Transcript CIAA The voice of the European food and drink industry in

CIAA
Predstavljanje prehrambene industrije EU:
Konkurentnost i regulativa
Beograd, 11.3.2009.
Mella FREWEN
CIAA, Generalni direktor
Na prvi pogled
Prehrambena industrija EU u 2007.
Promet
913 milijardi €
Zaposlenost
Istraživanje i Razvoj
4,3 miliona zaposlenih
0,24%
Od ukupnog prihoda
(+4.2% u poređenju s
2006.)
(-0.6% u poređenju s 2006.)
MSP
Broj preduzeća
Udeo u troškovima
domaćinstava
308.000
12,6%
48,5% od prometa
prehrambene industrije
63,0% od broja
zaposlenih u
prehrambenoj industriji
Udeo tržišta EU u globalnom izvozu
19,8% (24,6% u 1998.)
Globalna tržišta
Struktura
Prehrambena industrija u proizvodnom
sektoru (1)
Udeo prometa u proizvodnoj industriji (%)
Udeo zaposlenosti u proizvodnoj industriji (%)
Udeo broja preduzeća u
proizvodnoj industriji (%)
Udeo dodate vrednosti u proizvodnoj industriji (%)
- Na prvom mestu po pitanju prometa, radne
snage i dodate vrednosti
- Na drugom mestu po pitanju broja kompanija
Hrana i piće
Automob. industrija
Automob. industrija
Mašinerija i oprema
Proizvodi od metala
Ostalo
Nameštaj
Štampa i izdavaštvo
Struktura
Prehrambena industrija u proizvodnom
sektoru (3)
Radna snaga: produktivnost, troškovi, profitabilnost i investiranje
Produktivnost (1000 €)
Troškovi po zaposlenom (1000 €)
Bruto operativni suficit (%)²
Investiranje po zaposlenom (1000 €)
² Bruto operativna stopa je bruito operativni suficit Izražen u procentima od ukupnog prihoda. Bruto operativni suficit je
dodata vrednost umanjena za troškove rada i indikator je profitabilnosti.
Hrana i piće
Proizvodnja
Tekstil
Automob.
industrija
Hemijska
industrija
Proizvodi od metala
Struktura
Industrija kojom dominiraju MSP
MSP
Velika preduzeća
+249
Proizvodnja
39,7
60,3
Prehrambena ind.
48,5
51,5
Proizvodnja
45,3
54,7
Prehrambena ind.
47,1
52,9
Proizvodnja
59,3
40,7
Prehrambena ind.
63,0
37,0
Proizvodnja
99,2
0,8
Prehrambena ind.
99,1
0,9
Promet
Dodata vrednost
Broj zaposlenih
Broj preduzeća
Struktura
Prehrambena industrija u
državama članicama (2)
Podaci o prehrambenoj industriji koje su izdale nacionalne federacije
Neto prodaja
(u milijardama €)
Zaposlenost
(u hiljadama)
Struktura
Prehrambena industrija u
državama članicama (1)
Vodećih 5 država članica u prehrambenoj industriji po prodaji (u milijardama €)
Francuska
Nemačka
Italija
Velika Britanija
Španija
Tržište i potrošnja
Trgovinski partneri EU
Vodeći partneri EU, 2007. (u milionima €)
IZVOZ
UVOZ
Tržište i potrošnja
Trgovina EU po regionima
Trgovina EU po regionima, 2007. (u milionima €)
Izvoz
Uvoz
Tržište i potrošnja
EU trgovina po sektorima u 2008.
Izvoz po sektorima (u milionima €)
januar – jul
Piće
Razni prehrambeni proizvodi
Mlečni proizvodi
Proizvodi od mesa
Prerađeno voće i povrće
Životinjska i biljna ulja i masti
Brašno i skrob
Proizvodi od ribe
Stočna hrana
Trendovi EU trgovine u 2007.
Izvoz po vodećim trgovinskim blokovima (u milijardama €)
Uvoz po vodećim trgovinskim blokovima (u milijardama €)
Tržište i potrošnja
Cene (1)
Cene na svetskom i tržištu EU određenih artikala i poljoprivrednih sirovina, 2007. – 2008.
Tržišna cena za
Obrano mleko u prahu, Okeanija
Obrano mleko u prahu, EU
Puter, Okeanija
Puter, EU
Kukuruz, Golfski zaliv
Pšenica, Golfski zaliv
Pšenica, EU
Soja, SAD, u Roterdamu
Seme suncokreta, EU
Seme uljane repice, EU
Ulje od soje, EU
Ulje od repice, EU
Suncokretovo ulje, EU
Šećer, London
Junetina, Australija, u SAD
Junetina, EU
Svinjetina, SAD
Svinjetina, EU
Živinsko meso, SAD
Živinsko meso, EU
Svetska cena kafe
Svetska cena kakaoa
Cene sirovina - EU
Fig
9 Evolution
of EU raw
material
prices
since Januari 2007
Kretanje
cena sirovina
u EU
od januara
2007.
600
5000
Price per tonne in euro for Maize, Wheat,
Rapeseed,Pork and Poultry
Razvoj
cena
kod osnovnih
ulaganja
Fig
10 Price
developments
for main poljopriv.
agricultural inputs
in th
eEUtržištima
and other markets
na EU i drugim
4000
3500
400
3000
300
2500
2000
200
1500
1000
100
500
SMP
OMP
0
0
2007
Butter
puter
2008
kukuruz
Maize
OMP
SMP
Pork
svinjetina
Maize
kukuruz
šećer
Sugar
Živinsko
Poultry
meso
Beef
junetina
Pork
svinjetina
0
500
EU 2007
1000
1500
World 2007
2000
2500
Latin America 2007
3000
3500
US 2007
4000
pšenica
Wheat
puter
Butter
Poultry meso
živinsko
seme repice
Rapeseed
sojino ulje
Soybean
Oil
Beef
junetina
Price per tonn in euro for Soybean Oil, SMP,
Butter and Beef
4500
500
Tržište i potrošnja
Cene (2)
Mesečno poređenje cena hrane i inflacije u EU,
2006-2007. (% mesec/mesec - 12)
hrana
sve stavke
Porast cena hrane: 4,7% (Okt. ’06-’07.)
Porast cena uopšte: 2,7% (Okt ’06-’07.)
Tržište i potrošnja
Potrošnja hrane i pića (1)
Potrošnja u domaćinstvima EU: hrana i bezalkoholna pića, 2007.
(% od ukupne potrošnje u domaćinstvima)
Od ukupnih troškova u domaćinstvima, 12,6%
odlazi na hranu i bezalkoholna pića.
KONKURENTNI POLOŽAJ EU
JE SLAB
prosečan
average
slab
weak
EU
Growth
food industry
Rast
BDV-a GVA
u prehrambenoj
ind. in
U proizvodnji
manufacturing
AU
Balassa index
GVA/worker
US
AU
BR
CA
US
Rast udela
u svetskom
tržištu
World
market share
growth
Growth
Rast BDV/zaposleni
EU
AU
CA
BR
EU
AU
CA
BR
US
EU
Rast BDV-a
Growth GVA
US
AU
BR
CA
EU
Ukupno
Overall
US
BR
CA
EU
Balassa Indeks
Growth
jak
strong
AU
BR
US
CA
KONKURENTNI POLOŽAJ EU
JE SLAB
U poređenju sa SAD, Brazilom, Kanadom, Australijom i
drugim državama, u vezi sa:
–
–
–
–
–
–
Liberalizacijom trgovine
Niskom produktivnosti radnika
Fragmentiranim tržištem
Stalno, multikulturno stanovništvo, stanovništvo koje stari
Administrativne prepreke
Nizak stepen inovativnosti (delimično povezan s teškoćama u
vezi sa dozvolama za trgovinu
– Ograničeni izvor sirovina (npr. mleko)
Konkurentnost industrije hrane i pića
– akcioni plan
1. Istraživanje i razvoj i inovacije
•
Više investicija (privatni sektor – 0,24% prometa – i javni sektor) i
racionalnije korišćenje sredstava
•
“Hrana za život” (Platforma razvoja prehrambene tehnologije)
•
Zakonski okvir mora više da stimultiše inovacije
2. Pristup konkurentnim poljoprivrednim sirovinama: veća tržišna
orijentacija Zajedničke agrarne politike – stabilno snabdevanje
3. Pristup novim tržištima: mora se primeniti multilateralni i usmereni
bilateralni pristup
4. Bolje, jednostavnije, ravnomernije zakonodavstvo EU
Novi propisi samo kad su zaista neophodni (prostor za samoregulisanje) i
nakon opsežnih procena njihovog uticaja
5. Uspostavljanje grupacije na visokom nivou od strane EU Komisije
18
Industrija hrane i pića u EU: veze
u lancu prehrambene industrije i
dinamično globalno tržište
• Prerađevine, za razliku od tradicionalnih poljoprivrednih
proizvoda, sve više zastupljene u trgovini
• Prerada hrane: najveći stepen internacionalnosti (sve veće
prisustvo multinacionalnih proizvođača hrane)
• Velike kompanije igraju glavnu ulogu u ovom procesu
• Ekspanzija van nacionalnih granica i organizacione promene u
sektoru prodaje hrane
• Porast prekograničnog marketinga i oglašavanja u prodajnom
sektoru
• Mali broj velikih maloprodajnih lanaca ima sve važniju ulogu u
globalizaciji prehrambenih sistema, što utiče na konkurenciju u
domenu distribucije
Razvoj događaja u NMS
• Nakon udruživanja u EU, prehrambena industrija je osetila
nedostatak kvalitetnih dobavljača
• Strane investicije su brzo dovele do:
– Brz rast proizvodnje sa dodatom vrednošću
– Zahtev za homogenim, standardizovanim, visoko kvalitetnim
dobavljačima
• Koncentracija u okviru industrije dovela je do različitih nivoa
vertikalne koordinacije
• Dramatične promene u sektoru maloprodaje, pojavljuju se
međunarodni trgovinski lanci
• Veliki maloprodajni lanci imaju uticaj na:
– Poboljšanje kvaliteta proizvoda
– Vertikalnu i horizontalnu integraciju
– Racionalizaciju sistema isporuke
• Uticaj na male proizvođače: skoro nikakav uticaj u pregovorima
oko ugovora i cena, mada imaju koristi od politike podrške
Prehrambena industrija: strogo
zakonski regulisana
Zakon o hrani EU : šta i kako?
• Šta: Slobodno kretanje bezbednih prehrambenih
proizvoda
= JEDINSTVENO TRŽIŠTE
• Kako: Harmonizacija i/ili uzajamno priznavanje
Zakon o hrani EU
• Zakon o hrani uglavnom harmonizovan
– Jedan «krovni» tekst: Propis (EC) 178/2002
uspostavlja opšte principe i zahteve
– Sekundarni (direktive i propisi)
• Međusobno priznavanje ostaje primenljivo u
posebnim situacijama gde ne postoji
harmonizacija
UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA
KONKURENTNOST
Koristi od zakonodavstva:
• Zadovoljavajuća bezbednost hrane
• Obezbeđuje prostor za manevrisanje
– Ali postoje nacionalna odstupanja, interpretacije,
sprovođenje
• Obezbeđuje reputaciju na tržištima van EU
• Zakonodavni sistem EU se ceni više od
zakonodavnog sistema SAD
UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA
KONKURENTNOST
• Pet glavnih problema:
– Kvalitet zakonodavstva
– Promene u zakonodavstvu
– Preterana kontrola (HACCP samokontrola, revizija, MS & EU
kontrole)
– Inovacija / odobrenje pre izlaska na tržište
– Administrativne poteškoće u etiketiranju, higijeni, praćenju
porekla i kretanja proizvoda
UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA
KONKURENTNOST
Kvalitet zakonodavstva
– Složenost, jasnoća, pojednostavljenje, povezanost sa
nacionalnim zakonom
Promene zakonodavstva
– Stalni protok, nestrukturisano objavljivanje
Preterana kontrola
– HACCP samokontrola, revizija, FVO
– Pomoć u slučajevima ne usaglašenosti
Dovodi do troškova:
– Teško proceniti
– Dobitak i gubitak zavisi od upravljanja u kompanijama
Neki od izazova industriji hrane i pića
u 2008. godini
• Nabavka i cena sirovina
• Biogoriva, genetski modifikovani organizmi,
nanotehnologija
• Upravljanje prehrambenim lancem i primena higijenskih
pravila
• Zagađivači i agensi za poboljšanje prehrambenih
proizvoda
• Ishrana, dijeta i slične teme, predlog informacija za
poboljšanje prehrambenih proizvoda
• Ambalaža i ambalažni otpad
• Akcioni plan za održivu potrošnju
• Trgovinski odnosi sa zemljama koje nisu članice EU,
Pravila o poreklu
• Promocija poljoprivrednih proizvoda izvan EU
26
CIAA – Konfederacija proizvođača hrane i
pića EU
CIAA je vodeća asocijacija u predstavljanju
proizvođača hrane i pića EU
 Pomaže industriji hrane i pića da održi poverenje potrošača
 Uspostavlja blisku
prehrambenom lancu
saradnju
između
svih
karika
u
 Obezbeđuje maksimalnu koordinaciju između različitih
sektorski i geografski povezanih grupa proizvođača hrane i pića
u EU
CIAA članstvo i struktura
• 26 Nacionalnih federacija za hranu i piće (npr. FDF iz Velike
Britanije, BLL iz Nemačke, itd.)
• 28 evropskih sektorskih asocijacija (npr. konditorski proizvodi,
šećer, bezalkoholna pića, mesne prerađevine, itd.)
• 19 direktnih članova (npr. Nestlé, Unilever, Danone, Kraft Foods,
Coca-Cola, Pepsico, Mars, itd.)
• Sekretarijat u Briselu: Mella Frewen (Generalni direktor)
predvodi tim od 23 članova
• Komiteti, Radne grupe koje se sastoje od eksperata iz
kompanija koje su direktne članice, nacionalnih federacija i
sektora
• U svakom momentu, nekih 350 eksperata rešava pitanja
kojima se bavi CIAA
28
Prioriteti CIAA za 2009. godinu : vizija i
akcija
• Ekonomska pitanja
– Konkurentnost – HLG
• Prehrambena i potrošačka politika
– Novi prehrambeni proizvodi
– Informacije potrošačima o prehrambenim proizvodima
• Politika zaštite životne sredine – Održiva potrošnja i
proizvodnja
– Informacije potrošačima o zaštiti životne sredine
– Izmene u Eko-oznaci
– Okrugli sto o prehrambenim lancima u odnosu na politiku
održive potrošnje i proizvodnje
Prioriteti CIAA : vizija i akcija
Konkurentnost
• Pristup konkurentnim poljoprivrednim sirovinama
• Pristup izvoznom tržištu
• Podstrek programima istraživanja i razvoja i
inovacijama
• Zakonodavstvo EU: sprovođenje i instrumenti koji
nisu zakonodavni
Uloga nacionalnih federacija
• Da rukovodi lokalnim pitanjima i mogućnostima
• Da učestvuje u razvoju CIAA, pružanjem nacionalne
podrške
• Da učestvuju u naporima CIAA u ostvarivanju
saradnje sa:
– Nacionalnom vladom
– Nacionalnim parlamentom
– Nacionalnim članovima Evropskog parlamenta
Uloga Nacionalnih federacija
• Da aktivno učestvuje u izgradnji stavova CIAA i
protoku informacija
• Da definišu pitanja i mogućnosti na nacionalnom
nivou koja mogu biti od evropskog značaja
CIAA IMA KOORDINACIONU ULOGU
CIAA podrška konsolidaciji
nacionalnih asocijacija
• Stručna podrška po pitanju strukture i organizacije
asocijacija
• Obuka za eksperte u asocijacji
• Direktni kontakt sa CIAA EU/WO informacije i
komunikacija
• Referentna tačka za pristup nacionalne prehrambene
industrije regulativama i procedurama jedinstvenog
tržišta EU
• BSP, ETP programi
Osnovna ideja
• Jedinstveno tržište EU je već ovde: reagujte ODMAH
da budete u prednosti, izbegnite klopke
• Industrija hrane i pića EU je gigant, sila, ne samo
meta
• Nacionalne asocijacije za hranu i piće treba da
preuzmu vođstvo da ojačaju i promovišu svoja
preduzeća
Za više informacija o CIAA
organizaciji
www.ciaa.eu
Pristup vestima, stavovima i
publikacijama