Jelena Vranješević

Učiteljski fakultet, Beograd Stručni seminar Centra za obrazovne politike: Promene u akademskoj i nastavničkoj profesiji, Subotica 23 – 25. novembar, 2012

Kompetentni pojedinci

 Nastavnici kao ključni faktor od kojeg zavisi kvalitet obrazovno-vaspitnog procesa, kao i uspeh i motivacija učenika  Očekivanja od nastavnika: a) b) c) Stručno znanje , pedagoško-psihološko i metodičko znanje Preuzimanje lične i profesionalne odgovornosti za proces učenja i poučavanja Stavovi i vrednosni sistem u čijem se centru nalazi briga o najboljem interesu dece i njihovoj dobrobiti

 Preuzimanje odgovornosti za sopstveni profesionalni razvoj i usavršavanje  Doprinos kreiranju i razmeni znanja o uspešnom učenju i poučavanju  Učestvovanje u kreiranju obrazovnih promena, zasnovanim na istraživanjima u obrazovanju  Preuzimanje uloge agensa promene i lidera u razvoju i unapređivanju škole i obrazovnog sistema u celini

Kompetencije – inicijalno obrazovanje

 Znanja iz određene akademske/stručne oblasti; pedagoška, psihološka, didaktička i metodička znanja  Učiteljski fakulteti - pedagoška, psihološka i didaktičko-metodička znanja (52%)  Nastavnički fakulteti – PPDM znanja zastupljena u manjoj meri; razlike među fakultetima; manje prakse

Kompetencije – profesionalno usavršavanje

 Kontinuirano stručno usavršavanje – Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju (2012) a) b) Programi obuka (akreditovanih) Učestvovanje na akreditovanim stručnim skupovima c) d) e) Učestvovanje na letnjim i zimskim školama Stručna i studijska putovanja Stručno usavršavanje u obrazovno-vaspitnoj ustanovi (ugledni časovi, istraživanja, realizacija projekata, ogledi/model centri, isl.)

Prioritetne oblasti profesionalnog usavršavanja

 prevencija diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja  inkluzija  komunikacijske veštine; saradnja sa roditeljima i učenicima  učenje da se uči i razvijanje motivacije za učenje; nastava i upravljanje odeljenjem  jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih, naročito u oblasti inovativnih metoda  informaciono-komunikacione tehnologije

Kompetentni sistem

      

inkluzivan decentralizovan, efikasan i transparentan

angažuje edukovane, refleksivne, kreativne i motivisane

profesionalce

promoviše kulturu evaluacije/samoevaluacije i kontinuiranog razvoja škole neguje pravednost, toleranciju i konstruktivnu

komunikaciju

u stanju da zadovolji posebne obrazovne potrebe kao i potrebe manjinskih i marginalizovanih grupa uključuje perspektivu celoživotnog učenja

Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (NPS, 2011)

 Četiri vrste kompetencija koje predstavljaju skup potrebnih znanja, veština i vrednosnih stavova:

a) Nastavna oblast, predmet i metodika nastave b) c) Učenje i podučavanje Pružanje podrške razvoju ličnosti učenika d) Komunikacija i saradnja sa učenicima, roditeljima i kolegama.

 Svaka kompetencija se prati kroz pet domena: znanje, planiranje, realizacija, evaluacija i stručno usavršavanje.

Šta kaže praksa?

 Sistem je još uvek pretežno centralizovan: to umanjuje ulogu nastavnika u obrazovnom procesu i čini ih manje vidljivim  Uloga nastavnika: implementator vs. kreator sopstvene prakse  Nedostatak kompetencija za preuzimanje autonomne uloge u obrazovanju  Efekat samoispunjujućih proročanstava

 Nastavnici nisu konsultovani: standarde vide kao nešto nametnuto; ne vide smisao standarda  Kontinuitet / diskontinuitet između inicijalnog obrazovanja nastavnika i njihovog daljeg profesionalnog razvoja  Jaz između inicijalnog obrazovanja i prakse  „Fragmentisanost“ sistema obrazovanja nastavnika

Kako do kompetentnih pojedinaca u kompetentnom sistemu?

Pitanje: 1.

Na koji način ojačati vezu između inicijalnog obrazovanja nastavnika i profesionalnog razvoja u praksi?

 HAMOK projekat - Harmonizacija i modernizacija kurikuluma za obrazovanje učitelja Cilj: usklađivanje obrazovanja učitelja sa EU standardima i povezivanje visokog obrazovanja sa osnovnim obrazovanjem  harmonizacija i modernizacija postojećih kurikuluma za obrazovanje učitelja  unapređivanje metodologije nastave,  razvoj novih kurseva za doživotno obrazovanje učitelja.

TEMPUS MASTS - Master program za obrazovanje predmetnih nastavnika  Razvoj i unapređenje profesionalnih kompetencija nastavnika  Povezanost inicijalnog obrazovanja sa zahtevima prakse  Fokus na pedogoško-psihološkim i metodičkim znanjima

Pitanje: 2. Kako na najefikasniji način iskoristiti period pripravništva ?

 Važnost perioda pripravništva (razvoj profesionalnih kompetencija; motivacija; „zadržavanje“ u struci...) Projekat:  ZUOV i SDC: Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – Razvijanje sistema mentorstva

Pitanje: 3. Na koji način omogućiti razmenu iskustva i znanja u sistemu obrazovanja nastavnika (dvosmerna vs. jednosmerna komunikacija)?  Kako koristiti iskustva iz prakse u procesu kreiranje obrazovnih politika/buduće prakse?

 Nastavnici kao istraživači u obrazovanju  Projekat RANON  Projekat: Nastavnici kao lideri

Pitanje: 4. Da li su kompetencije i profesionalni razvoj univerzitetskih nastavnika u skladu sa zahtevima nastavničke profesije i prakse?

Pitanje: 4. Kako sprečiti „standardizaciju“ standarda? Kako koristiti standarde kao podsticaj za razvoj i promociju nastavničke profesije, a ne kao sredstvo kontrole?

Projekat ATEPIE - Advancing Teacher Professionalism for Inclusive Education http://www.cep.edu.rs/atepie  Mogućnost unapređenja postojećih standarda a) b) Kompetencije se definišu kao profesionalno znanje, veštine i vrednosti Šest tematskih oblasti: Učenik i učenje; Okruženje za učenje; Škola, porodica, zajednica; Poučavanje, praćenje i ocenjivanje; Razvoj škole i obrazovnih sistema; Profesionalni razvoj i odgovornost

 Poziv na unapređivanja standarda kroz participativni proces i kritičku refleksiju postojećeg  Definisanje kvalitetne obrazovne prakse kroz razmenu i komparaciju postojećeg stanja i pravaca razvoja (zemlje u regionu)  Mogućnost uticaja na definisanje okvira kvalifikacija nastavnika koji će biti usklađen sa očekivanjima u praksi