Transcript Nacrt poreskog sistema - Visoka tehnološka škola strukovnih


Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i
normi, vezanih u jedinstven mehanizam a u svrhu
ostvarenja određene poreske politike.

U poreski sistem je uključen veliki broj poreskih oblika
koji se u svakom sistemu razlikuju. Ovaj sistem
predstavlja skup instituta i instrumenata koji stoje na
raspolaganju poreskoj vlasti za ostvarivanje određenih
fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva u
okviru ekonomskog sistema.

Poreski sistem jedne zemlje čini ukupnost svih oblika
poreza, odnosno javnih prihoda. U savremenim
privrednim sistemima javni prihodi imaju značajnu
fiskalnu, ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u
veoma različitim oblicima kao što su: porezi, doprinosi,
takse, naknade i sl. Javni prihodi služe za podmirivanje
troškova koji imaju opšti karakter. Struktura javnih
prihoda, s obzirom na učešće pojedinih kategorija
prihoda u ukupnim javnim prihodima, znatno se
razlikuje od zemlje do zemlje.

Navedene razlike nastaju zbog različitih faktora, od
kojih su najvažniji sledeći:

Razvijenost privrede
Društveno - ekonomsko uređenje (sa aspekta
razvijenosti tržišne privrede)
Fleksibilnost pojedinih poreza
Struktura radne snage
Stepen otvorenosti ekonomije




 Rashodi
su svi troškovi koji pojavljuju u
preduzeću i obuhvataju troškove
materijala, režijske troškove, troškove za
plate zaposlenih, gubitke koji se
pojavljuju prilikom prodaje robe, trošenje
osnovnih sredstava (amortizacija) , otpis
sumnjivih i spornih potraživanja.
 Prihodi
su dobici do kojih se u preduzeću
dolazi na različite načine npr. prodajom
gotovih proizvoda kupcima, izdavanjem
poslovnog prostora ili zemljišta,
pozajmljivanjem finansijskih sredstava
drugim preduzećima, prodajom
otpisanog osnovnog sredstva itd.




Vrste rashoda i prihoda su:
redovni rashodi i prihodi (poslovi rashodi i prihodi)
finansijski rashodi i prihodi
vanredni (neredovni) rashodi i prihodi.

Porezi moraju što je manje moguće uticati na odnose
cene kako bi se efikasno upotrebili retki gospodarski
resursi.

Nema aktivnosti ili grana privrede na koje država ne
deluje svojim prihodima – porezima, bilo direktno ili
indirektno. Iz toga se mogu pratiti efekti fiskalne
strategije i poreske politike u jednoj strategiji.

Stalnim rastom državnog intervencionizma, nužno
dolazi i do većeg povećanja poreskog opterećenja u
svim zemljama. U većem broju razvijenih zemalja, a
tako i u našoj privredi, porezima se zahvata i
preraspodeljuje i preko 50% nacionalnog dohotka.
Porezi time prestaju da se javljaju samo kao finansijski
instrument za mobilizaciju finansijskih sredstava
potrebnih državi za pokriće njenih potreba, odnosno
rashoda. Oni postaju jedan od najrazvijenijih i
najsnažnijih instrumenata u vođenju određene
ekonomske, finansijke i socijalne politike države.




Sniženje poreza radi oživljavanja konjunkture1
je potrebno, ali se problem javio onog
momenta kada se trebalo odlučiti koje poreze
treba sniziti. U tom pravcu izdiferencirale su se
tri koncepcije:
Smanjenje poreza na lične prihode građana;
Povećanje javnih rashoda,
Smanjenje rizika privatnim preduzećima.


Dugovi koje sada država gomila moraće da se vrate iz
poreskih prihoda. Na koga bi trebalo, po pravičnosti, da
padne poreski teret? I čime bi trebalo da se rukovode
građani kada o tome budu odlučivali?
Najpre bi trebalo ostaviti po strani javna ulaganja u sve
ono što nije, u punom smislu te reči, javno dobro. Ako
se put gradi zaduživanjem države, on se može otplatiti
iz putarina. Slično je i sa mnogim drugim uslugama koje
su sada javne ili komunalne.

Pravičnost je, dakle, dosta teško postići putem
poreskog sistema. Ovo je još vidljivije ako se
uzmu u obzir dinamički, dakle efekti poreza na
odluke ljudi da li da ulažu u razvoj sposobnosti
ili ne. Kratkoročno posmatrano, nije nevažno
ko snosi koliki teret javnih rashoda, ali
dugoročno posmatrano, važnije je da li poreski
sistem podstiče ljude da do maksimuma
iskoriste svoje sposobnosti – saznajne, radne
ili preduzetničke.

Ukoliko se želi da ljudi ulažu više u
obrazovanje i da rade više, poreski teret koji se
očekuje trebalo bi da bude podsticajan, a to
znači nizak i ne naročito progresivan. Sistem
socijalnog osiguranja bi trebalo da bude
usklađen sa rizicima, što u normalnim
okolnostima, ako je valjano postavljen, ima
egalitarne posledice. Na kraju, javni dug bi
morao da bude održiv, što u ovom kontekstu
znači da ne zahteva kratkoročno razduživanje.
 Sadašnji
poreski sistem nije uopšte u
skladu sa načelom dinamičke efikasnosti:
destimuliše učenje i rad, nepravičan je i
prema starijim i prema mlađim
generacijama, a biće pod pritiskom
potrebe za značajnim razduživanjem, jer
se i ulaganja i potrošnja ne rukovode
zdravim fiskalnim računom. Potrebno ga
je, dakle, iz osnova reformisati.