Transcript Integralna proizvodnja i zaštita bilja

INTEGRALNA
PROIZVODNJA I ZAŠTITA BILJA
dipl.ing Babić Andrea
PSS Senta
dipl.ing.Bognar Pastor Hajnalka
PSS Subotica
CILJ svake poljoprivredne proizvodnje :
- visok prinos i kvalitet → PROFIT
1. KONVENCIONALNA proizvodnja :
- visok prinos se može dostići samo primenom velike
količine pesticida i mineralnih đubriva →
- poremeti se biološka ravnoteža
- uništavaju se korisni organizmi u agro-ekosistemu
- kod štetnih organizama se razvijaju rezistentne forme
-ostaci pesticida iznad dozvoljene količine u
poljoprivrednim proizvodima i u zemljištu
2.PROIZVODNJA ZASNOVANA NA EKOLOŠKIM
PRINCIPIMA
(alternativna,biološka,ekološka, integralna...)
- jedna grana –biološka proizvodnja(organska)funkcioniše i kao samostalan vid proizvodnje, koja je
bazirana na ekološkim principima,izključuje iz primene
sve sintetičke agrohemikalije.
S obzirom da je čovek već u tolikoj meri izmenio
prirodu i poremetio agro-ekosistem, ovaj vid
proizvodnje ima budućnost samo na malim
površinama.
- Integralna proizvodnja je kompromis sa prirodom.
ŠTA JE INTEGRALNA PROIZVODNJA ?
Integralna proizvodnja sadrži sve elemente konvencionalnih sistema biljne proizvodnje,ali
hemijske mere se preporučuju, kada su iscrpljene druge mere u borbi protiv štetnih
organizama.
Krajnji cilj integralne proizvodnje jeste ZDRAVSTVENO BEZBEDAN proizvod sa aspekta
primene pesticida, hraniva i drugih sintetičkih hemijskih materijala.
BIOLOŠKE MERE
HEMIJSKE MERE
MEHANIČKE I FIZIČKE
MERE
UREĐAJI ZA
APLIKACIJU
PROGNOZA POJAVE
ŠTETNIH ORGANIZAMA
INTEGRALNA
ZAŠTITA BILJA
BILJNI KARANTIN
AGROTEHNIČKE MERE
OTPORNE I
TOLERANTNE
SORTE
ŠTA JE INTEGRALNA ZAŠTITA BILJA?
- sastavni deo integralne proizvodnje
- kontrolisana upotreba pesticida što doprinosi
da se proizvodi po ekološkim i ekonomsko
prihvatljivim principima
- ekonomičnije trošenje pesticida i zaštita
okoline
Zaštita bilja u integralnoj proizvodnji
Mere zaštite:
agrotehničke- plodored, optimalna setva, prihrana,
blagovremeno ugarenje,...
mehaničke- odstranjivanje obolelih grana, mumificiranih
plodova,čišćenje kore drveća žičanom
četkom,uništavanje biljnih ostataka...
biološke: razmnožavanje i primena prirodnih neprijatelja
( grinje predatori, parazitne osice... )
Primena prirodnih neprijatelja u zaštićenom prostoru
Encarsia formosa- protiv bele leptiraste vaši
Orius sp. - predatorske vrste stenica protiv tripseva
Danas već postoje i tehnologije za otvorenu proizvodnju.
Biotehnološke mere- primena feromonskih klopki,akustičnih
aparata, dispenzera itd..)
Feromonske klopke
miris ženki privlači mužljake
--praćenje
--
dinamike leta
prvenstveno za praćenje leptira
- prognoziranje
- signalizacija
HEMIJSKE MERE – koji pesticidi su dozvoljenji ?
-pesticidi na prirodnoj osnovi (S,Cu)
-samo koji su registrovani u datim kulturama,
- u cilju sprečavanja nastanka rezistencije , istovremena primena
više preparata ili rotacija preparata sa različitim mehanizmima
delovanja
ZAŠTO INTEGRALNA ZAŠTITA?
Zahtevi potrošača za proizvodima visokog kvaliteta rastu
kao i za zdravstveno bezbednim proizvodima
Sistem kontrole bezbednosti hrane u EU i našoj zemlji
podložan je brzim izmenama i strožim propisima
Načela GAP-a (dobra poljoprivredna praksa ) su primenljiva
u integralnoj proizvodnji
Maloprodajni konzorcijumi uveli su komercijalne standarde
(GOBALGAP)
Podizanje produktivnosti i ekonomičnosti proizvodnje
 Zaštita životne sredine
Principi integralne zaštite








Plodored, pažljiv izbor polja
Tolerantne ili otporne sorte
Plan upravljanja rezistentnošću
Analiza zemljišta na hraniva i štetne organizme
Zdrav sadni materijal i seme
Optimalan sklop biljaka
Prognoza i signalizacija
Vođenje evidencije o svim aktivnostima tokom
vegetacije – evidencija tretiranja, knjiga polja
 ODLUKE TOKOM VEGETACIJE SU ZASNOVANE NA
PRINCIPIMA KOJI SU EKOLOŠKI ISPRAVNI I
EKONOMSKI OPRAVDANI
Upravljanje rezistentnošću
-rezistencija je pojava, kada već pesticidi ne deluju na
štetne organizme u registrovanim količinama
 Strategija upravljanja rezistentnošću
-Primena pesticida samo u slučajevima kada je brojnost
štetnih organizama iznad praga štetnosti, ili kada se
modelima za prognoziranje pojave bolesti utvrdi
najpovoljniji termin za izvođenje tretiranja
-Naizmenično primenjivanje različitih grupa
pesticida sa različitim mehanizmima delovanja
 -Korišćenje mera koje smanjuju oslanjanje na
primenu pesticida –mehaničke, fizičke,
agrotehničke,biološke mere
Međunarodna iskustva
 U razvijenim zemljama sa naglašenim voćarstvom,
pogotovo kod proizvodnje jabučastog voća zbog brzog
razvoja tehnologije proizvodnje se nametnula potreba
za primenom integralnih metoda u proizvodnji i razrade
standarda u cilju proizvodnje zdravstveno bezbednog
proizvoda.
 Radna grupa za integralnu proizvodnju voća(AGRIOS)
u Južnom-Tirolu 1988 je donela odluku o uvođenju
integralnih mera u proizvodnju jabuka.Tu se nalazi
najveći zasad jabuke zasnovan na integralnim
principima proizvodnje.Razrađen sistem je doprineo
boljem plasmanu i sigurnom tržištu voća.
U “AGRIOS”-u stalno se radi na usavršavanju principa
koji se zasnivaju na usaglašenim odlukama učesnika
u proizvodnji.U svom radu imaju i podršku države.
 Danas u Austriji,Švajcarskoj i BadenWurtenbergu integralna proizvodnja
jabuke se radi na visokom nivou.
 U ovim područljima se integralna
proizvodnja zasniva na sličnim
principima.Kod kontrole proizvodnje se
koristi isti sistem bodovanja.
 Kontrolisana površina







Bodovanje-granice
Knjiga polja
Uravnotežena ishrana bilja
Regulisanje korova
Laboratorijska analiza zemljišta
Stanje prskalice
Upotreba bioloških mera
Itd.(primena i zaštita prirodnih neprijatelja)
0 do –2
0 do –2
+2 do –2
0 do –2
0 do –1
+2 do –2
+2 do -2
Minus 6 poena dovodi do automatskog
isključenja iz integralne proizvodnje.Na isti
način se kažnjavaju i oni koji prave
kapitalne greške(primena nedozvoljenog
preparata,nepostojanje knjige polja,
izostavljanje analize zemljišta,
nekontrolisana upotreba azotnih đubriva
,itd.)
Organizacioni problemi
 Uvođenje IPM-a u praksu u velikoj meri
zavisi od subvencioniranja proizvodnje,koji
obuhvata i preradu i plasman.
 Izrada zakona,podzakonskih akata i
pravilnika, kao i zajednički interes
proizvođača je neophodna za
funkcionosanje sistema na ekološkim
principima.
EVIDENCIJA
UPOTREBE SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA
Ime i prezime korisnika – osoba koja je vršila tretiranje :............................................................................................ .
Vlasnik bilja, biljnih proizvoda, tretiranog objekta ili površine :....................................................................................
BPG ( broj poljoprivrednog gazdinstva ) :...............................................................
Katastarska opština, katastarski broj parcele:......................................................................
Tretirana površina u m2 :.....................................................................
Godina: ..................
r.b.
Datum
tretiranja
Vrsta
bilja
Razvojna
faza
tretiranog
bilja
Namena
tretiranja
Preparat
Aktivna
materija
Količina
utrošenog
rastvora
(l)
Količina
sredstva
( kg,l/ha)
ili konc. (%)
Količina
utrošene
aktivne
materije
Karenca
Datum
berbe,žetve,
košenja,vađenja
ili prerade
uskl.proizvoda
Napomena
HVALA NA PAŽNJI