Transcript predavanje 3

TRŽIŠTE I KONKURENCIJA
VS
PREDAVANJE 3
Prof. dr Zoran Milenković
ŠTA JE TRŽIŠTE?
Skup kupaca i prodavaca koji putem
stvarnih ili potencijalnih međusobnih
delovanja određuju cenu
proizvoda ili grupe proizvoda.
2
ILI
Tržište je skup kupaca i prodavaca koji se
dogovaraju po kojim će cenama
razmenjivati robe i usluge.
ili
Tržište predstavlja sistem odnosa i
veza u razmeni između stvarnih i
potencijalnih prodavaca i kupaca.
3
TRŽIŠTE je skup svih pojedinačnih
odnosa razmene robe i novca na
odredjenom prostoru i u određenom
vremenu. (opšti pojam)
4
TRŽIŠTE je svako sučeljavanje
ponude i traznje, bez obzira na mesto,
vreme i oblik obavljanja kupoprodajnih
poslova (u širem smislu)
5
TRŽIŠTE je posebno uređen i
opremljen prostor za obavljanje
razmene robnih i kupovnih fondova,
mesto gde se razmenjuju proizvodi, gde
se prodaje i kupuje, prostor na kojem se
pod uticajem ponude i tražnje vrši
razmena robe po ceni koja ima
tendenciju da se oblikuje kao
jedinstvena cena. (u užem smislu)
6
KLASIFIKACIJA TRŽISTA
•prema personalnoj dimenziji – broju
kupaca i prodavaca, pijaca, robna kuća
…
•prema robnoj dimenziji – prema vrsti
proizvoda
u
prometu
(opšte,
specijalizovano i subspecijalizovano)
7
•prema
prostornoj
dimenziji
–
prostornoj obuhvaćenosti (lokalno,
regionalno, nacionalno, međunarodno i
svetsko)
•prema nameni – tržište sredstava za
proizvodnju i tržište sredstava za ličnu
potrošnju
•prema obimu prometa – na veliko i na
malo
8
•prema vremenskoj dimenziji –
povremeni, periodični i kontinuirani
•prema novčanoj dimenziji – fiksirane
i fleksibilne, slobodno formirane i
administrativno određene cene.
9
•prema institucionalnim dimenzijama
– spontano, slobodno, od strane tržišnih
institucija ili administ. organa
•prema tehničkim dimenzijama –
prema načinu uspostavljnja trzišnog
mehanizma na slobodno, monopolsko i
tržište ograničene konkurencije
10
Sastavni elementi tržišta, a njegovi glavni
faktori su:
- ponuda,
- tražnja,
- cene,
- dohodak
- ponašanje kupca,
- ponašanje prodavca.
11
U našem slučaju, izraz
tržište
odnosi se na tržište određene
robe ili usluga
ili
grupe
proizvoda,
na
određenoj
geografskoj regiji, zemlji ili
grupi zemalja.
12
Sistem tržišnog samoregulisanja se,
često,
naziva
i
,,tržišnim
automatizmom",
koji
označava
svojstvo tržišta da na njemu dolazi
do sumiranja dejstava individualnih
akcija svih učesnika (kupovina,
prodaja, ponuda,
tražnja
i
pogađanja), a one se realizuju
automatskim reakcijama tržišta kao
,,živog" sistema.
13
TRŽIŠNI AKTERI: POTROŠAČKE JEDINICE
Tržišni akteri ili učesnici su sva lica,
organizacije i grupe koje svojim
proizvođačkim
ili
potrošačkim
aktivnostima
neposredno
utiču na
tržišne tokove i procese i svi oni koji se, s
aspekta tržišnih pojava i događaja, mogu
smatrati
ekonomskim
jedinicama
(potrošači,
preduzeća,
institucije,
budžetske organizacije i drugi).
14
TRŽIŠNI AKTERI: POTROŠAČKE JEDINICE
Glavni i osnovni učesnik na tržištu,
pa
prema
tome
i
u
mikroekonomskim analizama, jeste
potrošač, koji može biti pojedinac,
porodica ili domaćinstvo, grupa
ljudi
ili
neka
organizacija
nabavljajući materijalna
dobra
i
usluge radi finalne potrošnje.
15
TRŽIŠNI AKTERI: POTROŠAČKE JEDINICE
Potrošač se razlikuje od ostalih
ekonomskih subjekata, pre svega,
po svojoj sklonosti ili nameri za
kupovinu, a nikako prema svojim
ljudskim i ostalim osobinama ili
karakteru proizvoda koji kupuje.
16
Potrošači
se
uključuju
u
mikroekonomske modele, najčešće,
samo posredstvom jedne od svojih
brojnih osobina i obeležja - putem
platežno sposobne tražnje.
17
TRŽIŠNI AKTERI: POTROŠAČKE JEDINICE
Tražnja pokazuje volju i sposobnost
potrošača
da
kupuje
određeni
proizvod (uslugu).
18
Jedna od polaznih teorema u
mikroekonomskoj analizi, kao što je
već rečeno, jeste da se svaki
proizvod
ponaosob
može
predstaviti
putem jedne
date
funkcije tržišne tražnje, koja
sumirano
izražava
plateženo
sposobnu tražnju svih potencijalnih
kupaca u funkciji cene datog dobra.
19
TRŽIŠNI AKTERI: PROIZVOĐAČKE JEDINICE
Proizvođačke
jedinice,
firme
i
preduzetnici jesu učesnici koji se
javljaju na tržištu s određenom
ponudom dobara ili usluga.
20
TRŽIŠNI AKTERI: PROIZVOĐAČKE JEDINICE
Tražnju proizvođačkih jedinica
tržišnog mehanizma nazivamo
izvedenom
ili
derivatnom
tražnjom.
21
To znači da tražnja firme proizilazi
iz njenog opredeljenja za izvesnu
produkciju koja nije determinisana
subjektivnim potrebama (na primer,
ukusom, sklonošću ka potrošnji ili
drugim ličnim preferencijama kupaca
potrošnih dobara).
22
VRSTE (SISTEMATIZACIJA) TRŽIŠTA I
KONKURENCIJE
Vrste tržišta:
 Tržištu roba i usluga;
 Tržištu inputa (faktora proizvodnje - rada,
kapitala i zemljišta)
 Finansijskom tržištu,
 odnosno tržištu novca i kapitala,
 odnosno hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata
23
VRSTE TRŽIŠTA I KONKURENCIJE
Mikroekonomija
razmatra tražnju
kupaca i ponudu prodavaca,
polazeći od njihovih specifičnih
ciljeva,
izraženih
ekonomskim
pokazateljima. Osnovna pokretačka
snaga tržišta jeste konkurencija.
24
Njena uloga u procesu usaglašavanja
ponude i tražnje je odlučujuća. Na
svakom tržištu prisutna je određena vrsta
konkurencije. U ambijentu neprekidne
konkurentske borbe, tržišni akteri
nastoje realizovati svoje ekonomske
ciljeve. Karakter tržišne konkurencije
može biti različit, što zavisi od broja,
ekonomske snage i veličine konkurenata.
25
Ekonomska teorija razlikuje dva
ekstremno različita tipa tržišta:
1. tržište potpune ili perfektne
konkurencije i
2. monopolsko tržište.
Između ova dva ekstrema postoje
brojni
prelazni
oblici,
tj.
različita stvarna tržišta.
26
1) Savršena konkurencija – teorijski
model:
na tržištu postoji veliki broj prodavaca
i kupaca čija je pojedinačna moć
zanemarljiva;
učesnici
na tržištu ne mogu
samostalno da utiču na cenu (“price
takers”), cena se slobodno formira pod
uticajem ponude i tražnje;
27
 prodavci nude homogen proizvod
(istog kvaliteta i karakteristika);
slobodno kretanje kapitala, rada i
robe (barijere ulasku ili izlasku sa
tržišta ne postoje);
potpuna informisanost svih učesnika
na tržišt
28
2) Nesavršena (nepotpuna)
konkurencija:
Monopol – samo jedan ponuđač
proizvoda
koji
nema
bliskih
supstituta; samostalno određuje cenu
proizvoda (“price maker”) i druge
uslove prodaje (cena nije rezultat
odnosa ponude i tražnje nego interesa
monopoliste);potpuna neelastičnost
tražnje; tržišne barijere visoke
29
Ovo je predstavnik
koje grupe tržišta?
30
Duopol – dva preduzeća kontrolišu
čitavu ponudu na nekom tržištu; imaju
značajan uticaj na cene usled malih
mogućnosti konkurenata da uđu na
tržište; proizvodi diferencirani
31
Oligopol – nekoliko ponuđača (3-15)
međusobno konkurišu nudeći ista (čist
oligopol)
ili
slična
dobra
(diferencirani oligopol)
32
FUNKCIJE TRŽIŠTA
a) informativnu;
b) selektivnu;
c) alokativnu
d) distributivnu
33
A) INFORMATIVNA FUNKCIJA.
Upoređujući postojeće informacije sa
informacijama sa tržišta, privredni
subjekti i domaćinstva donose svoje
odluke o privrednim aktivnostima,
odnosno kupovini roba i usluga.
34
B)
SELEKTIVNA FUNKCIJA
Zakon ponude i tražnje motiviše i
nagrađuje privredne subjekte koji su
efikasniji i produktivniji, a kažnjava one
koji su ekonomski neefikasni i
nedovoljno produktivni.
35
Konkurencija na tržištu stimuliše dobre
da budu još bolji, a loše da, ili se
sklone, ili da se prilagode uslovima
takve tržišne utakmice.
Tržište
pruza
informacije
kako
proizvoditi, odnosno koji je minimum
efikasnosti da bi se na njemu opstalo.
36
C)
ALOKATIVNA FUNKCIJA
Stupa na snagu nakon informativne
funkcije. Tada proizvođači, nakon
dobijenih informacija o dobru koji
proizvode, da li je tražen ili ne, odlučuju u
kojim količinama će to dobro proizvoditi
u narednom periodu.
Alokaciju ograničenih ekonomskih resursa
na različite privredne grane, oblasti itd.
37
U situacijama kada dođe do poremećaja
u odnosima između ponuđene količine i
realne tražnje, u svakoj privredi postoji
data količina ekonomskih resursa koja
se može upotrebiti za proizvodnju
određenih kombinacija proizvoda i
usluga i tu treba imati u vidu da:
38
•u savremenoj ekonomiji, funkcija
tržišta kao alokatora resursa se
umnogome deformiše
•tržište uvek deluje ex post, kao
naknadna provera i korekcija
•delovanje tržišta nije jednako na svim
područjima
39
D)
DISTRIBUTIVNA FUNKCIJA
Dohotci vlasnika inputa proizvodnje
predstavljaju nacionalni dohodak i
njihov zbir jednak je veličini domaćeg
proizvoda, tako da se određivanjem
cena inputa proizvodnje opredeljuje
raspodela nacionalnog dohotka.
40
Ondosno, formiranjem cena pojedinih
proizvodnih činilaca na tržištu, može se
znati kakva će biti raspodela prihoda od
prodaje robe i usluga između vlasnika
osnovnih proizvodnih faktora: rada,
zemlje i kapitala.
41
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
Tržište može biti centralizovano
(hartije
od
vrednosti,
akcije,
obveznice, pšenica, pirinač i sl.) ili
decentralizovano
(kuće,
polovni
automobili i sl.) ili
elektronsko (finansijska sredstva i
usluge).
42
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
Tržište je mehanizam putem kojeg kupci i
prodavci međudeluju da bi nekoj robi
odredili cenu i količinu.
U tržišnoj privredi svaka roba ima svoju
cenu, koja predstavlja vrednost nekog
dobra izraženu u novčanom obliku.
43
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
Cene koordiniraju odluke proizvođača i
potrošača na tržištu.
Više cene smanjuju tražnju potrošača, a
podstiču proizvodnju.
44
Niže
cene
podstču
potrošnju
i
obeshrabruju proizvodnju.
Cene su ravnotežni tas na vagi u tržišnom
mehanizmu. Cene po kojima kupci žele
da kupe tačno onoliko koliko prodavci
žele da prodaju postižu ravnotežu ponude
i tražnje.
45
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
Nivo tržišnih cena koji dovodi do
uravnoteženja ponude i tražnje naziva
se ravnotežnom cenom. U uslovima
perfektne ili potpune konkurencije, u
dužem periodu, može opstati samo
ravnotežna cena.
46
Svaki drugi nivo tržišnih cena
uslovljava izvesno prestruktuiranje
ponude i tražnje, a ovo, pak, promenu
njihovog
obima
u
pravcu
uravnoteženja.
47
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
Tržišnu cenu valja razlikovati od
ravnotežne. Svaka trenutno važeća
cena je tržišna, a ravnotežnom se
naziva samo ona koja uravnotežava
ponudu i tražnju datog proizvoda.
Dugoročno posmatrano, i visina
ravnotežne cene će se promeniti u
zavisnosti od tendencije promena
elemenata ponude ili tražnje.
48
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
(
Prihodi
Tržišta roba i usluga
GDP )
-Kompanije prodaju
-Domaćinstva kupuju
Trošenja
(
GDP)
Proizvode i
usluge
kupuju
Proizvode i
usluge
prodaju
Šta
Domaćinstva
Kompanije
- Prodaju i kupuju dobra i
usluge
- Upošljavaju i koriste inpute
proizvodnje
Kako
Za koga
Inputi
proizvodnje
- Kupuju i troše proizvode i
usluge
- Poseduju i prodaju unpute
proizvodnje
Rad, zemlja
i kapital
Tržišta inputa proizvodnje
- Domaćinstva prodaju
-Kompanije kupuju
Zarade, rente, profiti
(
GDP)
(
Dohodak
GDP)
49
Tokovi novca
Tokovi
inputa i autputa
Copyright
© 2004 South-Western
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
a) Savršena (perfektna) konkurencija je
čisto tehnički izraz koji predstavlja
tržište na kojem nijedno preduzeće ili
potrošač nisu dovoljno veliki da mogu
uticati na tržišnu cenu i podelu tržišta.
50
Na primer, tržište pšenice je potpuno
konkurentno, jer ni najveća firma u
poljoprivredi ne može uticati na cenu i
podelu tržišta, pošto proizvodi samo
mali deo pšenice.
51
Mehanizam perfektne konkurencije
pretpostavlja postojanje velikog
broja relativno malih učesnika na
tržištu, odnosno velikog broja
malih kupaca i prodavaca, približno
jednake ekonomske snage.
52
Pored
toga, pretpostavlja
se
i
slobodno
kretanje
faktora
proizvodnje: ne postoji zakonska ili
druga ograničenja za ulazak na tržište
određenog proizvoda ili njegovo
napuštanje.
53
Nadalje, pretpostavlja se da ponudu
čine homogeni proizvodi, dakle, da
svi proizvođači nude potpuno istu vrstu
proizvoda, i po obliku i po kvalitetu.
54
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
b) Tržište nepotpune konkurencije ili
nekonkurentno tržište, koje može
činiti jedno preduzeće — monopolista
(na primer, jedna fiksna telefonija) ili
nekoliko kompanija - oligopolista (na
primer, avionski letovi).
55
Posebna vrsta tržišta nepotpune
konkurencije
je
monopolistička
konkurencija, gde postoji mnoštvo
prodavaca, ali svaki nudi diferenciran
proizvod, te pojedinačno ili zajednički
mogu da utiču na cenu i podelu
tržišta.
56
TRŽIŠTE, CENE I KONKURENCIJA
Specifičan slučaj su karteli, koji ne
pripadaju ni jednoj tržišnoj strukturi,
već označavaju nedozvoljeno tržišno
ponašanje – dogovaranje o cenama i
količinama.
57
Karteli su najstrože zabranjeni u
zemljama tržišne ekonomije. Prodaja
istih proizvoda različitim kupcima po
različitim
cenama
predstavlja
cenovnu diskriminaciju.
58
ASIMETRIČNE INFORMACIJE I NEGATIVNA
SELEKCIJA
Savršena i podjednaka informisanost
svih tržišnih aktera – prodavaca i
kupaca - predstavljala je jednu od
fundamentalnih
pretpostavki
neoklasične ekonomske škole.
59
Asimetrične informacije označavaju
nejednaku informisanost kupca i
prodavca o transakciji u kojoj
učestvuju. Posledice asimetričnih
informacija su,
- negativna selekcija i
- moralni hazard.
60
ASIMETRIČNE INFORMACIJE I NEGATIVNA
SELEKCIJA
Negativna selekcija predstavlja
izbor nepouzdanog
klijenta
(osiguranika, zajmoprimca) ili loše
robe, uzrokovan asimetričnim
informacijama.
61
Moralni hazard je situacija kada se
akter, izabran zahvaljujući negativnoj
selekciji, upušta u nedozvoljene
poslove ili ponaša neodgovorno,
utičući tako na konačan ishod (isplate)
transakcije.
62