Transcript procena kvaliteta života obolelih od hroničnih reumatskih oboljenja

PROCENA KVALITETA ŽIVOTA
OBOLELIH OD HRONIČNIH
REUMATSKIH OBOLJENJA
Sekcija opšte medicine SLD-a
Prim.dr Mirjana Lapčević
UVOD
Bol je najčešći simptom obolelih od
hroničnih reumatskih bolesti.
Kod mladih on smanjuje radnu sposobnost
i socijalno funkcionisanje,
kod starijih vodi u depresiju, a ona
ubrzava demenciju.
Bol smanjuje kvalitet života ovih
bolesnika.
UVOD
Ispitivanje kvaliteta života i mogućnosti za
njegovo unapređenje su posebno važni
imajući u vidu povećanje očekivanog
trajanja života, porasta učestalosti faktora
rizika i hroničnih nezaraznih oboljenja sa
kojima su mnogi ljudi prinuđeni da žive.1
UVOD
Iz perspektive zdravlja (ili bolesti) kvalitet
života se odnosi na socijalno, emocionalno
i fizičko blagostanje bolesnika nakon
lečenja4, odražavajući definiciju zdravlja
Svetske zdravstvene organizacije, kao i na
uticaj bolesti i lečenja na nesposobnost i
svakodnevno funkcionisanje.5
UVOD
Iako lekari i drugi zdravstveni radnici mogu
dati sveukupnu kliničku procenu težine
oboljenja bolesnika ili stepena
pogoršanja, procenjeno je da je
neprikladno da lekari učestvuju u
ocenjivanju kvalitea života bolesnika.
Informacija o kvalitetu života se može
dobiti samo od bolesnika, jer samo oni
imaju direktan uvid u svoja osećanja i
misli.8
UVOD
Da bismo pratili određeno oboljenje, tj. imali
dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje
odgovarajući ishodi njenog praćenja i njene
kontrole.9
Konvencionalni pokazatelji oboljenja (npr.
simptomi, znaci, laboratorijsko-biohemijski i
funkcijski nalazi) veoma su značajni za
određivanje efekta leka na ciljni organ, ali ne
ukazuju na to kako bolesnici funkcionišu u
svakodnevnom životu i koliko bolest
ograničava njihove aktivnosti.
UVOD
Sa druge strane, poznato je da hronična
degenerativna, kao i akutna zapaljenska
reumatska oboljenja menjaju kvalitet
života bolesnika.10,11 Bol, promene
raspoloženja, ograničena pokretljivost kao
i niz drugih simptoma i poremećaja koji
prate reumatska oboljenja na različite
načine remete kvalitet života bolesnika sa
reumatskim oboljenjima.
PACIJENTI I METODI
Istraživanje je sprovedeno kao epidemiološka studija, u
vremenskom periodu od 12. do 16. aprila 2010. godine u
organizaciji Sekcije opšte medicine SLD-a. Studiju su
sproveli izabrani lekari opšte medicine zaposleni u
26 DZ u Republici Srbiji,
Niška Banja,
Mladenovac “Selters”,
Jodna Banja,
Specijalna bolnica za rehabilitaciju,Ivanjica,
Udruženju obolelih od reumatskih bolesti Republike
Srbija
Instrumenti merenja
Za merenje kvaliteta života korišćen je
standardizovani upitnik EQ-5D kao
instrument za merenje kvaliteta života u
vezi sa zdravstvenim stanjem pojedinca.11
Rezultati
Tabela 2 Prikaz frekvencija
uključenih pacijenata po
Ustanovama
U istraživanje je
uključeno
3475 bolesnika,
1277 mškaraca i
2198 žena .
Ustanova
f
%
1
Voždovac
232
6.7
2
Užice
82
2.4
3
Novi Sad
200
5.8
4
Palilula
147
4.2
5
6
Zvezdara
Stari Grad
197
50
5.7
1.4
7
Smederevska Palanka
92
2.6
8
Šabac
63
1.8
9
Ivanjica
29
.8
10
Kragujevac
171
4.9
11
12
Kruševac
Niška Banja
93
200
2.7
5.8
13
14
Zaječar
Jodna Banja
359
99
10.3
2.8
15
16
17
Lebane
MUP Savski Venac
Valjevo
100
112
100
2.9
3.2
2.9
18
19
Mladenovac Selters
Pančevo
91
318
2.6
9.2
20
21
Merošina
Niš
227
80
6.5
2.3
22
23
Čukarica
Zemun
55
124
1.6
3.6
24
25
Zrenjanin
Novi Beograd
121
89
3.5
2.6
26
Obrenovac
44
1.3
26
Ukupno
3475
100.0
Najviše je bilo penzionera (N=1840), zatim
domaćica (N=521) pa
radnika (N=466).
Mali broj ispitanika se izjasnio kao
nezaposlen (N=185).
Najveći broj ispitanika bio je oženjen,
odnosno udat (N=2406).
Prosečna starost ispitanika je 62. godine
Podatak o tome da ima jednu bolest dalo 3475
bolesnika,
Podatak da ima i drugu bolest dalo je 2104 bolesnika
1414 boluje od zapaljenskih RB
- 1310 bolesnika izjasnilo se da ima RA,
- 57 bolesnika je imalo ankilozirajući spondilitis,
- 47 psorijazni artritis,
preostali bolesnici imali različita hronična
degenerativna reumatska oboljenja. Od hroničnih
degenerativnih oboljenja, najviše je bilo bolesnika sa
spondilozom vratne kičme (N=953) i
spondilozom lumbalne kičme (N=1065).
Tabela 3 Deskriptivni statistici za celokupnu ispitivanu populaciju po
obeležjima starosti, trajanje bolesti, kvaliteta života, zamora i
zdravstvenog stanja
Obeležje
N
Minimum
Maksimum
SE
SD
Starost (godine)
3459
19.00
89.00
62.1879
.20624
12.12984
Godine školovanja
3420
.00
28.00
10.1096
.07543
4.41142
Trajanje prve bolesti
3105
.00
60.00
12.6134
.16333
9.10105
Trajanje druge bolesti
1895
.00
50.00
11.9243
.19972
8.69427
Zamaranje
3434
1.00
3.00
2.0574
.01097
.64262
Pokretljivost
3463
1.00
3.00
1.7742
.00812
.47812
Briga o sebi
3460
1.00
3.00
1.5468
.00975
.57344
Uobičajene aktivnosti
3456
1.00
3.00
1.7543
.00982
.57754
Vaše zdravstveno
stanje danas
3437
.00
100.00
53.7466
.34529
20.24302
Validno /ima podatke
po svim obeležjima/
1837
Takođe je pokazano da se ometajući uticaj
starosti visoko značajno ravnomerno
odrazio na svih pet obeležja kvaliteta
života (pokretljivost, briga o sebi,
uobičajene aktivnosti, bol-nelagodnost,
briga potištenost).
Tabela 6 Procenjene srednje vrednosti obeležja kvaliteta života po
kategorijama ima/nema evidentiranu drugu bolest preračunata na prosečnu
starost pacijenta od 62 godine
Obeležje kvaliteta života Ima/nema drugu bolest
SE
donja
gornja
nema drugu bolest
1.605 .025 1.555
1.655
ima drugu bolest
1.812 .014 1.784
1.840
nema drugu bolest
1.282 .031 1.221
1.343
ima drugu bolest
1.587 .017 1.553
1.621
nema drugu bolest
1.555 .031 1.494
1.616
ima drugu bolest
1.789 .017 1.755
1.823
nema drugu bolest
1.866 .026 1.815
1.917
ima drugu bolest
2.164 .014 2.136
2.193
nema drugu bolest
1.611 .034 1.544
1.678
ima drugu bolest
2.038 .019 2.000
2.076
Pokretljivost
Briga o sebi
Uobičajene aktivnosti
95% Interval poverenja
Bol-nelagodnost
Briga-potištenost
Preračunato na procenjenu kovarijatu starost (godine) = 62.3771.
DISKISIJA
imajući u vidu da je skala upitnika EQ-5D
gradirana od 1-3 naši bolesnici imaju za
1,5 gradus niži kvalitet života (od 1.992.02) u poređenju sa bolesnicima iz studija
sprovedenih u SAD (od 0,45-0.57 ).
DISKUSIJA
Na kraju ovog upitnika bila je prikazana
vizuelna skala (u obliku termometra) od 0100 gde su se pacijenti izjašnjavali o svom
zdravstvenom stanju. Stanje 0, bilo je
nalošije, dok je stanje 100, bilo najbolje
zdravstveno stanje.
Prosečna ocena zdravstvenog stanja
naših bolesnika bila je 53.75. a u
bolesnika u SAD bila je 63.
Zaključak
Naši bolesnici kako sa zapaljenskim, tako i sa
degenerativnim oboljenjima imaju 1,5 gradus niži kvalitet
života izmeren upitnikom EQ-5D u poređenju sa
bolesnicima iz SAD I drugih evropskih zemalja.
Visoko značajno lošiji kvalitet zivota imali su bolesnici sa
hroničnim zapaljenskim reumatizmom u odnosu na
degenerativni.
Visoko značajno lošiji kvalitet zivota imali su bolesnici
udruženim hroničnim zapaljenskim reumatizmom i
degenerativni reumatizmom .
Procenjeno je da postoji visoko značajan uticaj kovarijate
starost na kvalitet života (F=20.147; p<0.01).
Procena zdravstvenog stanja merena vizuelnom skalom
od 0 do 100 kod naših bolesnika iznosi 53,7466.
Zaključak
Možemo da zaključimo da je upitnik EQ-5D
pouzdani osetljiv upitnik za procenu kvaliteta
života u populaciji reumatskih bolesnika.
Veza opšte ocene zdravstvenog stanja sa
ocenama kvaliteta života korišćenjem
upitnika EQ-5D je uporediva kroz različite
obolele populacije, nezavisno od regiona gde
se istraživanje sprovodi, pa smo mišljenja da
je on jednostavan, informativan, senzitivan
intrument merenja koji omogućava procenu
kvaliteta života u širokom spektru različitih
zdravstvenih sistema.