Transcript M P4 Posmatranje Upitnik intervju Sociometrija

Metode i tehnike
str 275-293; 306-320
ne treba 294-305 psihološko testiranje
Fajgelj: Metode istraživanja ponašanja
Tehnike prikupljanja podataka
NEPOSREDNO
POSMATRANJE
Posmatranje kao istraživačka tehnika
•
Posmatranje je najstarija i najopštija tehnika prikupljanja podataka
–
–
•
U svakodnevom životu – kada posmatramo ljude na ulici, na koncertu, u kafiću ili u muzeju...
U unapređenom obliku u nauci
Primenjiva u okviru različitih metoda (nacrta istraživanja), kao i u okviru različitih
teorijskih pristupa
–
–
Posmatranje se često kombinuje sa drugim tehnikama: posmatramo neverbalnu
komunikaciju ljudi koje intervjuišemo, posmatramo osobe koje polažu neki test, kako se
ponašaju učesnici eksperimenta...
Opservacione studije se ponekad izdvajaju kao poseban istraživački metod
•
Šta se posmatra: ponašanje ljudi (pojedinaca, malih ili velikih grupa)
•
Od suštinskog značaja: precizna definicija i adekvatna operacionalizacija pojave koju
posmatramo
•
CILJ: klasifikacija, prikupljanje podataka
Posmatrač – osnovni merni istrument
•
Istovremeno ključna prednost i nedostatak tehnike – uloga posmatrača u merenju
Osnovni merni instrument posmatranja
–
Percepcija se ne može odvojiti od zaključivanja - posmatrač uvek misli i sudi o onome što
vidi.
– Na kognitivne procese utiče motivacija, potrebe, želje - vidimo ono što želimo da vidimo ili
ono što potvrđuje naša uverenja.
Neki od problema:
Posmatrački pomak – posmatrač vremenom počinje da koristi sopstvene definicije
Pristrasnosti – ocenjivanje druge varijable umesto one koja je predmet istraživanja
Halo efekat (i druge pristrasnosti socijalne percepcije)
•
a) Problem izbora posmatrača
U zavisnosti od predmeta i složenosti, može biti potreban određen nivo ekspertize (npr.
vaspitači, lekari, pshilozi)
Poželjno je da posmatrači budu motivisani.
•
b) Obuka posmatrača
Upoznavanje sa ciljem istraživanja (ali ne i hipotezama)
Prikazati ponašanja koja su predmet istraživanja (pomoću snimaka ili uživo)
Upoznavanje sa sistemom kategorija i načinom beleženja – probne procene, upoređivanje i
diskusija
Uzorkovanje ponašanja
Uzorkovanje vremena
Podela vremenskog intervala na segmente – beleženje se vrši u određenim
segmentima
–
Na primer, svakih 30 sekundi u toku 5 minuta
Uzorkovanje osoba
Biranje osoba u grupi koje posmatramo
Uzorkovanje događaja
Beleže se samo unapred određeni događaji (npr. svađe, podstičuće verbalne
razmene, šale)
– moramo imati informaciju ili signal o tome kada se dešavaju
Beleženje posmatranja
•
Način beleženja zavisi od strukturiranosti posmatranja
– Naturalističko posmatranje: beleške (+ snimci)
– Strukturisano posmatranje: protokoli posmatranja
•
Treba unapred odrediti lokaciju i vreme posmatranja
•
Potrebna oprema (najčešće): zapisnik, štoperica i olovka
– Dodatna pomagala: foto-aparati, kamere, diktafoni
– Zapisnik se može voditi na papiru ili uz pomoć računara
•
Osnovni merni instrument : ZAPISNIK (DNEVNIK) PONAŠANJA
– Zasnovan na protokolu posmatranja
– Osnovni identifikacioni podaci: posmatrač, lokacija, vreme početka i
završetka...
– Deo za prikupljanje podataka
– Komentari posmatrača i dodatne napomene
Određivanje predmeta posmatranja
Protokol posmatranja
• Predmet posmatranja treba da bude jasno određen i operacionalno
definisan.
– Ovo je od ključnog značaja za kvalitet podataka!
– Problemi operacionalizacije su slični kao i kod ostalih tehnika
• Lista definicija relevantnih ponašanja i način njihovog beleženja
predstavljaju PROTOKOL POSMATRANJA.
– Ovo su zapravo detaljne instrukcije o tome šta i kako treba beležiti.
– Operacija: klasifikacija – razvrstavanje unapred određenih jedinica
ponašanja u predviđene kategorije na osnovu ekspliciranih pravila
– NAJČEŠĆE SE BELEŽI FREKVENCIJA POJAVLJIVANJA I
TRAJANJE
Zapisnik posmatranja
Neke varijante zapisnika:
•
Ček-lista (kontrolna lista) ponašanja
– Tabela podeljena na vremenske intervale i jedinice ponašanja (plač, udarac, ..)
– Treba upisati X u odgovarajuću ćeliju kada se određeno ponašanje dogodilo u
odgovarajućem intervalu
•
Skale procene:
– posmatrač unosi izraženost određene kategorije na skali
Primer: Koliki je bio intenzitet svađe?
jedva vidljiv – slab – srednji – jak – vrlo žestok
•
Skale s prisilnim izborom: istraživač bira jedan u svakom od ponuđenih parova
prideva
aktivan – pasivan
savestan – lenj
saradljiv – nesaradljiv
Primer – odnos profesora prema učenicima (strog-popustljiv, pravedan – pristrasan, ....)
Tehnike istraživanja
SKALE PROCENE
Vrste skala procene
Predmet procenjivanja
•
Veoma raznovrsni predmeti procenjivanja
–
Skale sposobnosti, veština i znanja
–
Skale interesovanja, potreba
–
Skale stavova, vrednosti
......
•
2 najčešće varijante:
a.
b.
procena tačnosti tvrdnje
procena slaganja sa tvrdnjom
Primer: “Ljudi će iskoristiti svaku priliku da te prevare.”
a. Potpuno tačno, uglavnom tačno, ni tačno ni netačno, uglavnom netačno,
uopšte nije tačno
b. U potpunosti se slažem, uglavnom se slažem, neodlučan/na sam,
uglavnom se ne slažem, nimalo se ne slažem
Vrste skala procene
Odnos procenjivača i predmeta procenjivanja:
1.
Samoprocene
•
•
2.
Ispitanik sam/a procenjuje različite aspekte sopstvenih osobina i ponašanja
Procena = vrednost koju izabere ispitanik
Procene drugih
•
•
Procena ponašanja i osobina drugih osoba
U socijalnoj psihologiji ove procene tumačimo kao stav procenjivača prema
objektu procene
–
•
Ovakvo tumačenje nije uvek jednoznačno!
–
–
Ispitanikova procena neke marginalne grupe tretiramo kao izraz stava prema toj grupi, a ne
kao informaciju o toj grupi
Da li se nastavnik procenjuje kao strog? To može biti i pozitivno, neutralno i negativno.
Pitanje: da li su tačnije samoprocene ili procene koje daju druge osobe?
•
•
•
U oba slučaja postoje pristrasnosti
Samoprocena: očuvanje pozitivne slike o sebi
Procena drugih: pristrasnosti u opažanju drugih i atribuciji; delimično rešenje: veći
broj procenjivača
Vrste skala procene
Izgled skale (grafičko rešenje)
Grafičke skale
Svojstvo koje procenjujemo prikazuje se vizuelno (uz pomoć različitih grafičkih
sredstava)
a.
•
•
•
•
Obično: horizontalne ili vertikalne linije koje reprezentuju kontinuum datog svojstva
Varijante:
Kontinuirane linije I--------------------------I
Diskontinuirane linije I---I---I---I---I---I---I
Instrukcija:
•
•
•
Opis svojstva koje se procenjuje (sažeto, ali konkretno)
Kako je ono prikazano – opisi krajeva skale i srednje tačke (gde su pozitivne, a gde
negativne ocene)
Kako se obeležava procena
Vrste skala procene
Numeričke skale
b.
•
Stupnjevi izraženosti svojstva su označeni serijom brojeva (uzlaznom
ili silaznom)
1 2 3 4 5 6 7
-3 -2 -1 0 1 2 3
•
c.
Opisne (deskriptivne) skale
•
•
•
•
•
Verbalno objašnjenje brojeva (obavezno krajevi skale)
Tačke na dimenziji su definisane verbalnim opisima
Pojedinačne reči ili složeniji opisi (jasniji, ali potencijalno
višedimenzionalni)
Prednost: pogodnija za razumevanje
Mana: manji broj stepena koje je moguće verbalno razlikovati
Najčešće: kombinacija navedenih tipova
Primer: kombinovana skala
•
•
•
•
•
•
U kojoj meri je, po tvom mišljenju, svaka od ovih tema značajna za društvo,
to jest koliko bi društvo trebalo da se bavi svakom od tema?
1 – nema nikakvog značaja za društvo
2 - ne spada među značajnije teme
3 – donekle značajna tema
4 – jedna od najznačajnijih tema
5 – tema od suštinskog značaja za društvo
Tehnike istraživanja
UPITNIK I INTERVJU
Pojam upitnika i intervjua
• Tehnike koje se služe PITANJIMA kao sredstvom komunikacije
– Pismeno: UPITNIK
– Usmeno: INTERVJU
• Važno:
Postavljanje pitanja u svakodnevnoj komunikaciji
≠
Pouzdana istraživačka tehnika
• Zašto:
–
–
–
–
Neprecizna, nejasna pitanja
Sugestivnost, izražavanje sopstvenih stavova
Nesistematičnost
Sadržaji koji se podrazumevaju
Vrste tehnika koje se služe pitanjima
I.
INTERVJU (usmeni)
a.
Struktura (standardizovani, polu-standardizovani,
nestandardizovani)
Način administracije (licem-u-lice, telefonski...)
b.
UPITNIK U UŽEM SMISLU (pismeni)
II.
a.
Forma pitanja
•
•
b.
c.
Klasični (ekstenzivni i eksplorativni): različiti tipovi pitanja –
različiti aspekti i elementi neke pojave
Skale: uniformna pitanja – merenje intenziteta određene pojave
(pretpostavka o homogenosti pitanja)
Način administracije (neposredni kontakt, pošta, web...)
Postupak (vođeni i nevođeni)
Formulacija pitanja
Izbor tipa pitanja
Osnovni izbor: otvorena i zatvorena pitanja
Otvorena pitanja (na kraju upitnika, kompleksne
pojave)
Pitanja sa ponuđenim odgovorima (npr. Likertove
skale, skale procene); dilema – da li uvrstiti ne
znam, bez odgovora, ne mogu da se opredelim
Vrste zatvorenih pitanja
1.
Alternativna (dihotomna)
•
Dve kategorije odgovora
Da / Ne, Znam / Ne znam, Tačno / Netačno, Slažem se / Ne slažem se
•
•
Pogodna za situacije polarizacije mišljenja (model referenduma)
•
Podrška određenoj meri ili zakonskom predlogu
•
Izbor između dva kandidata ....
Ključna slabost dihotomnih pitanja: gruba kategorizacija
–
Omogućava utvrđivanje valence (npr. stava), ali ne i intenzitet
2.
•
Pitanja sa višestrukim izborom
•
Više kategorija odgovora
Struktura:
–
Potka – predmet istraživanja + pitanje
•
U vidu pitanja ili nedovršenog suda
•
Cilj: što više zajedničkih elemenata (kako bi odgovori bili što kraći i jednostavniji)
–
Lista odgovora
•
U slučaju da je potka nedovršeni sud – odgovori su završetak iskaza
•
Moraju biti gramatički usklađeni sa potkom
Sugestivna pitanja
•
Pitanja čija formulacija navodi ispitanika na određeni odgovor ili
podrazumeva neproverene pretpostavke
• Za kog kandidata ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?
Da li ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?* Da Ne
Za kog kandidata ste glasali?
*imati u vidu i socijalnu poželjnost
• Koliko često posećujete zubara?
Da li ste u poslednjih godinu dana posetili:
doktora opšte prakse
da ne
kardiologa
da ne
stomatologa
da ne
dermatologa
da ne
Ako je odgovor Da, koliko puta:
1 2-3 4- 5 više
• Da li Vam se čini da aktuelna vlast ne vodi našu zemlju u dobrom pravcu?
Po Vašem mišljenju, u kom pravcu generalno ide naša zemlja u poslednjih godinu dana?
Dobrom – lošem
U kojoj meri smatrate da je ovo rezultat politike koju vodi aktuelna vlast? 1 2 3 4 5
• Da li čitate nedeljnik Vreme?
Da li čitate časopise (nedeljnike, mesečnike)? Da Ne
Šta ste u poslednjih mesec dana čitali od časopisa?
Strategija upitnika
•
Određivanje rasporeda pitanja (obavezno uključiti identifikacioni deo: sociodemografska
pitanja, mesto stanvanja, radni status, .... na početku ili na kraju upitnika)
1. Psihološka strategija
Cilj: uspostavljanje dobrog kontakta i održavanje motivacije ispitanika
–
–
–
U početku se postavljaju lakša, a kasnije složenija pitanja (uz postepen prelaz)
Emocionalno osetljiva pitanja se ne postavljaju suviše rano (najpre dobar kontakt)
Na kraju, ispitaniku pružamo mogućnost da doda još neki komentar
2. Logička strategija
Cilj: olakšavanje razumevanja pitanja
Suština: redosled pitanja pitanja treba da bude u skladu sa prirodnim tokom razmišljanja
–
•
•
Postepeno prodiranje u strukturu mišljenja, stava i vođenje iz okvira u okvir
Pitanja koja se odnose na jednu oblast treba da se nalaze na jednom mestu
2 moguće strategije
–
Levak: opšta pitanja – specifična pitanja
•
–
Opšte zadovoljstvo studijama – zadovoljstvo pojedinim aspektima studija
Obrnuti levak: specifična pitanja – opšta pitanja
•
Zadovoljstvo pojedinim aspektima – rezime u vidu opšte ocene
Priprema uputstava i vizuelno oblikovanje
Različite vrste instrukcija:
1.
Opšta instrukcija - osnovne informacije o istraživanju
•
Ko radi istraživanje i sa kojom svrhom, šta se ispituje, zašto sam baš ja
ispitanik....
2.
Posebna instrukcija (koja se odnosi na upitnik u celini)
•
Uputstvo o tome kako treba odgovarati na pitanja (uopšteno) – pažnja, pažljivo
razmišljanje, iskrenost i otvorenost
3.
Specifične istrukcije
•
Konkretno, kako treba odgovoriti na posebno pitanje ili grupu pitanja
“Izaberite tvrdnju koja najbolje izražava Vaš stav.”
“Svaku tvrdnju ocenite ocenom od 1 do 5, pri čemu 1 znači da se sa njom uopšte ne
slažete, a 5 da se sa njom u potpunosti slažete.”
Vizuelno oblikovanje
•
•
Pitanja kao što su: izbor formata, vrste papira, boja, gustine redova, veličine fonta....
Imati na umu:
a.
Vizuelni utisak: treba da doprinosi motivaciji - uredno, čitko, nije suviše gusto štampano
b.
Lakoću u primeni: pitanja jasno odvojena jedna od drugih, odgovori različiti od potke,
istaći najznačajnije informacije
c.
Lakoću pripreme podataka za obradu
Vežba: konstrukcija Likertove skale
•
Objekat: rodna ravnopravnost
– Šta je ravnopravnost? Jednaka prava, mogućnosti, resursi i zaštita (jedna
moguća definicija).
– konceptualizovana kao vrednosna orijentacija – skup povezanih stavova
Vežba: konstrukcija Likertove skale
•
Objekat: rodna ravnopravnost
– Šta je ravnopravnost? Jednaka prava, mogućnosti, resursi i zaštita (jedna
moguća definicija).
– konceptualizovana kao vrednosna orijentacija – skup povezanih stavova
•
Relevantne oblasti: javna i privatna sfera
– obrazovanje
– rad i zapošljavanje
– partnerski odnosi i porodica
– društvo (politička participacija, liderstvo, aktivizam)
•
Indikatori:
– percepcija aktuelne situacije: da li su muškarci i žene ravnopravni u različitim
domenima
– da li muškarci i žene treba da budu ravnopravni u društvu
– afirmativna akcija: da li društvo treba da pomogne ženama da poboljšaju svoj
položaj
Sociometrija i analiza
socijalnih mreža
Sociometrija – klasični pristup
• Termin sociometrija skovao je Jakob Moreno, ’30-tih godina XX
veka
• Osnovna ideja: instrument za ispitivanje socijalne strukture –
odnosa u grupama; metod za prikupljanje i analuzu podataka o
interpersonalnim odnosima u malim grupama
– Postupak: direktno ispitujemo članove grupe
– Od ključnog značaja: afektivni odnosi (dopadanje i nedopadanje)
– Iz distribucija dopadanja i nedopadanja mogu se izračunati različiti
indeksi socijalnih odnosa
• Sociometrijska struktura grupe:
– mreža odnosa dopadanja i nedopadanja među članovima grupe
• Osnovni elementi strukture: pojedinci i odnosi među njima
Analiza socijalnih mreža
Analiza socijalnih mreža (Social network analysis)
izučavanje odnosa između pojedinaca u grupama, organizacijama i većim
kolektivima
–
Obuhvata raznovrsne odnose, za razliku od sociometrije, koja se bavi isključivo afektivnim
odnosima
Socijalna mreža predstavlja skup čvorova i relacija između njih.
•
•
•
Osnovni elementi: ČVOR (node) i RELACIJA (odnos)
Čvorovi: socijalni objekti (osobe, grupe, organizacije)
Relacije
– usmerene (jednosmerne i uzajamne) i neusmerene
JS: A voli B. UZ: A i B se vole. NS: A i B prisustvuju istom predavanju.
– jednostruke ili višestruke
– binarne (npr. postoji – ne postoji) najzgodnije za analizu, ali postoje i druge vrste
relacija
• nominalne: svaki učesnik uz ime svakog člana grupe upisuje odnos sa njim
• ordinalne: rangiranje članova grupe po dopadanju
• intervalne: npr. koliko vremena provode zajedno
Moguće oblasti primene
• Škole
– ispitivanje strukture i odnosa među učenicima u odeljenju
– sociometrijski status učenika može biti povezan za školskim uspehom,
agresivnim ponašanjem...
• Organizacije i ustanove
– radni timovi, različite strukture u okviru organizacije; vojne jedinice,
sportski timovi....
– sociometrijski odnosni mogu biti povezani sa kohezivnošću grupe,
produktivnošću i zadovoljstvom na radu
• Grupna terapija (posebno psihodrama i sociodrama)
– odnosi u terapijskim grupama mogu uticati na terapijski proces (sloboda
uključivanja, empatičnost, otvorenost...)
Sociometrijski upitnik
Predmet: merenje privlačenja i odbijanja među pojedincima
koji pripadaju grupi
– osećanja koje ljudi imaju jedni prema drugima
– meri se u odnosu na određeni kreiterijum
Sociometrijski kriterijum: vrsta odnosa (relacija) u
odnosu na koje ispitujemo dopadanje
Kriterijum treba da bude jasan i značajan u datom odnosu
Primeri:
– U školi: s kim bi voleli da uče, da se druže, da sede u klupi, da
putuju na ekskurziju
– Na radnom mestu: s kim bi voleli da sarađuju u poslu, da budu u
istoj kancelariji, da putuju na službeni put, da se druže van posla
Sociometrijski upitnik
• Instrukcija: ispitanik treba da izabere
– osobu (ili više njih) koja mu se najviše dopada u datoj grupi
– osobu (ili više njih) koja mu se najmanje dopada u datoj grupi
...prema zadatom kriterijumu
• Varijante: broj izbora može biti ograničen ili neograničen
• Unapred određen (navedite ime 1 ili 3 osobe) ili neodređen (navedite imena
svih osoba...)
• Problem valjanosti – iskrenosti i otvorenosti u odgovaranju
• Strah od saznavanja sopstvene pozicije
• Strah od toga da će drugi saznati rezultate
Sociometrijski upitnik – primer
Sa kojom osobom iz tvog odeljenja bi voleo/la da ideš na žurku?
Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo da ideš na žurku?
Sa kojom osobom iz odeljenja bi voleo zajedno da učiš?
Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo zajedno da učiš?
Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo zajedno da učiš?
Prikazivanje rezultata: matrica podataka
•
•
•
Redovi: izvori relacija (birači)
Kolone: odredišta relacija (birani)
Najjednostavnija varijanta: binarne
vrednosti
0: negativan izbor
1: pozitivan izbor
•
•
•
Obrada: sumiramo pozitivne i
negativne izbore za svakog pojedinca
Mogu se računati različiti indeksi i
primeniti složenije statističke tehnike
(klaster analiza, multidimenzionalno
skaliranje...)
Podaci se mogu analizirati na nivou
–
–
–
–
pojedinca
dijade
podgrupa (klika)
cele grupe
Kartme
n
Kajl
Keni
Sten
Bater
s
Kartme
n
-
0
0
1
0
Kajl
0
-
1
1
1
Keni
0
1
-
1
1
Sten
0
1
1
-
0
Baters
0
1
1
1
-
Pozitivni
izbori
0
3
3
4
2
Negativni
izbori
4
1
1
0
2
Prikazivanje rezultata: sociogram
Sociogram
– grafički prikaz odnosa u grupi
• Sastoji se od dva elementa:
čvorova (koji predstavljaju osobe – članove grupe) i
veza (relacija)
• Prikazuje poziciju svakog pojedinca i svih odnosa između pripadnika
grupe
• Tako, stičemo uvid u strukturu grupe prema ispitivanom kriterijumu
Primer sociograma
Kajl
+ izbor
- izbor
Kartmen
Sten
Baters
Keni
Status pojedinaca u okviru mreže
•
Popularni (zvezde)
– veliki broj + i nijedan (ili značajno manji broj) – izbora
– veoma visok sociometrijski status
•
Odbačeni
– veliki broj – i nijedan (ili veoma mali broj) + izbora
– posebno rizična kategorija (zahteva posebnu pažnju)
•
Izolovani
– ne bira izabran ni u pozitivnom ni u negativnom smislu
•
Kontroverzni
– veliki broj izbora, i pozitivnih i negativnih (nekima se jako dopada, dok se
drugima jako ne dopada)
•
“Moć iz pozadine”
– pozitivni izbor od strane zvezda (nije generalno omiljena, ali može da utiče
posredstvom zvezda)
Strukture mreže
Osnovne strukture
a. zvezdasta
b. linijska (lančana)
c. kružna
Dijade – osnovne supstrukture
Klike – grupa članova više
povezanih međusobno nego
sa ostalim članovima grupe
Indikatori socijalne mreže
Distanca
- najmanji broj relacija između dva čvora
osoba sa manjom prosečnom distancom prema ostalima lakše prenosi informacije,
ima veći uticaj...
Gustina
– ostvareni broj veza u odnosu na maksimalni mogući broj veza između članova
veća gustina – veća kohezija, brže prenošenje informacija, veća predvidljivost
Centralnost
– indeks vezan za pojedinca: broj veza koje ostvaruje, u poređenju sa drugim
članovima
– ukazuje na poziciju pojedinca u odnosu na druge (moć)
Stepen – broj direktnih veza sa drugim članovima
Bliskost – distanca u odnosu na ostale članove