Slide 1

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 2

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 3

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 4

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 5

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 6

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 7

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 8

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 9

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 10

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 11

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 12

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 13

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 14

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 15

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 16

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 17

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 18

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI


Slide 19

MONITORING ZDRASTVENOG STANJA ŠUMA

ICPF

NIVO I - HEMIZAM ZEMLJIŠTA

Proučavanja zemljišta imaju za cilj da se dobiju osnovne
informacije o hemijskom statusu i o svojstvima zemljišta koja
determinišu osetljivost prema depoziciji. Postoji jasna
korelacija između hemizma šumskih zemljišta i depozicije
kiselina i teških metala. Zbog toga, procena stanja zemljišta na
Nivou I obezbeđuje informacije o faktorima stresa na stanje
šuma u odnosu na neravnotežu hranljivih materija. Ove
informacije, zajedno sa rezultatima procene stanja kruna,
pomažu da se ustanovi da li su štete u šumama Evrope rezultat
promena u zemljištima, izazvane ubrzanom hemijskom
degradacijom.

Uzorkovanje zemljiša
- Organski sloj (šumska prostirka)
- Mineralni slojevi po fiksnim dubinama
0 - 5 cm
5 - 10 cm
10 - 20 cm

Parametri i referentne metode
M: obavezni parametri/mandatory parameters; O: fakultativni parametri/optional parameters
Parametar

Jed. mere

pH

Referentna metoda

Organski
sloj

Mineralni
sloj

Ekstrakcija: 0,01M CaCl2
Merenje pH-elekctrode

M

M

Org. C

g.kg-1

Organski slojevi po metodi Ansttet u modigikaciji Ponomareva i
Plotnikova, mineralni slojevi po metodi Tjurina

M

M

Ukupni azot

g.kg-1

Kjeldalh, makrometoda

M

M

P, K, Ca, Mg

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom, mereni Ca i Mg – AAS; Pkolorimetrijski: K-plamenfotometrijski

M

CaCO3

g.kg-1

Kalcimetar (ako je pH>6)

O

Masa org. sloja

kg.m-2

Zapreminska -suva masa

M

Na, Al, Fe, Cr, Ni, Mn, Zn, Cu, Pb, Cd

mg.kg-1

Razaranje sa carskom vodom

O

Izmenljiva kiselost

cmol(+)kg-1

Ekstrakcija 0,1M BaCl2, pH 7,8

O

Kiseli izmenljivi katjoni (ACE)

cmol(+)kg-1

Fe2+ i Mn2+ ekstrahovani u 0,1M BaCl2, mereni AAS; Al3+ i H+
ekstrahovani 1M KCl, mereni titracijom

O

Bazni izmenljivi katjoni (BCE)

cmol(+)kg-1

Ca, Mg, K i Na ekstrahovani u 0,1M BaCl2 , mereni: Ca i Mg –
AAS; K i Na –plamenfotometrijski

O

Kapacitet izmene katjona (CEC)

cmol(+)kg-1

BCE+ACE, ili/or BCE+AcExc

O

100xBCE/CEC

O

Zasićenost bazama (BS)

%

M

30

25

#

#

Broj pojavljivanja .

#

#

#

#

#

20

< 500 nmn
500 - 800nmn

15

> 800 nmn

10

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

5

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

0

#

Fluvisol
#

#

LEGENDA
#

#

#

#

#

#

#
#

#

Arenososls
Cambisols
Fluvisols
Gleysols
Leptosols
Luvisols
Planosols
Regosols
Vertisols
Reke
Putevi.
Gradovi
Teritorija
Granica

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Gleysol

Regosol

Leptosol

Arenosol

Cambisol

Luvisol

Planosol

Vertisol

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

#

Glavne grupe zemljišta prema FAO

PROCENAT OŠTEĆENIH STABALA (>25 %) BUKVE PO TIPOVIMA ZEMLJIŠTA I
NADMORSKOJ VISINI (podaci iz 2003.)

25

20

22,6
19

15

11,9
10

6,25

5,6

5

0
0

cambisol

leptosols

stepen defolijacije do 500 m n.v.

19

5,6

stepen defolijacije 500-800 m n.v.

6,25

0

stepen defolijacije > 800 m n.v.

22,6

11,9

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta (FAO)
u državnim šumama (podaci za 2003.)
% 80
70
60
50
40
30
20

ls
Le
pto
so
ls
Pl
an
os
ols
Re
go
so
ls
Ve
rti
so
ls
G
ley
so
ls
Ar
en
os
o ls
Fl
uv
iso
Ch
ls
er
no
ze
m
s

Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

10
0

Defolijacija (> 25%) stabala prema tipovima zemljišta
(FAO) u privatnim šumama (podaci za 2003.)
% 25
20
15
10
5

G
le
ys
ol
s

Ve
rti
so
ls

Re
go
so
ls

an
os
ol
s
Pl

Le
pt
os
ol
s

ls
Lu
vis
o

Ca
m
bi

so
ls

0

FOLIJARNE ANALIZE





Folijarne hemijske analize obezbeđuju informacije o
hemijskom sastavu asimilacionih organa, koje mogu pokazati
deficit ili neuravnoteženost hranljivih materija, a koje mogu
nastati kao rezultat uticaja polutanata na drveće, uključujući
promene hemijskog statusa šumskih zemljišta. Osnovni cilj
ovih proučavanja je utvrđivanje statusa mineralne ishrane
šumskog drveća na bioindikacijskim tačkama.
Makroelementi – N, S, P, K, Ca, Mg
Mikro i toksični elementi – Zn, Cu, Mn, Fe, Pb, Cd

NIVO II – Sistem intenzivnog monitoringa
Posebni ciljevi programa Intenzivnog monitoringa su:

•procena reakcije šumskih ekosistema na promene vazdušnih
zagađivača proučavanjem trendova u pogledu faktora stresa i
stanja ekosistema;
•proračun kritičnih opterećenja vazdušne depozicije prema
hemijskom stanju ekosistema u odnosu na postojeće
opterećenje procenom »ponašanja« atmosferskih zagađivača u
smislu akumulacije, oslobađanja i ispiranja;
•procene fluksa gasova u tragovima, naročito u pogledu
procesa acidifikacije i eutrofizacije kao što su fotohemijski
oksidanti;
•evaluacija
uticaja
scenarija
atmosferske
budućnosti na (hemijsko) stanje ekosistema;

depozicije

u

•prezentacija informacija o značaju rezultata na evropskom
nivou, poznavanju opsega uticaja vazdušnih zagađivača i
strategija kontrole.

Mogući ciljevi u pogledu razvoja kriterijuma i indikatora
za održivo upravljanje šumama
Rezolucijama Ministarskih konferencija o zaštiti šuma u Evropi
(MCPFE) obuhvaćene su oblasti kojima kao značajan doprinos
služe rezultati programa Intenzivnog monitoringa.
Rezultati ističu u prvi plan








(1) šume kao akumulatora ugljenika i ulogu šuma u redukciji
povećanih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u
atmosferi (greenhouse gasses),
(2) zdravstveno stanje i vitalnost šumskih ekosistema,
(3) produktivnost šuma,
(4) biološki diverzitet prizemne vegetacije i
(5) zaštitne funkcije resursa zemljišta i voda.

Imajući ovo u vidu, mogući ciljevi Programa
intenzivnog monitoringa su definisani kao:

•procena efekata promene klime, naročito na
promenu akumulacije (čuvanja) ugljenika
•dalji razvoj i monitoring indikatora u odnosu na
različite funkcije šumskih ekosistema u smislu
procene njihove dugoročne održivosti.

Prvi cilj se, primarno, odnosi na uticaj promene
klime. Interes za ovu problematiku je značajno
porastao usvajanjem Konvencije UN o klimatskim
promenama (UNFCCC) 1992. god. U kontekstu
Kjoto Protokola (1997), informacije o promenama
rezervi ugljenika, kako u nadzemnoj biomasi,
tako i u zemljištu, za veliki broj šumskih
ekosistema su neophodne u cilju proračuna
»budžeta« ugljenika.
 Drugi
cilj
uključuje
izvođenje
kritičnih
opterećenja, pošto je koncept kritičnog opterećenja
za šume baziran na konceptu dugoročne održivosti
šumskih zemljišta (u pogledu pristupačnosti
hranljivih materija i u slučaju toksičnih elemenata).


Aktivnosti monitoringa na Nivou II
Za program intenzivnog monitoringa (Nivo II) u 38
zemalja Evrope je formirano 865 stalnih osmatračkih
(oglednih) polja (stanica), s ciljem da se proučavaju ključni
faktori i procesi na nivou ekosistema. Ogledne površine su
izabrane tako da reprezentuju dominantne šumske ekosisteme
uvažavajući opšte preporuke ICP za šume i EU.
Jedan od značajnih kriterijuma pri izboru polja za Nivo
II je, da na području jedne države reprezentuju najvažnije
vrste šumskog drveća i najrasprostranjenije uslove staništa. U
okviru ogledne površine, uslovi treba da budu što je moguće
više ujednačeni (napr. u pogledu vrste drveća, tipa sastojine i
uslova staništa).

Izgled stanice ogledne površine za nivo II
Legenda:
Granica površine
Granica buferne zone
Stabla za određivanje
starosti i prirasta
X

S
S

Meteorološka stanica

Sub-polje 1
Sub – plot 1

Sub-polje 2
Sub – plot 2

Kolektor za vlažnu
depoziciju
Cilindar za šumsku
prostirku

Sub-polje 3
Sub – plot 3

Lizimetri

S

Sub-polje 4
Sub – plot 4
Buferna zona 5
Buffer zone 5

S

Stabla za folijarne
analize

S

Profil zemljišta

Parametri koji se prate u okviru Nivoa II
Učestalost

Tip parametara
a.Stanje krošanja
b.Zemljište (čvrsta faza)
c.Zemljišni rastvor
d.Folijarne analize
e.Depozicija
f.Kvalitet vazduha
g.Meteorologija
h.Prirast
i.Prizemna vegetacija
j.Fenologija
k.Daljinska detekcija
modeliranje

i

Najmanje godišnje
Svakih 10 godina
Kontinuelno
Svake 2 godine
Kontinuelno
Kontinuelno
Kontinuelno
Svakih 5 godina
Svakih 5 godina
Nekoliko puta god.
GIS Na početku instalacije

Intenzitet
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Deo polja (stanica)
Sva polja (stanice)
Sva polja (stanice)
Neobavezno
neobavezno

MONITORING I IZVEŠTAVANJE













Monitoring predstavlja ključni instrument ekološke politike;
Bez efikasnog monitoringa i izveštavanja ne mogu se
primenjivati standardi za šume/životnu sredinu;
Razvoj koherentnog i sveobuhvatnog nacionalnog sistema
monitoringa gde je jasna odgovornost pojedinačnih državnih
organa od presudne važnosti;
Tehnički i labaratorijski kapaciteti, jednoobrazne metodologije;
Obrada podataka i izveštavanje treba da prate međunarodne
standarde;
Rezultati monitoringa treba da podrže sistem ekoloških
pokazatelja;
Izveštavanje o rezultatima monitoringa treba da bude lako
dostupno.

HVALA NA PAŽNJI