Slide 1

Zemljište

Milena Mitrović


Slide 2

-Kako klasifikovati površinu zemlje?
Možemo je klasifikovati na tipove zemljišta

-tlo
Zemljište je kategorizovano po tome koliko
sadrži vazduha, vode, čvrste materije
(kamenja) i humusa


Slide 3

Razlikujemo tipove zemljišta po veličini čestica
koje ga sačinjavaju:

Tip zemljišta

Prečnik čestice  m 

Šljunak

>2000

Pesak

60-2000

Mulj

2-60

glina

<2


Slide 4

Deo zemljišta se sastoji iz vazduha i vode,
između 30% i 70% je prazan prostor, a deo
zemljišta koji se sastoji iz cvrstog tela je:

Deo zemljišta iz čvrstog tela =
masa čvrste materije / zapremini zemljišta X
zapremina čvrste materije / masa čvrste materije

=masena gustina X 1 / čestična gustina


Slide 5

Prosečna vrednost čestične gustine je
3
2600 Kg / m
Udeo zapremine zemljišta zauzet praznim
prostorom (poroznost) biće:
poroznost=1-masena gustina/2600


Slide 6

Mešavina zemljišta

Masena
gustina

peščar

2100

0.19

Peščana ilovačadonji sloj
Peščana ilovačasloj za oranje

1650

0.36

1500

0.42

Plodna ilovačadonji sloj

1450

0.44

Površinski sloj
ilovače koji se ore

1100

0.58

 Kg 
 m3 



poroznost


Slide 7

Zemljište i hidrološki ciklus
Postoje dva osnovna problema; koliko je
vode sadržano u zemljištu i kako se ona
kreće kroz zemljište
Protok vode kroz cev zavisi od poluprečnika
cevi, viskoznosti vode i porasta pritiska koji
deluje na vodu
Q 

 r

4

dP

8  dx


Slide 8

Površinski napon i zemljište
► Površinski

napon je sila koja deluje duž
površine vučući molekule u tečnost

Ukoliko su privlačne sile između molekula tečnosti
manje nego privlačne sile između tečnosti i
molekula čvrstog tela, tečnost će kvasiti čvrsto telo


Slide 9

Pretpostavimo da pokušavamo da guramo vodu niz
pore pritiskom S , onda je F  Sr 2 

Kako se suprotstavlja površinski napon, a ugao
između tečnosti i zida je  , onda je
F  2 r  cos 

Gde je gama koeficijent površinskog napona.

Ako je sistem u ravnoteži, dobijamo rezultat:


Slide 10

Sr   2 r  cos 
2

S 
S 

2 r  cos 
r 
2

2  cos 
r

Ako je

  0  cos   1

S 

onda je:

2
r


Slide 11

U slučaju za stubac vode, koji je podržan
površinskim naponom protiv gravitacije,
može se pokazati da je visina stupca data
2
sa:
h
 gr

S   gh
2 r    ghr 
2

h
h

2 r 

 gr 
2

2

 gr


Slide 12

Osmotski pritisak
Kada su dva rastvora sa različitom koncetracijom
rastvorene supstance, razdvojeni
polupropustljivom membranom, prenosiva
komponenta se kreće kako bi se izjednačio
hemijski potencijal prenosive komponente sa obe
strane.

Osmotskim pritiskom se naziva pritisak
koji je potreban da zaustavi ovo
prenošenje.


Slide 13


Slide 14

  P   RT ln x

Hemijski potencijal rastvarača na pritisku P je
 (P)

A x je molarni udeo rastvarača
  P1   RT ln x 1    P2   RT ln x 2

Tj.

  P1     P2   RT ln x 2  RT ln x 1


Slide 15

 / P  

Osmotski ptitisak  je definisan kao P2  P1
Ako je x2pritisak:

   RT ln  x 2 / x 1 
Za veoma blage rastvore je :

  RTx

s


Slide 16

Protok vode i Darsijev zakon
Potencijal, zemljište-voda se definiše kao:



= -(dubina + usisavanje)

Razlika potencijala određuje zapreminu vode
koja može da prođe kroz jedinicu poprečnog
preseka zemljišta.


Slide 17

Darsijev zakon:
Q W  

d
dx

Qw –zapremina vode po jedinici poprečnog preseka,
a k je efikasna propustljivost zemljišta

- Količina vode koja je uskladištena u zemljištu,
zemljišni profil, je ravnoteža između mnogih
faktora:

S  P  E s  T  D  R


Slide 18

-Hidrodinamička disperzija

-isparavanje vode
Osnovni mehanizam za uklanjanje vode sa
kopnene površine je turbulentno
prenošenje. Penmanova jednačina kaže:
tempo

isparavanj a  aR  b c 0  c 1W D


Slide 19

Zemljište i sunce
-Temperaturni opseg
-Niske tačke u poljima imaju niži prinos od 33% do
50%
Ulegnuća, uzvišenja, izloženost suncu,...svi imaju
efekat na temperaturne razlike