Transcript Javne finansije

JAVNE FINANSIJE
1



poreklo termina finansije – latinski, finantio
pecunaria (novčana plaćanja)
(plaćanje u opštem smislu); finantia
engleski – finance (obavljanje novčanih poslova privatnih lica)
francuski – la finance (I-novčani poslovi privatnih lica, II-svi državnih prihodi i rashodi)
 Finansije obuhvataju sve poslove koji se zasnivaju na novčanim odnosima
 Finansije u užem smislu – sistem
zadovoljavanja javnih potreba
prikupljanja
i trošenja javnih sredstava
u cilju
 Nastanak finansija povezan je sa pojavom robne proizvodnje
 Nauka o finansijama(finansije) postaju posebna naučna disciplina od sredine 19.veka (do
tada su se proučavali u okviru nekih drugih disciplina npr.političke ekonomije,ekonomske
politike i drugih pravnih naučnih disciplina)
2


Javna privreda je deo ukupne privrede; ona preko sistema raspodele i preraspodele
nac.dohotka obezbeđuje javna sredstva za ostvarivanje državnih funkcija.
Savremene finansije, kao jedinstvena naučna disciplina,sastoje se od;

a) monetarnih finansija (problemi povezani sa emisijom novca,stabilnosti
valute,kupovnom moći calute,kamatnim stopama,kreditom)

b) javnih finansija

c) međunarodnih finansija (monetarni problemi finansiranja i kretanja
kapitala ,štednje i akumulacije)

Javne finansije proučavaju obim i strukturu javnih rashoda i sistem prikupljanja javnih
prihoda

javne finansije predstavljaju kompleks problema oko procesa državnih prihoda i
državnih rashoda

javne finansije –oblast ekonomije koja proučava delatnost države i alternativne načine
finansiranja državnih izdataka
3





U finansijskoj teoriji koriste se različiti nazivi
za javne finansije (fiskalna
politika,fiskalna ekonomija,sistem javnog finansiranja,budžetske finansije)
Upravljanje javnih finansijama – jedan od prioriteta ekonomske i socijalne politike
javne finansije su ekonomska disciplina koja izučava finansijsku aktivnost države i
drugih pravnih lica javnog prava
javni prihodi i rashodi služe kao instrumenti fiskalne politike
finansiranje javnog sektora je predmet javnih finansija

Savremene finansije obuhvataju ukupno novčano poslovanje u zemlji; njen predmet je
finansijska aktivnost države i njenih organa i organizacija - finansijska aktivnost
subjekata javnog prava

savremene finansije proučavaju procedure prikupljanja javnih prihoda i njihovo trošenje
za javne potrebe; u različitim istorijskim,političkim okolnostima taj složen proces ima
svoje zakonitosti,instrumente i efekte različitog sadržaja
4

Javne finansije su izučavale sistem oporezivanja i javne rashode a danas istražuju i
međunarodne finansijske odnose
 Osnovni zadatak klasične finansijske teorije – istraživanje zakona o prevaljivanju poreza
i njihovim efektima

moderne finansije proučavaju delovanje javnih finansija na raspodelu i preraspodelu
dohotka i akumulacije

a) Finansije u užem smislu – novčana privreda države,njenih organa i drugih javnopravnih tela koja učestvuju u podmirenju javnih potreba /javno-pravne finansije /

b) Finansije u širem smislu – javno-pravne finansije, bankarstvo, osiguranje

Priroda finansija određena je novcem kao prirodnim i finansijskim fenomenom;

Osnovni princip modernih finansija je javni interes (u njihovom funkcionisanju
uvažavaju se principi efikasnosti,racionalnosti,ekonomičnosti,stabilnosti,solidarnosti itd.)
5


Mikrofinansije izučavaju finansiranje na nivou preduzeća
Makrofinansije izučavaju monetarne finansije, javne finansije, međunarodne
finansije,osiguranje,bankarstvo
 Efikasno i racionalno funkcionisanje javnih finansija podrazumeva;




obezbeđenje pravne sigurnosti u finansijama
otvorenost ptivrede prema međ.okruženju
stabilnost novca, odnosno političkog i ekonomskog sistema
aktivnost učesnika u funkcionisanju javnih finansija (država i njeni organi i
institucije,CB,preduzeća,banke i druge finansijske organizacije)
6
Javne potrebe i javna dobra

Savremena finansijska teorija razlikuje;
a)
individualne - pojedinačno zadovoljenje
b) javne (kolektivne) potrebe
- ostvaruju se samo preko kolektivne
akcije,tj.državne organizacije)

savremeno društvo – proširenje funkcija javnih tela radi ostvarenja sve raznovrsnijih i
obimnijih javnih potreba; do proširivanja javnih funkcija dolazi usled ekonomskog
razvoja

Javne potrebe su specifičan oblik potrošnje - imaju mesto u procesu društvene
reprodukcije,a to zahteva izučavanje njihovog obima,strukture,efikasnosti,racionalnosti

obim javnih potreba je u stalnom porastu što doprinosi ekonomskom i socijalnom
razvoju (demokratski sistemi – slobodna javna potrošnja)

Javne potrebe se ne zadovoljavaju putem tržišta,cena,preferencija potrošača,već
uslugama koje se koriste u jednakom obimu – to su po pravilu kolektivne potrebe ( koje
7
se kao ‘’priznate potrebe’’ zadovoljavaju proizvodnjom javnih dobara)


Javne potrebe pripadaju kolektivnim potrebama
Država ima nadležnost da transformiše kolektivne u javne potrebe - naplata javih
prihoda nije zavisna od korišćenja javnih usluga već je usklađena sa ekonomskim
mogućnostima poreskih obveznika

Savremena država obavlja finansijsku aktivnost radi obezbedjenja javnih prihoda,za
pokrivanje javnih rashoda koji su rezultat proizvodnje javnih dobara

2 karakteristike javnih dobara;
a) neisključivost
b) nerivalnost

Javni sektor bez posredovanja tržišta smabdeva javnim dobrima sektore stanovništva i
privrede (alokativna funkcija)

Javna dobra može upotrebljavati više lica; potrošnja nije konkurentska (koristi koje
ima jedan potrošač,imaju i svi ostali)
8



3 osobine javnih dobara;
selekcija (isključenje pojedinih potrošača je nemoguće)
preduzeća nisu stimulisana da proizvode javna dobra zbog nesavršenog
finansijskog tržišta

neophodna je državna intervencija

svetsko tržište (kao i nacionalno) nije u mogućnosti da obezbedi ponudu
međunarodnih javnih dobara, potebnih za uspešno funkcionisanje međ.ekon. sistema

Javne potrebe javjaju se u svim društveno-ekonomskim sistemima; moraju se
zadovoljavati u cilju održavanja i razvoja sistema

savremena država mora obezbediti javne prihode za finansiranje javnih potreba

Porast
tražnje za javnim dobrima uslovljava njihova besplatnost,odnosno
finansiranje preko javnih prihoda; ova dobra se ne realizuju na tržištu i niko se ne može
isključiti iz njihovog korišćenja

Finansiranje preko poreza dovodi do hiperprodukcije javnih dobara; ona ne bi
postojala u slučaju plaćanja određene količine javnog dobra po određenoj ceni;
9

Sadašnji sistem finansiranja javnih potreba dovodi do nekotrolisanog
rasta,tj.nedostatka određenih javnih dobara - javlja se neracionalno ponašanje javnog
sektora i iracionalno ponašanje građana u potrošnji javnih dobara i usluga

Javna dobra i njihove troškove treba obezbediti prema preferencijama stanovnika
određene teritorije

Javne potrebe je moguće zadovoljiti na četiri načina;
a) na osnovu javnih dobara i usluga koje proizvodi država bez direktnog
plaćanja (princip plaćanja na osnovu poreza)
b) na osnovu proizvodnje dobara i usluga privatnih preduzeća bez društvenog
plaćanja (država se u tom slučaju javlja kao kupac i distributer javnih usluga)
c) na osnovu državne proizvodnje i tržišne prodaje (izražen je stepen
komercijalizacije javnih dobara i usluga)
d) na osnovu proizvodnje privatnih preduzeća koja se realizuje na tržištu
(plaćanje se obavlja direktno,bez učešća države)
10
Javni prihodi
Pojam i sadržaj javnih prihoda
 Osnovni oblici javnih prihoda u savremenoj finans. teoriji – porezi,takse, carine itd.
 Javni prihodi imaju javno-pravni karakter; služe za pokrivanje javnih rashoda tj.
finansiranje javnih potreba

Važne karakteristike javnih prihoda;
a) obaveznost (utvrđena Ustavom i zakonom)
b) netržišni karakter

Javni prihodi – novčana državna sredstva za finansiranje opštih i zajedničkih potreba

na visinu i strukturu javnih prihoda utiču različiti ekonomski,socijalni i politički faktoripretežno se formiraju putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka.

Klasična finansijska teorija smatra da su porezi,takse i prihodi od javne imovine
normalni (redovni) javnih prihodi kojima treba pokrivati redovne javne rashode

Savremena finansijska teorija – pored klasičnih,redovnih javnih prihoda11kao
normalne prihvata i javni dug,emisiju nova i druge oblike javnih prihoda

Savremena finansijska teorija prednost daje klasičnim oblicima javnih prihoda,naročito
porezu ,kao glavnom obliku javnog prihoda

javni dug,emisiju novca i druge javne prihode koristi kao dopunske javne prihode koji
služe za pokrivanje javnih rashoda i ostvarenje ciljeva fiskalne i ekonomske politike

u modernim državama javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda

U vođenju ekonomske i finansijske politike savremena država nastoji da uskladi rast
javnih prihoda sa rastom nacionalnog dohotka i DP-a.

na visinu javnih prihoda utiču javne funkcije,ekonomska moć države i konkretni
ekonomski odnosi

Javni prihodi se koriste za finansiranje raznovrsnih aktivnosti; izražavaju se u novcu i
služe za pokrivanje troškova opšteg karaktera u jednogodišnjem periodu

državni (javni) prihodi razlikuju se od privatnih,tj.prihoda fizičkih lica i prihoda pravnih
lica ali su u funkciji ostvarivaja ciljeva državnih i drugih upravnih organa (oni su značajna
osnovna institucija javnih finansija)

Javni prihodi su deo novostvorene vrednosti a njihova upotreba ne ugrožava postojeću
12
imovinu; proširivanjem drž. aktivnosti povećavaju se potrebe za raznim oblicima javnih
prihoda

Osnovni faktori koji deluju na sistem javnih prihoda;
a) privredni sistem
b) društveno-ekonomsko uređenje zemlje
c) ostvareni nacionalni dohodak
d) veličina teritorije,broj stanovnika
e) povezanost sa drugim državama i grupacijama
f) stepen razvoja
g) otvorenost za međ. harmonizaciju javnih prihoda

Sistem javnih prihoda predstavlja skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje koristi
država za finansiranje javnih potreba

Javni prihodi se ostvaruju na osnovu; a) oporezivanja prihoda javnih preduzeća, b)
upotrebe državne imovine, c) naknada za usluge državnih organa,javnog duga i dr.

Poreski prihodi - osnovni i najznačajniji obim javnih prihoda koje ubira država na
osnovu poreskog suvereniteta; javni prihodi se pored poreza kao svog osnovnog oblika
javljaju i u obliku taksi,doprinosa itd.
13

U novije vreme javni prihodi se pretežno realizuju na osnovu poreza na dohodak
fizičkih lica,poreza na dobit,poreza na potrošnju,na promet proizvoda i usluga,doprinosa
za socijalno osiguranje,poreza na imovinu.

Preko javnih prihoda se preraspodeljuje znatan deo nac. dohotka – oni su efikasan
instrument finansijske i ekonomske politike

Fiskalno opterećenje - učešće javnih prihoda u nac. dohotku i BDP-u predstavlja
interesantno područje istraživanja savremenih finansija
14
Vrste javnih prihoda
U zavisnosti od teorijskog i praktičnog istraživanja javnih prihoda oni se klasifikuju kao;
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Redovni i vanredni
Javno –pravni i privatno-pravni
Originalni i derivatni
Prihodi od stanovništva i pravnih lica
Povratni i nepovratni
Prihodi u novcu i prihodi u naturi
Namenski i nenamenski
Savezni i lokalni

korišćenje različitih metoda za klasifikaciju javnih prihoda,doprinosi njihovom lakšem
proučavanju i izgradnji odgovarajućeg sistema javnih prihoda,tj.ostvarenju finansijkih i
razvojnih ciljeva

Finansijska teorija istražuje različite oblike,karakter i prirodu javnih prihoda a
15
finansijska politika njihova delovanja i mogućnost praktične primene

Klasifikacija javnih prihoda može da odražava važne osobine pojedinih prihoda a
poštuje i zakone finansijkih procedura, tehnike i finansijske prakse
1.
Redovni i vanredni javni prihodi


klasifikuju se na osnovu kriterijuma vremena
Redovni prihodi - ubiraju se kontinuirano,svake godine iz stalno obnavljajućih
ekonomskih izvora (porezi,takse i sl.)


ova vrsta prihodaa služi za finansiranje redovnih javnih rashoda
na osnovu redovnih javnih prihoda formiraju se rezervni fondovi za neplanirane javne
potrebe

Vanredni prihodi - ne pojavljuju se kontinuirano u budžetu,već povremeno za
finansiranje vanrednih javnih potreba (vanredni porezi,javni zajmovi)

u modernim finansijama prisutno je sve češće korišćenje vanrednih prihoda,naročito
javnog duga,kao instrumenta državne intervencije
16
2. Javno-pravni i privatno-pravni prihodi


kriterijum za ovu podelu prihoda je imovinsko pravna razlika između njihovih izvoa;
Javno-pravni prihodi - prihodi iz dohotka i imovine fizičkih i pravnih lica

Fiskalne (javno –pravne ili dažbinske) prihode država ubira prisilnim putem, na osnovu
svog fiskalnog suvereniteta
 Osnovno obeležje fiskalnih prihoda je njihov dažbinski karakter tj. prinuda i obaveznost
u uvođenju i ubiranju

Javno –pravni prihodi su dažbinska bespovratna davanja; obveznik poreskih prihoda
ne dobija direktnu protivnaknadu na osnovu plaćenih obaveza
 plaćanje takse je povezano sa direktnom protivnaknadom upravnog organa

Privatno pravni prihodi - država ih ostvaruje na osnovu prava vlasništva i poslovanja
javnih preduzeća; imaju važnu ulogu u savremenim finansijama
17
3. Originalni i derivatni javni prihodi

kriterijum ove podele javnih prihoda je sticanje prava na prihode u odnosu na obveznike
i nosioce dohotka

Originalne (izvorne) prihode država ostvaruje na osnovu prava vlasništva i sopstvene
ekonomske aktivnosti
 pozicija države u ostvarenju originalnih prihoda je različita od položaja ostalih ekon.
učesnika

Derivatni (izvedeni) javni prihodi
suvereniteta

Derivatni javni prihodi imaju prinudni karakter –izvedeni su iz dohotka pravnih i fizičkih
lica (porezi,doprinosi,takse)
- se ostvaruju na osnovu finansijskog drž.
18
4. Prihodi od stanovništva i pravnih lica

kriterijum ove podele – subjekti od kojih se ubira javni prihod

Prihodi od stanovništva – predstavljaju prihode koje plaćaju građani iz sopstvene
imovine ili dohotka radi finansiranja javnih potreba

u prihode stanovništva spadaju porez na lični dohodak, porez na imovinu i imovinska
prava, porez na prihod od zarada, takse doprinosi...

Prihodi od pravnih lica – ubiraju se od prvrednih preduzeća,finansijskih instutucija,
zadruga itd.

ova vrsta javnih prihoda se prikuplja na osnovu zakonskih propisa i dogovornih
obaveza

Obveznici prihoda od pravnih lica su preduzeća i preduzetnici koji ih plaćaju iz
ostvarenog dohotka ili ukupnog prihoda- prihodi od pravnih lica su
porezi,doprinosi,carine, takse itd.
19
5. Povratni i nepovratni prihodi



Javni prihodi po pravilu imaju bespovratni karakter ; obveznici plaćanja prihoda nemaju
srazmernu korist u njihovom trošenju za finansiranje javnih potreba
Nepovratni javni prihodi – se ne vraćaju obveznicima
Povratni javni prihodi - dogovorni ili prinudni javni zajmovi; posle određenog perioda
država ima obavezu da vrati prihode njihovim obveznicima sa pripadajućom kamatom (u
strukturi javnih prihoda, povratni prihodi imaju značajnu ulogu)
6. Namenski i nenamenski prihodi


Namenski (destinirani) prihodi - državni prihodi sa unapred utvrđenim namenama (javni
zajmovi za finansiranje infrastrukture i javnih objekata)
ova vrsta prihoda ima tačno određenu namenu trošenja sredstava (namenski karakter
javnih prihoda je izraženiji na lokalnom nivou finansiranja)
20
 u modernim finansijama prisutna je tendencija jačanja uloge namenskih javnih prihoda

Nenamenski (nedestinisani) javni prihodi - koriste se za podmirivanje raznovrsnih javnih
potreba bez unapred utvrđene namene; javni prihodi su pretežno nenamenskog karaktera
7. Prihodi u novcu i prihodi u naturi

javni prihodi (porezi,doprinosi,takse) po pravilu se ubiraju u novcu

Prihodi u naturi – su nasleđe i pokloni od fizičkih i pravnih lica ili pojedine obaveze
plaćanja u naturi
 pokloni su slučajni i neredovni javni prihodi u modernim finansijama (legati,fondacije)
8. Prihodi centralne i lokalne vlasti


razlikuju se javni prihodi federacije,regiona i drugih teritorijalnih jedinica,opština itd.
Ova podela javnih prihoda je značajna ne samo zbog tehničko-finansijskog karaktera nego
i zbog osetljivosti i složenosti političkih i ekonomskih odnosa između teritorijalnih jedinica
21
vlasti
Porezi
Pojam i sadržaj poreza








porezi- najznačajniji izvor prihoda savremene države
Moderna država je poreska država- preko poreza se raspodeljuje veliki deo nacionalnog
dohotka i na osnovu efekata oporezivanja ostvaruju se ciljevi fiskalne,socijalne,ekonomske i
razvojne politike (porezi su instrument državnog intervencionizma)
Različite definicije poreza;
Porez je prisilno davanje za usluge javne vlasti
Porezi su naknada za zaštitu države
Porez je učešće građanina u državnim prihodima na osnovu nacionalne solidarnosti
Porezi su prisilna davanja,koji ubiraju javno-pravna tela bez protivnaknade
Porez je davanje u novcu,koje država ubira na osnovu svog suvereniteta,radi pokrivanja
javnih rashoda

Porez je prisilno davanje bez prava na protivnaknadu

Plaćanje poreza je izvršenje nacionalne dužnosti
22


Antičko doba-porez je predstavljao prisilno davanje
Feudalizam – porez se posmatra kao poklon ili pomoć
 Porezi kao državni prihod dobijaju veliki značaj u kapitalizmu,razvijanjem robno-novčanih
odnosa
 Liberalni kapitalizam – porez predstavlja davanje u novcu,koje država ubira na osnovu svog
poreskog suvereniteta,bez direktne protivnaknade,radi pokrivanja javnih rashoda;




Tri osnovne karakteristike poreza;
prinudno davanje
nepostojanje direktne protivnaknade
bespovratnost davanja

U kasnijim vremenskim periodima u definicijama poreza sadržan je i elemenat državnog
intervencionizma u privredi

porez je doprinos za pokriće javnih rashoda u okviru ekonomske i socijalne politike

porez se prikuplja u cilju intervencije javne vlasti

Pored fiskalnih efekata posebno se ističu socijalni i ekonomski efekti poreza (gube neutralni
23
karakter i postaju instrumenti ostvarenja vanfiskalnih ciljeva

Savremena definicija poreza treba da sadrži osnovne sadašnje karakteristike poreza kao
glavnog izvora javnih prihoda i instrumenta fiskalne,ekonomske i socijalne politike moderne
države
 Osnovne karakteristike poreza kao najvažnijeg oblika javnih prihoda su; a) prinudnost
davanja, b) davanje bez direktne protivnaknade, c) davanje iz dohotka,ređe iz imovine, d)
naplata u novcu, e) nedestinirani javni prihodi, f) orijentisanost na vanfiskalna dejstva i dr.

Porezi su prisilni,nepovratni i bez protivnaknade u opštem interesu ubrani javnih prihodi
na osnovu finansijskog suvereniteta, i instrument fiskalne,socijalne i ekonomske politike
savremene države

sadržaj i značaj poreza kao glavnog izvora javnih prihoda i instrumenta državnog
intervencionizma nameće potrebu zakonskog organizovanja samostalne specijalizovane
službe,tj.poreske administracije

Efikasno funkcionisanje modernog poreskog sistema sa jedinstvenom informacionom
osnovom,podrazumeva efikasno delovanje nezavisne,jedinstvene i stručne službe radi
utvrđivanja,naplate i kontrole javnih, a posebno poreskih prihoda
24

Teorije opravdanja poreza

U finans. literaturi postoje raznovrsne teorije opravdanja poreza – u zavisnosti od
funkcionisanja države,u određenim istorijskim periodima razvoja razmatraju se pitanja
suštine prirode i delovanja poreza,tj.analiziraju se najvažniji faktori opravdanja poreza;

Naplata poreza znači teret,oduzimanje dela dohotka,prihoda ili imovine poreskih
obveznika,ali i nužnost izvršavanja obaveze radi zadovoljavanja javnih potreba.

klasične i savremene teorije opravdanja poreza

Najstarija teorija sile- oporezivanje se opravdava pravom jačeg,tj. pozicijom pobednika da
nameće obavezu plaćanja poreza;

Teorija ugovora sa obveznicima – u srednjem veku,vladar je određenim staležima uvodio
plaćanje namenskih poreza – poreske obveznike čini samo deo stanovništva koje preko
ugovornih odnosa sa vladarom,daje svoj pristanak za način plaćanja određene visine poreza

Teorija cene usluge – porezi predstavljaju cenu za državne usluge – poreski obveznici
plaćanjem poreza,pokrivaju državne troškove za obavljanje određenih funkcija od kojih25imaju
određenu korist.

Teorija osiguranja i teorija uživanja (oblici teorije cene usluga)

Teorija osiguranja-porezi se opravdavaju kao cena za državnu uslugu radi lične i
imovinske zaštite poreskog obveznika

Teorija uživanja – porezi se opravdavaju jer država omogućava građanima nesmetano
korišćenje raspoloživih dobara – zalaganje za progresivno oporezivanje
Savremene teorije opravdanja poreza

Teorija državnog intervencionizma – porezi se posmatraju kao instrument socijalne i
ekonomske politike – porezi se opravdavaju neophodnošću državnog intervencionizma u
alokaciji privrednih resursa,preraspodeli nac.dohotka, stabilizaciji i privrednom razvoju
(država svojim aktivnostima ublažave krize u cikličnim privrednim kretanjima

Savremena građanska finansijska teorija prihvata neokejnsijansku teoriju opravdanja
poreza

Savremena država deluje preko poreske politike na ciklična kretanja privrede; u periodu
prosperiteta vodi se ekspanzivna poreska politika
U periodu recesije i kriza vodi se restriktivna poreska politika,koja dovodi do povećanja
zaposlenosti,investicija i stopa rasta

26
Prema neokejnsijanskoj teoriji, porezi su sredstvo stimulisanja ili destimulisanja
proizvodnje

Po drugoj varijanti neokejnsijanske teorije,porezi su stabilizator privrednih kretanja
(antikrizna teorija poreza)

Antiinflaciona teorija – treća varijanta neokejnsijanske politike – porezi su osnovno
sredstvo regulisanja tražnje

Oporezivanje je neophodna potreba savremene države,koja se objašnjava na osnovu
teorije suvereniteta.

Načela racionalne poreske politike su; (dominantni elemetni opravdanosti oporezivanja)
1. ravnomerno raspoređivanje poreskog opterećenja
2. plaćanje obaveza srazmerno poreskim sposobnostima,odnosno ekonomskoj snazi
poreskih obveznika
27
Principi oporezivanja
 Poreski sistemi su zasnovani na poreskim principima koji omogućavaju postizanje ciljeva
poreske politike
 Poreske principe u finansijskoj nauci prvi je sistematizovao A.Smith a kasnije ih razradio
teoretičar A.Wagner; on je principe podelio na;

a)
princip opštosti (plaćanje poreza srazmerno ličnim sposobnostima i
ekon.mogućnostima)

b)
princip određenosti (poreska obaveza treba da bude regulisana zakonom i poznata
poreskom obvezniku)

c)
princip ugodnosti (plaćanje poreza u najpovoljnijem trenutku za obveznika)

d) princip ekonomičnosti naplate ( poreska administracija mora imati najniže troškove)


Klasična finansijska teorija afirmiše principe;
1) poreske dovoljnosti sredstava (stabilnost-porezi ne utiču na privredna kretanja i
elastičnost poreskog sistema-prilagođavanja poreza privrednim kretanjima) i

2)
poreske ravnomernosti
( poreska jednakost se postiže proporcionalnim
oporezivanjem)
28

Wagner je devet poreskih principa sistematizovao u četiri grupe;
1. finansijski principi
- izdašnost poreza
- elastičnost poreza
2. ekonomski principi
- dobar izvor vrste poreza i
-umereno poresko opterećenje
( ekonomski princip efikasnosti,umerenog opterećenja,princip fleksibilnosti i stabilnosti itd.)
3. socijalni principi
- opšta obaveza
- ravnomernost oporezivanja
4. poresko-tehnička načela
- određenost oporezivanja
- štednja – princip ekonomičnosti poreza
- ugodnost poreza
29
Vrste poreza

Porezi se mogu klasifikovati u sledeće grupe;
1. neposredni i posredni
2. redovni i vanredni
3. subjektni i objektni
4. analitički i sintetički
5. opšti i namenski
6. katastarski i tarifni
7. porezi po vrednosti ispecifični porezi
8. porezi u naturi i novcu
9. reparticioni i kvotitetni
10. centralni i lokalni
30

Neposredni i posredni porezi


U finansijskoj teoriji postoje različiti kriterijumi za ovu podelu poreza;
1. prevaljivanje poreza
- neposredni porez plaća poreski obveznik u skladu sa zakonskim propisima
- posredni porez se preko tržišnog mehanizma i uz saglasnost organa uprave
prevaljuje na druge osobe (konačni poreski platilac)



2. kriterijum poreske snage
- poreska snaga izražena posedovanjem dohotka ili imovine –neposredni porezi
- poreska snaga u vidu potrošnje (posredni porezi)



3. kriterijum administrativno-tehničkog postupka u utvrđivanju poreske obaveze
- neposredni porezi se naplaćuju prema prethodno utvrđenom stanju (katastar)
- posredni porezi se naplaćuju na osnovu tarife (podaci nisu unapred utvrđeni)
31

Osnovne karakteristike neposrednih poreza;

nepostojanje opšte obaveze, visoki troškovi naplate, relativna stabilnost
prihoda,neelastičnost na konjukturna kretanja,pravednost i neugodnost za poreskog obveznika

Osnovne grupe neposrednih poreza su;
- objektni porezi (porez na zemljište,porez na zgrade,porez na prihod od radnji i
zanata) - terete se prihodi poreskih obveznika
- subjektni porezi (porez na dohodak) – uvažava se pojedinačna situacija poreskog
obveznika; subjektno oporezivanje je savršenije i kompleksnije od objektnog



Osnovni oblici neposrednih poreza su ;
a) porezi na imovinu (poreska osnova je imovinsko stanje)
b) porezi na prihode (porezi na dividende,porezi na prihode od privrednih
delatnosti,porezi na prihode od zemljišta,porezi na prihode od zgrada,na prihode od
osiguranja lica itd.)

c) porez na dohodak fizičkih lica (izdašnost prihoda)

d) porez na dobit korporacije
32
 Prednosti neposrednih poreza u odnosu na posredne;
1. pravični su (poreski teret su utvrđuje na osnovu ekonomske snage,ako se zahvataju
putem progresivnih stopa)
2. prihodi od ovih poreza su stabilniji
 Nedostaci neposrednih poreza u odnosu na posredne;
1. zahtevaju relativno skuplju poresku administraciju
2. psihološki su teže prihvatljivi
3. neelastični su i ne prate konjukturna kretanja


Osnovne karakteristike posrednih poreza;
obaveznost
plaćanja,dovoljnost
poreskih
prihoda,ugodnost
za
poreskog
obveznika,nesocijalni karakter,elastičnost na konjukturna kretanja,prevaljivost poreza

Prednosti posrednih poreza u odnosu na neposredne;
1. izdašni su i elastični
2. porez je uračunat u cenu proizvoda,pa je zbog toga anoniman i prema njemu je manji
otpor kod poreskih obveznika
33

Nedostaci posrednih poreza u odnosu na neposredne;

1. nesocijalni su, njima se oporezuju artikli široke potrošnje,što pogađa široke slojeve
stanovništva

2. nestabilniji su jer prate konjukturna kretanja



U poreskim sistemima razlikuje se;
a) globalno oporezivanje (proporcionalno oporezivanje ukupnog prihoda)
b) celularno oporezivanje (posebno proporcionalno oporezivanje određene vrste
prihoda)

c) mešovito oporezivanje

Na osnovu kriterijuma naplate posrednih poreza razlikuju se, a) jednofazni, b) svefazni
porez na promet, c) porez na dodatnu vrednost
34

Redovni i vanredni prihodi



Porezi se prema kriterijumu vremena klasifikuju u redovne i vanredne
redovni porezi– redovno se naplaćuju u jednogodišnjem periodu
vanredni porezi - naplaćuju se u vanrednim prilikama


Subjektni i objektni
(odnose se samo na poreze iz imovine i prihoda a ne i poreza na potrošnju)

Na osnovu kriterijuma poreske sposobnosti poreskih obveznika razlikuju se subjektni i
objektni porezi:

objektni porezi – ne uvažavaju lična svojstva poreskog obveznika već se uvode na
ukupan prihod,imovinu ili dohodak

subjektni porezi - uvažavaju se lična svojstva poreskih obveznika i primenjuju se
progresivne poreske stope

u objektne poreze spadaju svi porezi koji pogađaju pojedinačne prihode građana (na primer
zarada,prihodi od poljoprivrede,prihodi od kapitala,prihodi od nepokretnosti)

Kod subjektnih poreza obuhvataju se svi poreski prihodi poreskog obveznika kao35jedna
celina,vodi se računa o faktorima koji su bili od uticaja na utvrđivanje poreske obaveze-

Analitički i sintetički porezi


ova podela zasnovana je na kriterijumu obuhvatnosti poreske situacije
Analitički porezi – pogađaju samo jedan objekat obveznikove imovine (npr.zgradu) ili
jednu vrstu obveznikovog prihoda (npr.prihode od samostalne delatnosti)

Sintetički porezi - obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu,ili promet svih proizvoda ili
usluga;u ovu grupu spadaju porez na ukupnu imovinu, porez na dohodak građana



Analitički porezi se poklapaju sa subjektnim porezima a sintetički sa objektnim
Opšti i namenski
Opšti (nedestinirani) porezi služe za finansiranje javnih potreba na osnovu Ustava i
zakona; namenskim porezima se finansiraju unapred određeni javnih rashodi.
36

Katastarski i tarifni


na osnovu kriterijuma tehnike prikupljanja poreza,razlikuju se;
a) katastarski porezi - (određuju se na osnovu objektivnih podataka iz javnih
katastarskih knjiga

b) tarifni porezi
- (određuju se na unapred nepredviđenim podacima o
uvozu,proizvodnji idr.; naplaćuju se po poreskoj tarifi)





Po vrednosti i specifični
kriterijum za podelu je vrsta poreske osnove
kod poreza po vrednosti,oporezivanje se vrši na osnovu vrednosti poreskog objekta
kod sprecifičnih poreza - poreska obaveza utvrđuje se na osnovu određenih jedinica
težine,dužine,zapremine i sl
ad valorem- vrednosni porezi – poreska osnovica se iskazuje u novčanim jedinicama
(npr.imovina ima tržišnu vrednost 500.000 dinara, dohodak iznosi 40.000 dinara- utvrđuju se
primenom poreske stope u određenom procentu na tako iskazanu poresku osnovicu –
dominiraju u sistemima razvijenih zemalja
37
 specifični porezi – poreska osnovica se iskazuje u nekim mernim jedinicama (npr.kod
akciznih proizvoda-paklica cigareta, litar vina itd.)

Porezi u naturi i novcu

Porezi u naturi su istorijskog značaja – u savremenim finansijskim sistemima porezi u
naturi primenjuju se samo u izuzetnim slučajevima

plaćanje poreza se danas vrši isključivo u novcu

Reparticioni i kvotitetni


na osnovu kriterijuma raspodele poreskog tereta
kod reparticionih poreza – poznat ukupan poreski prihod koji se raspodeljuje na određen
broj poreskih obveznika

kod kvotitetnih poreza – poznat je poreski teret,tj.kvota za poreskog obveznika,a ne zna se
koliko će biti ukupan poreski prihod
- U savremenim finansijskim sistemima pretežno se koriste kvotitetni porezi.
38

Centralni i lokalni
 Kriterijum podele - poreska vlast koja sprovodi oporezivanje i pripadnost poreza određenoj
teritorijalnoj jedinici
 ova podela poreza je od naročitog značaja u finansijskoj teoriji i praksi federalnih država.
Ekonomska klasifikacija poreza
Direktni (neposredni) porezi







Porezi na imovinu
obuhvataju poreske oblike koji za poreski objekat imaju imovinu (sa građansko pravnog
aspekta imovinu čine sva subjektivna imovinska prava i sve obaveze fizičkog ili pravnog lica)
U subjektivna imovinska prava spadaju ;
1. stvarna prava; a) pravo svojine, b) založno pravo, c) pravo službenosti i
2. druga apsolutna prava; pravo intelektualne svojine
3. obligaciona prava; prava potraživanja
39 i u
Kao objekat oporezivanja,imovina se može naći u različitim pozicijama- u statici
dinamici

1. imovina je u statici kada se kao manifestacija ekonomske snage pojavljuje njeno
posedovanje,odnosno korišćenje

2. imovina je u dinamici kada se kao manifestacija ekonomske snage pojavljuje njeno
prenošenje sa jednog lica na drugo,uključujući i nasleđivanje





Poreze na imovinu u Srbiji čine;
1. porez na imovinu (u statici)
2. porez na nasleđe i poklon
3. porez na prenos apsolutnih prava
1. Porez na imovinu

porezom na imovinu oporezuje se imovina u njenom statičkom vidu – posedovanjem
imovine ispoljava se ekonomska snaga poreskog obveznika

ovaj porez u Srbiji se plaća na;

1) prava na nepokretnosti (pravo svojine, pravo upotrebe i pravo stanovanja,pravo
vremenskog korišćenja,pravo dugoročnog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa
zakonom i pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta površine preko 10ari)

40
Nepokretnostima se smatraju; zemljište, stambene i poslovne zgrade,stanovi,poslovne
prostorije,garaže,zgrade, i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti.

Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je imalac odgovarajućih prava
na nepokretnostima koje se nalaze na teritoriji Srbije

(ako više fizičkih ili pravnih lica ostvaruje jedno od tih prava na istoj
nepokretnosti,poreski obveznik je svako od njih,srazmerno svom udelu.

kada je imalac prava nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik
nepokretnosti

Osnovica poreza na imovinu poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige je vrednost
nepokretnosti utvrđena u tim knjigama

osnovica poreza za obveznike koji ne vode poslovne knjige je tržišna vrednost
nepokretnosti na dan 31.decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća
porez,

Poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište,za koju osnovicu čini petostruki
iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta,prema poslednjem podatku
organizacije,nadležen za poslove katastra,na dan 31.decembra godine pre utvrđivanja
plaćanja poreza na imovinu

Stopa poreza na imovinu i prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne
knjige iznosi 0,40%; na prava na nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige porez
se plaća po sledećim stopama;
41

Poreska osnovica
Plaća se na ime poreza
do 6.000.000 din.
0,40%
od 6.000.000 do 15.000.000
24.00 din. + 0,80% na iznos preko
6.000.000
od 15.000.000 do 30.000.000
96.000 din + 1,50% na iznos
preko 15.000.000
Preko 30.000.000
321.000 din. +3% na iznos preko
30.000.000

zakonodavac je predvideo veći broj poreskih oslobođenja; u tom smislu,ne plaća se poraz
+
na imovinu na prava na nepokretnosti;

1. u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije,organizacije i službe
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave
2. u svojini verskih zajednica,koje su namenjene i koriste se za obavljanje verskih
obreda
3. koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima
4. poljoprivredno i šumsko gazdinstvo koje se ponovo privodi nameni-pet
godina,računajući od početka privođenja nameni
5. puteve,lučke obale i lukobreane,brodske prevodnice, pruge,aerodromske
42
piste,brane,objekte za zaštitu od štetnog dejstva vode











6. diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država,pod uslovom
recoprociteta
7. gradsko,tj.javno građevinsko i ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojihi kad
ukupna površina građeinvske parcele,ne prelazi 10ari
8. skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava,osim ako se ne koriste za namene po
osnovu kojih se ostvaruje prihod
9. ekonomske zgrade u poljoprivredi
10. na nepokretnostima,kada ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog imaoca prava
ne prelazi određenih iznos
11. koju imalac prava na nepokretnosti bez naknade ustupi na korišćenje
licu,prognanom posle 1.avgusta 1995.godine,ako prognano lice i članovi njegovog
domaćinstva ne ostvaruju prihode,izuzev prihoda od zemljišta koje je predmet oporezivanja
poreska oslobođenja se ne primenjuju na nepokretnosti,koje se radi ostvarivanja
prihoda,ustupaju durgom licu uz naknadu,neprekidno ili sa prekidima,duže od 183 dana u
toku godine (porez na zgrade i stanove u kojima stanuje obveznik i članovi njegovog
domaćinstva umanjuje se za određeni iznos)
43
2. Porez na nasleđe i poklon

prenos imovine bez naknade može se vršiti između živih ljudi (inter vivos),kao i za slučaj
smrti (mortis casa)

porez na nasleđe i porez na poklon uređuju se uvek istim zakonom- najčešće se primenjuju
iste stope na prenos imovine inter vivos i prenos imovine mortis casa (razlog je
komplementarnost ova dva poreska oblika;

npr. Kada ne bi postojala obaveza plaćanja poreza na poklon,a postojala obaveza plaćanja
poreza na nasleđe,vlasnik bi mogao za života da pokloni imovinu nasledinicima,i da time
naslednici izbegnu poresku obavezu

Porezom na nasleđe i poklon u Srbiji se oporezuju prava na nepokretnosti koje
naslednici,odnosno poklonprimaci nasleđuju,tj.prime na poklon; ovaj porez plaća se i na
nasleđe,tj.na poklon primljeni gotovi novac,štedne uloge,depozite u bankama,novčana
potraživanja,prava intelektualne svojine,udele u pravnom licu,hartije od vrednosti,pravo
svojine na upotrebljavanom motornom vozilu,plovnom objektu i dr.

porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica;poklonom
se ne smatra prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na koji se
plaća porez na dodatu vrednost,nezavisno od postojanja ugovora o poklonu
44

Obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Srbije koji nasledi ili na
poklon primi određeno pravo na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Srbije;

ako je predmet nasleđivanja ili poklona pokretna stvar,obveznik poreza je rezident
Srbije,bez obzira da li se ta stvar nalazi na teritoriji zemlje ili u inostranstvu- ako se pokretna
nalazi na teritoriji Srbije,onda je obveznik poreza i nerezident Srbije

Osnovica poreza na nasleđe – je tržišna vrednost nasleđene imovine,umanjena za iznos
dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz
nasleđene imovine,na dan nastanka poreske obaveze

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine,na dan
nastanka poreske obaveze

Stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne – obveznici koji se,u odnosu na
ostavioca,tj.poklonodavca,nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu
nasleđivanja,porez na nasleđe i poklon plaćaju po sledećim stopama
45
na poresku osnovicu
do 300.000 dinara
preko 300.000 dinara
plaća se na ime poreza
3%
9.000 dinara + 5% na iznos
preko 300.000 dinara

Obveznici koji su u odnosu na ostavioca,tj.poklondavca,nalaze u trećem i daljem
naslednom redu,obveznici koji sa ostaviocem nisu u srodstvu,porez na nasleđe i poklon
plaćaju po stopi od 5%.

Zakonodavac je predvideo veći broj poreskih oslobođenja; porez na nasleđe i poklon ne
plaća se na novac,prava,tj.druge pokretne stvari ukoliko je pojedinačna vrednost predmeta
oporezivanja manja od određenog iznosa


Porez na nasleđe i poklon ne plaća;
1) naslednik prvog naslednog reda, bračni drug i roditelj ostavioca,odnosno
porklonprimac prvog naslednog reda i bračni drug poklonodavca

2)
naslednik,tj.poklonprimac zemljoradnik drugog naslednog reda koji
nasleđujue,odnosno prima na poklon imovinu koja mu sliži za obavljanje poljoprivredne
46
delatnosti,ako je sa ostaviocem,neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje godinu dana pre
 3. naslednik,tj.poklonprimac drugog naslednog reda,na jedan naslešeni,odnosno na poklon
primljeni stan,ako je sa ostaviocem živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana
pre smrti ostavioca,odnosno pre prijema poklona
 4. poklonprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku,koju bi
nasledio da se naslednik-poklonodavac odrekao nasleđa
 5. fond i fondacija,na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu,koja služi isključivo za
nammene za koje su fond i fondacija osnovani;
 6. naslednik,tj.poklonprimac specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za
bolesnike,kao i putničkih automobila za taksi i rent a car koji su posebno označeni
 7. Republika Srbija kao naslednik,tj.poklonprimac
 8. na prenos akcija bez naknade u postupku privatizacije,sa subjekta privatizacije na
sticaoca akcija
 9.
na prenos obveznica,izdatih po osnovu zajma za privredni razvoj Srbije,odnosno
devizne štednje građana
 10. na prenos dužničkih hartija od vrednosti,čiji je izdavalac Republika Srbija,autonomna
pokrajina,jedinica lokalne samouprave,odnosno Narodna Banka Srbije

47
3. Porez na prenos apsolutnih prava

porez na prenos apsolutnih prava pogađa imovinu u dinamici; njime se oporezuje prenos uz
naknadu određenih prava

objekat ove vrste poreza čine akti pravno-ekonomskog prometa teretnog karaktera,npr.
ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o prenosu prava intelektualne svojine,berzanske
zaključnice i sl.





Porez na prenos apsolutnih prava u Srbiji plaća se kod prenosa uz naknadu;
1) stvarnih prava na nepokretnosti
2) prava intelektualne svojine
3) udela u pravnom licu i hartija od vrednosti
4) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu,upotrebljavanom
plovnom objektu

5) prava korišćenja,gradskog,odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta

6) prava na eksproprisanoj nepokretnosti,ako se eksproprijacija vrši radi
izgradnje stambenih ili privrednih objekata

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac,odnosno prenosilac određenih
prava
48

kada se apsolutno pravo prenosi po ugovoru o doživotnom izdržavanju,obveznik poreza je
davalac izdržavanja; u slučaju sticanja prava na osnovu akta državnog organa ili prenosa
celokupne imovine pravnog lica,obveznik poreza je lice na koje se prenosi apsolutno pravo
 kada se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica,obveznik
poreza je prenosilac prava veće tržišne vrednosti

Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske
obaveze,ukoliko nije niža od tržišne vrednosti;

ukoliko poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne,ima pravo da u roku od
20 dana od dana prijema poreske prijave,odnosno od dana saznanja za prenos utvrdi poresku
osnovicu u visini tržišne vrednosti

ukoliko se jedno pravo na nepokretnosti na teritoriji Srbije razmenjuje za drugo istorodno
pravo na nepokretnosti na toj teritoriji,poresku osnovicu čini razlika tržišnih vrednosti prava
koja se razmenjuju
49



Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose;
1) na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti -0,3%
2) na prenos stvarnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu,kao i prava
na eksroprisanom poljoprivrednom zemljištu – 2,5%

3)na
prenos
prava
svojine
na
upotrebljavanom
motornom
vozilu,upotrebljavanom plovnom objektu – 2,5%

4) na prenos ostalih apsolutnih prava – 5%.

Zakonodavac je propisao određena poreska oslobođenja; Porez na prenos apsolutnih
prava ne plaća se;

1) kada se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih
prihoda

2) kada se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih
predstavništava stranih država,pod uslovom reciprociteta

3) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva,odnosno
društva sa ograničenom odgovornošću

4) kad fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj,tj.državnoj
svojini sa stanarskim pravom,stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi ili stanu,srazmerno
učešću društvenog,odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava 50

5) kada pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost,odnosno
zanimanje,pribavlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog
grupisanja
 6) kada se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanjabračnog druga,tj.lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom
redu,na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu
zaključenja ugovora

7) kada se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim
se utvrđuje svojinska transformacija,tj.privatizacija sa emitenta na sticaoca akcija

8). na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna Banka Srbije,u funkciji
upravljanja deviznim rezervama za potrebe države
51


2. Porez na dohodak
A) Porezi na dohodak građana (fizičkih lica)


poreze na dohodak plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak.
Objekat ovih poreza je dohodak - sa fiskalnog aspekta dohodak je zbir svih obveznikovih
neto prihoda

porezi na dohodak građana plaćaju se na prihode iz svih izvora,sem onih koji se zakonom
mogu izuzeti



Porezima na dohodak građana u Srbijie podležu sledeće vrste prihoda;
1) zarade, 2) prihodi od poljoprivrede i šumarstva, 3) prihodi od samostalne
delatnosti, 4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske
svojine,
5) prihodi od kapitala, 6) prihodi od nepokretnosti, 7) kapitalni dobici i 8) ostali
prihodi
Prihodi se oporezuju bez obzira da li su ostvareni u novcu,naturi,činjenjem ili na drugi
način;

Oporezivi prihod predstavlja razliku između bruto prihoda koji je po nekom od navedenih
izvora ostvario obveznik i troškova koje je imao pri njegovom ostvarivanju i očuvanju,ako je
52
to propisano zakonom.

Dododak predstavlja zbir navedenih oporezivih prihoda, ostvarenih u kalendarskoj
godini.

Na pojedine vrste prihoda,porez na dohodak građana plaća se; 1) po odbitku svakog
pojedinačnog prihoda ili 2) na osnovu rešenja nedležnog poreskog organa

Obveznik poreza na dohodak građana je fizičko lice koje je po zakonu dužno da plati
porez – to je rezident Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji zemlje ili u drugoj državi

Rezident Srbije je fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji Srbije ili centar poslovih i
životnih interesa; koje neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12
meseci; to je takođe i fizičko lice koje je upućeno u drugu državu članicu ili drugu državu radi
obavljanja poslova za fizičko ili pravno lice-rezidenta Srbije li za međunarodnu organizaciju.

Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident Srbije za dohodak
ostvaren na teritoriji Srbije



Zakonodavac je predvideo da se porez na dohodak građana ne plaća na primanja ostvarena
na osnovu;
1.) propisa o pravima ratnih invalida
2.) roditeljskog i dečjeg dohotka
53















3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećene
4) naknada za vreme nezaposlenosti
5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom
6) naknada iz zdravstvenog osiguranja,osim naknade zarade (plate)
7) naknada materijalne i nematerijalne štete
8) pomoći u slučaju smrti zaposlenog,člana njegove porodice ili penzionisanog radnikado propisanog iznosa
9) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda
10) organizovanje socijalne i humanitarne pomoći
11) stipendija i kredita učenika i studenata
12) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u
kazneno-popravnim ustanovama
13) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama
14) penzija i invalidnina
15) otrpemnine kod odlaska u penziju – do propisanog iznosa
16) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici
17) premija,subvencija i regresa iz budžeta Srbije,kao i drugih primanja u skladu sa
propisima
54

U cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja propisano je da kada obveznik,rezident
Srbije ostvari dohodak u drugoj državi,na koji je plaćen porez,na račun poreza utvrđenog u
Srbiji odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak,plaćenog u toj drugoj državi.

Poreski kredit predstavlja iznos za koji se umanjuje obračunati porez - odobreni poreski
kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom propisa Srbije na dohodak
ostvaren u drugoj državi



B) Porez na zarade;
porezom na zarade oporezuju se zarade,tj.primanja koja ostvaruju zaposleni po osnovu
svog radnog odnosa; zaradama se smatraju i ugovorena naknada i druga primanja koja se
ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenih
neposredno sa poslodavcem,kao i na osnovu ugovora ostvarenih preko omladinske ili
studentske zadruge,osim sa licem do navršenih 26 godina života,ako je na školovanju u
stanovama srednjeg,višeg i visokog obrazovanja
zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova,novčanih potvrda, akcija (osim akcija
stečenih u postupku privatizacije),ili činjenjem i pružanjem pogodnosti,opraštanjem duga;
premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja koje poslodavac plaća za zaposlene..

primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti smatraju se; a) korišćenje
55
službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe, b) korišćenje stambenih

Obveznik poreza na zarade je fizičko lice koje ostvaruje zaradu i druga primanja na koja
se plaća ovaj porez

Osnovicu poreza na zarade predstavlja; 1) isplaćena,tj.ostvarena zarada, 2) nominalna
vrednost bonova,novčanih potvrda i akcija, 3) cena koja bi se postigla prodajom robe na
tržištu, 4) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu,tj.pogodnost koja se čini obvezniku,

za fizička lice-rezidente Srbije koja su upućena u inostranstvo radi obavljanja poslova za
pravna lica,rezidente Srbije,osnovicu poreza na zarade čini iznos zarade,koju bi u skladu sa
zakonom,opštim aktom i ugovorom o radu,ostvarila u Srbiji na istim ili sličnim poslovima







Porez na zarade plaća se po stopi od 14% na propisanu osnovicu
Propisan je veći broj poreskih oslobođenja i olakšica; ne plaća se porez na zarade na
primanja zaposlenog po osnovu; 1) naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju (za
oslazak i povratak sa posla)
2) dnevnice za službeno putovanje do propisanog iznosa
3) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju
4) solidarne pomoći za slučaj bolesti,zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti
zaposlenog ili člana njegove porodice
5)
šefovi stranih diplomatskih misija akreditovanih u Srbiji,osoblje stranih
56
diplomatskih misija kao i članovi njihovih domaćinstava
6) šefovi stranih konzulata u Srbiji i konzularni funkcioneri

C) Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva

ovom vrstom poreza oporezuje se specifičan oblik prihoda koji se ostvaruje
samostalnim obavljanjem delatnosti u oblasti poljoprivrede i šumarstva – u ovim oblastima
angažovan je veliki broj sitnih proizvođača koji najčešće nisu u stanju da vode poslovne
knjige

ovim porezom oporezuje se katastarski li stvarni prihod od ovih delatnosti

Katastarski prihod – predstavlja prihod koji je u katastru zemljišta,odnosno
nepokretnosti,utvrđen za svaku posebnu jedinicu zemljišta koje se može koristiti za
poljoprivrednu proizvodnju.tj.šumarstvo,bez obzira da li se kao takvo koristi

Poreski obveznik može pre početka godine da se opredeli da mu se utvrdi stvarni prihod od
poljoprivrede i šumarstva i da o tome obavesti nadležni poreski organ – stvarni prihod se
utvrđuje na način propisan za utvrđivanje prihoda od samostalne delatnosti

Obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva je fizičko lice koje je kao
vlasnik,imalac prava korišćenja zemljišta upisano u katastru zemljišta,prema stanju na dan
31.decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez

kada obveznik izda zemljište u dugoročni zakup,obveznikom se smatra zakupac,počev od
dana početka zakupa,ako uz saglasnost zakupodavca,dostavi prijavu nadležnom organu
u
57
roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu

Kad dva ili više suvlasnika,suimaoca prava korišćenja zemljišta žive u jednom
domaćinstvu,a nisu izvršili deobu imovine,obveznik je jedan od punoletnih
suvlasnika.,suimaoca prava korišćenja;

ako se ova lica ne sporazumeju do početka godine za koju se utvrđuje porez i ko će biti
obveznik,i o tome ne obaveste nadležni poreski organ,obveznika utvrđuje taj organ.

Osnovica poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva je katastarski prihod,odnosno
stvarni prihod,ako se obveznik opredelio za plaćanje poreza prema stvarnom prihodu. Porez
se plaća po stopi od 14%.

Zakonodavac je propisao veći broj poreskih oslobođenja i olakšica- ne plaća porez na
prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod;
1) zemljišta na kome su podignuti nasipi,kanali i ustave,zasadi,rovovi i drugi objekti od
zemlje namenjeni za odbranu od poplava,za navodanjavanje,odvodnjavanje ili zaštitu od
erozije
2) zemljišta čije je iskorišćavanje na osnovu zakona zabranjeno
3) zemljišta pod zgradama stranih država i koje služi zgradama diplomatskih i
konzularnih predstavništava
4) zemljišta koje čini zaštićenu okolinu oko spomenika kulture i zaštićenih objekata
prirode,kao i zemljišta u svojini crkava,hramova,manastira i džamija koji su proglašeni
spomenicima kulture
58
5) zemljišta koja nisu bila obradiva,ali su investicijama obveznika postala obradiva






D) Porez na prihode od samostalnih delatnosti

ovom vrstom poreza oporezuju se prihodi ostvareni od privrednih delatnosti
(trgovina,ugostiteljstvo,saobraćaj,zanatstvo,turizam i sl.), pružanjem profesionalnih i drugih
intelektualnih usluga (advokatskih,računovodstvenih,revizorskih itd.),kao i prihodi od drugih
delatnosti,ukoliko se na te prihode ne plaća porez po drugom osnovu

Prihodom od samostalne delatnosti smatra se i prihod ostvaren trajnim ili sezonskim
korišćenjem zemljišta u nepoljoprivredne svrhe (vađenje peska,šljunka i kamenja,proizvodnja
kreča,cigle,crepa itd.),proizvodnjom lozno-voćnih i drugih sadnica i kalemova,inkubatorskom
proizvodnjom živine i drugim sličnim delatnostima

Obveznik poreza na prihode od samostalnih delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje
prihode obavljanjem odgovarajućih privrednih i drugih delatnosti,pružanjem profesionalnih i
drugih intelektualnih usluga,kao i fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost po
osnovu ostvarivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva
59

Osnovica poreza na prihode od samostalnih delatnosti - je oporeziva dobit koja se
utvrđuje u poreskom bilansu,usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha,sačinjenom u
skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje
računovodstvo ako obveznik vodi dvojno računovodstvo,odnosno u skladu sa drugim
propisom ako vodi prosto računovodstvo.

Usklađivanje prihoda i rashoda vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na
dobit preduzeća; osnivaču ortačke radnje,oporeziva dobit se utvrđuje u srazmeri sa njegovim
učešćem u dobiti, prema aktu o osnivanju ortačke radnje; amortizacija stalnih sredstava
priznaje se kao rashod

Licima povezanim sa poreskim obveznikom,pored fizičkih pravnih lica koja imaju to
svojstvo smatraju se; 1) članovi porodice obveznika, 2) braća i sestre obveznika, 3) roditelji
bračnog druga i pastorci

kod potraživanja od dužnika sa statusom poveznog lica ili kod kredita koje obveznik daje
dužniku sa statusom poveznog lica,kamata i pripadajući troškovi koji ulaze u prihode u
poreskom bilansu ne mogu biti manji od onih koji bi se ostvarivali da je na tržištu bilo
moguće ugovoriti ta potraživanja,tj.odobriti kredit u obračunskom periodu – razlika između
tržišne kamate i obračunate kamate po kreditu između poveznih lica ulazi u oporezivu dobit.

uzimanje koje obveznik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman
60
poslovnog prihoda


Obveznicima se u rashode u poreskom bilansu priznaju; 1) obračunati i plaćeni doprinosi
za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti i 2) troškovi
službenog putovanja do određenog iznosa; ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu,osim
ulaganja u stalnu imovinu ima tretman poslovnog rashoda obveznika
Porez na prihode od samostalne delatnosti plaća se po stopi od 10%.

Poreski podsticaji - po osnovu ubrzane amortizacije stalnih sredstava,ulaganja u osnovna
sredstva u sopstvenu registrovanu delatnost,ulaganja u skladu sa propisima kojima se uređuje
podsticanje ulaganja u privredu Srbije i po osnovu zapošljavanja novih radnika na
neodređeno vreme priznaju se poreskim obveznicima pod uslovima i na način kako se
priznaju obveznicima poreza na dobit preduzeća

preuzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjie,osim poslovne knjige o ostvarenom
prometu,ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti,ima pravo da podnese zahtev
da pod uslovima propisanim zakonom porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na
paušalno utvrđen prihod

Obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti dužni su da vode poslovne knjige i
da u njima iskazuju poslovne promene; oni vode poslovne knjige po sistemu prostog
knjigovodstva ili po sistemu dvojnog knjigovodstva sa zakonom;
61

preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod dužni su da vode samo poslovnu
knjigu o ostvarenom prometu

Obveznici ove vrste poreza dužni su da sva plaćanja vrše preko tekućeg računa kod banke
i da vode sredstva na tom računu,uključujući i uplatu primljenog gotovog novca,u skladu sa
zakonom.

D) Porez na prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava
industrijske svojine



ovom vrstom poreza oporezuje se prihod koji fizičko lice ostvari po nekom od ovih prava
Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu;
1) pisanih dela (književna,naučna,stručna,publicistička i druga dela), 2) govornih dela, 3)
dramskih i dramsko-muzičkih dela, 4) pantomimskih i koreografskih dela, 5) muzičkih dela
sa rečima ili bez njih, 6) kinematografskih dela, 7) dela likovne umetnosti, 8) kartografskih
dela, 9) idejnih projekata,skica, crteža, 10) stripova,ukrštenica i slično, 11) prevoda, lekture,
12) nagrada na konkursima za izradu umetničkih,naučnih,stručnih i ostalih autorskih dela, 13)
izvođenja muzičkih,književnih i drugih dela i 14) ostalih autorskih dela.

Prihodom od prava srodnih autorskom pravu smatra se naknada koju obveznik ostvari
po osnovu; 1) prava interpretatora, 2) prava izvođača fonograma, 3) prava proizvođača
62
videograma, 4) prava proizvođača emisije, 5) prava proizvođača bez podataka

Prihodom od prava industrijske svojine smatra se naknada koju obveznik ostvari po
osnovu; 1) patenata, 2) malih patenata, 3) žigova, 4) modela i uzoraka i 5) tehničkih
unapređenja

Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je
fizičko lice koje kao autor,nosilac srodnih prava,odnosno vlasnik prava industrijske svojine
ostvaruje naknadu po osnovu autorskog i srodnog prava,odnosno prava industrijske svojine.

obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava je i naslednik imovinskog
autorskog i srodnog prava i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje nakandu po tim osnovama

osnovica poreza na prihode od autorskih i srodnih prava - je oporezivi prihod,koji čini
razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju
prihoda; obvezniku se od bruto prihoda priznaju odgovarajući normirani troškovi


Ovaj porez plaća se po stopi od 20%.
prihodi od autorskih i srodnih prava koje je obveznik ostvario za delo koje je stvarao duže
od jedne godine,prilikom utvrđivanja prihoda,dele se na zahtev obveznika,na onoliko
jednakih delova koliko je godina delo stvarano, a ne duže od pet godina – u tom slučaju u
svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda
63


E) Porez na prihode od kapitala
prihodi od kapitala su prihodi koji se ostvaruju po osnovu ulaganja kapitala u profitabilne
delatnosti,pri čemu lice koje te prihode ostvaruje ne učestvuje aktivno u njihovom
stvaranju,niti u odvijanju delatnosti.

Ovom vrstom poreza oporezuju se prihodi koje fizičko lice ostvari od kapitala

Prihodom od kapitala smatraju se;

1) kamate po osnovu zajma,štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu
dužničkih (obveznica,komercijalnih zapisa,blagajničkih zapisa i dr.) i sličnih hartija od
vrednosti

2) dividende i udeli u dobiti,

3) primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti u
novcu ili putem dodele i opcijske kupovine sopstvenih akcija,

4) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika
privrednog društva za njihove privatne potrebe,izvršene u skladu sa zakonom
64


Obveznik poreza na prihode od kapitala je fizičko lice koje ostvaruje te prihode
Osnovica poreza na prihode od kapitala je oporezivi prihod od kapitala koji čini ostvarena
kamata; ostvarena dividenda ili drugi prihod isplaćen (raspodeljen) obvezniku,odnosno
ostvaren uzimanjem iz imovine privrednog društva

oporezivi prihod od kapitala po osnovu dividendi i udela u dobiti za rezidenta Srbije čini
50% bruto dividendi ili udela u dobiti isplaćenih (raspodeljenih) obvezniku

Porez na prihode od kapitala plaća se po stopi od 20%

I kod ove vrste oporezivanja propisana su odgovarajuća poreska oslobođenja; ne plaća se
porez na prihode od kapitala na kamatu;


1) na dinarska sredstva po osnovu štednje
2) po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija,autonomna
pokrajina,jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
65

6. Porez na prihode od nepokretnosti

porezom na prihode od nepokretnosti oporezuju se prihodi koje obveznik ostvari
izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti; ovim prihodima smatraju se naročito prihodi
koje obveznik odstvari od; zemljišta,stambenih i poslovnih zgrada, delova tih zgrada,stanova,
delova stanova,poslovnih prostorija i garaža

prihode od nepokretnosti – čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih
obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac,odnosno podzakupac

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti - je fizičko lice koje izdavanjem u zakup
ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu; obveznikom se ne smatra
preduzetnik koji nepokretnosti izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane
samostalne delatnosti

Osnovica poreza na prihode od nepokretnosti – je oporezivi prihod od nepokretnosti –
ovaj prihod čini bruto prihod koji obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup
nepokretnosti,umanjen za normirane troškove u visini od 20%

kod utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja
stanova,soba, i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa,normirani
troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda
66


umesto normiranih obvezniku se mogu priznati stvarni troškovi koje je imao pri
ostvarivanju i očuvanju prihoda

Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije; ako je obveznik
zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup,od zakupnine koju ostvaruje odbija se
zakupnina koju olaća zakupodavcu

Porez na prihode od nepokretnosti plaća se po stopi od 20%

Ovaj porez može se utvrđivati i u paušalnom iznosu; to je slučaj kada je prijavljeni prihod
od nepokretnosti manji od onog koji bi se mogao postići na tržištu; u tom slučaju nadležni
poreski organ prihod od nepokretnosti utvrđuje u visini prihoda koji se mogu postići na
tržištu,pri čemu se polazi od zakupnine koja se može postići prema mesnim prilikama i vrši se
upoređivanje sa zakupninom za slične objekte koji se izdaju u zakup po dpribližno sličnim
uslovima

Kod ove vrste poreza može se vršiti vremensko razgraničenje – ako je zakupnina
primljena za više godina odjednom,ona se na zahtev obveznika deli na onoliko jednakih
delova koliki je broj godina za koju je zakupnina plaćena,a ne duže od 5 i tada se u svakoj
godini oporezuje srazmerni deo prihoda.
67

7. Porez na dobit preduzeća

Porez na dobit preduzeća je poreski oblik kojim se oporezuje konačni finansijski rezultatdobit koju ostvari poreski obveznik.

dobit je pokazatelj uspešnosti,odnosno efikasnosti poslovanja preduzeća


1991.godine reformom poreskog sistema u Srbiji uveden je ovaj poreski oblik;
pošto se Srbija razlikuje od drugih zemalja ne samo po stepenu razvijenosti već i po
privrednoj strukturi,tradiciji i nizu drugih faktora,bilo je neminovno prilagoditi oporezivanje
dobiti preduzeća vladajućim ekonomskim i političkim prilikama u zemlji


Obveznik ovog poreskog oblika je samo preduzeće
prema pozitivnim propisima Srbije,sem preduzeća kao obveznici ovog poreza određeni
su i zadruge,kao i druga pravna lica (nedobitne organizacije) ukoliko ostvaruju prihode
prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (ova pravna lica su obveznici
poreza na dobit samo u slučaju obavljanja poslovne aktivnosti koja donosi dobit)

Poreski obveznik poreza na dobit preduzeća je preduzeće ,organizovano u jednom od
sledećih oblika;

1) akcionarsko društvo, 2) društvo sa ograničenom odgovornošću, 3) društveno
68
preduzeće, 4) javno preduzeće, 5) ortačko društvo i 6) komanditno društvo

Zadruge su takođe obveznici ocog poreskog oblika ako ostvaruju prihode prodajom
proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu

Kao poreski obveznici određena su i druga pravna lica koja nisu organizovana na
navedene načine (npr.nedobitne orgnizacije)

nedobitne organizacije nisu osnovane radi sticanja dobiti; mogu imati dva oblika;

a) ustanove, koje obrazuje osnivač da bi zadovoljile različite interese trećih lica
(korisnika), koji mogu da budu humanitarne,obrazovne,kulturne,naučne,zdravstvene i druge
prirode (npr.škole,bolnice,zadužbine i dr.)

b) nedobitna udruženja, koja se obrazuju sa ciljem da se zadovolje zajednički
interesi samih članova (npr.udruženje pravnika, ekonomista,sportsko društvo,lekarsko društvo
i dr.)

S aspekta međ.poreskog prava važno je utvrditi domašaj poreske jurisdikcije da bi se
odredilo u kojoj zemlji i do kog obima se rasprostire nadležnost određene poreske vlasti;

U savremenim tržišnim ekonomijama pravi se razlika između dva glavna principa i to
primenom;

1) principa rezidentstva ( mesto registracije preduzeća ili mesto stvarne kontrole i
upravljanja

2) izvora dohotka ( teritorija na kojoj je dobit ostvarena)
69

U zakonu o porezu na dobit preduzeća prihvaćen je princip rezidentstva,tako da se i
rezidentna i nerezidentna preduzeća smatraju obveznikom ove vrste poreza na dobit,s tim što
postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze

Rezident Srbije je pravno lice koje je na teritoriji Srbije osnovano ili ima sedište stvarne
uprave i kontrole; pravniim licem osnovanim na teritoriji naše zemlje smatra se pravno lice
koje je upisano u registar nadležnog trgovinskog suda i koje ima otvoren poslovni račun kod
poslovne banke

Pravno lice koje nije osnovano na teritoriji Srbije može biti rezident Srbije,ako se njime
stvarno upravlja ili se nad njim vrši kontrola u Srbiji-ovim pravnim licima je teže odrediti
rezidentstvo (poreskom organu su od značaja činjenice gde se održavaju sednice upravnog
odbora,kao i mesto u kojem borave direktor,predsednik upravnog odbora i druga lica koja
upravljaju pravnim licem) – diskreciono pravo poreskog organa da na osnovu tih činjenica
odredi sedište efektivne uprave ili kontrole

Obveznik poreza na dobit preduzeća je i nerezident Srbije koji poslovanje obavlja preko
stalne poslovne jedinice konstituisane kao; pogon, predstavništvo ili radionica ili uslužni
servis,gradilište,ogranak,fabrika i sl.

To je pravno lice koje nije osnovano niti ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji
Srbije,već poslovanje obavlja preako stalne poslovne jedinice ( stalna poslovna jedinica70nema
status samostalnog pravnog lica već čini,sastavni deo glavnog sedišta)

Nerezidentni obveznik ima obavezu da vodi evidenciju u poslovnoj jedinic,koja obuhvata
sve podatke od značaja za utvrđivanje dobiti koju ta poslovna jedinica ostvaruje na teritoriji
Srbije,što omogućava sastavljanje poreskog bilansa. (potrebno je da pravno lice obavlja
poslovanje preko stalne poslovne jedinice u periodu dužem od 6 meseci)

Osnovicu za obračun poreza na dobit preduzeća – predstavlja oporeziva dobit koja se
utvrđuje u poreskom bilansu,usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha,koji
je sačinjen u skladu sa međ.računov.standardima i propisima kojima se uređuje
računovodstvo

na kraju poslovne godine,posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna nastalih u
toku poslovanja,zaključuju se poslovne knjige i sastavljaju finansijski izveštaji o stanju i
uspehu-bilans stanja,bilans uspeha,poreski bilans i drugi finans.izveštaji



Bilans stanja – ima za cilj da saopštavanje imovinskog stanja preduzeća na određeni dan
Bilans uspeha saopštava finansijski rezultat poslovanja preduzeća
Poreski bilans – ima za cilj utvrđivanje osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća;
spada u grupu posebnih bilansa i nastao je uvažavanjem poreskih propisa

Cilj sastavljanja i prezentovanja poreskog bilansa je obezbeđivanje podataka za
utvrđivanje osnovice za oporezivanje dobiti;
71
 Poreski bilans nije samostalni izveštaj,već predstavlja izvedeni bilans uspeha uz neophodno
poštovanje poreskih propisa (odnos između ova dva bilansa reguliše se respektovanjem
principa zavisnosti poreskog u odnosu na bilans uspeha)
 Poreski propisi kojima se uređuje procena bilansnih vrednosti određuju princip minimalne
vrednosti za vrednovanje aktivnih pozicija i princip maksimalne vrednosti za vrednovanje
pasivnih pozicija – ovakvo vrednovanje bilansnih pozicija vrši se zbog toga da bi se sprečilo
formiranje skrivenih rezervi – poreski propisi dozvoljavaju samo formiranje onih rezervi koje
su opravdane –na primer za pokriće gubitaka


Oporeziva dobit - se dobija usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha,na način
predviđen zakonom,tj.usklađivanjem prihoda i rashoda ; da bi se jednostavnije izvršila
propisana usklađivanja,potebno je da poreski obveznik obezbedi odgovarajuću evidenciju u
svom knjigovodstvu.
Stopa poreza na dobit preduzeća je proporcionalna i iznosi 10%;
72
Pregled poreskih stopa na dobit preduzeća u zemljama u tranziciji
zemlja
poreska stopa
Srbija
10%
hrvatska
20%
Češka R.
35%
Mađarska
18%
Slovenija
25%
Albanija
30%
Bugarska
20%-27%
Makedonija
15%
Poljska
34%
Rumunija
38%
Slovačka
40%
73

Obveznicima poreza na dobit preduzeća pružaju se poreski podsticaji radi ostvarivanja
ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta,razvoja malih
preduzeća,zapošljavanja radnika i poboljšanja ekološke situacije

jedna od podsticajnih mera kojom se utiče na poresku osnovicu,kroz odlaganje plaćanja
poreza na dobit preduzeća je pravo obveznika na ubrzanu amortizaciju. (pored propisanih
metoda obračuna amortizaacije,obveznik ima pravo na ubrzanu amortizaciju stalnih
sredstava,koja pripada tzv.posebnim režimima amortizacije

preduzeće sprovodi ubrzanu amortizaciju tako što primenjuje neku od propisanih metoda
obračuna amortizacije,po stopama koje mogu biti do 25% više od propisanih; u slučaju
korišćenja prava na ubrzanu amortizaciju,poreska olakšica se dobija u ranijem vremenskom
periodu nego primenom redovne stope amortizacije

preduzeće je dužno da u poreskom bilansu iskaže amortizaciju stalnih sredstava po metodi
za koju se opredelilo i ima mogućnost da posebno obračuna amortizaciju po stopama 25%
višim od propisanih i to samo stalnih sredstava,za koja je ta mogućnost propisana u zakonu

to su sredstva koja služe za sprečavanje zagađivanja vazduha, vode i zemljišta,
ublažavanje buke,uštede energije,pošumljavanje,prikupljanje i korišćenje otpadaka kao
industrijskih sirovina ili energetskih goriva
74
 Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit
ukoliko ostvaruju prihode od prodaje proizvoda na tržištu,odnosno vršenjem usluga uz
naknadu,ako kumulativno ispune sledeće uslove;

1) da su ostvarile višak prihoda nad rashodima ostvaren u godini za koju se odobrava
poresko oslobođenje u iznosu manjem od propisanog

2)da
ostvareni
višak
ne
raspodeljuju
svojim
osnivačima,članovima,direktorima,zaposlenima ili sa njima povezanim licima

3) da isplaćene zarade zaposlenima,direktorima nisu veće od iznosa dvostrukog
proseka za delatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana

4) da imovinu ne raspodeljuju u korist svojih osnivača

Obvezniku koji je ostvario dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno
razvijenim područjima,umanjuje se porez na dobit preduzeća u trajanju od dve
godine,srazmerno učešću tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti preduzeća

U cilju što korisnijeg plasmana slobodnih sredstava i stimulisanja direktnih investicija u
osnovna sredstva za obavljanje sopstvene registrovane delatnosti preduzeća, poreskom
obvezniku se priznaje poreski kredit u visini od 20% od izvršenog ulaganja, a najviše do 50%
obračunatog poreza.
75

Obvezniku poreza na dobit koji je svrstan u malo preduzeće priznaje se pravo na poreski
kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u visini od 40% izvršenog ulaganja,dok
umanjenje obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje ne može biti veće od
70%

neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budužih
obračunskih perioda,najviše do navedenih limita,ali ne duže od 10 godina

obvezniku se priznaje pravo na poreski kredit u visini od 80% od ulaganja izvrpenog u toj
godini,ako je u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti,razvrstan u jednu
od sledećih delatnosti; 1) poljoprivreda, ribarstvo, proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina,
proizvodnja odevnih predmeta,dorada i bojenje krzna,prerada kože i proizvodnja standardnih
metalnih proizvoda

Obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike obračunati porez na dobit se
umanjuje za iznos koje je jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada,isplaćenih tim
zaposlenima,uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca

poreska olakšica se priznaje za period od dve godine od dana zaposlenja,pod uslovom da u
tom periodu,kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja,obveznik nije smanjio broj
zaposlenih
76

Matičnom preduzeću –rezidentnom obvezniku Srbije može se umanjiti obračunati porez
na dobit preduzeća za iznos koji odgovara porezu koji je njegova nerezidentna filijala platila
u drugoj državi na dobit iz koje su isplaćene dividende koje se uključuju u prihode matičnog
preduzeća

ovaj poreski kredit može se iskoristiti za umanjenje obračunatog poreza preduzeća najviše
do iznosa poreza koji bi po propisima Srbije bio obračunat na dobit,tj.dividendu;
neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza matičnog preduzeća iz
budućih obračunskih predioa,ne duže od 10 godina

Obveznik poreza na dobit koji uloži u svoja osnovna sredstva,odnosno u čija osnovna
sredstva drugo lice uloži više od 600 miliona dinara i koji ta sredstva koristi u Srbiji i u tom
periodu ulaganja zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 radnika,oslobađa se plaćanja
poreza na dobit preduzeća u periodu od deset godina,srazmerno tom ulaganju od prve godine
u kojoj je ostvarena oporeziva dobit.
77
Indirektni (posredni) porezi
Porezi na potrošnju

porezi na potrošnju su oni porezi koji se plaćaju u vezi sa korišćenjem proizvoda i usluga;

Porezi na potrošnju su izdašni i obezbeđuju stabilan izvor budžetskih sredstava, iz tog
razloga,zauzimaju važno mesto u strukturi javnih prihoda

Ova vrsta poreza pogađa samo potrošeni a ne ušteđeni edo dohotka,zbog čega doprinose
povećanju sklonosti ka štednji;

Sadržani su u prodajnoj ceni i mogu se prevaljivati na kupca, a kupac često nije ni svetsan
da je plaćanjem cene platio i porez,zbog čega je otpor prema plaćanju ovih poreza manju u
odnosu na plaćanje neposrednih poreza






Porezi na potrošnju imaju neke slabosti u odnosu na neposredne poreze;
1. više pogađaju siromašnije slojeve stanovništva,zbog čega su regresivni
2. imaju veći inflatorni potencijal u odnosu na poreze na dohodak
U grupu poreza na potrošnju spadaju;
- porezi na promet koji mogu da budu; a) jednofazni i b) višefazni
78
- porezi na pojedinačna dobra i usluge koji obuhvataju; a) akcize, b) carine
i
druge uvozne dažbine i c) druge slične selektivne poreze na potrošnju


1. Porezi na promet
porez na promet datira još iz antičkog doba; u srednjem veku retko je korišćen; u
modernijem obliku nastao je kao vanredni porez u Prvom svetskom ratu i u prvim
posleratnim godinama ( u Nemačkoj ej uveden 1916.godine, u Francuskoj 1917.godine au
Belgiji 1921.godine)

prihodi od ovih poreza korišćeni su za pokrivanje vojnih rashoda i za saniranje posledica
rata;
 u periodu između dva svetska rata,ovaj porez prerastao je iz vanrednog u redovni porez i
postao jedan od najrasprostranjenijih poreskih oblika



Porezi na promet vezani su za akt prometa,odnosno za naknadu koju ostvari isporučilac
dobra ili davalac usluge, ovi porezi vezuju se za čin prometa, jer je iz administrativnotehničkih razloga jednostavnije obavezati isporučioca dobra ili davaoca usluge da ih obračuna
i plati,nego da se to učni za veliki broj potrošača,na koje će porezi biti prevaljeni
Porez na promet je po svojoj pravnoj prirodi opšti posredni porez na potrošnju
njegov cilj je da pogodi dobra namenjena ličnoj potrošnji,kao i usluge,na njihovom
79 putu
ka potrošaču;

Bitan elemenat poreza na promet je njegova nameravana prevaljivost . Zakonodavac očekuje
da će poreski obveznik (lice koje isporučuje dobra ili pruža usluge) kroz povećanu cenu
prevaliti teret na kupca

S obzirom na broj faza prometnog ciklusa u kojima se vrši oporezivanje,porez na promet
može biti; a) jednofazan i
b) višefazan

A) Porez na promet u fazi proizvodnje

porez na promet u fazi proizvodnje uvodi se kod proizvođača,iako postoji intencija
zakonodavca da se porez prevali na sledeće učesnike u prometu i da optereti krajnjeg
potrošača

Administrativno posmatrano, ovaj porez je jednostavan za primenu,jer je broj poreskih
obveznika,odnosno broj proizvođača relativno mali u odnosu na ukupan broj lica koja
učestvuju u prometu (trgovci na veliko,trgovci na malo i potrošači)

Ovaj porez ima više nedostataka;
1. kod većine proizvoda,proizvodnja obuhvata više stadijuma; ako bi se u svakom
stadijumu proizvodnje sprovelo oporezivanje,pojavio bi se tzv.kumulativni efekat
- da bi se izbegao kumulativni efekat,porez treba uvoditi samo u stadijumu 80
finalne
proizvodnje
2. kod ovog poreza javlja se diskriminacija u potrošnju različitih proizvoda –npr.kod
luksuznih proizvoda trgovačka marža je obično veća nego kod proizvoda široke potrošnje –
zbog toga je udeo poreza u maloprodajnoj ceni obično veći kod proizvoda široke potrošnje
3. obuhvat oporezivanja ovim porezom je relativno uzak,zbot toga što se njime ne
oporezuju usluge- zato stopa ovog poreza mora biti viša u odnosu na porez na promet koji se
uvodi u kasnijim fazama,kada se u osnovicu uključuju marža trgovca na veliko i malo
4. postoji mogućnost da proizvođači umanjuju osnovicu za oporezivanje tako što jedan
deo aktivnosti kao što su reklame,pakovanje,transport i sl. prebacuju na svoje trgovačke
filijale ,čime ove troškove premeštaju u stadijume koji nastaju posle oporezivanja


Porez na promet u fati proizvodnje se sve više napušta zbog svojih slabosti,iako je
administrativno posmatrano,jednostavan –njega su najviše primenjivale zemlje u razvoju
B) Porez napromet u fazi trgovine na veliko

Porez na promet u fazi trgovine na veliko uvodi se u fazi prometa koja prethodi
maloprodaji

ovaj porez pogađa isporučioca proizvoda trgovcu na malo ; on može pogoditi veletrgovca i
kada on isporučuje robu direktno krajnjem potrošaču

ovim porezom se ne oporezuju transakcije između veletrgovaca
81

Kumulativni efekat kod ovog poreza je manje izražen nego kod poreza na promet u
proizvodnji,zato što posle stadijuma u kome se vrši oporezivanje dolazi još samo jedna faza u
kojoj se zaračunava marža-faza maloprodaje

i ostale slabosti koje su istaknute kod poreza na promet u proizvodnji prisutne su i kod
ovog poreza,ali u slabijoj formi

Poseban problem kod ove vrste poreza predstavlja uključivanje usluga u režim oporezivanja
– usluge koje se vrše u korist trgovca na veliko trebalo bi da budu izuzete od oporezivanja da
se ne bi javljala kumulacija, dok bi usluge koje se vrše u korist krajnjeg potrošača trebalo
oporezivati

I ovaj oblik poreza na promet napustile su mnoge zemlje koje su ga primenjivale
82

C) Porez na promet u maloprodaji

Porez na promet u maloprodaji uvodi se u fazi prodaje proizvoda i pružanja uluga
krajnjim korisnicima;

on pogađa proizvođače,trgovce na veliko i trgovce na malo kada neposredno isporučuju
proizvode krajnjim potrošačima

Osnovicu ovog poreza čini maloprodajna cena, čime se izbegavaju problemi
diskriminacije potrošnje pojedinih proizvoda i probelmi u vezi sa prebacivanjem pojedinih
operacija u faze koje slede posle oporezivanja,kao što je to slučaj kod ostalih jednofaznih
poreza na promet

Kod ovog poreza nema kumlativnog efekta,pošto se porez obračunava u fazi koja je
poslednja na putu proizvoda prema krajnjem potrošaču;

kod ovog poreza obuhvaćene su sve ,marže,pa je osnovica šira, zbog čega stope mogu biti
niže, što doprinosi da se ovaj porez psihološki lakše podnosi u odnosu na druga dva
jednofazna poreza na promet

U teoriji se smatra da je porez na promet u maloprodaji superiorniji u odnosu na druga dva
jednofazan poreza na promet,međutim i ovaj poreski oblik ima neke slabosti;
83


nedostaci poreza na promet u malopridaji;
1) ostavljena je mogućnost za poresku evaziju jer nije lako u svim situacijama utvrditi
kada se proizvod nabavlja za krajnju potrošnju

2) ni ovaj poreski oblik nije pogodan zaoporezivanje usluga,jer je teško utvrditi da li
neka usluga služi krajnjoj potrošnji

iz navedenih razlogaa,zemlje koje su napuštale ostala dva jednofazna poreza na
promet,nisu uvodile ovaj porez,već su prešle na porez na dodatu vrednost;

i zemlje koje su primenjivale ovaj porez,uglavnom se prešle na PDV



Srbija je na promet proizvoda primenjivala ovaj oblik poreza napromet do kraja
2004.godine, kada je prešla na PDV.
Višefazni porez na promet
Višefazni porez na promet predstalvja takvu varijantu poreza na promet kojim se vrši
oporezivanje prometa robe i usluga u više od jedne faze prometa,

Ovaj porez može biti;

a) svefazni ( porez je uveden u svim fazama proizvodnje i prometa) i

b) dvofazni (porez pogađa samo dve faze proizvodno-prometnog ciklusa )
84



Višefazni porez na promet se javlja u dve varijante;
1) kumulativni (kaskadni)
2) nekumulativni višefazni porez na promet (PDV)

1. Kumulativni (kaskadni) višefazni porez na promet

kumulativni višefazni porez na promet uvodi se u svim fazama,odnosno u dvema fazama
prometnog ciklusa,pri čemu se u svakoj fazi uzima pun iznos prodajne cene.

Ovaj porez može biti svefszni i dvofazni

ovaj porez je kumulativni jer se kod njega plaća porez na porez – porez se obračunava na
prodajnu cenu koja sadrži i porez plaćen u ptrehodnoj fazi (iz tog razoga se ovaj porez zove
još i bruto svefazni (višefazni) porez na promet)

Što je veči broj prometnih faza na putu proizvoda od proizvođača do potrošača,to je
kumlativni efekat ovog poreza veći,pošto se u svakoj fazi u poresku osnovicu uključuje
prethodno plaćeni porez.

visina kumulativnog učinka se teško može utvrditi – ona se ne može izračunati prostim
množenjem broja faza prometa propisanom stopom,zato što visina akumulacije zavisi i od
veličine dodate vrednosti u svakoj od faza

)
85

Ako je u ranim fazama prometnog ciklusa dodata vrednost veća,utoliko je efekat
akumulacije izraženiji,iako su poreska stopa i broj faza i ukupna vrednost proizvoda isti

Kumulativni višefazni porez na promet ima prednosti ali i nedostatke u odnosu na ostale
oblike poreza na promet;

Prednost se sastoji u tome što se i uz nisku poresku stopu mogu ostvarivati znatni
prihodi,što obveznici psihološki lakše prihvataju

Kod ove vrste poreza ne zahteva se složeno knjigovodstvo,pa su troškovi koji prate
njegovo plaćanje niski

Kontrola obračuna i plaćanja ovog poreza je jednostavna


Ovaj oblik poreza na promet ima veći broj nedostataka;
Zbog svoje kumulativnosti,podstiče obveznike da se vertikalno integrišu,kako bi se
time smanjio broj faza prometnog ciklusa (npr.ako bi se integrisali trgovac na veliko i trgovac
na malo,smanjio bi se broj faza prometnog ciklusa)

Favorizuju se proizvodi čiji je put do krajnjeg potrošača kraći – diskriminaicja
pojedinih proizvoda zavisi od uspeha sa kojim je obavljen integracija

Kumulativni višefazni porez na promet stvara teškoće i u spoljnotrgovinskom prometu
- pošto visina poreskog opterećenja zavisi od poreske stope,broja faza prometa i veličin
dodate vrednosti u svakoj od faza,nemoguće je utvrditi iznos poreza koji je plaćen pre izvoza
proizvoda
)
86



Zbog svojih slabosti ovaj porez na promet u Evropi je napušten i zamenjen je PDVom.Ovim porezom je do kraja 2004.godine u Srbiji bio oporezovan promet usluga
2. Porez na dodatu vrednost - PDV

Porez na dodatu vrednost je savremeni oblik oporezivanja potrošnje; to je nekumulativni
višefazni porez na promet koji se još naziva i neto svefazni porez na promet.

porez na dodatu vrednost prva je uvela Francuska, 1954.godine, a zatim je to učinila
Finska; njegovu primenu su prihvatile sve ostale evropske zemlje

Porez na dodatu vrednost je višefazni porez na promet koji se obračunava u svakoj fazi
prometa proizvoda ili usluga; ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost koja je u
određenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost proizvoda ili usluga

Dodata vrednost predstavlja razliku između prodajne vrednosti proizvodnih dobara i
usluga i vrednosti inputa kojima su ta dobra i usluge proizvedeni; to je vrednost koju
proizvođač,lice koje pruža usluge,trgovac na veliko ili na malo dodaje sirovinama ili drugim
nabavljenim inputima pre nego što proda proizvod kao nov
)
87

npr.ako preduzeće kupi sirovine u vrednosti od 50.000 dinara i od njih napravi proizvode
koji se prodaju za 60.000,tom proizvodu je dodata vrednost u iznosu od 10.000 dinara

U proizvodno-prometnom lancu postoji mnogo učesnika od kojih svaki dodaje deo
vrednosti;

(tako u proizvodnji i prodaji odela,učestvuje poljoprivrednik koji uzgaja pamuk,radnik
koji ispreda konac,,tkač koji tka tkaninu,krojač koji šije odela,prodavac na veliko koji na
veliko otkupljuje odela,prodavac na malo koji odela prodaje konačnom kupcu,kao i prevoznik
koji sve poluproizvode i proizvode prevozi iz mesta u mesto)

Svako u tom proizvodno-prometnom lancu dodaje proizvodu deo vrednosti koja postaje
osnovica poreza na dodatu vrednost; konačna cena u maloprodaji,zapravo,predstavlja zbir
svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje,što znači da bi se odelo prodalo za
zbir svih dodatih vrednosti svih koji su učestvovali u njegovoj proizvodnji i prodaji

porezom na dodatu vrednost,koji se proteže do maloprodaje,prikupio bi se isti iznos poreza
kao i porezom na promet u maloprodaji,uz primenu adekvatne poreske stope

Razlika između PDV-a i jednofaznog poreza na promet u maloprodaji sastoji se u tome
što se porez na dodatu vrednost naplaćuje postepeno u svakoj fazi prodaje,dok se porez na
promet u maloprodaji naplaćuje jednokrstno,tj.samo u fazi maloprodaje
)
88

PDV je veoma složen poreski oblik; postoje različite podele tipova ovog poreza;
najznačajnije su one podele koje za kriterijum imaju;

a) način utvrđivanja dodate vrednosti i

b) tretman stalnih sredstava

a) određivanje koliki je čiji doprinos u ukupnoj vrednosti finalnog proizvoda je veoma
složen zadatak; to zahteva određenje doprinosa svakog učesnika u proizvodno-prometnom
procesu kombinacijom različitih faktora proizvodnje,od sirovina,preko poluproizvoda,do
konačnih proizvoda

Polazeći od načina utvrđivanja dodate vrednosti,ona se može utvrditi pomoću;

1) direktne metode i 2) indirektne metode


1. Direktnom metodom neposredno se određuje dodata vrednost,odnosno poreska
osnovica; postoje dve varijante ove metode; a) metoda sabiranja i b) metoda oduzimanja
Metodom sabiranja dodata vrednost se utvrđuje kao zbir plaćanja za rad i kapital kojim se
ona stvara,odnosno utvrđuje se zbrajanjem svih elemenata cene koji formiraju tu vrednost –
tako je dodata vrednost kao osnovica poreza jednaka zbiru nadnica,renti,kamata i neto profita.

Metodom oduzimanja dodata vrednost se utvrđuje kao razlika između ukupne vrednosti
prodatih proizvoda i izvršenih usluga poreskog obveznika i ukupne vrednosti njegovih
)
89
nabavki u određenom periodu

2. Primenom indirektne metode poreskom obvezniku se odmah utvrđuje poreska
obaveza; ova metoda nema za cilj da utvrdi dodatu vrednost kao poresku osnovicu;

poreski obveznik je dužan da obračuna porez na isporučenu robu i na pružene usluge,pri
čemu ima pravo da obračunati iznos poreza umanji za iznos poreza koji mu je dobavljač
iskazao u fakturi,odnosno koji je platio kroz nabavnu cenu



Ovaj metod naziva se još i metodom fakture i metodom poreskog kredita
Indirektna metoda doprinosi suzbijanju poreske evazije
Da bi poreski obveznik ostvario pravo na kredit za porez naplaćen na nabavljenu
robu,dužan je da prikaže fakturu u kojoj mu je njegov dobavljač iskazao porez na dodatu
vrednost;

Ukoliko dobavljač ne obračuna porez pri isporuci robe,prodavac mora da plati celokupan
iznos poreza na svoju robu,jer nema pravo da odbije porez koji je trebalo da plati njegov
dobavljač

(poreski obveznici se međusobno kontrolišu,u vezi plaćanja PDV-a u svim fazama
kupoprodajnog lanca)

Utvrđivanje poreza ovom metodom,olakšava poreskim organima lakšu kontrolu poreskih
)
90
obveznika;

Prednost indirektne metode u odnosu na direktnu sastoji se u tome što se njenom
primenom naplata poreza na dodatu vrednost može vršiti i u kraćem vremenskom periodu,za
razliku od direktne,čijim se korišćenjem porez može obračunavati za period od godinu dana

Indirektna metoda utvrđivanja dodate vrednosti je preovlađujuća u savremenim fiskalnim
sistemima

b) Polazeći od toga kako se tretiraju nabavke stalnih sredstava,postoji; 1) potrošni tip,
2) dohodni tip, i 3) tip bruto poreza na dodatu vrednost

1) Kod potrošnog tipa PDV-a ukupna poreska osnovica je u ukupnoj ličnoj potrošnji u
državi; poreska osnovica obuhvata samo ukupnu potrošnju za privatne svrhe,dok se iz nje
isključuju predmeti rada i sredstva za rad – sve nabavke koje se koriste u proizvodnji,a ne
koriste se za potrošnju ne ulaze u poresku osnovicu

2) Kod dohodnog tipa PDV-a iz osnovice se izuzima samo godišnji iznos amortizacije
koja je obračunata na nabavljeno osnovno sredstvo

3) Tip bruto PDV-a je još nepovoljniji od dohodnog tipa – kod ovog tipa ne vrši se
odbijanje poreza pri nabavci opreme,pa se investicije u osnovna sredstva oporezuju dva putaprvi put kada su osnovna sredstva nabavljena a drugi put kada se roba koja se proizvodi
pomoću tih sredstava prodaje potrošačima

ovaj tip PDV-a se ne susreće u praksi zbog njegove kumulativnosti,da
)
91 ne bi
destimulativno delovao na investiranje



Prednosti PDV-a;
1. PDV je izdašniji od poreza na promet u maloprodaji .
U poreskim sistemima u kojima se primenjuje pDV oporezivao je 70% ukupne lične
potrošnje,dok porez na promet u maloprodaji obezbeđuje oporezivanje lične potrošnje između
30%-50% - razlog je taj što se PDV-om zahvataju usluge,kao i promet prehrambenih
proizvoda,lekova,knjiga i sl.

2. PDV-om se efikasnije sprečava poreska evazija nego porezom na promet u
maloprodaji jer poreski organ putem faktura može da prati faze prometa robe

kod PDV-a država vraća obvezniku porez koji je plaćen na input u delu u kojem je on
veći od poreza obračunatog na autput –poreski obveznik je dužan da dokaće da je plaćen
porez na inpute

prodavac i kupac robe imaju suprotstavljene interese- prodavac ima interes da se u fakturi
iskaže što niža prodajna cena kako bi umanjio svoju poresku osnovicu; interes kupca je da se
u fakturi iskaže što viša cena kako bi imao što veći poreski odbitak


3.
PDV obezbeđuje neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama
kod PDV-a izvoznik plaća porez na inpute,a onda ga odbija od poreza koji se
)
92potpuno
obračunava na autput,u čemu se ogleda njegova prednost PDV-a,jer se izvoznik
može osloboditi poreza plaćenog u prethodnim fazama


4. PDV omogućava da se svi inputi izuzmu od oporezivanja
ovaj porez eliminiše kumulativni učinak i kada je u pitanju oporezivanje usluga i
oporezivanje robe

PDV se obračunava prilikom isporuke robe; da bi se dobio poreski kredit,kupac je dućan
da dokaže da će nabavljeno dobro koristiti kao input; prodavac nije dužan da vodi računa o
nameni robe koju isporučuje

5. PDV daje mogućnost da se zahvate i usluge

Kada se usluge oporezuju porezom na prmet u maloprodaji,javlja se kumulativno
dejstvo,jer se porez pri nabavci inputa ugrađuje u osnovicu za plaćanje poreza na promet

Kod PDV-a se taj problem prevazilazi – svaka firma koja pruža uslugu dužna je da porez
obračuna,a korisnik usluge je dužan da se registruje kako bi stekao pravo na odbitak poreza
koji je platio prilikom nabavke inputa

davalac usluge nema obavezu da proverava da li korisnik uslugu upotrebljava kao krajnji
potrošač ili u okviru obavljanja delatnosti
)
93

Nedostaci PDV-a;

1. Ovaj porez ne pravi razliku između kupaca; njime se podjednako oporezuju dobra i
usluge siromašnih i bogatih kupaca,tj.korisnik

- ovaj porez predstavlja teret širem sloju kupaca – u velikom broju zemalja ovaj problem
je rešen time što se propisuju smanjene poreske stope i poreska oslobođenja za određeni broj
proizvoda od egzistencijalnog značaj,na koje se troši veliki deo dohotka

- regresivno delovanje PDV-a – može se rešiti bilo progresivnim porezom na
dohodak,bilo direktnim transferima siromašnima iz budžeta.

2. Administrativni i troškovi plaćanja veći su kod PDV-a u odnosu na porez na promet
u maloprodaji;

troškovi plaćanja kod PDV-a su veći jer u knjigovodstvu poreskog obveznika treba da se
obezbede podaci i o prodajama i o nabavkama


3.
Inflatorni potencijal PDV-a
da li će novouvedeni PDV dovesti do povećanja cena zavisi od toga da li se od ovog
poreza očekuju isti ili veći prihodi od poreza na promet u maloprodaji

postoji mnogo drugih faktora koji mogu uticati na rast cena na malo kao što su; a)
prevaljivost PDV-a, b) da li je monetarna politika spremna da finansira rast cena ili će
)
doprineti da povećanje cena koje je izazvao ovak porez bude samo jednokratno,
c) 94
kakva su
inflatorna očekivanja u zemlji itd.




PDV se ne može efikasno uvoditi na subcentralnim nivoima vlasti
većina složenih država,uređuje PDV saveznim zakonom, a federalne jedinice ili
participiraju u naplaćenim prihodima ili imaju svoj jednofazni porez na promet
PDV u Srbiji
U Srbiji je 2004.godine donet Zakon o PDV-u – prihvaćen je tzv. Evropski model ovog
poreskog oblika koji se naplaćuje u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa


Zakon o PDV-u se zasniva na sledećim načelima;
1) primenjen je potrošni tip PDV-a kojim se ne oporezuje nabavka kapitalnih
dobara,pa je makroekonomska osnovica jednaka ličnoj potrošnji

2)
primenjuje se indirektni metod obračuna dodate vrednosti, kreditni metod pri
utvrđivanju poreske obaveze,čime se poreska obaveza ztvrđuje kao razlika između poreske
obaveze na prodaju i poreske pbaveze na nabavku

3) prihvaćen je princip odredišta - koji podrazumeva oporezivanje prometa roba i
usluga prema mestu potrošnje,što znači da je izvoz oslobođen plaćanja poreza, a uvoz se
oporezuje
)
95



Postoje dve stope PDV-a – opšta od 18% i posebna od 8%
po posebnoj stopi oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara i to; hleba i drugih
pekarskih proizvoda,mleka i mlečnih proizvoda,brašna,šežera, jestivog ulja od
suncokreta,kukuruza,uljane repice,soje i masline, vode za piće, svežeg rashlađenog i
smrznutog voća,žitaricaa, lekova,protetičkih
sredstava kao i medicinskih
sredstava,đubrivsa,udžbenika i nastavnih sreedstava,dnevnih novina, usluga smeštaja u
hotelima, motelima,odmaralištima ,komunalnih usluga,prirodnog gasa i prvi prenos prava
raspolaganja na stambenim objektima,kao i vlasničkim udelima na tim objektima
3. Akcize

Akcize (trošarine) su specijalni porez na potrošnju i smatraju se najstarijim oblikom
oporezivanja potrošnje

akcize se prvi put javljaju još u antičkom dobu, a u srednjem veku su bile veoma
rasprostranjene; oduvek su imale važnu ulogu u poreskim sistemima – danas su u izvesnoj
meri potisnute pred ekspanzijom PDV-a, ali je njihov značaj i dalje veliki

akcize se efikaso ubiraju, a sistem obračuna i naplate je jedostavab

za razliku od poreza na promet,koji se javlja kao opšti potrošni porez,akcize predstavljaju
specifične poreze na potrošnju.
)
96

Osnov postojanjaakciza je to što se ovim porezom opterećuje potrošnja jednog broja
prehramebnih proizvoda koji su neophodni svakodnevnoj potrošnji,čime se obezbeđuje
njihova izdašnost,kao i nekih luksuznih proizvoda pto je motivisano sosicjalnim efektima
oporezivanja

Akcizama se oporezuju i neki proizvodi štetni po zdravlje ljudi (duvan)odnosno proizvodi
koji ugrožavaju životnu sredinu

Akcizama se oporezuje potrošnja određenih proizvoda,uglavnom monopolskih
proizvoda,tj.proizvoda masovne potrošnje – broj i vrst proizvoda koji se oporezuju razlikuju
se od zemlje do zemlje;

U Srbiji se prema Zakonu o akcizama, oporezuju sledeći proizvodi; 1) naftni derivati. 2)
duvanske prerađevine, 3) alkoholna pića, 4) uvozni proizvodi; osvežavajuća bezalkoholna
pića, sirupi i praškovi za bezalkoholna pića,voćni sokovi, 5) kafa (sirova,pržena,mlevena i
ekstrakt kafe)
)
97

Obveznik akcize je lice koje proizvede ili uveze proizvode koji se oporezuju akcizom;
Obveznik akcize je i; 1) fizičko lice koje proda alokoholna pića drugom fizičkom licu, 2)
pravno lice,preduzetnik koji kupi alkoholno piće od fizičkog lica-proizvođača alkoholnog
pića, 3) kupac akciznih proizvoda kupljenih sa teritorije Crne Gore, 4) kupac akciznih
proizvoda oduzetih u postupku kontrole,odnosno u postupku prinudne naplate,a koje prodaje
državni organ

Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere (litar,paklica) –jedinica mere predstavlja
poresku osnovicu za derivate nafte,duvanske prerađevine,alkoholna pića i osvežavajuća
bezalkoholna pića

Osnovicu za obračun akcize pri uvozu cigareta,cigarilosa i kafe čini vrednost proizvoda
utvrđena po carinskim propoisima,uvećana za iznos uvoznih dažbina,osnovicu za obračun
čini prdajna cena pod kojom se smatra ukupna naknada kojui kupac plaća proizvođaču za
kupljene proizvode

U poreskom sistemu Srbije se pojavljuju i ad valorem i specifične akcize, i stope poreza
akciza su dvojake;

a) za proizvode kod kojih osnovicu čini jedinica mere,iznos akcize je određen u
apsolutnom iznosu

b) za proizvode kod kojih osnovicu čini vrednost proizvoda,propisane su odgovarajuće
stope – tako se na kafu plaća akciza po stopi od 40% na propisanu osnovicu
)
98

Proizvođač,odnosno uvoznik duan je da pri proizvodnji,odnosno pre uvoza cigareta i
alkoholnih pića,osim piva obeleži kontrolnom akciznom markicom
svaki od tih
proizvoda,ponaosob

Zakonodavac je poropisao veći broj poreskih olakšica u vezi sa plaćanjem akciza. U tom
smislu akciza se ne plaća na akcizne porozvode;
1) koje izvozi proizvođač
2) koje proizvođač,odnosno uvoznik,na osnovu posebnih potvrda organa nadležnoh
za inostrane poslove,prodaje diplomatskim i konzularnim predstvaaništvima
3) na derivate nafte i kafu koji su predviđeni međunarodnim ugovorom o
donaciji,sa klauzulom da se na te proizvode neće plaćati akciza
4) koje proizvođač,odnosno uvoznik otrpema radi prodaje u avionima i brodovima
koji saobraćaju na međunarodnim linijama





Obveznik ima pravo na umanjenje obračunate akcize u visini iznosa plaćene akcize na
proizvode koji su kao reprodukcioni materijal upotebljeni u proizvodnji proizvoda na koje se
plaća akciza
)
99
CARINE
Pojam i sadržaj carina



Carine su indirektni porezii jedan od osnovnih oblika javnih prihoda
Carine se plaćaju na uvoz,izvoz i tranzit robe preko državne granice; carnine i porez na
promet imaju slične efekte delovanja
Carine su instrument fiskalne, spoljno-trgovinske i devizne politike



Politika carina ima fiskalne,ekonomske i socijalne ciljeve;
1. obezbeđuju se javni prihodi (fiskalni cilj carina)
2. vrši se zaštita domaće privrede ili pojedinih grana i grupacija od inostrane
konkurencije ; vrši se preraspodela nacionalnog dohotka; deluje se na investicije (ekonomski
ciljevi carina)

3. politikom sniženja carina na određene proizvode, značajne za životni standard,
utiče se na nivo cena, stimulisanje potrošnje i zaposlenosti (socijalni cilj carina)
)
100

Svaka carinska tarifa izaziva ekonomske i fiskalne efekte; carine imaju raznovrsna
ekonomska delovanja (zaštita spoljnotrgovinskg i platnog bilansa,strukture izvoza i uvoza i
privrednog razvoja i dr.)

Carine su fiskalni instrument sa promenljivim i nestabilnim prihodima,jer ostvarenje
carinskih pihoda zavisi od brojnih faktora,pretežno ekonomske i političke prirode.; prihodi od
carina se lako prikupljaju i preko tržišta prevaljuju na konačnog potrošača

carine su po svojim karakteristikama dugo bile prevenstveno fiskalni instrument,dok su
danas bitni njihovi socijalni i ekonomski efekti


Vrste carina
Prema različitim kriterijumima,carine se dele na određene vrste;
1. po kriterijumu pravca kretanja robe carine se dele na; a) uvozne, b) izvozne i
c) tranzitne
2.po kriterijumu načina utvrđivanja razlikuju se a) vrednosne, b) specifične i c)
mešovite carine; u modernim carinskim sistemima,pretežno se koriste vrednosne carine
(utvrđuju se u procentu od vrednosni robe),dok se specifične ili kvantitativne carine utrvđene
na osnovu različitih mernih jedinica,retko primenjuju;
101
- mešovite carine su kombinacija vrednosne i specofočne carine)

3. po kriterijumu odnosa sa inostranstvom razlikuju se; a) autonomne i b) ugovorene
carine; tarifu autonomne carine samostalno utvrđuje država; ugovorne ili konvecionalne
carine se uvode na osnovu međudržavnih ugovora više zemalja

4. po kriterijumu visine opterećenja na robe iz određenog područja razlikuju se; a)
preferencijalne i b) retorzivne carine;

preferencijalnim carinama država daje privilegovan položaj proizvodima iz drugih
zemalja na svom tržištu – mogu biti sa klauzulom najvećeg povlašćenja,što podrazumeva da
se u odnosu na zemlju sa statusom najpovlašćenije nacije priznaju najniže carinske tarife

retorzivne tarife se uvode u specifičnim okolnostima (carinski i trgovački ratovi) –ovim
carinama visoko se opterećuje uvoz roba iz određenih zemalja


5. po kriterijumu ekonomske funkcije razlikuju se; a) fiskalne i b) zaštitne carine;
fiskalni carinama se obezbeđuju dodatni javni prihodi; zaštitne ili ekonomske carine se
uvode radi zaštite domaće proizvodnje,odnosno oređenih grana i grupacija; zatštine carine se
dele na; 1) vojno-strategijske, 2) valutno-zaštitne, 3) prohibitivne i 4) razvojne
)
102

Elementi carina

Elementi ili termini carina proizilaze iz njegove prirode kao indirektnog poreza i
specifičnog ekonomskog instrumenta;

Neki elementi ili termini carina su slični elementima poreza,dok su drugi specifični za
carinski postupak

elementi carina odražavaju suštinu i sadržaj carinskog sistema (carinski prihodi,carinski
obveznik,carinska stopa,carinska tarifa,cariski postupak,carinski nadzor itd.)

1. Carinske prihode predstavljaju sva plaćanja u postupku carinjenja robe (carina,
carinska taksa, određene vrste poreza, dažbina za carinsko evidentiranje)

2. Carinski obveznik je fizičko ili pravno lice koje plaća zakonom određenu carinu

3. Carinska stopa predstavlja apsolutni iznos ili procenat od carinske osnove koji se
plaća na ime carine – carinske stope mogu biti opšte i povlašćene

4. Carinska tarifa sadrži popis predmeta na koji se plaća carina,vrste carinskih
stopa,carinske povlastice i oslobođenja i dr.

)
103
5. Carinski postupak se vodi prema zakonskim propisima o radnjama carinskih organa

6. Carinskim nadzorom se osigurava zakonitost carinskog postupka

7. Carinska roba su predmeti pod carinskim nadzorom

8. Carinske takse su administrativne takse za rad carinskih organa


9. Carinska deklaracija ima karakter poreske izjave na osnovu koje se obavlja postupak
naplate carina; sadrži podatke o vrsti i težini robe,vrednosti robe,carinsku tarifu robe i dr.carinski obveznik podnosi carinsku deklaraciju
10. Carinska linija je granica carinskog područja,tj.obično državna granica

11. Carinska prijava je vrsta isprave kojom se prijavljuje roba i prevozno sredstvo na
graničnoj liniji

12. Carinska skladišta za smeštaj carinske robe nalaze se pod nadzorom carinskih organa

13. Carinsko područje je državno područje na kome se primenjuje carinski sistem

)
104
14. Carinska povlastica se kao vrsta carinskih oslobođenja utvrđuje u upravnom
postupku

15. Carinski povraćaj se vrši na zahtev podnosioca carinske deklaracije radi više
uplaćenih sredstava na osnovu carina

16. Carinsko oslobođenje
međunarodnih razloga

17. Carinski prekršaji predstavljaju povrede carinskih propisa,koje se sankcionišu
novčanim kaznama,oduzimanjem robe i dr.

18. Carinski sporazumi se zaključuju između dve ili više država u cilju ograničavanja i
snižavanja carina

19. Carinska unija predstavlja međudržavnim sporazumom određeno carinsko područje
na kom se uvode jedinstvene carinei propisi; rezlikuju se potpune i nepotpune carinske
unije,u zavisnosti od toga da li su ukinuta sva carinska ograničenja ili je došlo samo do
smanjivanja carina

20. Carinska slobodna zona je deo teritorije izdvojen iz državnog carinskog područja u
kojoj se ne plaća carina na unesenu robu,već se carinska obaveza izmiruje u momentu
napuštanja robe iz slobodne zone
od plaćanja carin se priznaje iz socijalnih,ekonomskih i
)

105
21. Carinska služba, tj.uprava carina kontroliše protok robe preko carinske linije,carini

Takse - pojam i sadržaj taksi

Takse su javni prihodi koji se plaćaju upravnim organima i drugim javno-pravnim telima
za izvršene usluge


za razliku od poreza kod taksi je prisutna protivnaknada
porezi predstavljaju obavezna a takse dobrovoljna davanja, sem u izuzetnim slučajevima
(putarina i sl.)

Takse se kao i porezi,uvode na osnovu fiskalnog suvereniteta države; kod plaćanja poreza
je prisutan javi interes a kod plaćanja taksi pojedinačni interes

U finansijskoj teoriji prisutan je problem određivanja visine takse kao cene,odnosno realne
nadoknade za izvršene usluge; visina takse zavisi od troškova upravnih organa- ove usluge,po
pravilu imaju apstraktan karakter,pa utrvđivanje realnih troškova predstavlja praktični
problem


Visina takse zavisi i od koristi vršenja usluge za taksenog obveznika,opšteg interesa;
Naplata taksi se vrši na direktan (olaćanje u gotovom novcu) i indirektan
) način
106(preko
taksenih maraka)
 Principi taksi

U naplati taksa neophodan je jednak odnos građaba prema upravnim uslugama i
jednostavan i jasan poreski postupak,koji je određen zakonskim propisima;





Takseni principi su;
1) princip legaliteta (takse se uvode i naplaćuju na osnovu zakona)
2) princip generaliteta (takse se utvrđuju unapred i generalno za sve obveznike)
3) princip jednakosti (ista taksena tarifa za sve usluge i sva pravna i fizička lica)
4) princip nekumuliranja takse (nemogućnost naplate takse od više upravnih
organa)





Vrste taksi;
Na osnovu različitih kriterijuma (organi koji propisuju uvođenje taksi,organi koji obavljaju
usluge,vreme plaćanja,broj izvršenih usluga,namena trošenja i sl.) razlikuju se;
1. takse koje uvode centralni i lokalni organi
)
107takse
2. državne (carinske,konzularne,katastarske i dr.), sudske i činovničke
3. takse koje se plaćaju unapred i unazad





4.
takse sa ili bez unapred određene namene
Takse se dele na; 1)
2)
3)
4)
opšte (iste takse za određene usluge)
specijalne takse (oblik takse je povezan sa određenim ustanovama)
stalne (unapred utvrđene) i
promenljive (prema vrsti usluge,vrednosti i dr.)

)
108