Transcript Monopol
Teorija i politika cena Poglavlje IX: Monopol Monopolska tržišna struktura Monopol je tržišno stanje gde postoji samo jedan prodavac i mnoštvo kupaca. Na ovakvom tržištu prodavac prodaje jedinstven proizvod koji nema bliske supstitute. Karakteristike monopola su: 1. Postojanje samo jednog prodavca; 2. Prodaja jedinstvenog proizvoda; 3. Postojanje velikih ulaznih barijera; 4. Sposobnost prodavca da vodi aktivnu politiku cena; 5. Cenovna elastičnost tražnje je mali broj, dok je unakrsna elastičnost tražnje jednaka nuli. Monopolska tržišna struktura Kriva tržišne tražnje je ujedno i kriva tražnje monopola i odgovara vrednosti prosečnih prihoda (D=AR). Da bi više prodao monopol snižava cenu proizvoda, pa kriva tražnje opada. Kriva graničnih troškova je uvek ispod krive tražnje odnosno prosečnih prihoda. Maksimizacija profita monopoliste Cilj svakog preduzeća pa i monopola je ostvarivanje onog obima proizvodnje koji obezbeđuje maksimalan profit. Obim proizvodnje koji obezbeđuje maksimalan profit jeste ravnotežni nivo proizvodnje. U ovom obimu proizvodnje razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova je maksimalna. Monopolska moć i njeno merenje Preduzeća imaju monopolsku moć onda kada mogu profitabilno naplaćivati cenu iznad graničnog troška. Monopolska moć se meri kao razlika između cene uz koju se postiže maksimalan profit i graničnih troškova. Pokazatelj baziran na ovakvoj logici jeste Lernerov indeks. Izvori monopolske moći Izvori monopolske moći su: 1. Elastičnost tržišne tražnje; 2. Broj učesnika i njihovo tržišno učešće; 3. Interakcija između preduzeća. Pravilo za određivanje cene prema koeficijentu elastičnosti tražnje Znanje menadžera o krivama prosečnog i graničnog prihoda preduzeća su ograničene, pa zbog toga uslov jednakosti MR=MC treba pretvoriti u pravilo kojim se u praksi može odrediti cena koja maksimizira profit monopola. Neefikasnost monopola Monopol je neefikasno tržišno stanje jer nudi manju količinu proizvoda po višoj ceni u odnosu na savršenu konkurenciju. Prirodni monopoli Cenovna diskriminacija prvog stepena Cenovna diskriminacija je politika koju vodi monopol tako da za isti proizvod naplaćuje različitu cenu u zavisnosti od kategorije kupaca ili prodate količine. Cenovna diskriminacija prvog stepena je politika cena u kojoj monopol od svakog kupca naplaćuje maksimalnu cenu koju je kupac spreman da plati. Tu cenu nazivamo rezervacijskom cenom. Cenovna diskriminacija drugog stepena Cenovna diskriminacija drugog stepena je politika cena u kojoj monopol jednu količinu proizvoda prodaje po jednoj ceni a svaku jedinicu iznad te količine po drugoj ceni. Cenovna diskriminacija trećeg stepena Cenovna diskriminacija trećeg stepena je politika cena u kojoj monopol za isti proizvod naplaćuje različitu cenu na različitim tržištima. Razlog za to je različita cenovna elastičnost na različitim tržištima. Regulacija cena Jedan od načina da se ograniči moć monopola jeste i regulacija cena monopola. Regulacija cena je naročito važna u delatnostima gde se proizvode i prodaju osnovna dobra, čija je cenovna elastičnost tražnje mala. Monopson Monopson je takvo tržišno stanje gde postoji jedan kupac i mnoštvo prodavaca. Jedan kupac na tržištu ima monopsonsku moć koja mu omogućuje kupovinu proizvoda po nižoj ceni od one koja se formira na konkurentnom tržištu. Monopsonska moć Kupci imaju monopsonsku moć onda kada kupuju proizvode po ceni koja je manja od granične vrednosti tog proizvoda. Izvori monopsonse moći su: 1. Elastičnost tržišne ponude; 2. Broj kupaca i njihovo tržišno učešće; 3. Interakcija između kupaca. Društveni trošak monopsonske moći Monopson je neefikasno tržišno stanje, jer kupuje manju količinu proizvoda po nižoj ceni u odnosu na savršenu konkurenciju. Ograničavanje tržišne moći Kraj Poglavlja IX