Transcript FINANSIJE I FINANSIJSKA TRZISTA IV predavanje

Finansije i finansijska tržišta
Doc dr. Milena Žižić
III Učesnici u berzanskim poslovima
 Svi učesnici u berzanskim transakcijama
mogu se svrstati u tri grupe:
1)Berzanski posrednici (mešetari) interni
učesnici na berzi
2)Berzanski trgovci (Dileri,Brokeri,Džoberi)
3)Ostali učesnici na berzi efekata
Učesnici na finansijskom tržištu
Učesnici na finansijskom tržištu
AGENTI
- Zastupaju interese principala
PRINCIPALI
- U odnosu na motiv trgovanja
Spekulativno motivisane
1. Dileri
2. Arbitražeri
3. Razne vrste
spekulanata
Nespekulativno motivisane
1. Investitori
2. Emitenti
3. HoV hedžeri
Razlozi zbog kojih se preko brokera
transakcije obavljaju uz nize troškove
1) Garantuju integritet ugovorenih obaveza
svojih klijenata
2) Pristup oranizovanijim tržištima (berzama ili
dilerskim sistemima)
3) Lakše pronalaze partnera
4) Bolji su pregovarači
5) Obezbedjuju anonimnost klijentima
Externi učesnici na berzi
Berzanski trgovci čine predstavnici banaka,
investicionih fondova, i drugih
fin.institucija(dileri u SAD,brokeri i džoberi u
V.Britaniji,handleri u Njemačkoj).
U ekonomskoj literaturi dilere možemo sresti
pod različitim nazivima:
Na fjučers tržištu-tzv.skalperi
Dnevnim(day traders)
Lokalnim (lokals)
Market (makers).
Profit preprodavaca povezan je s rasponom
Ponude i Tražnje i vremenom zadržavanja
pozicije.
Empirijskim analizama je dokazano da
trgovanje preprodavca koje u prosjeku traje
duže od 3 minuta prodavcu donosi gubitak.
Proces trgovanja HoV
Transakcija I
Transakcija II
ročna
ročna
pozicija
pozicija
PRODAVAC
OBRAČUNSKA KUĆA
KUPAC
kratki1 f.u
dugi 1 f.u
duga 2 f.u
Sredstva kratka 2 f.u
Sredstva
Svi učesnici u berzi su uključeni u poznate
berzanske špekulacije.
Berzanska špekulacija podrazumijeva kao
predpostavku veliki broj učesnika na berzi,
visok životni standard, veliki broj
štediša,ponudu kapitala ,preduzetnikapozajmilaca.
II Berzanski poslovi i način poslovanja
• Svaki imaoc kapitala (bilo to AD,DO,preduzetnik)
želi da ostvari što veći dobitak na uloženi kapital,
zbog toga se i uspješnost preduzetništva i mjeri
stopom prinosa na uloženi kapital.
• Emitovanje HoV može biti:
1.Interno (kupovina HoV od strane radnika),
2.Eksterno (vezano za fin.tržište
kapitala,berzu).
• Osnovna funkcija berze (tržišta kapitala)
jeste da po strogo utvrđenim pravilima
ponašanja učesnika u berzanskom
poslovanju dovede do sučeljavanja Ponude i
Tražnje kapitala.
• Kapital je uvijek predmet kupovine i
prodaje.
• Cijena kapitala je rezultat suprotnih
interesa kupca i prodavca kapitala,formira
se kao rezultat PONUDE i TRAŽNJE
kapitala.
• Uspješnost ili neuspješnost berze ogleda se u
tome koliki je promet kapitala u njoj,stabilnost
cijena efekata i stabilnost određene berze.
• Faktori uspješnosti berze:
1.Strukturalna neuravnoteženost tržišta,
2.Stepen slobode tržišta(br.ograničenja
tržišnih zakona)
3.Opšta fin.situacija zemlje,
4.Međusobna povezanost berzi,
5.Stabilnost ili nestabilnost
privrede(makroekonomski pokazatelji).
• Parametri (indikatori)kojima se određuje rast i
nivo berzanskog poslovanja:
1.Veličina berze,
2.Likvidnost berze,
3.Kolebljivost berze,
4.Koncentracija na berzi,
5.Formiranje cijena akcija.
Prikaz berzanskih poslova
BERZANSKE TRANSAKCIJE
Promptne
Kasa poslovi
Promptne i
terminske
Terminske
Arbitraža
Bezuslovne
Osiguranje od
kursnih rizika
Prolongacione
Formiranje ponude i tražnje kapitala u funkciji berzanskog
poslovanja
• Funkcionisanje berze se zasniva na
novčanim srdstvima(kapitalu) sa dugim
rokom.
• Tri osnovna izvora kapitala:
1. Štednje pojedinih sektora ili odložene potrošnje
2. Transformisani tekući novac u kapital preko bankarskog
sistema(procesom konverzije kratkoročnih u dugoročna
sredstva)
3. Pribavljeni kapital iz inostranstva.
• Osnovni izvor ponude kapitala je štednja na
duži rok, koji čini i preko 80% ukupne ponude
kapitala na tržištu kapitala(berzi).
• Štednja se uglavnom javlja kao razlika
raspoloživog dohotka sektora i tekuće
potrošnje(izdataka) tog sektora:
•
S=Y-C
Funkcija banke na tržištu kapitala
• Privredni sektor motivisan je
maksimalizacijom NETO DOBITI (PROFITA).
• Akumuliranjem neto dobiti u kompaniji –
stvara se veći kapital te kompanije, samim
tim i veći sopstveni kapital, sopstveni izvor
finansiranja.
• Javni sektor stvara akumulaciju preko viška
prihoda nad rashodima,često u cilju
ekonomske funkcije države u cilju osiguranja
kapitala, za usmjeravanje razvoja privrde.
Ekonomske funkcije savremene države
troše sve veći kapital , čime država postaje
najveći korisnik kapitala , tzv.odvlačenje
kapitala sa tržišta .
Upravo ovaj način izuzimanja kapitala uticao
je da ovaj sektor postane deficitaran uz
ogromne budžetske deficite,javni dug
države,dopunsku emisiju novca kod CB za
potrebe javne potrošnje.
Prikupljanje depozita u funkciji stvaranja
različitih oblika izvora sredstava.
Oročavanje sredstava, izdvajanje obaveza
po osnovu istih,plasman sredstava po
ročnosti.
Odluka upravljanja rizikom likvidnosti
CBCG
Član 6.način korišćenja odnosno plasmana
prikupljenih sredstava po ročnosti od
30,60,90 pa preko 365 dana.
GAP ročna usklađenost kamatonosne aktive i
pasive.
Kastodi poslovi-ulaganje kapitala kako na
domaćim tako i ino tržištima.
 Inesticioni fond je finansijska organizacija koja prima novac
od svojih akcionara(investitora) i zatim ulaže u upa
diverzifikovani portfolio HoV.
 Investicioni fond predstavlja skup akcija,obveznica i
drugih HoV u vlasništvu grupa investitora ,fondom
upravlja profesionalna investiciona kompanija.
 Postoje četiri tipa investicionih kompanija:
1. Unit investment trust (UIT),
2. Fondovi nekretninama(Real Estate Investment TrustREIT),
3. Annuities,
4. Hedge fondovi.
• Penzijski fondovi predstavljaju fondove koji
nakon isteka radnog staža preuzimaju
obavezu isplate sredstava
korisniku,tj.penzioneru.
• Postoje dva osnovna tipa penzijskih fondova:
1. Privatni penzijski fondovi ,koje formiraju
kompanije,sindikati,organizacije,udruženja i sl.
2. Javni ili državni koje formiraju državni ili lokalni
organi vlasti sa osnovnim ciljem da obezbjede
socijalnu sigurnost,odnosno egzistencijalni
min.penzionerima.
• Osiguravajuće organizacije su finansijski posrednici koji za
utvrđenu naknadu (premiju)obezbjeđuju isplatu ugovorene
sume,ukoliko se desi određeni (osigurani) slučaj.
• Osiguravajuća društva ostvaruju dobit naplaćujući premije
koje su dovoljne da se isplate očekivani zahtjevi za
naknadama šteta,ali i razlika koja obezbjeđuje dobit.
• Postoje dvije osnovne vrste djelatnosti
osiguranja:
1.Životno osiguranje,
2.Osiguranje imovine.
Opšta načela za sve vrste osiguranja:
1. Mora postojati veza između osiguranika- stranke
pokrivene osiguranjem i korisnika osiguranja,
2. Osiguranik je obavezan da dostavi osiguravajućem
društvu tačne i precizne podatke,
3. Osiguranik ne smije ostvarivati profit od polise
osiguranja,
4. Ako treća stranka nadoknadi gubitak
osiguraniku,obaveza osiguravajućeg društva umanjuje
se za iznos te nadoknade,
5. Mora postojati mogućnost kvantifikovanja štete,
6. Mora imati veliki broj osiguranika, radi smanjenja rizika
naplate štete i dr.
Pitanja:
• Hvala na pažnji!