Transcript KARCINOM DOJKE

Dojka je
sinonim
ženstvenosti i
materinstva
Ona je često sedište brojnih
patoloških procesa od kojih je
KARCINOM najvažniji jer predstavlja
VODEĆI UZROK SMRTNOSTI kod
žena od malignih bolesti u Srbiji !!!
Karcinom u svetu
Prema podacima SVETSKE
ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE svake
godine u svetu od karcinoma uopšte oboli
preko 10 miliona osoba.
Najčešći su:
karcinom pluća-1 350 000 novoobolelih
osoba godišnje
karcinom dojke-1 115 000 i
karcinom debelog creva-1 000 000.
Prikaz novoobolelih u SAD 2007
Prostata
Pluća
Debelo crevo
Mokraćna bešika
Non-Hodgkin
limfom
Melanom
Bubreg
Leukemija
Usna šupljina
Pankreas
Ostalo
29%
15%
10%
7%
4%
4%
4%
3%
3%
2%
19%
26%
15%
11%
6%
4%
4%
4%
3%
3%
3%
21%
Dojka
Pluća
Debelo crevo
Materica-telo
Non-Hodgkin
limfom
Melanom
Štitasta žljezda
Jajnik
Bubreg
Leukemija
Ostalo
KARCINOM U SRBIJI
Prema podacima Registra za rak
Centralne Srbije i Registra za
maligne neoplazme Vojvodine od
malignih bolesti svake godine
oboli oko 30 000 osoba.
KARCINOM U SRBIJI
NAJČEŠĆI KOD MUŠKARACA
1.
2.
3.
4.
KARCINOM PLUĆA
KARCINOM DEBELOG CREVA
KARCINOM ŽELUCA
KARCINOM PROSTATE
KARCINOM U SRBIJI
NAJČEŠĆI KOD ŽENA
1.
2.
3.
4.
KARCINOM DOJKE
KARCINOM DEBELOG CREVA
KARCINOM GRLIĆA MATERICE
KARCINOM PLUĆA
KARCINOM U SRBIJI
• Maligne bolesti su odgovorne za oko 18%
ukupne smrtnosti, te se nalaze na drugom
mestu uzroka smrtnosti odmah iza bolesti
srca i krvnih sudova.
KARCINOM U SRBIJI
• Broj obolelih i umrlih od malignih bolesti je
u NEPREKIDNOM PORASTU!!!
KARCINOM DOJKE-Učestalost
Standardizovana stopa incidence
•
•
•
•
•
•
•
Srbija- 56/100 000
Slovenija- 59/100 000
Hrvatska- 62/100 000
Makedonija i Grčka- 52/100 000
Španija- 39/100 000
Irska- 75/100 000
SAD- 60/100 000
• Smatra se da u svetu 1 od 10
žena oboli od karcinoma dojke
KARCINOM DOJKE U SRBIJI
• Najčešći maligni tumor kod žena
• Vodeći uzrok smrtnosti među malignim
bolestima
• Neprekidni porast incidence i mortaliteta
• Karakteristična starosna distribucija
• Otkrivanje karcinoma najčešće u
odmaklim fazama bolesti
Incidenca i mortalitet
• Najčešći je maligni tumor kod žena
• Zauzima više od ¼ svih malignih bolesti žena
• Svake godine se registruje oko 3700
novoobolelih
• Standardizovana stopa incidence je 56
novoobolelih na 100 000 žena godišnje
• Svake godine od karcinoma dojke umre oko
1300 žena, što čini 18% smrtnosti od kancera
KARCINOM DOJKE-Srbija
• Neprekidni porast incidence i
mortaliteta!!!
KARCINOM DOJKE-Razvijeni svet
• Porast incidence, ali SMANJENJE
MORTALITETA- u SAD za oko 2%
godišnje počevši još od 1990.god.
ZAŠTO?
• Edukacija žena za sprovođenje
samopregleda
• Edukacija zdravstvenih radnika
• Skrining-mamografija
• Savremene metode lečenja
Starosna struktura
Starost
(god.)
Centralna
Srbija %
IORS %
Slovenija
%
SAD %
Australija
%
<50
27
30
25
23
22
50-59
25
28
22
25
25
60-69
29
23
24
19
22
70+
19
19
28
33
31
Medijana
-
56 god.
61 god.
63 god.
61 god.
Stadijum bolesti u trenutku postavljanja
dijagnoze
Prema podacima IORS-a 38% karcinoma
dojke otkriva se u lokalizovanoj fazi, kada
je bolest ograničena samo na dojku i kada
je lečenje najuspešnije.
ZAPADNA EVROPA i do 80%
FRANCUSKA -70% zahvaljujući
programima skrininga započetim još 80-tih
godina prošlog veka
Dojka-bolesti
• Zapaljenja-Akutna i hronična
• Fibrocistična bolest (displazija, mastopatija)
NAJČEŠĆE
• Tumori-Benigni i maligni
Dojka-zapaljenja
Akutna
• Izazvana bakterijama
• Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje
• Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom
sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima
• Kratko traju
Dojka-zapaljenja
Hronična
• Izazvana mikroorganizmima i hemijskom
iritacijom
• Najčešće u periodu posle završetka
dojenja
• Dugo traju
Dojka-fibrocistična bolest
Predstavlja promenu oblika, veličine i strukture
dojke koja nastaje usled produžene
hormonske stimulacije. Postoje tri grupe
promena:
• Ciste i fibroza-najčešće
• Epitelijalna hiperplazija-povećana sklonost
ka malignoj alteraciji 1,5-2x, kod atipične
epitelijalne hiperplazije taj rizik je 5x veći.
• Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka
malignoj alteraciji
TUMORI-Podela
Po potencijalnom kliničkom ponašanju
1. Benigni
2. Maligni
Po tkivu od koga potiču
1. Epitelni
2. Mezenhimni
Benigni tumori
• Ne urastaju u okolna tkiva
• Ne stvaraju kolonije u drugim delovima
organizma
• Većinom su dobro i jasno ograničeni od
okolnog tkiva formiranjem kapsule
• Ne ugrožavaju život
• Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od
normalnih tkiva
• Pokazuju veliku sličnost (morfološku i
funkcionalnu) sa tkivom iz kojeg potiču
Maligni tumori
• Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast
• Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se
razvijaju
• Stvaraju kolonije u drugim tkivima i
organima-metastaze
• Nisu jasno ograničeni
• Ugrožavaju život
• Rastu brže
• Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg
potiču ili je uopšte ne pokazuju
EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKE
STADIJUM I
Bolest je ograničena samo
na dojku. Tumor je
promera manjeg od 2 cm.
Petogodišnje
preživljavanje u ovom
stadijumu je 80%.
STADIJUM II
Bolest obuhvata dojku i
pazuh.Tumor u dojci je
veličine 2-5 cm. Postoji
širenje tumora na limfne
čvorove u pazuhu.
Petogodišnje
preživljavanje je 65%.
STADIJUM III
Bolest obuhvata dojku,
pazuh i vrat. Tumor u
dojci je veći od 2cm.
Postoji širenje u limfne
čvorove pazuha i vrata.
Petogodišnje
preživljavanje je 40%.
STADIJUM IV
Bolest je proširena.
Tumor u dojci može biti
bilo koje veličine.
Postoji širenje u
udaljene organe: pluća,
jetra, kosti, mozak i dr.
Petogodišnje
preživljavanje je 10%.
ZAŠTO NASTAJE KARCINOM
DOJKE?
• Do danas se ne zna tačan uzrok
nastanka bolesti
• Smatra se da je to
multifaktorijelna bolest
• Poznati su faktori rizika za
nastanak bolesti
Faktori rizika
• Ženski pol
• Godine starosti
• Pozitivna porodična anamneza (genetski
faktori)
• Hormonski faktori-reproduktivna anamneza,
oralni kontraceptivi, hormonska supstitucija
u menopauzi
• Faktori okoline-način ishrane, gojaznost,
alkohol, izloženost zračenju, stres
• Ranije bolesti-prethodno lečen karcinom
dojke
• Benigne bolesti dojke
Faktori rizika
• Ženski pol
Karcinom dojke se javlja i kod muškaraca,
ali 100x ređe.
Karcinom dojke u muškaraca čini oko 0,7%
svih malignih bolesti.
Faktori rizika
• Godine starosti
Rizik se povećava sa godinama starosti.
Najveći broj slučajeva je kod osoba
starijih od 50 godina, a ređe kod mlađih
od 30 godina.
Na mlađe od 50 godina otpada oko četvrtina
svih obolelih.
Najveća uzrasno-specifična stopa incidence
u Srbiji je od 60-64 godine.
Faktori rizika
• Pozitivna porodična anamneza (genetski
faktori-BRCA 1, BRCA 2 geni)
Rizik je povećan ako je u porodici bilo bolestimajka, sestra, tetka, baka.
Rizik je povećan ako se bolest u porodici pojavila u
mlađem uzrastu (pre menopauze) ili ako je
obuhvatila obe dojke.
Genetski faktori (nasleđe) su odgovorni za oko
5-10% svih slučajeva karcinoma dojke.
Faktori rizika
Hormonski faktori
• Rana menarha (prva menstruacija) - pre 12.
godine
• Kasna menopauza-posle 55. godine
• Nerađanje ili malobrojno rađanje
• Kasna prva trudnoća-posle 30. god.
• Odsustvo dojenja
• Upotreba oralnih kontraceptiva duže od 10
godina- kontroverza
• Hormonska supstituciona terapija u
menopauzi duže od 5 godina-kontroverza
Faktori rizika
Faktori okoline
• Ishrana-značajna uloga u nastanku bolesti,
naročito konzumacija visokokalorijske ishrane, masti i
proteina životinjskog porekla, te kao posledica
gojaznost naročito kod postmenopauznih osoba.
Nasuprot tome, unos vitamina, svežeg voća i povrća
umanjuje rizik.
• Japanke imaju vrlo nisku incidencu karcinoma
dojke. Mogući razlozi-ishrana (soja, koja obiluje fitoestrogenima), manji volumen dojki (specifičnost rase),
miran, tradicionalan život.
Faktori rizika
Faktori okoline
• Alokohol-svakodnevna upotreba (i u malim
dozama) povećava rizik
• Zračenje (jonizujuće) - osobe koje su preživele
nuklearnu eksploziju u Hirošimi i Nagasakiju,
bolesnici kojima je zračen grudni koš u
dijagnostičke i terapijske svrhe pogotovu u
detinjstvu
• Stres
Faktori rizika
Ranije bolesti
• Prethodno lečen karcinom dojke nosi
povišen rizik od karcinoma druge dojke.
• U 5-15% to se i dešava
• Veći rizik-pozitivna porodična anamneza,
mlađi uzrast, lobularni tip karcinoma dojke
Faktori rizika
Benigne bolesti dojke
• Proliferativna displazija sa atipičnom
epitelnom hiperplazijom
Simptomi i znaci karcinoma dojke
• Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj
okolini ili u pazuhu
• Promena veličine ili oblika dojke
• Promena boje kože
• Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili
izrazito tamna
• Obično bez bolova, ali nije pravilo
KARCINOM DOJKE
Dijagnoza
Postavlja je lekar specijalista za bolesti dojke
(Hirurg-onkolog, internista-onkolog,
radiolog-onkolog) na osnovu izvršenih
pregleda
• Klinički pregled
• RTG mamografija
• Ultrazvuk
• MRI
• Biopsija sa patohistološkom potvrdom
bolesti
Dijagnoza
• U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi
opipavanjem sama žena!!!
Lečenje
Lokalno
• Hirurško lečenje
• Radijaciona terapija-zračenje
Sistemsko
• Hemioterapija
• Hormonska terapija
• Imunoterapija
Prevencija
• Primarna prevencija
• Sekundarna prevencija
Primarna prevencija
Podrazumeva uticaj na faktore rizika. Na starost i
genetiku se ne može uticati.
Može se u izvesnoj meri uticati na hormonalne i
reproduktivne faktore, dok ZDRAV NAČIN
ŽIVOTA, koji podrazumeva pravilnu ishranu,
redovne fizičke aktivnosti i regulaciju telesne
težine smanjuje rizik ne samo za maligna već i
za druga hronična nezarazna oboljenja. Postoji
još i hemoprevencija koja podrazumeva
primenu lekova ili drugih preparata, te
preventivne hirurške intervencije kod osoba sa
povećanim rizikom.
Sekundarna prevencija
OBAVEZNO BI TREBALO DA SE
SPROVODI!!!
Obuhvata pograme za rano otkrivanje i
programe skrininga
• Samopregled dojki
• Klinički pregled dojki
• RTG mamografija (sa UZV dojke koji je
joj je komplementarni pregled)
• MRI dojki
Samopregled
•
•
•
•
ZAŠTO?
KADA?
GDE?
KAKO?
SAMOPREGLED
ZAŠTO?
• Jednostavan
• Kratko traje- 10-15 min
• Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju
biti i najčešće nisu karcinom)
• Ranije se odlazi lekaru
• Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu
• Ranije se započinje lečenje
• Lečenje je uspešnije
Samopregled
• KADA?
Sa navršenih 20 godina života
1x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO
VREME (UJUTRO ili UVEČE)
Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji
period je između 5. i 10. dana u menstrualnom
ciklusu računajući od 1.dana menstruacije.
Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji
dan u mesecu.
Samopregled
GDE?
Pred ogledalom
Ispod tuša
Na ravnoj i čvrstoj podlozi u ležećem
položaju
Samopregled
KAKO?
Najosetljivije na dodir su jagodice
prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili
više prstiju, a ne samo jedan. Nežno
prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se
ona pomera.
Voditi računa da se dojka ne ubada
vrhovima prstiju ili noktima. Ova
greška je najčešća.
Samopregled
Prstima praviti lagane kružne pokrete u
smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko
krugova koliko je potrebno da se pregleda cela
dojka.
Samopregled
• Površina koja se pregleda
-prostire se od vrata (predeo
iznad ključne kosti) do
donjeg dela dojki (završetka
dojki na grudnom košu) i od
pazuha do grudne kosti
• Način pregleda
-posmatranje
-palpacija
Samopregled
KORAK 1
Skinuti se do pojasa i sa
rukama opuštenim niz telo
stati ispred ogledala pri
dobrom osvetljenju.
Ne žurite, pažljivo
posmatrajte dojke!!!
Samopregled
KORAK 1
Posebnu pažnju obratite na
• razlike u veličini i obliku dojki
• simetričnost dojki
• izmene na površini kao što su
otok (izbočenje, čvor), ulegnuće,
osip, promene boje kože,
nabiranje kože, veoma izbočene
vene
• promene položaja bradavice,
uvučenost bradavica.
Samopregled
• KORAK 2
Podignite ruke visoko iznad
glave i ovaj položaj će istaći
svaku razliku između dojki.
Ukoliko su grudi veće, treba
svaku dojku posebno podići
i pogledati. Obratiti pažnju
na sve pomenuto iz prvog
koraka.
Samopregled
• KORAK 3
Spustiti ruke u visini nosa.
Prisloniti dlanove jedan uz
drugi da bi se zategli grudni
mišići. Proveriti da li postoji
neka promena koja ranije
nije bila zapažena.
Samopregled
• KORAK 4
Staviti ruke na bokove, a zatim
se polako okretati polulevo i
poludesno i pri tom pažljivo
promatrati dojke sa naročitom
pažnjom na predeo ispod
dojki. Na kraju nežno iscediti
svaku bradavicu da bismo
proverili da li ima iscetkakrvav, crn, braon, zelen, siv,
beo, bistar. Proveriti da li su
nadlaktice ili podlaktice
otečene.
Samopregled
• KORAK 5
Sledeća faza pregleda
obavlja se pod tušem.
Podići jednu ruku iznad
glave. Drugu ruku koristiti
za pregled dojke i njene
okoline. Ruke je potrebno
pre pregleda nasapunati.
Samopregled
• KORAK 6
Zamisliti dojku kao sat.
Pregled početi iz položaja
12h i nežnim, kružnim
pokretima dodirivati dojku od
bradavice prema gore do
ključne kosti i u pravcu
kazaljke na satu. Nastaviti
pregled dok se ne ispuni ceo
krug, a zatim istim pokretima
nastaviti i pregled pazuha.
Samopregled
• KORAK 7
Leći na krevet ili ravnu,
čvrstu površinu. Pregled
dojki ponoviti na isti način
kao i pod tušem. Ruke
namazati kremom da bi
vrhovi prstiju bili osetljiviji.
Samopregled
• KORAK 8
Okrenuti se na jednu stranu, staviti
ruku savijenu u laktu iznad glave te
presavijen peškir ispod ramena
čime malo podižemo stranu koju
ispitujemo. Pažljivo ponoviti
ispitivanje cele dojke, obraćajući
pažnju na spoljašni deo, koji se u
ovom položaju može sigurnije
opipati. Na kraju pregledati na isti
način predeo pazuha. Isti postupak
ponoviti i sa druge strane.
• Rutinskim pregledom Vaših dojki
primetićete verovatno svaku promenu.
• Ako postoji promena javite se lekaru!!!
• NE GUBITE VREME!!!
ZAPAMTITI
• SAMOPREGLED NE MOŽE ZAMENITI
ODLAZAK LEKARU!!!
Kada se javiti lekaru i gde?
KLINIČKI PREGLED
Preporuke
• Od 20-40. godine života- na tri godine
• Preko 40.godine života- svake godine ili
svake druge godine
Pregledi mogu biti i češći zavisno od
postojanja faktora rizika. Lekar će odlučiti
o režimu pregleda.
KLINIČKI PREGLED
• Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici
bilo karcinoma dojke, potrebno se javiti
lekaru najmanje 10 godina pre nego što
se najmlađi član porodice razboleo od
karcinoma dojke.
KLINIČKI PREGLED
• GDE?
Javiti se PORODIČNOM (IZABRANOM)
LEKARU, koji će Vas pregledati, a zatim
shodno potrebi uputiti određenom lekaru
specijalisti.
RTG mamografija
• Sa 50 i više godina- svake dve godine
• Od 40-50. godine života kod postojanja
faktora rizika- svake dve godine
• Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima
karcinoma dojke u porodici ili sa drugim
faktorima rizika odluku donosi lekar
• Kod mlađih od 40 godina ova
dijagnostička metoda se ređe koristi zbog
specifične žlezdane građe dojki
Mamograf
• Otkrivaju se
promene manje od 1
cm
• Otkrivaju se
promene koje se ne
primećuju kliničkim
pregledom
Ultrazvuk dojke
• Sprovodi se kod svih uzrasta
• Nema ograničenja u broju pregleda
obzirom da nema štetnih zračenja
• Komplementarna je metoda RTG
mamografiji
• Kod mlađih od 40 godina je metoda
izbora
• Jeftina
Magnetna rezonanca
• Rutinski se ne sprovodi
• Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se
RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije
moglo tačno utvrditi stanje dojki
• Kod žena sa visokim rizikom
• Naročito značajna kod osoba mlađe životne
dobi kod kojih mamografija ima malu
senzitivnost
• Nema jonizujućeg zračenja
• Skupa
SKRINING PROGRAM
• Podrazmeva organizovano
podvrgavanje ukupne ženske
populacije jedne zemlje ili jednog
regiona, određene starosne dobi,
pregledima koji imaju za cilj otkrivanje
promena u dojci u što ranijem
stadijumu kada je i lečenje
najuspešnije.
SKRINING PROGRAM
KOJI SU TO PREGLEDI?
• RTG mamografija- zlatni
standard
• Klinički pregled
SKRINING PROGRAM
Prvi organizovani skrining programi u Evropi
počeli su u periodu 1986-1989. godine u
skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji.
REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA
OKO 30% U SKRINING GRUPAMA.
SKRINING PROGRAM
Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u
19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50-69
godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a u
Velikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupu
čine žene između 40-69 godina.
SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRINING
PROGRAM ZA RANO OTKRIVANJE
KARCINOMA DOJKE.
Informisana i edukovana žena
Brine o svom zdravlju
Odlazi lekaru
ZDRAVA I SREĆNA