Transcript Elasticnost i njena primena (1)

ELASTIČNOST
 Elastičnost nam pokazuje u kojoj meri kupci i prodavci
reaguju na promene tržišnih uslova.
 Elastičnost (franc. ELASTICITE – elastičnost, gipkost)
je odnos dveju ekonomskih pojava posmatran u
procesu njihovog menjanja, uzajamnog delovanja,
prilagođavanja ili neprilagođavanja.
 Radi se o promenama u kvantitetu jedne ekonomske
pojave i uticaju tih promena na kvantitet druge
ekonomske pojave
 Najznačajniji faktori elastičnosti su:

1. Intenzitet potreba – kod neophodnih životnih





potreba je čvršća tražnja za robom, kod luksuznih elastična.
2. Obim potreba – kada je obim potreba manji, tražnja
je čvršća i obrnuto.
3. Odnos između dveju ili više roba –
komplementarnih i supstiturnih roba.
4. Uslovi nabavke robe – ako postoje teškoće pri
nabavci neke robe tražnja za njom će biti čvršća i obrnuto.
5. Pokvarljiva roba – kada je roba kvarljiva tražnja je
elastična i obrnuto.
6. Kretanje broja stanovnika – kada broj stanovnika
brže raste od proizvodnje, tražnja je čvršća i obrnuto.
Izračunavanje cenovne
elastičnosti tražnje
 Cenovnaelastičnosttražnje=
𝑃𝑟𝑜𝑐𝑒𝑛𝑡𝑢𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎 𝑡𝑟𝑎ž𝑒𝑛𝑒 𝑘𝑜𝑙𝑖č𝑖𝑛𝑒
𝑃𝑟𝑜𝑐𝑒𝑛𝑡𝑢𝑎𝑙𝑛𝑎 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎 𝑐𝑒𝑛𝑒
Predpostavimo, na primer, da porastcenekornetasladoleda,
od 10% dovodi do padakoličinesladoledakojukupujeteza 20%.
Vašuelastičnosttražnjeračunamokao
20%
10%
Cenovnaelastičnosttražnje=
= 2.
U ovomprimeru, elastičnostiznosi 2, štopokazujeda je
promenatraženekoličineproporcionalnodvostrukoveća od
promenecene.
Izračunavanje cenovne
elastičnosti tražnje
 U ovom primeru procentualna promena cene iznosi
+10% (što pokazuje rast), a procentualna promena
tražene veličine iznosi -20% (što pokazuje pad).
 Iz ovog razloga cenovne elastičnosti tražnje ponekad
se izražavaju negativnim brojevima. Uopšteno sledimo
uobičajenu praksu da se znak minus izostavlja i sve
cenovne elsatičnosti izražavamo pozitivnim brojevima.
(Matematičari to nazivaju apsolutnom vrednošću).
Opšta pravila su:
 Kada je tražnja neelastična (cenovna elastičnost manja
od 1) cena i ukupni prihod se kreću u istom smeru
 Kada je tražnja elastična (cenovna elastičnost veća od
1) cena i ukupan prihod se kreću u suprotnom smeru
 Ako je tražnja jedinično elastična (cenovna elastičnost
jednaka 1) ukupan prihod ostaje neporomenjen, kada
se cena menja.
 Cenovna elastičnost tražnje pokazuje procentualnu
promenu tražnje za datom vrstom dobara u slučaju
promene cene proizvoda za 1%, uz postojanu cenu ostalih
dobara i konstantnu veličinu raspoloživog novčanog
dohotka potrošača.
 Cenovna elastičnost tražnje je negativna, jer porast cena
dobara dovodi do opadanja obima tražnje dotičnog
proizvoda i obrnuto. Kada je koeficijent veći od 1, imamo
elastičnu tražnju, ako je manji od 1, neelastičnu tražnju.
Kada je koeficijent jednak jedinici, reč je o jediničnoj
elastičnoj tražnji.
ELASTIČNOST PONUDE
 Elastičnost ponude meri promenu količine robe koja
se na tržištu nudi ako se njena cena promeni za neku
određenu veličinu.
 Elastičnost ponude je odnos procentualne promene
ponuđene količine i procentualne promene cene.
p – bazična ponuda
c – bazična cena
ΔP – promena u ponudi
ΔC – promena u ceni
To je broj koji pokazuje odnos između procenta
promene u veličini ponude i procenta promene
u celini određene robe. Razlikuji se tri tipična
slučaja koeficijenta elastičnosti ponude:
1. Kep>1 – povećanje ponude biće veće od
povećanja cene, odnosno, smanjenje ponude
veće od smanjenja cene.
2. Kep=1 – jedinična elastičnost, promene u
ponudi i ceni su istog intenziteta.
3. Kep<1 – ponuda čvrsta, promene u ponudi,
manje od promena u ceni.
Elastičnost ponude zavisi od:
1. Elastičnosti proizvodnje
2. Elastičnosti prodaje
Elastičnost proizvodnje zavisi od:
a) Graničnog troška koji se dobija tako što se dodajni troškovi
podele sa dodajnom proizvodnjom. Ukoliko ostaje isti ili opada,
proizvodnja je elastična kao i ponuda. Ako granični trošak raste
proizvodnja i ponuda će biti manje elastične ili neelastične.
Kretanje graničnog troška zavisi od stepena iskorišćenosti
kapaciteta.
b) Promene u profitnoj stopi, značajnije razlike u profitnim
stopama pojedinih grana povećavaju mobilnost kapitala i time
elastičnost ponude.
c) Na elastičnost proizvodnje snažan uticaj ima i faktor vremena. U
trenutnom stanju proizvodnja se ne može menjati pa će ponuda
biti čvrsta. U kratkom razdoblju ove izmene se mogu vršiti, pa će
proizvodnja i ponuda biti elastičnije. U dugom razdoblju postoji
najviše uslova za veću elastičnost proizvodnje odnosno, ponude.
Elastičnost prodaje zavisi od:
a) Osobina proizvoda, gde je ponuda lako kvarljivih roba
čije čuvanje iziskuje veće troškove, po pravilu čvrsta
b) Nivoa transportnih troškova, gde je ponuda proizvoda
kod kojih transportni troškovi predstavljaju značajniju
stavku, po pravilu čvrsta.
c) Finansijskog položaja prodavca, ako je prodavac u
povoljnijem finansijskom položaju, ponuda će pri
jednakim ostalim uslovima biti elastičnija i obrnuto.
Izračunavanje elastičnosti ponude za razne
proizvodne grane i vrste roba ima veliki primenjeni
značaj u oblasti ekonomske politike.
CENOVNA ELASTIČNOST
TRI PRIMENE PONUDE, TRAŽNJE I
ELASTIČNOSTI
 Može li dobra vest za poljoprivredu predstavljati lošu
vest za farmere.
 Zašto OPEC nije uspeo da zadrži cenu nafte na
visokom nivou?
 Da li zabrana droga povećava ili smanjuje kriminal
povezan s’drogom?
 Na prvi pogled, može se učiniti da ova pitanja imaju
malo toga zajedničkog. Ipak, sva tri pitanja tiču se
tržišta, a sva tržišta su podložna uticajima silama
ponude i tražnje.
 Šta se dešava sa proizvođačima pšenice na tržištu
pšenice kad agronomi otkriju novi hibrid pšenice,
koji je produktivniji od postojećih sorti?
Na ovo pitanje odgovarmo u tri faze:
 Prvo, utvrđujemo da li se pomera kriva tražnje ili kriva
ponude.
 Drugo, utvrđujemo u kom smeru se ta kriva pomera.
 Treće, koristimo dijagram ponude i tražnje da bi smo
videli kako se menja tržišna ravnoteža.
Zašto OPEC nije uspeo da zadrži cenu nafte
na visokom nivou?
 Mnogi događaji koji su izazvali pometnju u privredama
širom sveta desili su se na svetskom tržištu nafte .70ih
godina prošlog veka.
 Organizacije zemalja izvoznice nafte (OPEC) odlučile su
da povećaju svetsku cenu nafte kako bi uvećali svoje
dohotke.Ove zemlje postigle su taj cilj zajedničkim
smanjenjem količine nafte koje su nudile.
 Od 1973 do 1974g, cena nafte (usklađena sa ukupnom
inflacijom) porasla je zaviše od 50%. Zatim nekoliko godina
kasnije, OPEC je opet učinio isto.Cena nafte povećala se za
14%, 1979g, pa za 34% 1980g, a onda za dodatnih 34% 1981g.
Da li zabrana droga povećava ili smanjuje
kriminal povezan s’drogom?
 Već dugo prisutan problem sa kojim se suočava naše
društvo jeste korišćenje zakonom zabranjenih droga,
recimo heroin, kokain, ekstazi i krek.
 Korišćenje narkotika ima nekoliko negativnih
posledica. Da bi se destimulisalo korišćenjem
zakonom zabranjenih droga, američka vlada, svake
godine odvaja milijarde dolara na smanjenje priliva
narkotika u zemlju.
 Upotrebićemo elemente ponude i tražnje da bi smo istražili
politiku zabrane narkotika.
 Predpostavimo da vlada povećava broj federalnih agenata
koji učestvuju u radu protiv narkotika. Šta se dešava na
tržištu zakonom zabranjenih droga?
 Kao i obično na ovo pitanje odgovaramo u tri faze:
 Prvo, utvrđujemo da li se pomera kriva tražnje ili kriva
ponude.
 Drugo, utvrđujemo smer pomeranja.
 Treće, utvrđujemo kako to pomeranje utiče na ravnotežu
cenu i količinu.
KLJUČNE REČI
 Cenovna elastičnost – Tražena količina robe je u obrnutoj srazmeri sa cenom.
 Dohodavnaelastičnosttražnje– je
procentualnapromenatražnjeizazvanapromenomdohotka.
 Elastičnost (franc. ELASTICITE – elastičnost, gipkost)-Elastičnost nam
pokazuje u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promene tržišnih uslova.
 Elastičnostponude– Definišemokaojačinureakcijeponuđenekoličinenekog
dobra napromenunjegovetržišnecene.
 Elastičnost tražnje – koja nam objašnjava kako kupci usklađuju svoje potrebe
u odnosu na tržišno okruženje.
 Neelastičnaponuda–Predstavljaodnos u kome je većapromenacenanegošto se
menjakoličinaponuđene robe i usluganaprodaju.
ZAKLJUČAK

 Prema jednoj staroj dosetki, čak i papagaj može da postane
ekonomista samo ako nauči da kaže “Ponuda i tražnja”.
 Ova poslednja 2 poglavlja trebalo bi da su nas uverila da u
ovoj izjavi ima dosta istine.
 Instrumenti ponude i tražnje omogućavaju nam da
analiziramo mnoge važne događaje i mere, koje oblikuju
ekonomiju.
 Sad smo već na dobrom putu da postanemo ekonomisti
(ili, u najmanju ruku, dobro obrazovan papagaj).
HVALA NA PAŽNJI