Transcript Kratkoročne hartije od vrednosti

JS


Pojam
Vrste kratkoročnih HOV




Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu
novca sa rokom dospeća do godinu dana
Cilj emitovanja: pribavljanje finansijskih
sredstava
Emitenti: preduzeća i banke
U savremenom finanijskom poslovanju veoma
zastupljene
Dugoročne
•Akcije
HOV)
(vlasničke
Kratkoročne
•Blagajnički zapisi
•Bankarski akcept
•Obveznice (dužničke
HOV)
•Certifikat o depozitu
•Certifikat o depozitu
•Državne obveznice
•Komercijalni zapisi





Kratkoročna HOV, koja glasi na određeni novčani iznos,
sa određenim rokom dospeća i određenom kamatnom
stopom, kojom se emitent (izdavaoc) obavezuje, da će
imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost
označenu na njemu.
Izdaju sa rokom dospeća do jedne godine dana.
Svrha izdavanja - da se efikasno prikupe određena
novčana sredstva.
Izdavaoci blagajničkih zapisa: NBS, poslovne banke i
druge finansijske organizacije.
Ima sličnosti sa štednom knjižicom i oročenjem, ali se
ipak razlikuje:
Ovo je HOV,
izdaje se na osnovu jedne uplate,
rok isplate je tačno određen.










Oznaka da je to blagajnički zapis;
Naziv i sedište emitenta;
Naziv i sedište kupca, kada je kupac pravno lice,
odnosno ime i prebivalište kupca ako je kupac fizičko
lice, odnosno oznaku da blagajnički zapis glasi na
donosioca;
Nominalna vrednost na koju zapis glasi;
Visinu kamatne stope;
Rok plaćanja nominalne vrednosti;
Mesto i datum emitovanja blagajničkog zapisa;
Oznaku serije sa kontrolnim brojem;
Posebna prava iz blagajničkog zapisa i
Faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat
emitenta





Kratkoročna HOV koja pre predmet trgovine na
tržištu novca u razvijenim privredama sveta.
Kod nas je promet ovih HOV skromnog obima.
Radi se o poslovnoj trasiranoj menici na koju banka
stavlja svoj akcept (akceptirana menica). Time banka
(akceptant) daje obećanje da će imaocu menice
isplatiti naznačenu sumu na njoj u roku dospeća.
Daje sigurnost kupcu menice, koja se nalazi u
prometu na tržištu novca, da će menicu moći da
naplati u predviđenom roku.
Može se prenosti na druga lica (indosamentom).




Poslovna banka koja prihvata (akceptira) neku
poslovnu menicu tim činom procenjuje da neku
poslovnu aktivnost svog komitenta može kreditirati
bez angažovanja svoje pasive, odnosno iz drugih
izvora novčanih sredstava.
Ova dodatna sredstva banka (akceptant) osigurava
reskontom meničnog akcepta kod druge poslovne
banke ili kod centralne banke.
Obično se izdaje sa rokom dospeća od 30 do 90
dana.
Kamata - zavisi od roka dospeća (duži rok – veća
kamata i obrnuto).









Oznaka da je menica
Neopoziva naredba da se isplati određena suma
novca
Ime osobe/pravnog lica koje treba da izvrši
plaćanje
Datum dospeća
Mesto isplate
Ime lica po čijoj naredbi se vrši plaćanje
Potpis izdavaoca
Oznaka, naziv i potpis akceptanta
Datum i mesto akcepta.
Rešiti aksiome u paru
dospeća rokom HOV su
papiri kojima se trguje
do na tržištu godinu
Kratkoročne novca sa
vrednosni dana.
zapisi U akcept spadaju:
blagajnički, bankarski,
certifikat kratkoročne o
HOV, depozitu
komercijalni i zapisi
obveznice državne.
su poslovne Izdavaoci :
finansijske NBS, i
blagajničkih banke
organizacije. zapisa
druge
poslovna Bankarski
menica koju trasirana
akcept stavlja akcept.
svoj na je banka
Kratkoročne HOV su vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu
novca sa rokom dospeća do godinu dana.
U kratkoročne HOV spadaju: blagajnički zapisi, bankarski akcept,
certifikat o depozitu, komercijalni zapisi, državne obveznice
Izdavaoci blagajničkih zapisa su: NBS, poslovne banke i druge
finansijske organizacije.
Bankarski akcept je poslovna trasirana menica na koju banka
stavlja svoj akcept.






Potvrda banke o depozitu
To je HOV kojom se eminent (banka) obavezuje da
će imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih
sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom
roku (do 1 godine).
Izdavaoci: banke i druge finansijske organizacije
Sličan je blagajničkom zapisu po funkcijama
Može se prodavati pre roka dospeća
Daje mogućnost štedišama koja oročavaju novac da
povrate svoja sredstva i pre roka dospeća oročenja.
Prema
ročnosti:
Prema načinu
ugovaranja:
Prema
prinosu:
• kratkoročni
• dugoročni
• Na fiksni rok
• Na otkazni rok
• Sa fiksnom kamatnom stopom
• Sa varijabilnom kamatnom stopom










oznaka da se radi o certifikatu,
naziv i sedište emitenta,
naziv i sedište deponenta,
nominalnu vrednost certifikata,
rok na koji su sredstva deponovana,
visinu i način obračunavanja i plaćanja kamate,
mesto i datum izdavanja certifikata o depozitu,
oznaka serije sa kontrolnim brojem,
posebna prava iz certifikata
faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat
emitenta.





Dužnička HOV čijom emisijom privredni subjekti
prikupljaju novčana sredstva za potrebe poslovanja
Eminenti: preduzeća
Cilj: finansiranje proizvodnje i obezbeđenje
likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i
odlivima sredstava.
Kao i kod svih HOV, pre emitovanja mora da postoji
odluka nadležnog organa za emitovanje
Kao i kod svih HOV i ove mogu biti predmet
trgovine na tržištu novca
Komercijalni zapisi su gotovo identični sa
kratkoročnim obveznicama.
 Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima
gotovine (engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti:
 direktno (komercijalni zapis ili kratkoročne
obveznice)
 indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka).
 Rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180
dana.
 Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na
najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se
između 0,5 i 3,50% na mesečnom nivou












oznaka da je to komercijalni zapis,
naziv i sedište emitenta (firmu)
naziv i sedište kupca
nominalnu vrednost na koju glasi komercijalni zapis,
visinu kamatne stope,
rok plaćanja nominalne vrednosti,
mesto i datum emitovanja,
oznaku serije sa kontrolnim brojem,
posebna prava iz komercijalnog zapisa
faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta
pečat emitenta.





Obveznice koje emituje država ili neki njen organ
ili agencija, s namenom prvenstveno finansiranja
budžetskog deficita, odnosno za pokriće
državnih dugova.
Ovo su prvoklasne obveznice jer se smatra da
nema rizika naplate.
Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske
institucije i privatni investitori.
Na prihode od njih se uglavnom ne plaća porez, a
kamata je minimalna.
Centralna banka ima ulogu posrednika između
države i kupaca ovih obveznica.