Transcript Uvod u metodologiju

Opšta metodologija
uvod
ŠTA JE PREDMET METODOLOGIJE?
 Predmet metodologije je primena
ispravnih oblika mišljenja u
saznajnoj praksi (naučnoj i
nenaučnoj).
2
ŠTA ZNAČI REČ METODA?
• Etimološki gledano, reč "metoda" je reč
grčkog porekla (μέθοδος), i ona
doslovno označava put.
• U prenesenom značenju, ona znači put
da se nešto uradi, pa prema tome,
način ili sredstvo u najširem smislu te
reči.
3
ŠTA JE METODA?
Svaki način, ili svako sredstvo vezani su za
neki cilj.
Način je uvek način da se stigne do
izvesnog cilja,
a sredstvo je sredstvo da se postigne
neki cilj.
4
U ČEMU LEŽI SPECIFIČNOST METODE KAO
SREDSTVA DA SE POSTIGNE CILJ U ODNOSU
NA SVA DRUGA SREDSTVA?
Metoda, međutim, nije bilo koje sredstvo, već
promišljeno, jezički formulisano (drugima
razumljivo i društveno razumljivo) i u praksi
provereno i razrađeno sredstvo da se postigne
neki cilj.
Metoda, prema tome, nije neki slučajni, već uvek
namerni, voljni postupak.
5
U ČEMU LEŽI SPECIFIČNOST METODE KAO
SREDSTVA DA SE POSTIGNE CILJ U ODNOSU
NA SVA DRUGA SREDSTVA?
Ona nije nesvesni, već svesni postupak.
Metoda, zato, uvek podrazumeva neki planski i
kontrolisani postupak, ili drugačije rečeno, proceduru.
Postoje različite metode.
Postoji metoda prerade drveta, metoda proizvodnje
ulja iz maslina (ceđenje na hladno), postoje vaspitne
metode (metoda kazne i nagrade, metoda ličnog
primera itd.).
6
U ČEMU LEŽI SPECIFIČNOST NAUČNE
METODE U ODNOSU NA SVE DRUGE METODE?
Naučna
metoda
je
istraživanja stvarnosti.
metoda
Cilj primene naučne metode je
sticanje saznanja ili saznavanje
istine.
7
ŠTA JE METODOLOGIJA?
Metodologija je filozofska disciplina koja se
bavi naučnom metodom uopšte, kao i
metodama pojedinih nauka.
Metodologija se bavi načinima na koje se dolazi do
znanja (stiče znanje), proverava znanje, kao i
načinima na koje se znanje izlaže.
8
ŠTA JE METODOLOGIJA?
Jednom reči, metodologija je
disciplina
koja
se
bavi
istraživanjem.
filozofska
naučnim
Druga definicija metodologije kaže da je
metodologija filozofska disciplina koja se bavi
ispitivanjem primene ispravnih oblika mišljenja u
saznajnoj uopšte, i naučnoj praksi posebno.
9
ŠTA JE EPISTEMOLOGIJA?
Epistemologija je filozofska disciplina koja se
bavi pitanjem porekla, prirode, strukture i
funkcionisanja naučnog znanja.
Metodologija i epistemologija nalaze se u tesnoj
vezi jer pitanje sticanja, proveravanja i izlaganja
znanja stoji u tesnoj vezi sa pitanjem porekla,
prirode, strukture i funkcionisanja naučnog
znanja.
10
KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE

Metodologija naučnog istraživanja može
se podeliti u sledeće metodološke
oblasti:
1. Opšta metodologija (deo logike koji se bavi
metodama saznanja – “sadržajna logika”)
2. Posebne metodologije – metodologije
posebnih naučnih oblasti (metodologija
društvenih nauka)
3. Osnovne metodologije – metodologije
pojedinačnih nauka (sociološka metoda)
11
OPŠTA METODOLOGIJA

U logici postoje 2 osnovne metode
zaključivanja i dokazivanja –
 Induktivna i
 Deduktivna.
12
INDUKTIVNA METODA

Dosledno i sistematsko postupanje
u primeni induktivnih zaključaka s
ciljem da se otkrije ili dokaže
istina.
13
INDUKTIVNA METODA

Induktivna metoda se ne može svesti
samo na skup induktivnih zaključaka.
S1 je P
S2 je P
S3 je P
..........
Sn je P
S1, S2, S3, ....Sn su NEKI S
Svi S su P
14
POMOĆNE
INDUKTIVNE METODE



Induktivna metoda podrazumeva PRIMENU
(NEPOTPUNIH) induktivnih zaključaka...
SKUP ILI NIZ I.Z. – KOJI MORA POČETI SA NEKIM
POČETNIM PREMISAMA - NE MOŽE SE
PRODUŽAVATI BESKONAČNO.
KAKO SU DOBIJENE POČETNE PREMISE – KOJE
MORAJU BITI ISTINITE?
15
KAKO SU DOBIJENE POČETNE
PREMISE?

Potrebno je da same premise budu istinite.

Zato su nam potrebni načini da dodjemo do samih premisa.



To su takozvane pomoćne induktivne metode - posmatranje,
brojanje, eksperiment i merenje.
Objašnjenje induktivne metode mora da uključi i objašnjenje
pomoćnih metoda indukcije.
Tako se prikupljaju načne činjenice (factum) – pojedinačne
čulima dostupne datosti.
16
POMOĆNE
INDUKTIVNE METODE

Broj slučajeva nije presudan već način kako ih odaberemo.
 - Reprezentativnost –

- Osnovni skup (Skup o kome zaključujemo na
osnovu dela tog skupa)

- Uzorak (deo na osnovu koga zaključujemo)

-
Generalizujućom indukcijom izvedena konkluzija je
verovatnija, što je uzorak na osnovu koga zaključujemo
reprezentativniji.
17
1. POSMATRANJE

- šta je posmatranje?
Kad kažemo da neko nešto posmatra, želimo reći da on,
nemešajući se u neko zbivanje, usmerava svoju pažnju
na to zbivanje s ciljem da tačno opazi šta se zbiva.
S ovim uobičajenim značenjem posmatranja u osnovi se slaže i
ono koje taj termin ima u logici.
Posmatranjem smatramo takav metodički postupak
kojim usmeravamo pažnju u određenom smeru, s ciljem,
da opazimo neko zbivanje onakvo kakvo jest, pri tome
ga ne menjajući.
18
1. POSMATRANJE
-
Elementi posmatranja
U svakom posmatranju možemo razlikovati



ono što posmatramo (predmet posmatranja),
ono radi čega posmatramo (svrhu ili cilj posmatranja)
i ono što posmatranjem postižemo (rezultat posmatranja).
- Predmet posmatranja
može biti pojedinačna stvar ili skup srodnih ili međusobno povezanih stvari. Cilj
posmatranja obično je otkrivanje ili bliže upoznavanje nekih odlika ili svojstava
onoga što posmatramo, a rezultat posmatranja je skup svih onih posmatranjem
dobijenih opažanja, koja su relevantna za postizanje postavljenog cilja.
- Naučno posmatranje kao metod mora imati jasno određen:



predmet posmatranja.
cilj posmatranja.
plan posmatranja.
Posmatranje treba da bude nepristrasno ili objektivno. - egzaktno o precizno.
19
2 . EKSPERIMENT
Posmatranje i eksperiment imaju isti osnovni cilj:
opažanje stvari, pojava ili zbivanja, s ciljem da se prikupi
materijal za zaključivanje i dokazivanje.
Bitna je razlika između posmatranja i eksperimenta u
tome što posmatrač samo nastoji da se postavi u poziciju
koja će mu omogućiti da bolje vidi nešto što se zbiva bez
njegovog sudelovanja, dok se eksperimentator aktivno
meša u zbivanje koje posmatra, i to tako da sam izaziva
ili modifikuje pojave koje ga zanimaju i koje želi da
prouči.
20
2 . EKSPERIMENT - Prednosti i granice

- Eksperiment ima više prednosti nad posmatranjem.
 1. Budući da eksperimentom sami izazivamo pojave
koje želimo proučavati, možemo vrlo često izazivati
pojave koje se u prirodi dešavjau vrlo retko.
 2. Eksperimentom možemo menjati uslove u kojima
nastupaju pojave, pa tako možemo na prikladan
način modifikovati i pojave koje nas zanimaju.
 3. Eksperimentom možemo izazivati i pojave koje se
u prirodi ne događaju, a čije nam proučavanje
omogućuje da otkrijemo zakonitosti koje važe i za
pojave koje se bez našeg sudelovanja odvijaju.
posmatranje ima uglavnom samo jednu prednost nad eksperimentom, ali ona nije
beznačajna: posmatranje je moguće i tamo gde je eksperiment nemoguć ili
nedopustiv.
21
3. BROJANJE


Brojanje je metodički postupak kojim se utvrđuje broj
članova ili elemenata nekog skupa ili klase.
Brojanje je moguće samo tamo gde imamo posla sa
skupovima u ovom ili onom pogledu sličnih predmeta
koji su različiti, a ipak u nečemu slični.
22
3. BROJANJE


Rezultat je brojanja utvrđivanje broja članova klase,
odnosno elemenata skupa. U ovom rezultatu izbrisane su
kvalitativne razlike među predmetima koji čine neki
skup, ostao je samo njihov broj.
O jednom skupu ne znamo mnogo ako znamo samo broj
predmeta koji ga čine. Ali je poznavanje broja predmeta
često važan sastavni deo znanja o skupovima.
23
4. Merenje
Brojevi služe samo za izražavanje rezultata brojanja. Merenje je metodički
postupak kojim se uz pomoć nekog pribora utvrđuje brojčana vrednost nekog
ekstenzivnog svojstva.
Pretpostavke merenja
 Svojstva koja možemo meriti i brojčano
izraziti nazivamo ekstenzivnim
svojstvima ili kvantitetima.
 Svojstva koja se ne mogu meriti i
brojčano izraziti nazivamo naprotiv
intenzivnim svojstvima ili kvalitetima.
24
4. Merenje


Kao što nema merenja bez ekstenzivnih svojstava, nema merenja ni bez
jedinice merenja.
Merenje takođe zahteva pribor ili instrument pomoću kojeg možemo ustanoviti
koliko jedinica ili delova jedinica nekog svojstva pripada određenom predmetu.
ZNAČAJ MERENJA

Značaj je merenja pre svega baš u tome što je to metoda kojom možemo
precizno utvrditi brojčanu vrednost ekstenzivnih svojstava predmeta. Za razliku
od procenjivanja odoka, koje je često vrlo subjektivno, merenje instrumentima
može da bude objektivno.
25
6. STATISTIKA



Brojanjem i merenjem dobijeni brojčani podaci često su
još uvek suviše sirov materijal za zaključke. Metoda za
sređivanje i obradu brojčanih podataka o masovnim
pojavama ima mnogo, a problema i teškoća u vezi s tim
metodama još više.
Zato se i razvila statistika
Statistika je nauka koja se bavi proučavanjem metoda za
istraživanje masovnih pojava pomoću brojčanih
izračunavanja.
26
6. Osnovne statističke metode
Srednja vrednost – aritmetička sredina - devijacija


Srednja vrednost je broj koji označava prosek. Ako nađemo srednji
broj, on će uopšteno karakterisati neke podatke, ali će se u njemu
izgubiti sve one razlike koje mogu postojati.
Izračunata srednja vrednost naziva se aritmetička
sredina
* srednja ocena

Devijacija – odstupanje od srednje vrednosti, odnosno koliko elementi
nekog skupa odstupaju od prosečne vrednosti skupa.
27
7. Medijan(a)




Srednja vrednost se može tretirati i kao onaj broj koji
odgovara srednjoj vrednosti.
Medijana konačnog niza brojeva se može naći tako što se brojevi
poređaju po veličini, i uzme se srednji član niza. Ukoliko postoji paran
broj članova niza, medijana nije jedinstvena, pa se često uzima
aritmetička sredina dve vrednosti koje su kandidati za medijanu.
Za niz brojeva 1, 3, 8, 9, 10, aritmetička sredina je (1+3+8+9+10)/5 = 6.2, a
medijana je 8.
Za niz brojeva 1, 3, 5, 8, 9, 10, aritmetička sredina je (1+3+5+8+9+10)/6 =
6, a medijana je (5+8)/2 = 6.5
28
7. Mod

Ukoliko je slučaj da se određene vrednosti ponavljaju
dok su druge međusobno različite, reći ćemo da je takav
broj koji se ponavlja i označava ono ''najčešće'' – mod.
(Mod je vrednost koja se u uzorku ili grupi podataka pojavljuje
najčešće.)

Npr. ako su ocene koje su na kontrolnom zadatku dobili
učenici sledeće 1, 2, 3, 3, 3, 4, 4, 5, 5 ocena 3 je mod
jer se pojavljuje najčešće.
29
8. Važnost razlikovanja aritmetičke sredine, medijana
i moda


Razlikovanje je važno da bismo uvideli sva tri smisla reči
''srednja vrednost''.
Raspon varijacije - Razlika između najveće i najmanje
brojčane vrednosti u grupi naziva se raspon varijacije.
.....
30