Transcript 17. Porez na dobit preduzeca

Porez na dobit preduzeća
- predavanja -
Preduzeća i njihove osobine
•
Preduzeća su zakonom regulisani oblik poslovne organizacije, obično s
ograničenom odgovornošću akcionara i nezavisnim pravnim statusom
•
Ograničena odgovornost
•
Veštačko pravno lice
– …ali može da poseduje imovinu, obaveze, zaključuje ugovore i sl…pa mora i da
plaća porez na svoj neto prihod (dobit)
Zašto se preduzeća oporezuju?
•
Samo ljudi mogu da snose teret poreza
•
Argumentacija za oporezivanje preduzeća:
– preduzeća su nezavisni subjekti
– preduzeća imaju posebne privilegije, kao što je ograničena odgovornost
– štiti se integritet poreza na dohodak građana
Poreske stope
•
Zakonske poreske stope su po pravilu proporcionalne
– u nekim zemljama se odobravaju niže poreske stope za npr. mala preduzeća
• progresivnost koja se time uvodi je bilansno zanemariva
• Zašto se ne primenjuju progresivne poreske stope?
•
Efektivna poreska stopa može značajno da se razlikuje od zakonske
Utvrđivanje oporezive dobiti preduzeća
•
Dobit preduzeća (neto dohodak) utvrđuje se tako što se bruto
dohodak preduzeća (prihodi) umanjuje se za troškove koji su nastali
pri njegovom ostvarivanju:
–
–
–
–
•
troškovi materijala i nabavne vrednosti prodate robe
troškovi rada
troškovi kamata, ali ne i dividenda
troškovi amortizacije, i dr.
Napomena:
– oporeziva dobit u Srbiji se utvrđuje korekcijom bilansa uspeha čija izrada
je zakonom propisana
– u SAD ne postoji zakonska obaveza izrade bilansa uspeha - preduzeća
su obavezna samo da podnose poreski bilans
Odbijanje amortizacije
•
Kupovinom osnovnih sredstava koja se koristi više godina samo se menja
struktura imovine
•
Stvarno smanjenje vrednosti osnovnih sredstva u određenom periodu
(usled upotrebe ili protoka vremena) predstavlja ekonomsku amortizaciju
•
Ekonomska amortizacija nije poznata Poreskoj upravi
–
•
Zakonom se može dopustiti preduzećima da neka sredstva amortizuju brže
nego što odgovara ekonomskoj amortizaciji
–
•
Stoga država propisuje poreski vek trajanja nekog osnovnog sredstva
Moguće je čak i da se dozvoli jednokratan otpis nekog osnovnog sredstva
Ubrzana amortizacije i jednokratan otpis smanjuju obavezu po osnovu
poreza na dobit preduzeća
Poreske uštede po osnovu amortizacije
•
T = poreski vek osnovnog sredstva
•
D(n) = proporcija vrednosti osnovnog sredstva koja može biti
umanjena od oporezive dobiti u n-oj godini
•
θ = stopa poreza na dobit (u Srbiji 15%)
•
r = oportunitetni troškovi finansijskih sredstava (npr. 10%)
•
Sadašnja vrednost ušteda po 1 dinaru vrednosti osnovnog sredstva
iznosi:
ψ = θ * D(1) + θ * D(2) + … + θ * D(T)
1+r
(1 + r)2
(1 + r)T
Poreske uštede po osnovu amortizacije
•
Amortizacijom se često smanjuje efektivna cena osnovnog sredstva
•
Visina ušteda zavisi od:
– visine poreske stope - što je stopa viša uštede su veće
– dužine perioda T - što je period kraći uštede su veće
– metoda amortizacije – veći otpisi na početku perioda donose veće uštede
Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (1)
Godina
Amortizacija
Poreska
stopa
Poreska
ušteda
Sadašnja vrednost
poreske uštede
1
10.000
0,1
1.000
909,1
2
10.000
0,1
1.000
826,4
3
10.000
0,1
1.000
751,3
4
10.000
0,1
1.000
683,0
5
10.000
0,1
1.000
620,9
6
10.000
0,1
1.000
564,5
7
10.000
0,1
1.000
513,2
8
10.000
0,1
1.000
466,5
9
10.000
0,1
1.000
424,1
10
10.000
0,1
1.000
385,5
Ukupno
100.000
10.000
6.144,6
Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (2)
Godina
Amortizacija
Poreska
stopa
Poreska
ušteda
Sadašnja vrednost
poreske uštede
1
20.000
0,1
2.000
1.818,2
2
20.000
0,1
2.000
1.652,9
3
20.000
0,1
2.000
1.502,6
4
20.000
0,1
2.000
1.366,0
5
20.000
0,1
2.000
1.241,8
10.000
7.582
100.000
Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (3)
Godina
Amortizacija
Poresk
stopa
Poreska
ušteda
Sadašnja vrednost
poreske uštede
1
20.000
0,1
2.000
1.818,2
2
16.000
0,1
1.600
1.322,3
3
14.000
0,1
1.400
1.051,8
4
12.000
0,1
1.200
819,6
5
10.000
0,1
1.000
620,9
6
5.600
0,1
560
316,1
7
5.600
0,1
560
287,4
8
5.600
0,1
560
261,2
9
5.600
0,1
560
237,5
10
5.600
0,1
560
215,9
Ukupno
100.000
10.000
6.951,0
Amortizacija nematerijalne imovine
•
Mnoge vrste nematerijalne imovine generišu prihode u dužem
vremenskom periodu
•
Utvrđivanje adekvatnog plana amortizacije takve imovine, sa
poreskog stanovišta, je vrlo komplikovano
•
Primer:
– kako amortizovati troškove reklamne kampanje
• na koji period se raspoređuju ovi troškovi, koji metod amortizacije treba da se
primenjuje i dr.
Ostale poreske olakšice
• Osim navedenih troškova u mnogim zemljama se uvode dodatna
poreske olakšice pri oporezivanju dobiti, kao što su:
– umanjenje iznosa poreza: investicioni poreski krediti
– umanjenje poreske osnovice: ubrzana amortizacija, umanjenje budućih
dobitaka prenetim gubicima, umanjenje obaveza za novoosnovana
pravna lica- poreski odmori i dr.
Investicioni poreski krediti
•
Investicioni poreski krediti predstavljaju vrstu poreske olakšice kojom se
umanjuje porez na dobit za određeni procenat vrednosti investicija
•
Investicioni poreski kredit smanjuje efektivnu cenu kupljene imovine
– efektivna cena kupljene imovine=(1 – k)q
– gde je k = investicioni poreski kredit, a q = cena kupljene imovine
•
Primer kupljena imovine vredi 1.000 EUR, investicioni poreski kredit iznosi
10%, iz čega sledi da efektivna cena kupljene imovine iznosi 900 EUR
•
Investicioni poreski krediti su bili važan oblik poreskih olakšica u Srbiji do
2014, i u SAD do 1986. godine
–
Poreski rashod: gubitak poreskih prihoda usled poreske olakšice
Poreski tretman dividendi i
neraspoređene dobiti
•
Preduzeće može dobit da zadrži ili da isplati akcionarima
– ako zadrži dobit preduzeća plaća samo porez na dobit
• zadržana dobit utiče na rast vrednosti akcija preduzeća, a kapitalna dobit se oporezuje
tek nakon prodaje akcija
– ako preduzeće isplati dividende, one se oporezuju porezom na dohodak građana
– deo dobiti koji se isplati u obliku dividendi se dvostruko oporezuje
•
Dvostrukim oporezivanjem dividendi, poreski sistemi podstiču zadržavanje
dobiti i preduzeću
•
U mnogim poreskim sistemima smanjuje se ili ukida oporezivanje prihoda
(akcionara) od dividendi, u okviru poreza na dohodak građana
– bitno je ukupno fiskalno opterećenje dohotka od kapitala
Efektivna stopa poreza na dobit
•
Efektivna poreska stopa se po pravilu razlikuje od zakonske
•
Izračunavanje efektivne poreske stope na nivou preduzeća zahteva
uzimanje u obzir svih olakšica i oslobađanje: ubrzana amortizacija, poreski
krediti, druge vrste olakšica i podsticaja, uticaj inflacije i dr.
– u SAD zakonska stopa poreza na dobit iznosi 35%, a efektivna stopa 32%
– u Srbiji zakonska stopa iznosi 15%, a efektivna stopa oko 10%
•
Postoje različiti metodološki problemi pri računanju efektivne poreske stope:
–
izbor diskontne stope, da li se odbijanje rashoda za kamate tretira kao olakšica ili ne i dr.
Raspodela poreskog tereta i
višak poreskog tereta
•
Porez na dobit se može tretirati kao:
– porez na kapital preduzeća
– porez na ekonomski profit (Štiglicov model)
•
Porez na dobit kao porez na kapital preduzeća:
– raspodela poreskog tereta: teret poreza na dobit snose vlasnici kapitala u
korporativnom i nekorporativnom sektoru, ali i radnici
– porez na dobit smanjuje akumulaciju kapitala i stvara višak poreskog tereta
• višak poreskog tereta u SAD se procenjuje na oko 24% od prikupljenog poreza
Porez na ekonomski profit: Štiglicov model
•
Ekonomski profit je profit koji vlasnici firmi ostvaruju iznad oportunitetnih
troškova svih faktora proizvodnje
•
Ako je dobit jednaka ekonomskom profitu tada:
– nije moguće prevaljivanje poreskog tereta – ceo teret snose vlasnici kapitala
– ne postoji višak poreskog tereta, porez na dobit ne stvara distorzije, ne menja
cene i količine
•
Prethodne pretpostavke ne odgovaraju oporezivanju dobiti u stvarnosti, jer
se pri oporezivanju dobiti ne odbijaju oportunitetni troškovi vlasnika kapitala
•
Ipak Štiglicov model je relevantan, jer ukazuje na to da višak poreskog
tereta zavisi od strukture finansiranje preduzeća
Porez na ekonomski profit: Štiglicov model
•
G = prihod od mašine pre oporezivanja
•
r = kamatna stopa
•
U odsustvu poreza na dobit preduzeće kupuje mašinu ako: G – r > 0 (a)
•
Ako postoji porez na dobit sa sledećim osobinama:
•
-
(1) dobit je oporezovana po stopi θ
-
(2) neto dobit = G – r
Preduzeće kupuje mašinu samo ako je:
(1 – θ)(G – r) > 0
- što je ekvivalentno uslovu (a)
Efekti poreza na dobit na ponašanje
• Porez na dobit utiče na važne odluke preduzeća:
– ukupan obim fizičkih investicija
– vrste fizičke imovine koja će se kupiti
– način finansiranja investicija
Uticaj na ukupne fizičke investicije
•
Važno pitanje je kako stopa poreza na dobit ili olakšice (investicioni krediti,
ubrzana amortizacija) utiču na odluke o investiranju?
•
Uticaj poreza na dobit na investicije analizira se pomoću sledećih modela:
– modela akceleratora
– neoklasičnog modela
– modela gotovinskog toka
Model akceleratora
•
U okviru modela akceleratora pretpostavlja se da je odnos između kapitala i
proizvodnje fiksan
•
Povećanje tražnje implicira povećanje proizvodnje, a to zahteva dodatne
investicije
•
U ovom modelu nivo investicija ne zavisi od poreskih podsticaja:
– poreski podsticaji mogu da smanje cenu kapitala, ali tražnja za kapitalom u ovom
modelu ne zavisi od njegove cene
Neoklasični model
•
U neoklasičnom modelu odnos kapitala i proizvodnje nije fiksiran
tehnologijom, već zavisi od troškova upotrebe kapitala
•
Troškovi upotrebe kapitala uključuju oportunitetne troškove i direktne
troškove, kao što su amortizacija i porezi
•
Rentabilan je samo projekat koji donosi veći prinos od troškova upotrebe
kapitala
•
Ako se troškovi kapitala povećavaju, preduzeća biraju manje intenzivne
tehnologije
Neoklasični model: uticaj poreza na
troškove upotrebe kapitala
•
Troškovi upotrebe kapitala pre uvođenja poreza = (r + δ)
…gde je r stopa prinosa po odbitku poreza, a δ ekonomska amortizacija kapitala
•
Neto profit od 1$ profita je = (1 – θ) * (1 – t), gde je θ stopa poreza na dobit, a t
stopa poreza na dohodak građana (od kapitala)
•
Troškovi upotrebe kapitala nakon uvođenja poreza (C) dobijaju se iz jednačine:
(1 – θ) * (1 – t) * C = (r + δ)
•
Rešavanjem prethodne jednačine dobije se:
C=
(r + δ)
(1 – θ) * (1 – t)
•
S obzirom da su θ i t u intervalu (0,1), sledi da uvođenje poreza povećava troškove
upotrebe kapitala
Neoklasični model: uticaj poreza na
troškove upotrebe kapitala
•
Relevantno je pitanje kako ubrzana amortizacija i investicioni poreski krediti
utiču na cenu upotreba kapitala?
•
Odbici za amortizaciju smanjuju troškove kapitala za faktor (1- ψ) gde je ψ
sadašnja vrednost odbitaka za amortizaciju
•
Investicioni poreski krediti smanjuju troškove upotreba kapitala za (1-k)
•
Zbirni uticaj ubrzane amortizacije i poreskih kredita na cenu upotreba
kapitala iznosi (1- ψ -k)
•
Cena upotrebe kapitala koja uključuje uticaj poreskih stopa, ubrzane
amortizacije i investicionih poreskih kredita jednaka je:
C = (r + δ) * (1 – ψ –k)
(1 – θ) * (1 – t)
Neoklasični model: efekat troškova
upotrebe kapitala na investicije
•
Kako cena upotreba kapitala utiče na investicije?
– u modelu akceleratora taj uticaj ne postoji
•
Pri ekonometrijskom ocenjivanju uticaja cene kapitala na investicije javljaju
se značajni problemi:
– uticaj očekivanja
– povećanje tražnje za investicionim dobrima može da poveća njihovu cenu i
neutrališe efekat poreskih podsticaja – što model ne obuhvata
– u otvorenoj privredi smanjivanjem cene upotrebe kapitala privlače se strane
investicije, ali domaća štednja uprkos poreskim stimulacijama može da se
investira u inostranstvo
•
Sumarno koeficijent elastičnosti investicija u odnosu na troškove upotreba
kapitala iznosi oko 0,4, što podržava neoklasični model
Model gotovinskog toka
•
Gotovinski tok je razlika između priliva i odliva sredstava preduzeća
•
Poslovni ljudi tvrde da što je veći gotovinski tok preduzeće više investira
•
U neoklasičnom modelu gotovinski tok nije važan
– interna i pozajmljena sredstva imaju istu stopu prinosa
– preduzeće nema ograničenja u pogledu zaduživanja
•
Neki ekonomisti smatraju da je pretpostavka o identičnim troškovima
sopstvenih i pozajmljenih sredstava pogrešna
– zajmodavci mogu da precenjuju rizičnost projekta
– stoga su sopstvena sredstva jeftinija
•
Neka empirijska istraživanja potvrđuju statističku povezanost gotovinskog
toka i investicija, ali nije izvesno kako funkcioniše uzročnost
•
Ako važi model gotovinskog toka, tada bi i paušalni porez na dobit smanjivao
investicije
Uticaj poreza na dobit na strukturu imovine
• Poreski sistem podstiče investicija u one vrste imovine za koje
se odobrava visoka amortizacija
– U Srbiji se visoka amortizacija odobrava za IT opremu, a niska za
automobile
– Ubrzana amortizacija
Uticaj poreza na dobit na finansiranje preduzeća
•
S obzirom da se dividende oporezuju, sledi da je za vlasnike akcija u
odsustvu rizika povoljnije da profit reinvestiraju, sve dok ne odluče da
prodaju akcije
•
U SAD oko 56% neto profita se isplaćuje kroz dividende
•
Zašto preduzeća plaćaju dividende?
– isplata dividendi je signal o snazi preduzeća
– efekat klijentele: politika dividendi se prilagođava visini graničnih poreskih
stopa akcionara
Efekti poreza na dobit na politiku dividendi
•
Poreski sistem podstiče preduzeća da smanjuju isplatu dividendi
•
Postoje empirijski dokazi da smanjivanje stope poreza na dividende utiče na
rast isplata dividendi:
– koeficijent elastičnosti dividendi u odnosu na granične poreske stope iznosi oko
0,5%
•
Moguće je da se zadržavanjem dobiti u preduzećima povećavaju njihove
investicije
•
Akcionari pri donošenju finansijskih odluka (štednja ili potrošnja) uzimaju u
obzir i investicije preduzeća čije akcije poseduju
– ukoliko preduzeća čije akcije poseduje više investira, oni smanjuju privatnu
štednju (jer smatraju da preduzeće štedi za njih)
Finansiranje zaduživanjem ili emisijom akcija?
•
Preduzeća biraju između zaduživanja i emisije akcija
•
Kamate se odbijaju od poreza na dobit, dok se dividende ne odbijaju, što
podstiče preduzeća na zaduživanje
•
Zašto se preduzeća ne finansiraju isključivo zaduživanjem?
– preterano zaduživanje povećava troškove servisiranja dugova i verovatnoću
bankrota preduzeća
– spoljni izvori finansiranja su skuplji, zbog precenjivanja rizika
•
Jedno ekonometrijsko istraživanje ukazuje na to da smanjenje stope poreza
na dobit za 10 procentnih poena (pp) smanjuje finansiranje aktive
zaduživanjem za 4 pp.
Da li je poreski sistem izazvao finansijske
skandale u preduzećima?
•
Postoji uverenje da je isplata dividendi najpouzdaniji signal o finansijskom
zdravlju preduzeća
•
Ostali signali kao što su finansijski i revizorski izveštaji lakše su podložni
manipulacijama
•
Ukoliko poreski sistem destimuliše isplatu dividendi tada podstiče oslanjanje
na signale koji su podložniji manipulacijama i time doprinosi učestalosti
finansijskih skandala
•
Ne postoje empirijske verifikacije prethodne ideje