Transcript Integralna i organska proizvodnja sa preparatima

“Agrozavod” AD, Subotica
Olga Vidaković dipl.ing.
INTEGRALNA I ORGANSKA PROIZVODNJA
HRANE
Definicija (prema FAO): - integralna zaštita bilja obuhvata suzbijanje
štetnih organizama iznad ekonomskih pragova štetnosti, primenom
raznih metoda, sa davanjem prednosti prirodnoj regulaciji brojnosti
štetočina, patogena i korova, zadovoljavajući pri tome ekonomske,
ekološke i toksikološke uslove.
Organska poljoprivredna proizvodnja se odvija uz primenu agrotehničkih
mera koja ISKLJUČUJU upotrebu sintetičko – hemijskih sredstava.
Zašto organska i integralna proizvodnja ?
Rastuća potreba za hranom, dovela je do razvoja poljoprivrede
prevashodno se oslanjajući na primenu hemijskih sredstava i
mehanizacije. Prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba
hemijskih inputa (đubriva i pesticida), u konvencionalnoj proizvodnji, sa
namerom ostvarivanja što viših prinosa i profita, uzrok je što se
umanjuje kvalitet i plodnost zemljišta, i zanemaruje se kvalitet i
bezbednost hrane po zdravlje ljudi i životinja.
Čovek mora biti u saglasnosti sa prirodom, i mora da potpunije i dublje
savlada zakonitosti prirode.
Integralna proizvodnja
Integralna zaštita bilja je optimalna kombinacija biotičkih, biotehnoloških
i hemijskih mera, pri čemu se upotreba hemijskih sredstava svodi na
najnužniju količinu fitofarmaceutskih sredstava.
Kada proizvožač odluči da se bavi integralnom proizvodnjom dužan je da
to prijavi strukovnom udruženju.
Strukovna udruženja priprema tehnološka uputstva za određenu
proizvodnju.
U toku vegetacije kvalifikovane organizacije vrše pregled zasada
najmanje jedan put godišnje, i sastavljaju zapisnik o svakom kontrolnom
pregledu.
Vlasnik gazdinstva dužan je da vodi odreženu dokumentavciju i
evidenciju (o primeni đubriva, pesticida...)
Na kraju proizvodnje ovlašćena organizacija izdaje certifikat – potvrdu
da je na dotičnom gazdinstvu hrana proizvedena u skladu sa principima
integralne proizvodnje.
Veličina površine koju proizvođač prijavljuje je regulisan pravilnikom.
Sadni materijal mora biti zdrav.
Đubrenje veštačkim đubrivima je dozvoljeno, ali je količina ograničena.
Pre nego što se pristupi đubrenju mora se uraditi analiza zemljišta na
prisustvo N;P;K;humusa i pH vrednost, kako se ne bi unosile veće
količine đubriva nego što je to neophodno. Prednost kod đubrenja se
daje stajnjaku.
Dozvoljena je upotreba herbicida u voćnjacima ali samo u trake (1/3
površine se tretira).
Ako su plodovi pred skladištenje hemijski zaštićeni, mora biti
evidentirana vrsta fungicida, količina i vreme primene, i najmanje tri
meseca skladištiti pre upotrebe.
Zaštita bilja kod integralne proizvodnje
Načini zaštite:
- Mehaničke mere (odrezivanje obolelih grančica, uklanjanje
mumificiranih i trulih plodova kod Monilie i sl.)
- Biološke mere (gajenje korisnih insekata koji uništavaju štetočine,
bubamare-vaši)
- Biotehničke mere (upotreba feromonskih klopki koje privlače insekte,
akustični aparati i sl.)
- Hemijske mere:
-Upotrebljavati samo registrovane pesticide, koristiti ih samo prema
uputstvu za korišćenje
-Voditi evidenciju o primenjenim pesticidima, vremenu primene i
dozi. Ovu evidenciju ovlašćena organizacija kontroliše. Ako je
neophodna primena fitofarmaceutskog sredstva, koje nije
dozvoljeno, mora se tražiti posebno odobrenje za njegovu primenu.
Integralna zaštita jabuke
Štetočine
Agrotehničke mere suzbijanja
Čađava krastavost
Venturia Inequalis
Napada sve zelene
nadzemne organe
i plodove od
listanja do berbe.
• Izbor prozračnih i osunčanih terena
• Uzgoj prozračne krošnje
• Gajenje tolerantnih sorti
• Odrstranjivanje lišća iz zasada
Tehnika zaštite:
Ostvarenje uslova za infekciju se
prati po uputstvu prognozne službe.
Upotreba fungicida je preventivno –
kurativno. Godišnje se izvodi 7-15
prskanja u zavisnosti od vremenskih
uslova. Za početna prskanja se
koriste bakarni preparati. U aprilu
prskanja se izvode svakih 7-10 dana,
u maju svakih 8-12 dana, a u junu
svakih 10-14 dana. Do početka
cvetanja se koriste preventivni
fungicidi, a posle cvetanja do kraja
juna sistemični fungicidi. Kontaktni
fungicidi imaju dugo preventivno
delovanje i kratko kurativno
delovanje, a sistemični fungicidi
imaju kraće preventivno delovanje i
duže kurativno delovanje (70-96 sati)
Aktivna
materija
Fitofarmaceutsko
sredstvo
Cu-sulfat
Cu-sulfat
Cu-hidroksid
Cu-hidroksid
Kaptan
Ciprodinil
Mankozeb
Mankozeb
Ditianon
Kaptan
Metiral
Heksakonazol
Bitertanol
Krezoksim-metil
Difenkonazol
Fenarimol
Modra galica
Bordovska čorba
Champion 50 WP
Cuprablao Z
Captane 45 WP
Chorus 75 WG
Dithane M-45
Dithane M-70
Delan
Merpan 50 WP
Polyram DF
Anvil 5 SC
Baycor WP 25
Stroby WG
Score 250 EC
Rubigan 12 E
Doza
1-1,5 %
1-1,5 %
0,25-0,7 %
0,5-0,8 %
0,25-0,3 %
0,1-0,15 %
0,25 %
0,25 %
0,035-0,05
%
0,25-0,3 %
0,2 %
0,05 %
0,06-0,1 %
0,015 %
0,013 %
0,04 %
Organska proizvodnja hrane
Organska, biološka ili ekološka poljoprivreda se odvija bez upotrebe
veštačkih đubriva i pesticida. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji se
koriste prirodni resursi odnosno organska đubriva ili prirodna mineralna
đubriva, pri čemu se koriste prirodne, biološke metode zaštite bilja.
Ovaj sistem proizvodnje je nastao kao reakcija na nepovoljne efekte
industrijskog načina proizvodnje (akumulacija pesticida i đubriva u
zemljištu i vodi, osiromašivanje zemljišta).
Obrada zemljišta i mašine u organskoj proizvodnji
Obrada zemljišta u organskkoj proizvodnji ima za cilj da poboljša
mrvičastu strukturu zemljišta čime se olakšava prodiranje vode i
vazduha i omogućuje povoljna biološka aktivnost u zemljištu.
U organskoj proizvodnji treba voditi računa o zemljištu, kao o
najvažnijem prirodnom resursu, bez kojeg je teško zamisliti kvalitetnu
proizvodnju i dobre prinose. Život na zemlji zavisi upravo od tih nekoliko
cantimetara površinskog bioaktivnog sloja zemljišta.
Zbog toga proizvođači u organskoj proizvodnji, radi održavanja prirodnih
osobina zemljišta treba da primenjuju niz mera:
- Obrađuju zemljište u optimalnom vremensom roku
- Da koriste lakše oruđe
- Redovno podrivaju donji sloj zemljišta
- Malčiranje, nastiranje zemljišta (reguliše vlažnost i temperatura
zemljišta)
- Sadnja drvoreda i žbunja (predstavljaju stanište za korisne insekte i
ptice)
- Đubrenje organskim i prirodnim mineralnim đubrivima.
Da bi se zemljište dobro pripremilo za setvu i da se korenu biljke
omogući normalan razvoj potrebno je primeniti sledeće mere:
- Koristiti lakše traktore (manja potrošnja energije po jedinici površine,
manje gaženje)
- Kombinovati više operacija u jednom prohodu
- Tokom letnjih meseci primeniti samo plitku obradu (da se smanje
gubici vlage)
- Sejati biljke za zelenišno đubrenje, koje ujedno čuvaju zemljište od
negativnih uticija raznih erozija
- Umesto herbicida koriste se razne alatke (“Turbo motika” za
uništavanje korova u međurednom prostoru kod okopavina,
kombinovana drljača “Comb harrow”, koja se može koristiti kao klasična
drljača, i za uništavanje korova i u žitaricama, a može se koristiti i u
drugim usevima – krompir, repa, pasulj, soja, kukuruz....)
Đubrenje u organskoj proizvodnji
Zemljište se đubri zato da bi zemljište hranilop biljku. Povećavanjem
sadržaja organske materije u zemljištu istovremeno se povećava
pristupačnost hraniva u zemljištu.
IZVORI HRANIVA U ZEMLJIŠTU:
a) Organski materijali:
- Organska materija u zemljištu – to je osnovni elemenat zemljišta,
koji se sastoji od biljnih i životinjskih ostataka u različitim fazama
razgradnje ćelija i tkiva zemljišnih organizama i supstanci nastalih od
korenja biljaka i zemljišnih mikroorganizama.
- Stajnjak (sveži, kompostirani, guano...)
- Zelenišno đubrivo (gajenje leguminoza je najekonomičniji način
snabdevanja biljaka sa azotom – lucerka, detelina, grašak, pasulj...)
- Žetveni ostaci (sadrže različite količine hraniva).
b) Mineralna đubriva
- Samo prirodna mineralna đubriva
- Materijali kao što su gips, krečnjak i kalijum magnezijum sulfat koriste
se za otklanjanje nedostatka K,Ca ili Mg.
- Gips (CaSO4) koristi se za ispiranje Na iz zemljišta sa visokim
sadržajem Na.
- Krečnjak se koristi za kalcifikaciju zemljišta, odnosno pH vrednosti
kiselih zemljišta.
Folijarno đubrenje je dozvoljeno samo kao dopunsko đubrenje i ne
može da zameni praksu đubrenja zemljišta. Koriste se rastvori od algi,
ribljeg brašna i sl...
Ishrana biljaka u organskoj proizvodnji zahteva mnogo više znanja nego
što je to potrebno u konvencionalnoj proizvodnji.
Primena đubriva u organskoj proizvodnji ima dvostruki cilj:
- Povećanje plodnosti i biološke aktivnosti u zemljištu
Nega useva
Regulisanje korova:
- Okopavanje i međuredno kultiviranje
- Malčiranje (osim što se smanjuje isparavanje, sprečava se rast korova)
- Pre nicanja gajene biljke korov se može uništiti prženjem pomoću gasa
(u zasadu luka može i posle nicanja)
- Comb horrow drljače
Žaštita bilja
U prvi plan se stavlja preventiva, izbor pravilnog modela proizvodnje i
pridržavanje higijenskih propisa.
U organskoj proizvodnji dozvoljene su određene minimalne zaraze
biljaka koje ne ugrožavaju uspešnost proizvodnje.
U organskoj proizvodnji koristi se termin solidna zaštita bilja.
Metode zaštite
a) Preventivne:
-
Agrotehničke: izbor parcele, izbor otporne sorte, obrada zemljišta,
određivanje sklopa biljaka, đubrenje, plodored, poštivanje setvenih
rokova, uspostavljanje cvetnih pojaseva, združivanje useva i dr.
-
Higijenske: zdrav sadni materijal i seme, higijena zemljišta,
higijenski ispravna voda za zalivanje, sakupljanje i uništavanje
zaraženih delova biljaka, dezinfekcija oruđa i alata i sl.
Cvetni zaštitni pojasevi
Postavlja se duž dve strane polja sa žitaricama.
-
Obezbeđuje stanište (životni prostor, hranu...) za mnoge korisne
vrste
-
Štiti ugrožene vrste (ptice, insekti, sisari...)
-
Pruža sredinu za organizme koji mogu biti alternativni prouzrokovači
bolesti (umesto da se hrane na kulturi, hrane se na biljkama
zaštitnog pojasa)
Zaštitni pojas se obično pravi od mešavine jednogodišnjih biljaka koje
cvetaju. Seje se oko polja ili u kulturu na svakih 50-100 m. Pojas u
cvetu sa puno nektara privlači insekte, a oni ptice. Pojas mora biti stalno
u cvatu, zato se seje mešavina cveća (kamilica, neven, maslačak,
facelija).
Združivanje useva
Neki usevi se međusobno štite od raznih bolesti i štetočina.
Najočigledniji primer je združivanje luka i mrkve. Luk svojim mirisom iz
eteričnih ulja tera mrkvinu muvu, a mrkva svojim mirisom tera lukovu
muvu.
Biljke dobri i loši susedi:
Pasulj: Poželjni susedi: krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata
Nepoželjni susedi: crni luk, praziluk, beli luk, grašak
Krompir: Poželjni susedi: keleraba, ren, spanać
Nepoželjni susedi: grašak, kupus, celer, paradajz.
Mere odbrane
Biološke – virusi, bakterije, rikecije, gljive, nematode, insekti i dr.
Fizičko-mehaničke – skupljanje, uzbunjivanje, i primamljivanje štetočina
Hemijske – upotreba raznih hemijskih proizvoda, feromona za
primamljivanje ili zbunjivanje, biofungicidi, bioinsekticidi, biljni ekstrakti i
dr.
Biološke mere
Bubamara se hrani lisnim vašima
Bio-kolektor skuplja krompirovu zlaticu
Fizičko mehaničke mere
Skidanje i spaljivanje guseničijih gnezda
Sakupljanje i spaljivanje zaraženih delova ili insekata
Obrada zemljišta u optimalnim uslovima
Upotreba raznih mašina usisivača
Kopanje zaštitnih kanala
Spaljivanje insekata i korova gasom
Upotreba klopki
Feromonske klopke
Mreže protiv ptica i grada...
Hemijske mere fungicidi
Za dezinfekciju semena:
- Preparati na bazi bakra
- Masna soda
- Cink oksid....
- Biljni ekstrakti
Za zimsko prskanje
- Kalijum permanganat
- Kuhinjska so (4% protiv pepelnice)
- Gorka so
- Sumporni preparati u vidu paste
- Bela ulja mineralnog i biljnog porekla
U toku vegetacije
Preparati na bazi bakra i sumpora
Sodabikarbona (2% protiv pepelnice)
Propolis, sapuni, staklena voda, mleko i surutka (protiv gljiva i virusa)
Insekticidi
Nikotin
Ugljendioksid i azot za suzbijanje skladišnih štetočina
Piretrin (prirodni)
Kalijev sapun
Lekovite trave (kopriva, kamilica, maslačak, luk), veoma su pogodni za proizvodnju
bioloških preparata