Transcript Преузми

FUNKCIONISANJE
TRŽIŠTA
FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Tržište čine svi odnosi ponude i tražnje koji se
uspostavljaju radi razmene roba i usluga u
određeno vreme i na određenom mestu.
Ponuda je količina određene robe koja se u
određeno vreme, na određenom mestu i po
određenoj ceni nudi kupcima.
Tražnja je određena količina novca kojom se
kupuje određena vrsta robe.
FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Društveno ekonomski odnosi
između kupaca i prodavaca uspostavljaju se na
tržištu, putem razmene
FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA

Tržišta imaju različite tipove i
promenljivu strukturu, takodje različitu
dinamiku.

Analiza strukture tržišta moguća je sa
različitih pozicija.
FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Sa pozicije prostora razlikujemo:
lokalna;
 regionalna;
 nacionalna;
 globalna (ne postoji kao homogeno,
prisutna je izdiferenciranost).

FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Robni aspekti tržišta:
 tržište proizvoda,
 tržište usluga,
 tržište novca,
 tržište nekretnina,
 tržišta radne snage,...
Fizička svojstva robe u najvećoj meri
odredjuju oblike tržišta.
FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Tržište proizvoda se deli na:

Tržište sredstava za proizvodnju (dele se na):
tržišta sredstava za rad (proizvodni objekti i hale,
oprema, transportna sredsatva,
alati...) i
tržište predmeta rada (sirovine, materijali, energija...)

Tržište potrošnih dobara (dele se na):
tržišta trajnih dobara (stanovi, bela tehnika, automobili) i
tržište dobara za neposrednu potrošnju (odeća, obuća,
prehrana, hemija)
FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Prema količinama proizvoda koje se
pojavljuju:
grosistička,
 detaljistička,
 individualna prodaja.

FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Tržišta sa aspekta veza i odnosa
mogu biti:
strana onih koji kupuju,
 strana onih koji prodaju.

FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA
Odnosi na tržištu izmedju ponudjača
mogu se karakterisati kao
saradnja,
 konkurencija

KONKURENCIJA
Sa aspekta odnosa konkurencije :



potpuno, neograničeno, konkurentsko tržište,
potpuno monopolsko tržište
ograničeno konkurentsko tržište, može biti:
ograničeno od strane duopola ili oligopola,
ograničeno diferenciranjem proizvoda ili
prodaje,
ograničeno od strane države.
KONKURENCIJA
Potpuno konkurentsko tržište
Pretstavlja fikciju ekonomista XIX veka. Počiva na
pretpostavkama:
 da su ponuda i tražnja atomizovane (ogroman broj
stranaka na jednoj i na drugoj strani),
 da pojedinac ne može da utiče na cenu proizvoda,
 postoji homogenost tržišta i supstitucija robe,
 elastičnost ponude i tražnje,
 mobilnost svih učesnika tržišne utakmice,
 nepostojanje dogovora učesnika,
 neograničeno kretanje kapitala,
 izjednačene šanse za uspeh ponudjača i potrošača.
KONKURENCIJA
Potpuno monopolsko tržište
Sušta suprotnost potpuno konkurentskom
tržištu.
Postoje različiti modaliteti ove vrste tržišta,
npr.:
 jedan ponudjač (monopol)-više potrošača,
 jedan potraživač (monopson)-više
ponudjača,
 jedan ponudjač i jedan potraživač (bilateral)
KONKURENCIJA
Ograničeno konkurentsko tržište
Najčešća pojava danas.
Ograničenja tržišta mogu doći od:
1.duopola ili duopsona, a karakteriše ih:
 prodavci i kupci imaju veliki uticaj na cene,
 niska elastičnost tražnje,
 homogenost proizvoda,
 ograničeno kretanje kapitala,
 postojanje mogućnosti dogovaranja učesnika.
KONKURENCIJA
2.oligopola ili oligopsona,
3.ograničenje diferenciranjem proizvoda/prodaje,
karakteriše ih:
 tržišna politika se ostvaruje davanjem specifičnih
svojstava proizvodima iste namene (npr. promena
ukusa, boja, pakovanja, načina prodaje i
prezentovanbja...),
 stvaraju se tzv. "brand image",
 može doći do povišenja cena takvih "novih" proizvoda,
 nastaje posebna potražnja, stabilna i neelastična.
KONKURENCIJA
Ograničenja od strane države
Ograničenja koja nastaju u cilju
dostizanja posebnih, specifičnih
interesa pojedinih država.
Nastaju tzv. monopoloidna tržišta.
TRŽIŠTA MINERALNIH
SIROVINA
Mineralne sirovine poseduju svojstva
koja ih čine specifičnim u odnosu na
ostalu tržišnu robu :
neobnovljivost i iscrpljivost;
 neravnomernost razmeštaja;
 veliki ekonomski, strateški, vojni i
politički značaj.


Neobnovljivost i iscrpljivost ležišta mineralnih sirovina
(lms).
Za razliku od najvećeg dela prirodnih bogatstava
koja imaju regenerativni karakter (šume,obradive
površine, stočni fond...) mineralne sirovine nemaju, odnosno neobnovljive su.

U XIX veku se počela razvijati ideja konzervacije.
Ova ideja bazira ne principima "očuvanja"
mineralnih sirovina kako bi i buduće generacije
mogle da ih koriste.

Ideja je evoluirala i danas je prisutna kao "princip
održivog razvoja".

Neravnomernost razmeštaja.
Prema ovom kriterijumu sve mineralne
sirovine klasifikujemo u:
a)ravnomerno rasporedjene,
b)relativno ravnomerno ili relativno
neravnomerno i
c) izrazito neravnomerno
rasporedjene.
Eknomski, strateški, vojni i politički značaj.
Uticaj mineralnih sirovina na razvoj čovečanstva najbolje
mogu da svedoče imena vremenskih perioda tog
razvoja (kameno doba, bakarno, bronzano ...).
Ekstraktivna industrija, zauzima važno mesto u svetskoj
privredi.
Pretstavlja:
 značajno polje zapošljavanja,
 izvor je poreza, državnih taksi,
 ova industrija je osnova za mnoge druge delatnosti.

Tržišne cene - novčani izraz vrednosti
robe.
Cena koja se formira na samom
tržištu i po kojoj se odredjena roba
stvrno kupuje ili prodaje.

Pri razmatranju tržišta mineralnih
sirovina potrebno je istaći da postoje
svetske i domicilne cene.
SVETSKE CENE
Odredjeni proizvodi, npr. obojeni
metali ili nafta, prodaju se po svetskim
cenama.
 Za obojene metale referentna je berza
u Londonu (LME) kao i berza u
Njujorku.
 Na cene nafte utiču najveći svetski
proizvodjači: zemje OPEK-a, SAD,
Rusija, Kina...

DOMICILNE CENE

Za razliku od svetskih cena, domicilne
su rezultat odredjenih državnih
dugoročnih i kratkoročnih planova kao
i odgovarajuće politike svake zemlje
po naosob. Domicilne cene se zato u
manjoj ili većoj meri mogu razlikovati
od svetskih.