Transcript Obligacije – posebni deo

Obligacije – posebni deo
Ispitna pitanja 55-62
55. Ugovor o razmeni



Pojam: ugovorom o razmeni se svaki ugovarač
obavezuje prema svome saugovaraču da preda
stvar koja se razmenjuje tako da on stekne
pravo svojine.
Strane imaju iste obaveze (duguju predaju stvari
jedna drugoj). Odgovaraju obavezama prodavca
kod ugovora o kupoprodaji (pa ZOO upućuje na
ta pravila).
Bitna obeležja ugovora: imenovani, neformalan
(osim kod razmene nepokretnosti), dvostrano
obavezan, teretan, komutativan.
56. Ugovor o poklonu





Pojam = jedno lice (poklonodavac) predaje ili se obavezuje da
preda neku stvar ili prenese neko imovinsko pravo drugom licu
(poklonoprimcu) bez naknade.
Poklonodavac raspolaže svojom imovinom u cilju uvećanja imovine
poklonoprimca, koji stiče stvar u svojinu ili neko pravo.
Oproštaj duga ili isplata duga umesto dužnika se takođe smatra
poklonom.
UGOVOR O POKLONU NIJE REGULISAN u Zakonu o obligacionim
odnosima.
Odlike ugovora: formalan (realan – predaja stvari), jednostrano
obavezan, dobročin (osim kod poklona sa nalogom), komutativan,
zaključen s obzirom na svojstva ličnosti (intuitu personae).
Ugovor o poklonu


Odstupanja od opštih pravila: dete može
biti poklonoprimac
Bitni elementi:
1.
2.
Stvar (pod uslovom da je u robnom
prometu) ili neko prenosivo imovinsko
pravo,
Namera darežljivosti (animus donandi),
mora biti izražena u ugovoru da se razlikuje
poklon od zajma, prodaje, razmene. Postoji
na strani poklonodavca, ali i poklonoprimca.
Dejstvo ugovora o poklonu

Obaveze poklonodavca:


Da preda stvar / prenese pravo (ugovor je
iustus titulus za sticanje prava svojine na
stvari)
Obaveza naknade štete poklonoprimcu ako
zadocni ili ne ispuni svoju obavezu namerno ili
sa krajnjom nepažnjom i za pravne ili fizičke
nedostatke stvari za koje je znao, a nije
upozorio poklonoprimca.
Opoziv ugovora o poklonu

1. Od poklonodavca:



Zbog nezahvalnosti poklonoprimca
Zbog nedostatka sredstava za život (nema
sredstava ili lica koja su dužna da ga
izdržavaju, a poklonoprimac nije u oskudici,
poklon se još nalazi u njegovoj imovini),
Razvod / poništenje braka poklonodavca i
poklonoprimca (ne odnosi se na uobičajene
pokone).
Opoziv poklona

2) Opozivanje od trećih lica:



Nužni naslednici koji ne bi mogli da budu
podmireni iz preostalog dela zaostavštine (3
godine od smrti ostavioca)
Lica koja je poklonodavac bio dužan da
izdržava po zakonu, testamentu, sudskoj
odluci,
Poverioci poklonodavca.
57. Ugovor o zakupu



Pojam = zakupodavac se obavezuje da zakupcu
preda određenu nepotrošnu stvar na upotrebu, a
zakupac se obavezuje zakupodavcu da mu za to
plaća određenu zakupninu i da mu po isteku
određenog vremena istu stvar vrati.
Ako nije drugačije ugovoreno ili uobičajeno
korišćenje stvari podrazumeva i pribiranje
plodova te stvari.
Bitne odlike ugovora: konsensualan, neformalan
(osim kod nepokretnosti), dvostrano obavezan,
teretan, komutativan, sa trajnim izvršenjem.
Bitni elementi ugovora o zakupu




Bitni elementi:
1) Stvar koja se daje na upotrebu (samo nepotrošna,
može biti svoja ili tuđa, da postoji u vreme zaključenja
ugovora ili buduća) ili prenosivo imovinsko pravo (npr.
licenca),
2) Zakupnina (naknada koju zakupac plaća za korišćenje
stvari ili prava, koja mora biti: određena /odredljiva,
stvarna i srazmerna (pravična) – važi što i kod
kupoprodajne cene. Određena ugovorom, od III lica,
zakonom, odlukom državnog organa.
Vreme trajanja nije bitni el. ugovora ali se po pravilu
ugovara zato što od trajanja zavisi obim prestacija.
Dejstvo ugovora

Obaveze zakupodavca:
1)
2)
Predaja zakupljene stvari (sa pripacima) na način, u vreme i
na ugovorenom mestu, u ispravnom stanju. Predaja uručenjem stvari ili njenom simboličnom predajom. Vreme
predaje: ugovoreno ili s obzirom na svrhu posla, prirodu
obaveze ili druge okolnosti. Mesto: pokretne stvari –
prebivalište /boravište zakupodavca u vreme nastanka
obaveze, nepokretne – gde se nalaze.
Održavanje stvari u ispravnom stanju (osim sitnih opravki
izazvanih korišćenjem stvari i troškova njene upotrebe), ostale
troškove snosi zakupodavac (ako propusti u primerenom roku
da otkloni zakupac može popraviti o trošku zakupodavca,
raskinuti ugovor ili tražiti sniženje zakupnine
Ugovor o zakupu

Obaveze zakupodavca:


3) Odgovornost za materijalne nedostatke stvari koje ometaju
ugovorenu ili redovnu upotrebu te stvari (bez obzira na to da li
je za njih znao ili ne), osim za ono što je zakupcu bilo poznato u
trenutku zaključenja ugovora. Može se isključiti ugovorom, ali bi
bila ništava ta odredba ako je zakupodavac znao za nedostatak,
ako taj nedostatak onemogućava upotrebu zakupljene stvari i
ako je odredbu nametnuo zakupodavac koristeći svoj monopolski
položaj. Zakupac mora obavestiti zakupodavca o nedostatku
stvari.
4) Odgovornost za pravne nedostatke stvari (za slučaj kad III
pretenduje na neko pravo koje isključuje pravo zakupca da
koristi stvar kada se ugovor raskida po samom zakonu, a ako je
samo ograničen u tom korišćenju može tražiti raskid ili sniženje
zakupnine, a u svakom slučaju može tražiti naknadu štete).
Ugovor o zakupu




Obaveze zakupca:
1) upotreba stvari prema ugovoru ili njenoj nameni (sa
pažnjom dobrog privrednika ili dobrog domaćina),
odgovara za naknadu prouzrokovane štete ako postupa
suprotno (on ili neko drugi), a zakupodavac ima pravo
otkaza bez otkaznog roka ako ga je upozorio, a postoji
opasnost da pretrpi značajniju štetu,
2) plaćanje zakupnine (u novcu, stvarima), odjednom, u
ratama (polugodišnje, godišnje), unapred, unazad po
isteku zakupa (kraće od ½ god.). Ako ga upozori
zakupodavac, a ne plati 15 dana po upozorenju,
zakupodavac može otkazati ugovor
3) vraćanje zakupljene stvari neoštećene (može biti
istrošena redovnom upotrebom ili dotrajala).
Ugovor o zakupu


Podzakup – davanje zakupljene stvari u zakup
drugome samo ako nije zakonom zabranjem i ne
nanosi štetu zakupodavcu, koji to mora odobriti
Zakupac je zaštićen kod otuđenja stvari. Ako je
otuđena posle predaje stvari u zakup, pribavilac
stupa na mesto zakupodavca. Ako je otuđena
pre predaje stvari u zakup i predata pribaviocu,
on stupa na mesto zakupodavca ako je znao za
ugovor o zakupu, a ako ne, nije dužan da je
preda zakupcu, koji može tražiti naknadu štete
od zakupodavca.
Ugovor o zakupu





Načini prestanka:
1) protek određenog rok (osim kod prećutno
obnovljenog zakupa),
2) otkazom (svake strane)
3) potpunom propašću stvari usled više sile
Smrt zakupodavca ili zakupca ne mora izazvati
prestanak ugovora koji može preći na
naslednike, ako drugačije nije ugovoreno.
58. Ugovor o posluzi



Pojam = poslugodavac predaje određenu
nepotrošnu stvar poslugoprimcu da je besplatno
upotrebljava određeno vreme, a poslugoprimac
se obavezuje da po isteku tog vremena vrati istu
stvar neoštećenu.
Ugovor NIJE REGULISAN ZOO, razlikuje se od
zakupa po tome što je uvek dobročin.
Bitne odlike ugovora: realan, jednostrano
obavezan, dobročin, trajan. Ako se definiše kao
konsensualan, onda je dvostrano obavezan,
dobročin i trajan (uz karakteristiku da se
obaveze strana ne ispunjavaju istovremeno).
Ugovor o posluzi



Bitni elementi:
1) stvar (nepotrošna, indvidualno određena, pokretna ili
nepokretna, buduća može biti predmet konsensualnog
ugovora, a ne teretnog, može se dati na poslugu i tuđa
stvar),
2) vreme posluge (određeno izričito: datum, izvesna
okolnost, prećutno: prema svrsi radi koje se stvar daje
na poslugu). Kod neodređenog vremena ugovor prestaje
kad poslugodavac zatraži stvar, odnosno kad je
poslugoprimac upotrebi ili protekne vreme za koje je po
pravnom standardu mogao da je upotrebi.
Dejstva ugovora





Obaveze strana zavise od toga li se ugovor shvata kao
realan ili konsensualan. U prvom slučaju obaveze ima
samo poslugodavac, a u drugom obaveze imaju obe
strane.
Obaveze poslugodavca:
1) predaje stvari (na način, u vreme i na mestu prema
ugovoru, v. kod zakupa),
2) naknada štete zbog mat. nedostatka stvari za koje je
znao,
3) obaveza da snosi vanredne troškove (ako ih je snosio
poslugoprimac zbog preke potrebe, hitnosti ili u cilju
poboljšanja stvari može tražiti naknadu od poslugodavca
po osnovu poslovodstva bez naloga)
Dejstvo ugovora




Obaveze poslugoprimca:
1) Namenska upotreba i čuvanje stvari (kod nenamenske
upotrebe odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje,
osim ako ne dokaže da bi stvar propala i da se on
pridržavao svoje obaveze, ne sme drugom da daje inače
poslugodavac može raskinuti ugovor i odmah tražiti da
mu se stvar vrati)
2) Da snosi redovne troškove održavanja, čuvanja i
upotrebe stvari (inače preti raskid ugovora),
3) vraćanje iste stvari po upotrebi (ne računa se redovno
habanje pri namenskom korišćenju). Ako je vreme
vraćanja određeno poslugodavac ne može zahtevati
ranije vraćanje stvari (ali to sam poslugodavac može
učiniti).
59. Ugovor o delu





Pojam = poslenik (preduzimač, izvođač radova) se
obavezuje naručiocu da za njega obavi određeni posao,
a naručilac se obavezuje da mu za to plati određenu
naknadu.
Predmet je izvršenje neke materijalne radnje ili posla, ali
ne i neki pravni posao.
Ugovor može imati odlike obligacije cilja ili obligacije
sredstva.
Predstavlja opšti tip ugovora iz kojih su se izdvojili
posebni imenovani ugovori: o prevozu lica, o prevozu
stvari, o građenju.
Bitne odlike ugovora: konsensualan, neformalan,
dvostrano obavezan, teretan, po pravilu trajan i
zaključen intuitu personae.
Ugovor o delu



Bitni elementi ugovora:
1. Posao (izrada, opravka stvari, izvršenje neke
fizičke radnje, umetničkih, naučnih i drugih
intelektualnih radnji), mora biti moguć,
dopušten, odrediv.
2. Naknada (u novcu, stvarima), opredeljena
ugovorom, obaveznom tarifom, drugim
obaveznim aktom. Ako nije ugovorena, sud je
određuje prema uobičajenoj. Naknada još treba
da je moguća, dopuštena i srazmerna.
Dejstvo ugovora o delu



Obaveze poslenika:
1) izvršenje posla (po ugovoru i pravilima koja važe za odgovarajući
posao), u roku (određenom ili primerenom). Ne odgovara za
kašnjenja izazvana ponašanjem naručioca. Naručilac može da
nadzire izvršenje posla (može raskinuti ugovor ako nije zadovoljan
kvalitetom ili ako se kasni). Po pravilu nije dužan poslenik lično da
izvrši posao (može prepustiti III licu, ali je odgovoran za njegov rad,
kao da sam radi).
2) Odgovara za nedostatke posla i to:




Za nedostatke u materijalu koji je dao naručilac
Za nedostatke u nalogu na koje nije upozorio naručioca
Za vidljive nedostatke posla kod običnog pregleda i prijema izvršenih
radova
Za nevidljive nedostatke posla (ako ga naručilac obavesti u roku od 1
meseca od prijema radova, najkasnije 2 godine posle).
Obaveze poslenika



Naručilac može tražiti otklanjanje nedostataka i
naknadu štete ili dati primereni rok za to (može po
isteku roka dati drugom na račun poslenika, sniziti
naknadu ili raskinuti ugovor, u svakom slučaju ima
pravo na naknadu štete)
Naručilac koji je poslenika na vreme obavestio o
nedostacima može sudskim putem tražiti svoje
pravo u roku od 1 godine od učinjenog
obaveštenja. Ako je tužen, može isticati prigovor
protiv poslenikovog zahteva za naknadu štete
(tražiti sniženje naknade i naknadu štete).
3) predaja izrađene ili opravljene stvari (ako je
to bio predmet ugovora)
Ugovor o delu






Obaveze naručioca:
1) isplata naknade (ali ne pre nego što je pregledao i odobrio rad)
2) prijem posla
Druge karakteristike ugovora: rizik slučajne propasti stvari zavisi od
toga ko je dao materijal za izradu.
Poslenik ima pravo zaloge na predmetima koji su mu predati, koje je
napravio ili opravio, kao obezbeđenje za svoje potraživanje.
Prestanak ugovora moguć je jednostranom izjavom volje naručioca
u bilo koje vreme (uz isplatu naknade umanjene za troškove koji
nisu učinjeni i za iznos zarade koju je poslenik ostvario na drugoj
stvari ili koju je propustio da ostvari).
60. Ugovor o ostavi



Pojam = ostavoprimac (čuvar, depozitar) se obavezuje
da besplatno ili uz naknadu primi pokretnu stvar od
ostavodavca (ostavioca, deponenta) da je čuva i da je
vrati kad ovaj to bude zahtevao. Ostavoprimac stvar ima
u državini, ali ne stiče svojinu na njoj, niti može da je
koristi.
Shvata se kao konsensualan odgovor, kod kog predaja
stvari nije bitan uslov za njegov nastanak.
Bitne odlike: konsensualan, dobročin – jednostrano
obavezan ili teretan – dvostrano obavezan, trajan.
Ugovor o ostavi




Bitni elementi:
1) predmet (pokretne stvari – i zamenjive, potrošne, van
prometa, po pravilu ostavodavac daje svoju stvar)
2) vreme trajanja – na neodređeno vreme, ako nije
određeno ugovorom ili ne proizilazi iz prirode konkretnog
ugovora
3) naknada – u novcu, predmetima: kod teretnog
ugovora, ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na
čuvanje ili se naknada mogla očekivati s obzirom na
okolnosti posla. Visina, način, vreme isplate utvrđuje se
ugovorom (ako ne važi obavezna tarifa, prinudni propis)
Dejstvo ugovora





Ako je jednostran, onda samo postoje obaveze ostavoprimca, ako je
dvostrani, onda i ostavodavac ima obaveze
Obaveze ostavoprimca:
1) prijem stvari (u vreme, mesto, na način kako je to ugovoreno ili
proizilazi iz prirode posla)
2) čuvanje stvari (sa pažnjom dobrog domaćina / dobrog
privrednika, na način određen ugovorom, ne sme da je da drugom,
mora da obaveštava ostavodavca o promenama na stvari, ne sme
da koristi stvar. Ugovorom može biti predviđeno da ostavoprimac
odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje stvari (može se
osloboditi ako dokaže da bi stvar propala i da je postupio u skladu
sa ugovorom).
3) vraćanje stvari (iste, sa svim plodovima i koristima, u
ugovorenom, primerenom roku ili kad zatraži ostavodavac). Ako je
ugovor teretan ostavodavac ne može tražiti pre roka vraćanje stvari
(duguje naknadu štete). Kod neodređenog roka svak može otkazati
ugovor u svako doba, osim u nevreme.
Dejstvo ugovora




Obaveze ostavodavca (kod teretnog ugovora)
1) isplata naknade
2) naknada opravdano učinjenih troškova i štete u vezi
sa čuvanjem stvari.
Posebne vrste ostave ZOO: neprava ostava (predmet je
zamenjiva stvar s pravom ostavoprimca da je potroši i
vrati odgovarajuću količinu stvari iste vrste, primenjuju
se odredbe o zajmu, osim vremena i mesta), ostava u
nuždi (zemljotres, požar, kada ostavoprimac mora
postupati sa povećanom pažnjom), ugostiteljska ostava
(ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari
koje su gosti doneli sa sobom, odnosno predali na
čuvanje – odlikuje se proširenom odgovornošću
ugostitelja u odnosu na običnog ostavoprimca).
61. Ugovor o zajmu



Pojam = zajmodavac se obavezuje da zajmoprimcu
preda u svojinu određeni iznos novca ili određenu
količinu drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se
obavezuje da mu posle izvesnog vremena vrati istu
količinu novac ili količinu stvari istog kvaliteta i vrste, uz
naknadu ili bez naknade.
Zajmoprimac stiče pravo svojine, ali za razliku od
razmene, prodaje, poklona, obavezan je posle izvesnog
vremena da vrati novac, odnosno istu količinu
odgovaraućih stvari.
Bitne odlike ugovora: konsensualan, dvostrano obavezan
(zajmodavac prvi izvršava obavezu pa potom
zajmoprimac), dobročin ili teretan (kod ugovora u
privredi kamata se duguje i kad nije ugovorena).
Ugovor o zajmu




Bitni sastojci ugovora:
1) stvar (zamenjiva – u prometu, određena po
broju, meri, težini i sl., potrošna, nepotrošna,
najčešće novac)
2) rok vraćanja zajma (određen ugovorom,
procenjen po okolnostima ugovora, ako se ne
može odrediti drugačije najkraće 2 meseca od
zajmodavčevog traženja da mu vrati novac)
3) kamata (uvek kod teretnog i ugovora u
privredi)
Dejstvo ugovora



Obaveze zajmodavca:
1) predaje predmeta zajma u ugovoreno vreme,
način, mesto (faktički, drugim aktom kojim se
postiže isti cilj, skraćenim putem – ako već
zajmoprimac drži stvar po nekom drugom
osnovu, simbolična – konosman ili preko III
lica), preko tekućeg računa itd.).
2) obaveza zaštite za mane stvari i naknade
štete po tom osnovu
Dejstvo ugovora



Obaveze zajmoprimca
1) obaveza vraćanja predmeta zajma (razlike u
zavisnosti da li se radi o individualno određenom
predmetu, zamenjivim stvarima, novcu), kako su
ugovorili (odjednom, delimično), u određeno vreme (ako
nije ugovoreno, rok ne može biti kraći od 2 meseca od
kada zajmodavac traži vraćanje predmeta), zajmoprimac
može i pre isteka roka da vrati zajam uz naknadu štete,
na ugovorenom mestu. Ako ne izvrši obavezu pada u
docnju i duguje još i naknadu štete
2) obaveza plaćanja kamate – kada je posebno
ugovorena, što ugovor čini teretnim.
62. Ugovor o punomoćstvu


Pojam = ugovor kojim jedno lice (vlastodavac,
nalogodavac) ovlašćuje drugo lice
(punomoćnika, nalogoprimca) da izvrši neku
pravnu radnju u njegovo ime i za njegov račun,
a ono se obavezuje da to izvrši bez naknade ili
uz određenu naknadu.
Uspostavljaju se tri paralelna odnosa: nalog
(mandat) koji reguliše odnos nalogodavca i
nalogoprimca, punomoćstvo – spoljni odnos
između istih lica u cilju obaveštavanja III o tom
odnosu i neposredno zastupništvo.
Ugovor o punomoćstvu


Bitne odlike ugovora: konsensualan (uz
izdavanje pisane isprave – punomoćja kao
dokaza o zaključenom ugovoru),
jednostranoobavezan ili dvostrano obavezan,
dobročin ili teretan.
Za punovažnost ugovora značajna sposobnost
ugovornih strana: vlastodavac mora da poseduje
punu poslovnu sposobnost (može da prenese na
punomoćnika samo ono što bi mogao sam da
vrši), a punomoćnik može biti lice koje poseduje
poslovnu sposobnost i odgovarajućuz stručnu
spremu (isključeno tzv. nadripisarstvo).
Ugovor o punomoćstvu

Bitni sastojci ugovora:


1) pravne radnje koje punomoćnik treba da
obavi za drugog (zaključenje nekog pravnog
posla ili izvršenje pravnog akta, ali ne i oni
koji su isključivo vezani za same titulare, npr.
izjava poslednje volje, kao ni zabranjenih,
protivzakonitih ili nemoralnih akata)
2) naknada za obavljeni posao, ako se radi o
teretnom ugovoru.
Ugovor o punomoćstvu




Dejstvo ugovora
Obaveze punomoćnika:
1) da izvrši povereni pravni posao prema dobijenom
nalogu. Sadržina se određuje ugovorom, a punomoćnik
ostaje u granicama naloga (ako nema uputstava radi na
uobičajeni način štiteći interese vlastodavca, postupajući
sa pažnjom kao u svojim sopstvenim poslovima). Od
naloga može da odstupi po pristanku vlastodavca.
2) da povereni mu posao izvrši lično (jer se punomoćstvo
zasniva na odnosu poverenja). Sporazum stranaka i
priroda delatnosti mogu opredeliti da u izvršenje posla
punomoćnik uključi i druga lica u njegovoj službi, može
delimično preneti poslove na zamenika izvan kruga
zaposlenih, uz saglasnost poslodavca. Ako bi potpuno
Ugovor o punomoćstvu


preneo poslove uz saglasnost poslodavca, radilo
bi se o angažovanju novog punomoćnika koji
stupa na mesto ranijeg.
3) da položi račun o obavljenom pravnom poslu
(da obaveštava vlastodavca o toku izvršenja
pravnog poslad, da položi račun o izvršenom
poslu, preda sve što je od njega primio (stvari,
novac, sudsku odluku, pisani sastav ugovora) i
da vrati punomoćje, ako je u pisanom obliku. Na
zahtev poslodavca obavezan je da podnese i
izveštaj o obavljenom pravnom poslu.
Dejstva ugovora




Obaveze vlastodavca:
1) da naknadi punomoćniku nužne i korisne troškove čak
i kad nije ostvaren uspeh (i obezbedi materijalna
sredstva za izvršenje pravnog posla – uobičajeno se daje
avans, a ako je taj teret snosio punomoćnik, onda
vlastodavac treba da mu naknadi)
2) da naknadi svu štetu koju je punomoćnik pretrpeo na
svojoj imovini pri vršenju pravnog posla
3) da isplati punomoćniku nagradu za obavljeni pravni
posao (ako je tako ugovoreno ili je zakon predvideo) –
fiksni iznos ili prema vrednosti posla (advokatska tarifa)
Prestanak ugovora






1) izvršenjem poverenog pravnog posla
2) protekom odreenog vremena (ako je tako ugovoreno, npr.
nastupanjem kalendarskog datuma, protekom roka ili nastupanjem
nekog budućeg očekivanog događaja (npr. dolaska vlastodavca iz
inostranstva)
3) naknadnom nemogućnošću izvršenja pravnog posla
4) jednostranim raskidom (opozivom punomoćja koje čini
vlastodavac ili otkazom koje koristi punomoćnik), koji je mogu u
svako vreme, bez navođenja razloga. Kod otkaza sudskog
punomoćja mora biti obavešten sud (podneskom, usmeno), a
punomoćnik mora još neko vreme zastupati vlastodavca, dok se ne
snađe.
5) smrću punomoćnika ili vlastodavca (prestankom zastupanog
pravnog lica)
6) potpunim ili delimičnim lišenjem poslovne sposobnosti
vlastodavca ili punomoćnika
Ugovor o punomoćstvu



Vrste po obimu poslova:
1) opšte (generalno) – u svim pravnim
poslovima tog lica ili u jednoj grupi svih pravnih
poslova (punomoćnik vrši sve akte
administracije)
2) posebno punomoćstvo - samo za jedan ili
određen broj pravnih poslova (zakonom može
biti propisano posebno punomoćstvo, npr. kod
zaključenja braka, odricanja od nasleđa,
podizanja tužbe za razvod braka, za podizanje
novca prilikom izvršenja itd.).
Ugovor o punomoćstvu



Vrste po načinu, obliku i obimu vršenja poslova:
1) neograničeno – bez uputstva koje vlastodavac
daje punomoćniku kako da vrši pravne poslove
(vrši ih sa pažnjom pažljivog i urednog čoveka),
2) ogrančeno – sa propratnim uputstvom, koje
se može odnositi na lica sa kojima punomoćnik
obavlja delatnost, vreme, način, oblik delatnosti.
Uputstva mogu biti imperativna, fakultativna ili
indikaciona (poslednjim se skreće pažnja kako bi
trebalo da postupa)
Ugovor o punomoćstvu

Vrste po načinu nastanka



1) Izričito: normalni način koji podrazumeva saglasnu
izjavu volje obe strane
2) prećutno, najčešće kod ugovora mešovite sadržine
(s obzirom na položaj, na primer, lica koja rade u
trgovini mogu prodavati robu, kućne pomoćnice mogu
kupovati za račun poslodavca i slično).
Vrste po broju punomoćnika


1) jednostruko – jedno lice kao punomoćnik
2) višestruko – više lica (posao poveren svima, kada
se svi moraju saglasiti kod preduzimanja jednog
pravnog akta ili svaki akt preduzima pojedini
punomoćnik samostalno).