Transcript Kretanje bolesnika kroz zdravstveni sistem Komunikacija lekar

Kretanje bolesnika kroz zdravstveni sistem
Komunikacija lekar-bolesnik
 Prim.dr Mirjana Lapčević
Struktura izlaganja
 Ličnost, zdravlje, bolest i zdravstveno vaspitanje
 Zastupnici prava pacijenata
 Evropska povelja o pravima pacijenata
 Pravo na obaveštenje
 Veština komuniciranja
 Kvalitet života u vezi sa zdravljem
 Kontinuitet zdravstvene zaštite
Uvod
 Zdravlje je sveukupno fizičko, psihičko i socijalno
blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti i
nesposobnosti. (SZO)
 Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.
 Zdrav čovek nema motiv za zdravljem.
 Građani imaju pozitivan stav o zdravlju kao
najvećoj ljudskoj vrednosti.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Zdravlje
Dobar odnos u porodici
Dobar materijalni položaj
Život u miru
Prijateljstvo
Sreća u ljubavi
Sloboda
Zanimljiv posao
Uspeh u društvu
Bavljenje politikom
 Konstantinović D, Žigić D. Multicentrična studija prevalence faktora rizika i
hroničnih oboljenja (MCS). Opšta medicina 1996; 2(2-3):83-127.
 Deklarativno izjašnjavanje
 Ponašanje u vezi sa zdravljem
 Uloga zdravstvenih profesionalaca
Značaj prvog kontakta
 Susret bolesnika i zdravstvenog profesionalca
predstavlja kontakt dve ličnosti koje imaju svoja
obeležja, po kojima se ljudi međusobno razlikuju.
 Prvi kontakt sa zdarvstvenim sistemom građanin
ostvaruje preko medicinske sestre – tehničara na
nivou PZZ.
 Prvi kontakt sa zdravstvenim profesionalcem na
sekundarnom i tercijernom nivoz ZZ građanin,
takođe ostvaruje preko medicinske sestre –
tehničara.
 Medicinska pomoć i podrška
koja se pruža građanima
može se obaviti sa različitom
dubinom prodora u
zdravstvene potrebe i
nejednakim obuhvatom
zdravstvenih zahteva.
 Važno je poštovati
proceduru i
 vodiče dobre kliničke
prakse, kliničke puteve
Zdravstveno vaspitanje (ZV)
• Iako u zdrastvenom vaspitanju učestvuju
zajednica, institucije, grupe, porodica, pojedinac,
centralnu ulogu ima zdravstveni profesionalac.
• Lekar deluje i ličnim primerom, jer ga bolesnici
doživljavaju kao uzor za oponašanje.
• Glavne karakteristike pristupa ZV mogu se
razvrstati u tri kategorije:
1. simpatiju,
2. antipatiju i
3. empatiju.[2]
Zastupnici prava pacijenata
 Nacionalni seminari za zastupnike prava pacijenata u
organizaciji Inicijativa Snaga pacijentima.
 To je organizacija čiji su ciljevi i zadaci ojačavanje
trećeg stuba zdravstva - zastupanje i promovisanje
prava pacijenata i sprovođenje akcija u cilju
unapređenja položaja, kvaliteta lečenja i dostupnosti
informacija.
Cilj: podstaknuti pozitivne
promene u društvu
Seminar je okupio predavače iz tri oblasti:
 Državne institucije: Ministarstva zdravlja, RFZO,
Ministarstvu za rad i socijalnu politiku IZJZ”Batut" .
 Predstavnici udruženja iz Srbije, gosti iz inostranstva
(Europacolon)
 Predstavnici iz oblasti medija i biznisa. [3]
EVROPSKA POVELJA O PRAVIMA PACIJENATA
 1. Pravo na preventivne mere
 2. Pravo na pristup zdravstvenim uslugama
 3. Pravo na informaciju
 4. Pravo na pristanak (saglasnost)
 5. Pravo na slobodan izbor
 6. Pravo na privatnost i poverljivost
 7. Pravo na poštovanje pacijentovog vremena
 8. Pravo na održavanje standarda kavliteta
 9. Pravo na bezbednost
 10. Pravo na inovacije
 11. Pravo na izbegavanje nepotrebne patnje i bola
 12. Pravo na personalizovan tretman
 13. Pravo na žalbu
 14. Pravo na nadoknadu (obeštećenje)
Pravo na obaveštenje
 član 28. ZOZZ
 Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika
blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno
kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na
predloženu medicinsku meru.
 Obaveštenje treba da obuhvati:
1) dijagnozu i prognozu bolesti;
2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere,
vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja odnosno
nepreduzimanja predložene medicinske mere;
3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge
sporedne ili trajne posledice;
4) alternativne metode lečenja;
5) moguće promene pacijentovog stanja posle
preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće
nužne promene u načinu života pacijenta;
6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.
 Obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni
zdravstveni radnik dužan je dati i bez pacijentovog
traženja.
 Obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno
i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o
njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju.
 U medicinsku dokumentaciju nadležni zdravstveni
radnik unosi podatak da je pacijentu, odnosno članu
porodice dao obaveštenje o podacima iz st.1. i 2. člana
28. ZOZZ.
 G-din Slobodan Janković, Zastupnik prava građana
javno je rekao da je problem zdravstva u Srbiji to što
“Savesni jako trpe zbog nesavesnih”.
 Spas sveta zavisi samo od individue čiji je ona svet. Svaka
individua mora tako da postupa kao da čitava budućnost
sveta i samog čovečanstva zavisi samo od nje. Sve drugo
je izbegavanje odgovornosti i dehumanizirajuća sila, jer
sve drugo ojačava pojedinca u njegovoj predstavi da je
samo pojava u nekoj drami koju je napisala anonimna
moć.
 Joseph Weizenbaum – 1975
Jerotić V. Etika u medicini. Opšta medicina 2007;13 (1-2):45-8.
Veština komuniciranja
Veština komuniciranja
 Život ljudi se ne može zamisliti bez razgovora.
Verbalno i neverbalno komuniciranje obogaćuje
odnose među ljudima i oplemenjuje napore da se
sporazumevanjem podstiče razumevanje, saosećanje i
briga za druge.
 Posebno važno je uvažavanje ličnosti sagovornika i
njegovog mišljenja bez obzira na godine, nivo
obrazovanja i druge razlike.
 Mnogi neuspesi i neočekivano loši rezultati
nastaju zbog površnosti i grešaka u
komuniciranju, odsustva empatskog stava i
nepostojanja partnerskog odnosa.
 Veština komuniciranja nije genetski uslovljena,
već se stiče kroz dugotrajan proces socijalizacije
deteta i odrasle osobe.
 Ukoliko se svakodnevno pridržavamo
određenih pravila komunikacije sigurno ćemo
postati vešti komunikatori.
Da bi smo uspeli u uspostavljanju boljih odnosa
i sa odraslima i sa decom, treba da savladamo
devet veština komuniciranja:
1. Biti efikasan,
2. Prepoznati prepreke,
3. Biti jasan,
4. Izabrati metod,
5. Briga o bolesniku, razumevanje i pažnja,
6. Razumeti govor tela,
7. Kako efikasno slušati?
8. Kako postaviti pitanje?
9. Kako komunicirati sa teškim sagovornikom
(ne budite drugi u svađi i svađe neće biti)?
Kvalitet života u vezi sa zdravljem
• Kvalitet života se definiše kao percepcija pojedinaca o
sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i
sistema vrednosti u kojima žive, kao i prema svojim
ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima.
• To je široki koncept koga čine fizičko zdravlje pojedinaca,
psihološki status, materijalna nezavisnost, socijalni odnosi
i njihovi odnosi prema značajnim karakteristikama
spoljašnje sredine.(SZO)
Dinamički model kvaliteta života
Četiri modela bolova u
leđima javljaju se kod žene
stare 35 godina u različito
vreme (a-e). Slika (a)
pokazuje akutne epizode;
(b) pokazuje hronične
epizode; (c) pokazuje njeno
prihvatanje hroničnog
stanja; i (d) pokazuje
različite efekte očekivanja i
iskustva vremenom.
• Iako lekari i drugi zdravstveni radnici mogu dati
sveukupnu kliničku procenu težine oboljenja
bolesnika ili stepena pogoršanja, neprikladno je da
lekari procenjuju kvalitet života bolesnika.
• Informacija o kvalitetu života se može dobiti samo od
strane bolesnika, jer samo bolesnici imaju direktan
uvid u svoja osećanja i misli . [5]
PROCENA KVALITETA ŽIVOTA OBOLELIH OD
HRONIČNIH REUMATSKIH OBOLJENJA
•
•
•
•
Zaključak:
Bolesnici u Srbiji kako sa ZR, tako i sa DR imaju za ceo
jedan gradus ( 1- 3) niži KŽ izmeren upitnikom EQ-5D
u poređenju sa bolesnicima iz SAD.
VZ lošiji KŽ imali su bolesnici sa hroničnim ZR u
odnosu na DR.
VZ lošiji KŽ imali su bolesnici udruženim hroničnim
ZR i DR.
Kod bolesnika sa DR VZ lošiji KŽ imali su bolesnici sa
hroničnim limbalnim sindromom.
Kontinuitet zdravstvene zaštite
 Izabrani lekar opšte medicine/porodične medicine
(IL/PL) i njegov tim, može na najbolji način da
sveobuhvatno i kontinuirano prevenira i leči mnoge
bolesti, kao i one koje nastaju kao proizvod porodične
disfunkcionalnosti.
• Pošto je upotrebio svoje znanje
i veštine i iscrpeo sve
dijagnostičke i terapiske
mogućnosti na nivou PZZ,
(laboratorija, Rtg, EHO,
fizikalna terapija), a nije
postavio dijagnozu IL/PL šalje
bolesnika reumatologu.
• Izabrani reumatolog sa
sekundarnog ili tercijernog
nivoa ZZ je konsultant IL/PL.
 Izabrani reumatolog preduzima sve dijagnostičke i
terapiske procedure na sekundarnom ili tercijernom
nivoa ZZ i o tome pismeno, po potrebi i usmeno,
obaveštava IL/IP koji kontinuitano prati bolesnika u
dogovoru sa reumatologom.
 Takjođe je potrebna dvosmerna komunikacija između
izabranog reumatologa sekundarnog i tercijernog
nivoa ZZ.
 U cilju pružanja kvalitetne, efikasne, ekonomične i
racionalne ZZ neophodna je dobra i dvosmerna
komunikacija između:
 bolesnika i medicinske sestre – tehničara na PZZ,
 bolesnika i IL/PL,
 medicinske sestre – tehničara na PZZ i IL/PL,
 bolesnika i medicinske sestre – tehničara sa
sekundarnog i tercijarnog nivoa ZZ,
 bolenika i izabranog reumatologa,
 medicinske sestre – tehničara i izabranog reumatologa
 IL/IP i izabranog reumatologa. [9]
Izgradnja mostova poverenja dobra komunikacija lekar bolesnik
LITERATURA:
1. Lapčević M, Dimitrujević I, Ristić J, Vuković M.
Rangiranje po skali životnih vrednosti. Srp Arh Celok
Lek. 2006; 134(9-10):432-8.
2. Lapčević M, Ivanković D, Žigić D. Ličnost, zdravlje i
zdravstveno vaspitanje. Beograd: Sekcija opšte
medicine Srpskog lekarskog društva; 2001.
3. Drugi nacionalni seminar za zastupnike prava
pacijenata. Inicijativa Snaga pacijentima, Beograd, 2829. maj 2010.
LITERATURA
4. Lapčević M, Žigić D, Kovačeva K, Šukrijev Lj, Ivanković D.
Veština komuniciranja. Beograd: Sekcija opšte medicine
Srpskog lekarskog društva; Združenije lekara po opšta
medicina MLD; 2005.
5. Spilker B, editor. Quality of life trials. In: Guide to clinical
trials. New York: Raven Press, 1991:370-8.
6. Carr AJ, Gibson B, Robinson PG, 2001). Carr AJ, Gibson B,
Robinson PG (2001): Is quality of Life determined by
expectations or experience? BMJ may, Vol 322: 1240 – 43.
LITERATURA
7. Pravo na obaveštenje, čl.28 Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
Službeni glasnik RS 107/05
8. Lapčević M, Dimitrijević I, Ristić J. Faktori koji utiču na
to da se lekari i specijalisti opšte medicine afirmativno
izjasne o prihvatanju da postanu porodični lekari. Srp Arh
Celok Lek. 2006; 134(Suppl 2):128-35.
9. Cucić V., Simić S., Marinković J. I ostali Zdravstvena
zaštita zasnovana na dokazima.Velarta, Beograd, 2001.