Transcript ugovori-pojam, vrste, tumačenje i prestanak

REKAPITULACIJA

Pojam subjekta prava

Navesti vrste pravnih subjekata

Navesti atribute fizičkih lica

Pojam pravnog lica

Navesti formalne i materijalne elemente pravnih lica
REKAPITULACIJA





Šta je poslovna sposobnost fizičkog lica i
kad se stiče
Šta je poslovna sposobnost pravnog lica
Šta je stvarno pravo u subjektivnom, a
sta u objektivnom smislu
Sta je pravo svojine i koje su njegove
osnovne karakteristike
Navesti nacine prestanka prava svojine
UGOVORI -POJAM, VRSTE,
TUMAČENJE I PRESTANAK
Dr Dragica Koldžin
POJAM UGOVORA

Dvostrani pravni poslovi koji se zaključuju sa ciljem stvaranja, izmene ili ukidanja
određenih obligacionopravnih odnosa

Saglasnost volja dva ili više lica kojima se postiže određeno pravno dejstvo

Načelo autonomije volje – svaka strana slobodna je da zaključi ugovor, sa licem sa
kojim hoće i pod uslovima koje oni odrede

Ograničenja autonomije volje – nametnuta nekim propisima ili javnim poretkom (npr.
dozvole i odobrenja kod prometa stanova)
TUMAČENJE UGOVORA



Istraživanje smisla volje ugovornih strana
Ko tumači ugovor?
- Sud
- Neko treći – vansudsko tumačenje ugovora
Cilj – otkriti smisao zajedničke volje ugovornih strana
VRSTE UGOVORA




FORMALNI (obavezno zaključeni u određenoj formi) i NEFORMALNI (pravno dejstvo
samo na osnovu saglasnosti volja)
IMENOVANI (imaju naziv npr o poklonu) i NEIMENOVANI (njihov sadržaj se može
predvideti opštim propisima i ugovorima)
KAUZALNI (tačno predviđen cilj) i APSTRAKTNI (ne zna se tačno cilj)
SA TRENUTNIM IZVRŠENJEM (obaveze se izvršavaju odjednom) i SA TRAJNIM
IZVRŠENJEM ( izvršenje se sasoi iz više davanja ili proruštanja)
VRSTE UGOVORA




TERETNI (kod davanja jedne strane sleduje protivdavanje druge) I DOBROČINI
(jedna ugovorna strana daje bez koristi)
JEDNOSTAVNI i MEŠOVITI (sadrže elemente dva ili više jednostavnih ugovora)
KOLEKTIVNI (proizvode pravna dejstva na sva lica koja pripadaju grupi koja je
ugovor zaključila) i INDIVIDUALNI (zaključuju se od strane pojedinca koji pripada
kolektivu)
JEDNOSTRANO OBAVEZNI (nastaju obaveze samo za jednu ugovornu stranu) i
DVOSTRANO OBAVEZNI ( stvaraju uzajamne obaveze za obe ugovorne strane)
VRSTE UGOVORA



KONSENSUALNI (proizvode pravno dejstvo po osnovu same činjenice da je postignut
sporazum ugovornih strana o bitnim elementima ugovora) i REALNI (pored
punovažne saglasnosti potrebno je da se preda i određena stvar koja je predmet
ugovora)
SAMOSTALNI ( proizvode pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora) i AKCESORNI
(ne postoje samostalno već zavise od nekog drugog ugovora)
PREDUGOVOR (obaveza da se u određenom vremenskom periodu zaključi drugi
ugovor) i GLAVNI UGOVOR ( zaključenje tog drugog ugovora)
ZAKLJUČIVANJE UGOVORA




Saglasnost volja ugovornih strana
PONUDA
- predlog za zaključenje ugovora tj. izjava volje koja sadrži uslove o bitnim elementima
ugovora
- njenim prihvatanjem zaključuje se ugovor
PRIHVAT PONUDE
- izjava volje lica kome je učinjena ponud, da tu ponudu prihvati
- treba da se odnosi na sadržinu date ponude takve kakva jeste
- može da se izrazi na razne načine (rečima, plaćanjem, upotrebom stvari itd.)
- ćutanje ne znači pristajanje osim ako je zakonom utvrđen izuzetak ili su se stranke
tako dogovorile
- teorija prijema – ugovor je zaključen u momentu kada ponudilac primi izjavu o
prihvatu
POSEBNI USLOVI za zaključenje nekih ugovora – ugovori za čije nastajanje je
potrebno naknadno odobrenje državnog organa ili fizičkog lica
PREDMET UGOVORA



ČINJENJA koja se sastoje u davanju neke stvari, odnosno prenošenja prava
ili vršenja rada
NEČINJENJA gde spada uzdržavanje od nečega ili trpljenje nekog činjenja
Može da bude određen unapred ili da je dovoljno odrediv, moguć i
dopušten
NEVAŽNOST UGOVORA


Nepostojanje nekih od uslova potrebnih za zaključenje ugovora – nevažeći ugovori
Ugovor ne stupa na pravnu snagu:
- kada nema predmet
- kada nije postignuta saglasnost volja ugovornih strana
- kada nije zaključen u određenoj formi
NEVAŽNOST UGOVORA




Podela nevažećih ugovora:
NIŠTAVI
– ugovori koji su protivni pozitivnim propisima, javnim interesima ili dobrim običajima
- posledica nitavosti je uspostavljanje ranijeg stanja ili u slučaju delimične ništavosti
održavanje ugovora na snazi uz eliminaciju ništavih odredbi
- pravo na isticanje ništavosti ne zastareva
- RUŠLJIVI
- proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poništeni
- nedostaci u atuonomiji volje (pretnja, prinuda, zabluda o predmetu ugovora ili drugoj
ugovornoj strani)
- ugovor je rušljiv samo ako se radi o bitnoj zabludi (zabluda o bitnim svojstvima
ugovora koja se odnosi na predmet ugovora, zaluda o licu sa kojim se ugovor
zaključuje i zabluda o odlučujućim okolnostima ugovora
Rok obraćanja sudu - godinu dana od saznanja (subjektivni rok) i tri godine od dana
zaključenja ugovora (objektivni rok)
PRESTANAK UGOVORA


Ugovor je pravna forma nastala izjavom volje sagovornika kojom se stvaraju prava i
obaveze
Prestanak prava i obaveza iz ugovora obično ne vodi prestanku ugovora dok
nasuprot, prestanak ugovora ima uvek za posledicu prestanak prava i
obaveza iz tog ugovornog odnosa
PRESTANAK UGOVORA

IZMENA ILI RASKID UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI
- Događaji koji su nastali posle zaključenja ugovora zbog kojih je njegovo ispunjenje
otežano ili je onemogućeno ostvarenje svrhe ugovora
- Značaj promenjenih okolnosti mogu imati samo događaji čije se dejstvo u vreme
zaključenja ugovora nije moglo predvideti ili izbeći
- Stranke se mogu ugovorom odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti u svim
slučajevima kada to nije u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja (moraju se
precizirati slučajevi promenjenih okolnosti čije nastupanje neće uticati na opstanak ili
izmenu ugovora)
PRESTANAK UGOVORA


ZAJEDNIČKOM VOLJOM UGOVORNIH STRANA
- ukoliko se time ne vređaju prava savesnih trećih lica
VOLJOM JEDNE UGOVORNE STRANE
- samo izuzetno i to: po ranijem utanačenju i kao sankcija za neizvršenje ugovora
- kada su ugovori zaključeni na određeno vreme (doživotno izdržavanje, korišćenje
stana, radni odnos)

SMRĆU JEDNE OD UGOVORNIH STRANA
- samo kada je izvršenje obligacije vezano za ličnost
- kada nije, ugovor ostaje na snazi i obavezuje naslednike
PROUZROKOVANJE ŠTETE


Ponašanje povodom koga pravo propisuje sankcije – svako ko drugom prouzrokuje
štetu svojom krivicom odgovoran je da oštećenom licu tu štetu nadoknadi
Dva oblika:
- VANUGOVORNA šteta – povreda prava uopšte (uništenje tuđe stvari, nanosenje
telesne povrede i sl.)
- UGOVORNA šteta – povreda prava nastalih po osnovu ugovora
PRAVO I OBAVEZA ZA NAKNADU ŠTETE I
NJENO UTVRĐIVANJE



ŠTETA - umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja
(izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha
(nematerijalna šteta)
Lice kojem je šteta prouzrokovana naziva se OŠTEĆENO LICE, a lice koje je
prouzrokovalo štetu je ŠTETNIK
Šteta može biti:
- MATERIJALNA
- NEMATERIJALNA
PRAVO I OBAVEZA ZA NAKNADU ŠTETE I
NJENO UTVRĐIVANJE





Šteta može nastati kao poslednica zadocnjenja u izvršenju ugovorom ustanovaljene
novčane obaveze, odnosno raskida ugovora ili zbog docnje u izvršenju obaveze
određene pravosnažnom odlukom
Ustanova UGOVORNE KAZNE – sredstvo obezbeđenja ispunjenja obaveze, pretnja
plaćanja ugovorenog iznosa u slučaju neispunjenja ili neblagovremenog ispunjenja
Motiv izrazitog pritiska na dužnika da svoje obaveze ispuni
Ne može biti ugovorena za novčanu obavezu mada je predmet same ugovorne kazne
najčešće novac
Izuzetno značajna i tradicionalna za naše zakonodavstvo
PRAVO I OBAVEZA ZA NAKNADU ŠTETE I
NJENO UTVRĐIVANJE

Prisustvo štete i radnje jednog lica koje je tu štetu izazvalo nije dovoljno da stvori
obavezu na strani tog lica da bude odgovorno za štetu

Potrebno je da posoji KRIVICA štetnika za prouzrokovanu štetu

Da bi lice bilo krivo mora da je sa određenom sadržinom SVESTI i VOLJE preduzelo
radnju koja je prouzrokovala štetu

Stepeni krivice:
- Namera (dolus)
- Nepažnja (culpa) – krajnja i obična
NEMATERIJALNA ŠTETA



Pod nematerijalnom štetom podrazumeva se fizički bol, psihički bol i strah
Oštećenom se, zbog povrede (nematerijalnih) prava ličnosti, novčana naknada može
dosuditi samo kad su se posledice te povrede manifestovale u jednom od vidova
nematerijalne štete
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene
naknade, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada,
ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom
i društvenom svrhom
NEMATERIJALNA ŠTETA



Oštećeni svoje pravo za naknadom nematerijlne štete ostavaruje tako što tužbom
inicira postupak kod nadležnog suda.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene
naknade, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada,
ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom
i društvenom svrhom
Pravičnost novčane naknade ogleda se u tome da njena visina oštećenom pruži
odgovarajuću satisfakciju (da uspostavi psihičku ravnotežu) prema značaju
povređenog dobra i težini povrede, pri čemu o visini naknade sud odlučuje po
slobodnom uverenju, ali tada nije u obavezi da poštuje tabele osiguravajućih
organizacija o visini naknade za pojedine vidove neimovinske štete
UGOVOR O KUPOPRODAJI


Značaj centralni i najvažniji ugovor u robnom prometu, kako unutrašnjem tako i
međunaodnom prometu
Ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju prodaje preda kupcu tako da
ovaj stekne pravo svojine ili raspolaganja a kupac se obavezuje da plati cenu

Ponuda i prihvat ponude uslov za zaključenje ugovora

Ugovor o kupoprodaji je konsesualan i neformalan

Bitni elementi su oni čijim bi se prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Po prirodi
posla : roba, cena robe
UGOVOR O RAZMENI



Pojam: ugovorom o razmeni se svaki ugovarač obavezuje prema svome saugovaraču
da preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pravo svojine.
Strane imaju iste obaveze (duguju predaju stvari jedna drugoj). Odgovaraju
obavezama prodavca kod ugovora o kupoprodaji (pa ZOO upućuje na ta pravila).
Bitna obeležja ugovora: imenovani, neformalan (osim kod razmene nepokretnosti),
dvostrano obavezan, teretan, komutativan.
UGOVOR O POKLONU

Pojam: jedno lice (poklonodavac) predaje ili se obavezuje da preda neku stvar ili
prenese neko imovinsko pravo drugom licu (poklonoprimcu) bez naknade

Poklonodavac raspolaže svojom imovinom u cilju uvećanja imovine poklonoprimca,
koji stiče stvar u svojinu ili neko pravo

Oproštaj duga ili isplata duga umesto dužnika se takođe smatra poklonom


Nije regulisan u Zakonu o obligacionim odnosima
Odlike ugovora: formalan (realan – predaja stvari), jednostrano obavezan, dobročin
(osim kod poklona sa nalogom), komutativan, zaključen s obzirom na svojstva ličnosti
(intuitu personae)
UGOVOR O ZAKUPU



Pojam: zakupodavac se obavezuje da zakupcu preda određenu nepotrošnu stvar na
upotrebu, a zakupac se obavezuje zakupodavcu da mu za to plaća određenu
zakupninu i da mu po isteku određenog vremena istu stvar vrati
Ako nije drugačije ugovoreno ili uobičajeno korišćenje stvari podrazumeva i pribiranje
plodova te stvari
Bitne odlike ugovora: konsensualan, neformalan (osim kod nepokretnosti), dvostrano
obavezan, teretan, komutativan, sa trajnim izvršenjem
UGOVOR O POSLUZI



Pojam: poslugodavac predaje određenu nepotrošnu stvar poslugoprimcu da je
besplatno upotrebljava određeno vreme, a poslugoprimac se obavezuje da po isteku
tog vremena vrati istu stvar neoštećenu
Ugovor nije regulisan u Zakonu o obligacionim odnosima, razlikuje se od zakupa po
tome što je uvek dobročin
Bitne odlike ugovora: realan, jednostrano obavezan, dobročin, trajan. Ako se definiše
kao konsensualan, onda je dvostrano obavezan, dobročin i trajan (uz karakteristiku
da se obaveze strana ne ispunjavaju istovremeno)