na plaštu imaju navedeno ime kupca. Takve
obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem-pismenim
izjavljivanjem vlasnika da svoje pravo prenosi na drugo lice. Novi vlasnik
prilikom naplaćivanja svojih prava po osnovu obveznice, obavezno mora
prezentovati i sam indosament.
• Obveznice na donosioca – koje na plaštu imaju navedeno da glase na
donosioca. One se na neko drugo lice prenose prostom predajom. Njihova
bitna razlika je u tome što emitent neće izdati vlasniku novu obveznicu u
slučaju njenog gubitka.
PREMA NAČINU OBRAČUNA
KAMATE
• Obveznice sa fiksnom kamatom – kod kojih je kamata u momentu
kupovine poznata i ona je fiksna.
• Obveznice sa promenljivom (varijabilnom) kamatom – kod kojih je
kamatna stopa promenljiva i vezuje se za kamatnu stopu neke kratkoročne
HOV(to je najčešće ona koja ima najniži kreditni rizik)
• Obveznice sa indeksiranom kamatom – kod kojih se fiksna kamata, u
momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim
ugovorenim indeksom.
PREMA NAČINU
OBEZBEĐIVANJA OTPLATE
• Hipotekarne obveznice – kod kojih emitent zalaže svoju imovinu kao
garanciju da će obaveze po osnovu obveznica biti isplaćene njihovim
imaocima. Ukoliko emitent ne bude sposoban da izmiri obavezu, izvršiće se
prodaja te imovine i tako omogućiti naplata potraživanja koja vlasnik ima
prema izdavaocu obveznica.
• Garantovane obveznice – za čiju isplatu o roku dospeća garantuje određeno
pravno lice kao što je npr. Komercijalna banka, što znači da vlasnik obveznice
može svoja potraživanja iz obveznice da naplati od banke ukoliko emitent
nema sredstava za isplatu svojih obaveza po osnovu obveznica.
• Negarantovane obveznice – kod kojih vlasnik svoja potraživanja po osnovu
obveznice koju poseduje može da naplati jedino od emitenta.
PREMA MOGUĆNOSTI OTKUPA PRE
ROKA DOSPEĆA
Opozive – koje u sebi sadrže pravo emitenta da ih otkupi
pre roka dospeća, po unapred utvrđenoj ceni koja je po
pravilu veća od nominalne vrednosti obveznice.
Neopozive – koje u sebi ne sadrže pravo emitenta da ih
otkupi pre roka dospeća.
Zamenljive (konvertabilne) obveznice – koje se mogu zameniti za
određeni broj običnih akcija, prema unapred utvrđenom raciu.
Participativne obveznice – koje svojim vlasnicima daju pravo, ne samo
na kamatu, već i na učešće u raspodeli neto dobiti preduzeća
Obveznice sa put klauzulom (put bonds) – koje vlasniku daju pravo da
ih proda emitentu po unapred utvrđenoj ceni.
Šira
investiciona
baza
Jeftinije
zaduživanje i
bolja ročnost
Municipalne obveznice- koje
su emitovane od strane
gradova, opštine ili lokalne
samouprave.
Korporativne obveznice –
koja emituju preduzeća,
banke ili dr.finansijske
organizacje.
Mogućnost
prevremen
og otkupa
(call
opcija)
Prednosti
municipalnih
obveznica
Efikasnost i
fleksibilnost
finansiranja
prema
potrebama
grada
Praćenje
cene
vlastitog
duga na
tržištu
Referendum
u vezi
zaduživanja i
projekata
koji se
finansiraju
EMISIJA OBVEZNICA
Prvo emitovanje= Prva prodaja
Najbolji trenutak za primarnu emisiju obveznica je kada su cene postojećih obveznica na
visokom nivou i kada je kamatna stopa relativno niska. Poželjno je i da u istom trenutku
cene akcije ne budu na visokom nivou – ako su cene akcija na visokom nivou,
preduzeće će se radije opredeliti za emitovanje akcija.
Postoje objektivne granice do kojih firme mogu da koriste finansiranje sredstvima duga
(leverage). Primarna emisija obveznica se odvija na osnovu ugovora koji veoma liči na
ugovor o kreditu. U razvijenim zemljama kreditore, kupce obveznica, najčešće
predstavlja jedna ili više većih finansijskih institucija ili banaka. Taj ugovor obično ima
nekoliko stotina strana i detaljno uređuje uslove emisije i korišćenje duga.
NAČIN EMITOVANJA OBVEZNICA
Faza donošenja odluka od poslovodnih organa (ili saglasnost samih
akcinara)
Faza pripreme – registracioni izveštaj – registracija kod nadzornog
organa za HOV
Faza realizacije (ako je izveštaj odobren) u određenom roku
ODREĐIVANJE CENE OBVEZNICE
Nominalna vrednost jeste ona koja je
naznačena na samoj obveznici i koja
će se isplatiti u njenom roku dospeća.
Nominalna vrednost obveznice *
br.emitovanih obv.= iznos duga koji
emitent koristi
Knjigovodstvena vrednost
obveznice jednaka je njenoj
nominalnoj vrednosti i po njoj se
obveznica evidentira u
knjigovodstvu preduzeća
emitenta.
Tržišna vrednost obveznice zavisi od
kamatne stope koju ta obveznica
donosi kupcu, ostalih investicionih
mogućnosti kao i kupčevog uverenja
da će emitent biti u mogućnosti da
isplaćuje obaveze koje preuzima
emitovanjem obveznica ( da isplaćuje
kamate kao i glavnicu).
TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICE
Ona se dobija kao zbir sadašnje vrednosti kamata koje će se
isplaćivati kupcu do roka. Tržišna vrednost je procenat
nominalne vrednosti.
Npr. Ako je nominalna vrednost 1000din, a u finansijskim
izveštajima sa berze piše da je 98-stvarna vrednost 98%
nominalne vrednosti, tj. 980din.
Tržišna vrednost se formira na sekundarnom tržištu
obveznica.
Određuje se prema sadašnoj vrednosti budućih prinosa obveznicadiskontovanje budućih prinosa (za diskontnu stopu se najčešće
uzima kamatna stopa). Diskontovanje se vrši u zavisnosti od tipa
obveznice. (sa diskontom, sa kuponom)
CENA OBVEZNICA
Zavisi od vrste obveznica, tj da li je ona kuponska ili beskuponska. Cena kuponskih
obveznica formiraće se na osnovu dva elementa – procene očekivanog cash flowa i
procene stope očekivanog prinosa. Cash flow sastoji se od periodičnih godišnjih
isplata kupona do dana dospeća, kao i od nominalne vrednosti na dan dospeća.
Stopa očekivanog prinosa se često definiše kao godišnja kamatna stopa. S obzirom
na to da je cena obveznice sadašnja vrednost cash flowa, ona se određuje zbirom
dve vrednosti – sadašnja vrednost polugodišnjih i godišnjih isplata kupona i sadašnje
vrednosti glavnice na dan dospeća.
Kod beskuponskih ne postoji periodična isplata kupona. Cena ovakvih obveznica
predstavlja sadašnju vrednost sume koja se dobija o toku dospeća obveznice.
RIZICI KOJI UTIČU NA CENU
OBVEZNICE
Kreditni rizik
Rizik inflacije
Kamatni rizik
Rizik promene
deviznog
kursa
TRGOVANJE OBVEZNICAMA
NA BERZI
Trgovina obveznicama devizne
štednje obavlja se na
Beogradskoj berzi preko
članova beogrdaske berze. Da
bi strano ili domaće pravno i
fizičko lice mogli da trguju
obveznicama, moraju imati:
Otvoreni devizni račun kod
domaće poslovne banke radi
kupovine, tj. prodaje obveznica
devizne štednje.
otvoren vlasnički račun HOV u
Centralnom registru
sklopljen ugovor o
posredovanju sa berzanskim
posrednicima koji trguju
obveznicama u ime i za račun
svojih klijenata (kupaca i
prodavaca)
LITERATURA
Poslovne finansije za III razred ekonomske škole
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/FINANSIJSKA%20TRZISTA%20I%20BE
RZANSKI%20MENADZMENT/akcije%20i%20obveznice-.htm
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/FINANSIJSKA%20TRZISTA%20I%20BE
RZANSKI%20MENADZMENT/hartije%20od%20vrednosti-.htm
Predmet:
Finansijsko
poslovanje
Mentor:
Zorica
Anđelić
Radila:
Nađa
Cvetković
IV/3