OPERATIVNE METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA

• Studija slu čaja • Analiza dokumenata • Test • Biografska metoda

STUDIJA SLUČAJA - case study -

• Predmet: samo celine društvene realnosti • Individualni slučajevi, mikro slučajevi (manje grupe) i makroslučajevi (velike grupe, klase, celine) • Visok stepen sadržajne usklađenosti tehnike i metode prikupljanja i obrade • Jak oslonac na naučni model pojave • PROŠLI, TEKUĆI I BUDUĆI SLUČAJEVI

TEME U POLITIKOLOGIJI

koje izučavamo metodom studije slučaja

a) izbori b) osnivanje, razvoj i funkcionisanje državnih organa i institucija c) osnivanje, razvoj i funkcionisanje političkih partija, pokreta i sl.

d) stavovi i ponašanja određenih grupa e) stavovi i ponašanja pojedinaca i parova

Klasifikacija metoda studije slučaja

• PREMA OBUHVATU (BROJU): a) Individualni slučajevi b) Mikro slučajevi c) Makro slučajevi • VREMENSKI: a) Prošli b) Tekući c) Sadašnji

•

METOD STUDIJE SLUČAJA U NIZU

a) Periodično ponavljanje istraživanja istog slučaja u različitim fazama i etapama b) Istraživanje u isto vreme istovrsnih slučajeva na različitim prostorima •

MOZAIK METOD STUDIJE SLUČAJA

Strogo definisati jedan ili nekoliko, nikako veći broj bitnih pitanja u okviru neke pojave i tako određenim pitanjima se pristupa istovremeno, na celoj teritoriji.

PRIMER #1

- Case study iz diplomatskog i konzularnog prava Uhapšen ambasador Pokrenut krivični postupak protiv konzula

ANALIZA SADRŽAJA DOKUMENATA

• Dokumenti sadrže različite poruke o tvorcu dokumenta i o zbivanjima koje je on zabeležio.

• PREDMET: opšte, posebno i pojedinačno – prošlo, sadašnje i buduće • Neophodan i nezamenljiv metod u političkim naukama – prodoran i pouzdan

• Izvor analize sadržaja: DOKUMENTI – svaki neživi izvor podatakoa koji sadrži na bilo koji način smislene iskaze • Prema načinu ostvarivanja čulnog kontakta: a) vizuelna dokumenta b) auditivna dokumenta c) taktilna dokumenta d) kombinovana

• DVE osnovne tehnike sakupljanja podataka analizom dokumenata: a) KVALITATIVNA - nefrekvencijska b) KVANTITATIVNA – frekvencijska • KODEKS kategorija – sistem kategorija i šifara. Kategorije su bitne osnove reči kojima se iskazuju određeni društveni realiteti, a šifre cifre kojima se označavaju kategorije. Kodeks se neposredno izvodi iz indikatora.

•

Moguće je formirati 3 tipa kodeksa:

a)

STATIČKI

kodeks – najmanje elastičan; sistem osnovnih kategorija b)

SUKCESIVNI

kodeks – provera nakon pojedinih faza analize, revizija i rekonstrukcija c)

KONTINUIRANI – DINAMIČKI

kodeks – samo nekoliko teorijskih kategorija, a ostatak u toku same analize

•

KODEKS

kategorija u analizi sadržaja formira se na osnovu dve vrste kategorija: a) KATEGORIJA SADRŽAJA – šta je rečeno b) KATEGORIJA FORME – kako je rečeno

Kategorije sadržaja

• • • • • • • • • • Kategorije materije (supstancije) – predmet Kategorije usmerenosti – odnos prema predmetu Kategorije standarda ili opštih merila – procena usmerenosti sadržaja Kategorije vrednota – ciljeva i želja Kategorije metoda ili sredstava Kategorije osnovnih crta Kategorije aktera Kategorije autoriteta Kategorije porekla Kategorije cilja

Kategorije forme - Berelson

• • • • Kategorije oblika saopštavanja i načina saopštavanja Kategorije oblika izjava i sudova Kategorije intenziteta Kategorije trikova

TEST

• Test psihomotornih sposobnosti • Test psihičkih i mentalnih sposobnosti -

OSNOVNI

koncept testa: postavljanje zadataka koji subjekt treba da izvrši, kao i konstruisanje ključa za konstatovanje i ocenu tog izvršenja.

VRSTE TESTOVA

• Test konstruisanja iskaza • Test izbora ponuđenog rešenja • Test prepoznavanja iskaza • Test dopunjavanja • Test vrednovanja • Test znanja • Test sposobnosti • Test ličnosti • Projektivni testovi

ZAHTEVI ZA VALJAN TEST

•

RELIJABILNOST

– da test odgovara predmetu istraživanja i njegovom društvenom realitetu •

BAŽDARENOST

– naučna i praktična proverljivost valjanosti testa •

DISKRIMINATIVNOST

– sprečavanje višeznačnosti i kolebanja

OSNOVNI ZAHTEVI PREMA INSTRUMENTIMA ISTRAŽIVANJA

• • • •

VALJANOST

– saglasnost sa osnovnim bitnim odredbama svojstva upotrebljenih metoda. To znači da se tim instrumentom sakupljaju podaci koji se, posredstvom indikatora, odnose direktno na stavove hipoteza.

POUZDANOST (RELIJABILNOST)

da obezbede dosledno istinite podatke o predmetu istraživanja – sposobnost

OBJEKTIVNOST

– jednoznačnost instrumenta

OSETLJIVOST

– podobnos da evidentira i nijanse i nežne razlike

• DISKRIMINATIVNOST • BAŽDARENOST – standardizovanost normiranost, formalizovanost • PRAKTIČNOST • PRODORNOST • ELASTIČNOST • KOMPARABILNOST • EKONOMIČNOST • DRUŠTVENA SVRSISHODNOST

INDIKATORI I INSTRUMENTI

• Indikatorima se ostvaruje neposredna veza između nacrta naučne zamisli, realnosti kao izvora podataka, istraživačke aktivnosti i instrumenata za prikupljanje podataka.

• INDIKATOR: nužno smisaon i određen kontekstom hipoteze • PODATAK: neutralan; dobija svoj smisao u relaciji sa indikatorom • Prilikom izrade instrumenata, indikatori se misaonim postupkom pretvaraju u pitanja: a) IMA LI? b) KOLIKO? c) KAKVO?

d) ZAŠTO?

MERENJE

• Svako poređenje veličina koje operišu sudovima: “manje-više”, “bliže-dalje” – relacionim sudovima.

• Merenje je procedura sistematskog utvrđivanja kvantitativnog svojstva neke pojave.

• PREDMET: samo pojave koje sadrže KVANTITATIVNA obeležja.

• ČINIOCI MERENJA: predmet merenja, merila, mera (jedinica), procedura i merilac

VRSTE MERENJA

A) EGZAKTNO MERENJE

– u svojoj osnovi ima apsolutnu nulu, jedinice merenja su prirodne (realne) celine. Osnovni metod je PREBROJAVANJE

B) KONVENCIONALNO MERENJE

konvencionalnu nulu. Dozvoljava i veličine manje od nule.

– u svojoj osnovi ima

C) INTUITIVNO MERENJE

– ocena ili procena predmeta, odnosno razlike i sličnosti koje se pojavljuju. Ali ipak ne proizvoljno, već se formiraju određene skale. OSNOVNA PROCEDURA je

SKALIRANJE.

SKALIRANJE

• Osnovna procedura intuitvnog merenja, a skale su osnovni instrumenti.

a) NOMINALNA SKALA – iskazivanja veličine prava; evidentira se razlika bez b) ORDINALNA SKALA – ne veličina razlika, već samo da one postoje i da se kreću od vrha ka dnu c) INTERVALNA SKALA – rastojanja pomoću iste merne jedinice; kreće od nule; ocene, bodovi, stepeni d) RACIO – SKALA – počinje od apsolutne nule

OSNOVNI TIPOVI SKALA

• Skale socijalne distance (Bogardusova skala) • Sociometrijska merenja • Skale procene (rejting skale) • Skale deskriptivne tehnike • Skale rangovanja • Skale unutrašnje konzistencije