Transcript predavanje 5

INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA I PONUDA
Kriva Dejanove tražnje
Kriva Sandrine tražnje
Njihova zajednička tražnja
p
p
€10 d 1
p
€10
€10 D
d2
1
a1
€5
2
Cena
€5
=
Cena
Cena
+
a2
1 2
Količina
€5
1
2
A = a1+ a 2
d2
d1
0
Tržišna kriva tražnje
3 q1
0
1 2 3
Količina
4
q2
0
1 2
Količina
3
4
5
Q=q+q
1
Tržišna kriva tražnje kao zbir pojedinačnih tražnji
1
2
INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA I PONUDA
Dakle, tržišna kriva tražnje se dobija
horizontalnim sabiranjem količina koje
su svi kupci spremni da kupe, odnosno
plate po tržišnim cenama. Ukoliko dođe
do promena cena, svaki potrošač reaguje
za sebe i menja svoje odluke o potrošnji,
s tim što se zbir njihovih promena
odražava na tržišnu tražnju.
2
INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA I PONUDA
P
Cena
D" D D '
A"
D'
D"
0
D
Količina
Q
3
Na slici su
pokazane promene u
činiocima koje utiču na tražnju. Uz
zadate (date) dohotke potrošača i cene
drugih dobara, možemo nacrtati krivu
tražnje (D,D). Pretpostavimo da je
cena i tražena količina u tački A.
4
Uzmimo da dohoci rastu, a cena kafe
ostaje ista. Kako je kafa normalno
dobro s pozitivnom elastičnošću na
cenu, ljudi će povećavati kupovinu
toga proizvoda. Zbog toga se kriva
tražnje za kafom pomera udesno,
odnosno u položaj D',D', tačka A',
koja označava novu količinu kafe koja
se traži.
5
Ako bi dohoci pali, bila bi smanjena
tražnja i smanjena kupovina kafe. Ovo
pomeranje slikovito prikazuje kriva
D", D" i tačka A".
6
URAVNOTEŽENOST PONUDE I TRAŽNJE
Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i
količinski odnos, gde su sile ponude i
tražnje u ravnoteži. U tački ravnoteže,
količina koju kupci žele kupiti,
upravno je jednaka količini koju
prodavci žele prodati.
Jednostavno rečeno, i u ravnoteži cene i
količine teže ostati iste, sve dok sve
ostale stvari budu jednake
7
URAVNOTEŽENOST PONUDE I TRAŽNJE
A
(1)
Moguće
cene
(€ po mtc)
5
B
(2)
Tražena količina
(milioni mtc godišnje)
(3)
Ponuđena količina
(milioni mtc godišnje)
(4)
Stanje na tržištu
(5)
Pritisak na cenu
9
>
18
Suvišak
Naniže (
)
4
10
>
16
Suvišak
Naniže (
)
C
3
12
=
12
Ravnoteža
Neutralan
D
2
15
<
7
Nestašica
Naviše
E
1
20
<
0
Nestašica
Naviše
)
(
)
(
Ravnotežna cena se uspostavlja kada se tražena
8
količina izjednači sa ponuđenom količinom
URAVNOTEŽENOST PONUDE I TRAŽNJE
Ravnoteža na tržištu dolazi u
preseku krivih ponude i tražnje.
S>D
Suvišak
P
Cena (€ po mtc)
5
4
3
Ravnotežna cena
Tačka ravnoteže
S=D
E
2
Nestašice
S<D
1
Ravnotežna
količina
5
7
9
12
15
18
20
Količina u (miliona mtc godišnje)
Q
Tržišna ravnoteža cene i
količine nastaje u preseku
krivih ponude i tražnje. Po ceni
od 3€ u tački E preduzeća su
voljna da ponude ono što
potrošači traže. Kada je cena
preniska, recimo, 2€, tražena
količina premašuje ponuđenu
količinu,
pojavljuju
se
oskudice
i
cena
teži
ravnotežnoj. A kada je cena
previsoka,
recimo
5€,
9
ponuđena količina premašuje
tražnju i pojavljuje se suvišak.
RAVNOTEŽNA CENA
cena
Ponuda
50
40
Tačka ravnoteže
(Ponuda = Tražnji)
30
20
Tražnja
10
10
0
100
200
300
400
500
600
količina
Višak ponude
(S >D)
cena
Ponuda
50
40
30
20
Tražnja
10
Nestašica - manjak
ponude (D > S)
0
100
200
300
400
11
500
600
količina
Višak ponude
(S >D)
cena
Ponuda
5050
Višak (S >D)
40
30
20
Tražnja
10
12
0
100
200
300
400
500
600
količina
cena
Ponuda
50
40
30
20
Nestašica (D > S)
Tražnja
10
Nestašica - manjak
ponude (D > S)
0
100
200
300
400
13
500
600
količina
Cena D
S
Cena
D'
S'
D
S
P3
E1
P1
E1
P1
E2
E2
P3
D'
S
S
S'
D
Q1
Q3
Količina
Nova ravnoteža nakon pomeranja
krive tražnje
Kada se kriva potražnje pomera na
desno (DD u D'D'), tržište se
uravnotežuje pri višoj ceni (P3), i
većoj količini (Q3)
Rastu i ravnotežna cena i ravnotežna
količina
D
Q1 Q3
Količina
Nova ravnoteža nakon pomeranja
krive ponude
Kada se kriva ponude pomeri na
desno (SS u S'S'), tržište se
uravnotežuje uz nižu cenu(P3) i
veću količinu (Q3)
14
Ravnotežna cena pada, a ravnotežna
količina raste.
POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK
Potrošačev višak je razlika između cene
koju je potrošač spreman platiti za neko
dobro i stvarne cene tog dobra.
Pretpostavimo da ste kao studenti voljni
da platite knjigu 15 €, ali ste je na kraju
platili 12 €. Razlika od 3 € predstavlja
potrošačev višak. Ako zbrojimo viškove
svih potrošača koji kupuju neko dobro,
dobićemo meru za agregatni potrošačev
višak.
15
Potrošačev višak je razlika između
najviše cene koju je potrošač
spreman da plati za određeno dobro
(rezervaciona cena) i njegove tržišne
cene.
16
Na primeru, prikazaćemo slučaj
potrošačevog viška koji kupuje vodu.
Potrošač uvek želi da plati manje za
dobro kod kupovine, jer ga niža cena
dovodi do boljeg položaja.
Pitanje je koliko se povećava
blagostanje kupca, ako je cena niža?
17
Potrošačev višak pri ceni od 5€ jeste
površina trougla A,B,C, a pri nižoj
ceni od 3€ potrošačev višak je
površina A,B,D,F. Ovaj porast viška
čine dva dela: prvo, oni kupcu koji su
već kupili 5 flaša vode po višoj ceni,
5€ su u boljem položaju, jer sada
manje plaćaju.
18
Povećanje
potrošačevog
viška
postojećih
kupaca
predstavlja
smanjenje iznosa koji oni plaćaju, a
ono
je
jednako
površini
pravougaonika A,B, D,E.
19
Drugo, neki novi kupci ulaze na tržište
i oni su spremni da sada plate vodu po
nižoj ceni (3€). Kao rezultat toga, na
tržištu se tražena količina povećava sa
4 flaše na 7 flaše vode. Potrošačev
višak koji dobijaju novopridošli kupci
vode predstavlja površina:B,E,F.
20
Potrošačev višak možemo primeniti i
na celokupno tržište. Tržišna kriva
tražnje na slici je horizontalni zbir
krivih tražnji pojedinca. Logika
potrošačevog viška pojedinca, odnosi
se na celokupno tržište.
21
Površina tržišne tražnje N, E, R iznad
linije cena predstavlja potrošačev
višak na celom tržištu (zatamnjena
površina), a predhodno oduzimajući
stvarne troškove nabavke vode koja
iznosi O, N, E, M.
22
pano a
pano b
10
P
Prvobitni potrošačev
višak A, B, C
C
D
9
8
Potrošačeva tražnja za
vodom
7
6
5
A
B
Dodatni potrošačev višak prvobitnih
potrošača A, B C, D, E
4
3
F
D
E
2
P€ 1
Potrošačev višak novih
potrošača E, B, F
Cena vode
E
Cena i granična korisnost vode (merena u evrima)
Cena i granična korisnost vode (merena u evrima)
P
10
9 R
8
Potrošačev višak
7
6
5
4
3
2
P€ 1
Cena vode
NN
E
Ukupne kupovine
D
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
D
C
D
1 2 3 4 5 6 ▲ Q
M
23
POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK
Površina ispod krive tražnje, a iznad
tržišne cene, meri potrošačev višak na
tržištu. Ovo zato što visina krive
tražnje meri vrednost koju kupci
pripisuju dobru, izraženu na osnovu
njihove spremnosti da plate to dobro.
Razlika između ove spremnosti da
plate dobro i tržišne cene jeste
potrošačev višak svakog kupca.
24
POTROŠAČEV I PROIZVOĐAČEV VIŠAK
Potrošači plaćaju cenu poslednje
jedinice od svih potrošnih jedinica i
uživaju višak korisnosti iznad stvarnih
troškova. Potrošačev višak meri
dodatnu (marginalnu) korisnost koju
potrošači postižu iznad onoga što za
dobra plaćaju.
25
HVALA NA PAŽNJI!
26
ELASTIČNOST
TRAŽNJE I PONUDE
PREDAVANJE 5
Prof. dr Zoran Milenković
27
Šta je elastičnost ponude i tražnje?
To je način kvantificiranja
(merenja) koliko su ponuda i
tražnja osetljive na promenu
cena.
28
Cenovna elastičnost tražnje može
biti:
1. Direktna - pokazuje kako
promena cena datog proizvoda utiče na
promenu tražnja za tim proizvodom.
2. Unakrsna - pokazuje kako
promena cena drugog proizvoda utiče
na promenu tražnja za datim
proizvodom.
29
Edx =
Koeficijent direktne
tražnje glasi:
Edx =
gde je:
- ∆Qdx - promena u tražnoj količini robe x
- Qdx - početna količina tražene robe x
- ∆pdx - promena u tržišnoj ceni robe x
- pdx - tržišna cena robe x
elastičnosti
∆Qdx
Qdx
∆Pdx
pdx
30
Kod direktne elastičnosti poznata su
dva efekta:
1. Gifenov efekat - kada porastom
cene nužnih dobara dolazi i do porasta
njihove tražnje.
2. Veblenov efekat - kada
opadanjem cene luksuznih dobara
dolazi do pada njihove tražnje.
31
ELASTIČNOST TRAŽNJE I KOEFICIJENT
ELASTIČNOSTI
Tražnja za nekim dobrom zavisi od
njegove cene i od dohotka potrošača.
Koliko je osetljiva tražnja na promenu
cena? Ako cene porastu za 10%, za
koliko će se promeniti količina
tražnje? Za koliko će se promeniti
tražnja ako dohodak poraste za 5%?
32
ELASTIČNOST TRAŽNJE I KOEFICIJENT
ELASTIČNOSTI
Elastičnost meri osetljivost jedne
varijable u odnosu na drugu. Preciznije,
to je brojka koja nam kaže za koliko
posto će se promeniti jedna varijabla, ako
druga varijabla poraste za 1%.
Cenovna elastičnost tražnje meri
osetljivost količine tražnje na promenu
cena.
33
CENOVNA ELASTIČNOST
Elastičnost tražnje na cenu, ili
elastičnost tražnje, predstavlja jačinu
reakcije tražene količine nekog dobra
na promenu cene tog dobra, uz
preduslov da ostale stvari ostanu
nepromenjene (jednake).
34
Cenovna elastičnost
Kada je cenovna elastičnost nekog dobra
visoka, kažemo da dobro ima
“elastičnu” tražnju. To znači da tražena
količina snažno reaguje na promenu
cena.
Kada je cenovna elastičnost nekog dobra,
niska, ono je “neelastično” i tražena
količina tog dobra neznatno reaguje na
promenu cene.
Primer: hrana, ogrev, obuća i odeća, itd.
35
CENOVNA ELASTIČNOST
elastičnost tražnje (ED)=
procentualna promena tražene količine,
procentualna promena cene
ΔQD : ΔP
ΔQD x
E Dµ =
=
QD
P
ΔP
ED=
P
QD
E Dµ
- Koeficijent elastičnosti tražnje
QD
ΔQ D
P
ΔP
- Postojeća tražnja
ΔQ/Q
Δ P/P
>
=1
<
- Povećanje ili smanjenje tražnje
- Postojeća tržišna cena
- Povećanje ili smanjenje tržišne cene
36
Odnosno, kada 1% promene cene
izazove više od 1% promenu tražene
količine, to znači da je tražnja
elastična u odnosu na cenu.
Primer: Ako povećanje cene od 1%
uzrokuje 5% smanjenje tražene
količine,
tada
imamo
slučaj
visokocenovne elastičnosti tražnje.
37
Kada 1% promene cene izazove manje
od 1% tražene količine, tada imamo
neelastičnost tražnje u odnosu na
cenu.
Primer, kada 1% povećanje cene,
recimo
uzrokuje
samo
0,2%
smanjenje tražnje.
38
Kada imamo 1% promene tražene
količine u odnosu na 1% promene
cene
tada
imamo
jediničnu
elastičnost tražnje.
Primer, kada povećanja cene od 1%
uzrokuje 1% smanjenje tražnje.
39
CENOVNA ELASTIČNOST
Kada je koeficijent veći od 1, imamo
elastičnu tražnju,
Ako je manji od 1 – neelastičnu tražnju,
Kada je jednak jedinici, reč je o jedinačnoj
elastičnosti tražnje
40
LINEARNA KRIVA TRAŽNJE I
ELASTIČNOST
0
Elastičnost pada duž
linearne krive tražnje
kako se krećemo prema
osi x
Ed > 1
Cena (P)
$10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
Ed = 
Ed = 1
Ed < 1
Ed = 0
1
2
3
4
5
6
7
8
9 10 Količina (Q)
41
CENOVNA ELASTIČNOST
Slika br. 6.10. Elastičnost tražnje deli se u tri kategorije: panel (a),
elastična, panel (b), jedinično elastična i panel (c), neelastična tražnja
42
CENOVNA ELASTIČNOST
Elastičnost tražnje je uvek negativna,
jer se količine i cene kreću u
suprotnom pravcu.
Elastičnost tražnje je visoka, ako je
veliki negativan broj, a
niska elastičnost tražnje ako nizak
negativan broj i kvantitet tražnje nije
osetljiv na cenu.
43
Da bismo ilustrovali izračunavanje
elastičnosti, daćemo primer reakcije
tražnje na povećanje cene.
U početnom položaju (A) cena je 90
jedinica, a tražena količina 240
jedinica.
Povećanje cene (B) na 110 jedinica
smanjuje tražnju na 160 jedinica.
44
CENOVNA ELASTIČNOST
Tačka A
Cena=90, a količina = 240
Cena=110, a količina = 160
Tačka B
Procenat promene cene = ∆P/P = 20/100 = 20% (povećanje cene)
Procenat promene količine = ∆Q/Q = -80/200 = -40% (smanjenje tražnje)
Cenovna elastičnost tražnje = ED = -40/20 = -2
P
Cena
220
200
180
160
140
120
100
80
60
D
P2
B
A
D
P1
40
20
40
80
Q2
Q1
120 160 200 240 280 320 360
Količina
Q
45
Elastična tražnja pokazuje veće
promene količine, kao odgovor na
promene cene
Tržišna ravnoteža je na početku u tački
A.
Odgovarajući na 20-postotno povećanje
cene, tražena količina se smanjuje za
40% (tačka B).
46
Cenovna elastičnost je Edp=-40/20=-2. Tražnja je
elastična u predelu od A do B.
S tim, formula za izračunavanje elastičnosti je:
ED =
∆Q
(Q1 + Q2)
2
+
∆P
(P1 + P2)
2
gde je:
P1 i Q1 - početna cena i početna količina
P2 i Q2 - nova cena i nova količina
Ostale oblike elastičnosti ilustruje sledeća slika
pano a, savršeno elastična i neelastična tražnja i
pano b ostale modalitete elastičnosti tražnje. 47
CENOVNA ELASTIČNOST
Savršeno elastične i neelastične i druge vrste elastičnosti tražnje.
Ekstremni slučajevi tražnje su vertikalna kriva tražnje, koja prikazuje
savršeno neelastičnu tražnju (ED=0) i horizontalna kriva tražnje, koja
prikazuje savršeno elasticnu tražnju. (ED=∞), pano (a) dok su 48ostali
modaliteti prikazani na panou (b).
SAVRŠENO ELASTIČNA KRIVA
Savršeno elastična
kriva
0
Količina (Q)
49
cena (p)
ELASTIČNOST TRAŽNJE
Za bilo koju cenu
iznad 40 dinara
tražena količina je 0.
Savršeno
elastična tražnja
40 din
Za bilo koju
cenu ispod 40
dinara tražena
količina je ∞ .
0
Za 40 dinara kupac će
kupiti bilo koju količinu
robe.
Količina (Q)
50
SAVRŠENO NEELASTIČNA KRIVA
Savršeno
neelastična kriva
0
Količina (Q)
51
cena (p)
ELASTIČNOST TRAŽNJE
Savršeno
neelastična tražnja
50 din
40 din
1. Povećanje
cene...
0
2. ...Ne menja traženu količinu
(tražnja nepromenjena).
Količina (Q)
52
UKUPAN PRIHOD I CENOVNA ELASTIČNOST
TRAŽNJE
Pomoću Elastičnosti tražnje možemo
utvrditi ukupan prihod proizvođača.
Ukupan prihod je iznos koji plaćaju
kupci, a primaju prodavci dobara, koji se
izračunava tko što se cena pomnoži sa
prodatom količinom.
Odnosno, Ukupan prihod (TR) jednak je
proizvodu cene i količine (P x Q).
53
Pri svakoj ceni, ukupna potrošnja
potrošača podrazumeva izdatke trošenja
koji su ekvivalentni prihodu od prodaje
roba i usluga proizvođača, odnosno:
izdaci ili troškovi potrošača = ukupan prihod preduzeća = P x Q =>TR
(dohodak)
(proizvodnja)
Ukupan prihod možemo
pomoću krive tražnje.
prikazati
54
i
Na sledećoj slici, u tački A ukupan prihod
(TR) jednak je ceni (P) od 12 novč.
jedinica pomnoženo sa količinom (QA)
od 4 jdinice, što iznosi 48 novč. jedinica
(pravougaonik: O, PA, A, QA), a u
tački B bi bio 60 novč. jedinica
(pravougaonik: O, PB, B, QB).
U tački A tražnja je elastična.
55
Cena (P)
Tačka (A) 12 x 4 = 48 NJ (0, PA, A, QA)
16
Tačka (B) 10 x 6 = 60 NJ (0, PB, B, QB )
14
A
PA 12
B
PB 10
8
6
4
2
0
2
4
QA
6
QB
8
10
12
14
16
Količina (Q)
56
Ukupni troškovi tj. izdaci (proizvod cene
i količine) za tačku A je 48 € , a za tačku
B su 60 € (pravougaonik E i F) i ako
smanjimo cenu sa 12 € na 10 € (polje E)
(2 x 4€ ) može biti korigovano
redukcijom u troškovima, uzrokovano
prodajom 4m platna po ceni od 10 €.
Polje G je povećanje troškova uzrokovano
dodatnom prodajom 2 m platna (10 x 2 =
20€)
57
Ako polje E obeležimo kao gubitak
prihoda, a polje G kao porast prihoda u
ovom slučaju ukupni prihodi (G
označimo sa +) prevazilaze ukupan
gubitak prihoda (E označimo sa -) za 12
€, tako da ukupna potrošnja raste sa
sniženjem cene, odnosno potrošnja raste
kada je tražnja elastična.
58
U elastičnom delu krive tražnje, niža cena
povećava traženu količinu dovoljno da se
anulira sniženje cene.
59
Cena (P)
16
Smanjenje trošenja usled
prodaje po nižim cenama
– gubitak prihoda
14
A
PA 12
E
Povećanje trošenja
usled dodatne prodaje
– porast prihoda
B
PB 10
8
6
F
G
4
2
0
2
4
QA
6
QB
8
10
12
14
16
Količina (Q)
60
1.
2.
3.
Kada je tražnja neelastična na cenu,
smanjenje cene smanjuje ukupan
prihod,
Kada je tražnja elastična na cenu,
smanjenje cene povećava ukupan
prihod,
U graničnom slučaju jedinične
elastičnosti tražnje, smanjenje cene ne
dovodi do promene ukupnog prihoda.
61
ELASTIČNOST TRAŽNJE I UKUPAN
ED > 1
ED = 1
ED < 1
0
Q0
Količina (Q)
Ukupan prihod (TR)
PRIHOD
0
Q0
Količina (Q)
62
Sledeći primer prikazuje neelastičnu
tražnju. I pored toga što je došlo do
smanjenja cena sa PA na PB povećana
tražnja količina roba sa QA na QB je
nedovoljna da bi se kompezovala niža
cena. Područje E (–) je veće od područja
G (+) tako da ukupna potrošnja opada,
a s time i ukupni prihodi od prodaje
proizvoda u usluga.
63
Cena (P)
16
14
12
10
Smanjenje trošenja usled
prodaje po nižim cenama
– gubitak prihoda
8
A
PA 6
E
PB 4
2
F
0
2
4
Povećanje trošenja
usled dodatne prodaje
– porast prihoda
B
G
6
8
10
QA
12
QB
14
16
Količina (Q)
64
Na sledećoj slici smanjena cena povećava
ukupnu potrošnju srazmerno, tj. isto se
menjaju cene i kupljene količine dobara,
tako da porast kupljene količine dobara
sa QA na QB potpuno neutrališe pad
cena sa PA na PB zbog čega se ukupan
prihod ne menja, odnosno područje E (–
) je jednako području G (+).
65
Cena (P)
16
Smanjenje trošenja usled
prodaje po nižim cenama
– gubitak prihoda
14
12
A
PA 10
8
E
B
PB 6
Povećanje trošenja
usled dodatne prodaje
– porast prihoda
4
F
2
0
2
G
4
6
QA
8
10
QB
12
14
16
Količina (Q)
66
Engelovi zakoni govore o uticaju dohodka na
strukturu tražnje, i ima ih četiri:
1. Prvi Engelov zakon - što je veći dohodak, to
je manji udeo namenjen ishrani, i obratno
2. Drugi Engelov zakon - udeo namenjen
ishrani je isti bez obzira na visinu dohodka
3.Treći Engelov zakon - udeo namenjen
stanovanju, ogrevu i osvetljenju je isti bez obzira na
visinu dohodka
4. Četvrti Engelov zakon - što je veći dohodak,
to je veći udeo namenjen higijeni, kulturi, sportu,
putovanju
67
i sl.
Važi i obratno.
SIŽE O ELASTIČNOSTI TRAŽNJE
Koficijent elastičnosti
Opis
Veća od 1 (ED > 1) Elastična
tražnja
Jednaka 1 (ED 0 = C
CC 1)
Manja od 1 (ED < 1)
Jedinično
elastična
tražnja
Neelastična
tražnja
Definicija
Postotne promene
tražene količine je
veće od postotne
promene cene
Postotne promena
tražene količine je
jednaka postotnoj
promene cene
Postotne promena
tražene količine je
manja od postotne
promene cene
Uticaj na Prihode
Prihodi rastu kada
cena opada
Prihodi se ne
menjaju kada cena
opada
Prihodi opadaju
kada cena opada
Siže o elastičnosti tražnje.
Elastična tražnja donosi porast prihoda, neelastična
68
tražnja smanjuje prihode, dok kod jedinačne elastičnosti
tražnje – prihodi ostaju nepromenjeni
U zavisnosti od vrednosti ovog koeficijenta
razlikujemo sledeće oblike elastičnosti tražnje:
1) Savršeno elastična tražnja (Edx = ∞) - cene se
ne menja, a tražnja raste ili opada.
2) Elastična tražnja (Edx > 1) - manja promena
cene dovodi do većih promena tražnje.
3) Jedinična (unitarna) elastičnost (Edx = 1) promena cene i promena tražje su obrnuto
proporcionalne.
4) Neelastična tražnja (Edx < 1) - sa većim
promenama cene dolazi do manjih promena tražnje.
5) Savršeno neelastična tražnja (Edx = 0) 69
promene cene ne utiču na promenu tražnje.
ELASTIČNOST PONUDE I KOEFICIJENT
ELASTIČNOSTI PONUDE (ES)
Elastičnost ponude definišemo kao jačinu
reakcije ponuđene količine nekog dobra
na promenu njegove tržišne cene, pod
uslovom da su svi ostali parametri, a pre
svega tehnologija proizvodnje i cene
inputa, ostali nepromenjeni.
70
Drugačije rečeno, elastičnost ponude meri
procentnu promenu ponuđene količine
koja je pruzrokovana procentnom
promenom cene tog dobra od 1%.
Ova je elastičnost obično pozitivna, jer
viša cena podstiče proizvođače na
povećanu proizvodnju.
71
Budući da se preduzeća različito ponašaju
sa stanovišta ponuđene količine i
promena cena, ilustrovaćemo različite
oblike elastičnosti ponude:
Prvo, tražena količina potpuno je
ograničena (pr. kvarljiva roba). To je
slučaj u ribarnicama gde roba mora da se
proda po bilo kojoj ceni. Tada imamo
slučaj povišene eksterne neelastičnosti
ponude ili vertikalne krive ponude
(Es=0)
72
Drugo, krajnji slučaj bi bio kada bi malo
smanjenje cene uzrokovalo smanjenje
ponuđene količine na nulu, a malo
povećanje cene – beskonačno povećanje
ponuđene kiličine. To je slučaj
horizontalne
krive
ponude
–
beskonačno elastične tražnje (Es = ∞)
73
Treće, između ova dva slučaja, ponuda je
elastična, odnosno neeelastična, ako je
procenat promene količine veći ili
manji od procenta promena cena.
U
slučaju
jedinične
elastičnosti,
procentna promena ponuđene količine je
upravo jednaka procentnoj promeni cene
(ES = 1).
Dakle, reakcija količine na promenu cene
je proporcionalna, a u slučaju tražnje je
obrnuto proporcionalna.
74
ELASTIČNOST PONUDE I KOEFICIJENT
ELASTIČNOSTI PONUDE
Es =
Procentna promena ponuđene količine
Procentna promena cene
Es∑ =
∆QS_
QS
:
∆P
P
∆QS_
=
∆P
_P_
x
QS
odnosno Es =
∆Q/Q
∆P/P
>
= 1,
<
Alternative elastičnosti ponude
Potpuno neelastična ponuda ima Es∑ =0, neelastična ponuda
75
predstavlja odnos 0< Es∑<1, jedinačna ponuda je Es∑=1, elastičnost
ponude predstavlja odnos 1< Es∑<oo, Potpuno elastična ponuda ima
Odnosno, u zavisnosti od vrednosti ovog
koeficijenta
razlikujemo
sledeće
oblike
elastičnosti ponude:
1) Savršeno elastična ponuda (Esx = ∞) cene se ne menja, a ponuda raste ili opada.
2) Elastična ponuda (Esx > 1) - manja
promena cene dovodi do većih promena ponude.
3) Jedinična (unitarna) elastičnost (Esx = 1)
- promena cene i promena ponude su direktno
proporcionalne.
4) Neelastična ponuda (Esx < 1) - sa većim
76
promenama cene dolazi do manjih promena
ponude.
ELASTIČNOST PONUDE I KOEFICIJENT
ELASTIČNOSTI PONUDE
Elastična, jedinačna, neelastična i druge vrste elastičnosti ponude pano (a) ,
kada je ponuda fiksna, elastičnost ponude je 0, kriva (a). Kriva (c) prikazuje veliku
reakciju ponuđene količine na promene cene. Kriva (b) ilustruje reakcije promene
77
količine jednake promenama cene, dok pano (b) pokazuje sve ostale modalitete
elastičnosti ponude
ELASTIČNOST PONUDE
cena (p)
Elastična ponuda
Esx > 1
50 din
40 din
1. Rast cene za
22 % ...
100
200
2. ...Vodi povećanju ponude
Q od 67 %.
količina (Q)
78
ELASTIČNOST PONUDE
cena (p)
Neelastična
ponuda Esx < 1
50 din
40 din
1. Rast cene za
22 % ...
100
110
2. ...Vodi povećanju ponude
Q od 10 %.
količina (Q)
79
ELASTIČNOST PONUDE
cena (p)
Jedinična
elastičnost ponude
Esx = 1
50 din
40 din
1. Rast cene za
22 % ...
100
125
2. ...Vodi povećanju ponude
Q od 22 %.
količina (Q)
80
U vremenskoj dimenziji ponude razlikuju
se tri vremenska perioda u kojima se može
uspostaviti ravnoteža:
1. Trenutni - ako dođe do promene cene,
ponuda neće moći da se promeni jer je u
trenutnom roku fiksna.
2. Kratki - postoji delimična mogućnost
prilagođavanja promeni cene, i to samo u
okviru proizvodnih kapaciteta.
3. Dugi - proizvođač može da se u
potpunosti prilagodi promeni cene.
81
HVALA NA PAŽNJI !