Пут од коске до еколошке метле

Download Report

Transcript Пут од коске до еколошке метле

Пут од коске до еколошке “метле”
др Ивана Смичиклас, Александра Миленковић
Животињске кости су богат извор апатита – једињења калцијума и фосфора које
веома ефикасно и селективно везује јоне тешких метала из водених раствора.
Наша истраживања обухватају утицај физичких и хемијских третмана костију на
њихова сорпциона својства и могућност примене у процесима пречишћавања вода.
У овој радионици, ученици ће имати прилику да упознају различите фазе
истраживања: од осмишљавања експерименталне стратегије, преко самосталаног
и тимског рада у хемијској лабораторији, до извођења закључака и представљања
резултата.
У октобру 2013. године одржана је прва винчаоница „Пут од коске до еколошке
метле“ у Лабораторији за заштиту од зрачења и заштиту животне средине.
Шесторо средњошколаца из Хемијске школе, Крушевачке, Земунске, Прве и
Осме Гимназије провело је један аутентичан научно-истраживачки радни дан у
нашој лабораторији.
Све је весело започело путовањем до Института чувеним „Винчобусом“.
Атрактивна вожња никог није оставила
равнодушним, а базе за пријатељство и
тимски дух су постављене.
Чај, кафа и чоколадно млеко, па први радни
састанак:
- Теоријске основе феномена „сорпције“
- Преглед експерименталних циљева
- Упознавање са експерименталним техникама
- Припрема радне свеске за писање
извештаја
и
експериментално
добијених података
- Неуспело застрашивање тестом знања

Силазак у лабораторију и отпочињање
„забавног“ дела!
Мантили и рукавице за професионални
изглед, а добра воља и стрпљење
надомештавају недостатак искуства.
Под будним оком менторки нема места
страху: праве се раствори, звецкају пипете и
друго лабораторијско посуђе.
Ту и тамо се понешто проспе, али нема
одустајања!
Почиње да се јавља и благи облик
такмичарског духа од којег полазници
радионице полако обољевају, један по један...
Дубока концентрација....
и оптимизам и смех – баш како и
треба у бављењу науком!
Пауза за ручак пролази у ишчекивању анализе резултата самосталних мерења и
размени фејзбук профила...
Нагађа се чији је полазни материјал
(сорбент) „најбољи“!
Оне полазнике који су били
незадовољни
сорпционим
афинитетима
својих
узорака
хидроксиапатита, тешимо древном
научном мудрошћу: У истраживању
нема негативних резултата!
Тренутак истине је ту! Како овај
експеримент никада нисмо радили, с
нестрпљењем ишчекујемо анализу
добијених резултата.
Радна свеска се опет отвара, цртају се
табеле, почиње дискусија...
Менторке мудро ћуте док ослушкују шкрипање
младих мозгова који доносе своје прве
озбиљније научне закључке.
Мрште се чела, оловке пишу и бришу, а
започиње и права научна дискусија.
Након сумирања утисака и извођења
закључака, отпичињемо са писањем рада круном сваког истраживачког подухвата.
Седам месеци касније, нисмо заборавили једни на друге, а сећамо се и шта смо
радили.
Храбра тројка успешно одговара на сва питања радозналих посетилаца
„Отворених врата института Винча“ - манифестације на којој су били
презентовани радови свих полазника научионица у форми постера.
Чекамо вас и ове године!
Пријавите се, импресионирајте нас својим мотивационим писмима и дођите да
потврдите или оспорите своје предрасуде о томе како изгледа бити научник.
Па ко зна, можда после свега одлучите да упишете историју – ни то није мала
ствар 
Нестрпљиве да вас упознају,
Ивана и Александра