Transcript Život i delo Tiho Brahea

Život i dela Tiho
Brahea
Maturski rad
Milčić Milan IV8
•Uvod





Početak i razvoj astronomije
U Kini su umeli da odrede vreme pomracenja Sunca i
Meseca, a vreme su merili suncanim satovima
Podela godine na dvanaest meseci i gotovo svi nazivi
sazvežđa Zodijaka potiču od stanovnika Mesopotamije
Egipćani su se posvetili odredjivanjutrjanju godine, a
od njih nam je ostala prestupn godina
U pretkolumbijskoj Americi su dosli do preciynih
podataka o kretanjima pojedinih nebeskih tela i o
trajanju godine
•Stara Grcka



U astronomiju uvode teorije, logičke postupke i
misaone eksperimente kao posledicu istraživanja
Aristrah (310.g.p.n.e. – 230 g.p.n.e.), grčki astronom i
matematičar, rođen na ostrvu Samos. Prvi heliocentrični
sistem (pod uticajem pitagorejaca).
Hiparh sa Rodosa je bio najveći grčki astronom
(170g.p.n.e. – 125g.p.n.e.) koji je otkrio precesiju
ravnodnevnica i osmislio trigonometriju. Napravio
katalog sa oko 850 zvezda i prvi je napravio skalu po
prividnom sjaju zvezda sa 6 grupa (tu skalu
poboljbšanu u značajnoj meri koritimo i danas).
Njegovi glavni spisi su izgubljeni, a o njegovom radu
saznajemo preko Ptolomeja.

Klaudije Ptolomej (II vek) iz Aleksandrije, poslednji
od velikih helenskih astronoma, sakupio je celokupno
dotadašnje astronomsko znanje i objavio ga u svom
kapitalnom delu „Veliki zbornik astronomije”, koje
Arapi mnogo vremena kasnije donose u Evropu pod
imenom „Almagest”. Takođe pobornik geocentricnog
sistema. Kretanje planeta i Sunca oko zemlje pokušao
da objasni pomoću epicikla (kasnije je uvedeno čak 80
epicikla) sto je dodatno zakomplikovalo teoriju. Ovaj
sistem se održao 1400 godina.
•Arapska astronomija




Poseban doprinos su doneli izradom instrumenata i
preciznošću sa kojom su vršili merenja.
Za merenja i posmatranja su koristili primitivne
instrumente čija se preciznost odnosila skoro samo na
čovekove observacione osobine.
Uveli su tangente u astronomske proračune, proizveli
tabele koje su prikazivale pokretanje zvevda i odredili
dužinu godine
Takodje i po arapskim imenima zvezda možemo da
zakljucima da su imali velikog udela u razvoju
astronomije
•Srednjevekovna astronomija


Preporod astronomske nauke izaziva Nikola Kopernik
(1473. – 1543. god), poljsko nemački naučnik. Bavio se
matematikom, medicinom i astronomijom. Zagovornik
heliocentričnog sistema, koji je obradio u rukopisu ‘‘O
kruženju nebeskih tela’’ (De revolutionibus orbium
celestum) u šest knjiga, koji je zbog inkvizicije skrivao.
Njegov sledbenik Joakim Retik je rukopis objavio u
Nirnbergu 1543, nakon čega je Kopernik dobio infarkt i
umro.
Đordano Bruno (1548-1600) je učio u dominikanskom
manastiru.

U Oksfordu napisao “O uzroku, principu i jednom”
(“Della causa, principio et uno”). Napisao i “O
beskonačnosti, vasioni i svetovima”, “O heroičkom
entuzijazmu”. Tvrdio je da se beskonačni svemir sastoji
od bezbroj sistema kao što je naš, da je Zemlja samo
mali kamen u svemiru raznih svetova, koji nestaju i
nastaju. Prihvatao je heliocentrični sistem. Zatvoren i
mučen od strane inkvizicije, nije želeo da se odrekne
svojih teorija. Kažnjen je, uz primedbu “Postupati sa
njim blago i bez prolivanja krvi” (u prevodu “spaliti
ga”). Spaljen je na Cvetnom trgu (Campo de’ Fiori).
Bio je tragična žrtva novih ideja. Kažu da su njegove
poslednje reči iskazane na lomači bile: “Param nebesa i
ronim u beskonačnost”.

Galileo Galilej (1564 - 1642), italijanski astronom,
fizičar, matematičar i filozof prirode, čija su
istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i
fizici. Veliki značaj ima kao čovek koji je u astronomiju
uveo teleskop. Takodje je zastupao heliocentricni
sistem kao i Kopernikov rad. Pod prisilom inkvizicije
se odrekao svojih stavova, nakon čega je osudjen na
kućni pritvor. Kažu da je pri izlazu iz sudnice rekao:
“Eppur si muove” (“Ipak se okreće”). Otkrio je da
Mesec nije gladak, da Jupiter ima četiri satelita, da
Sunce ima pege i da rotira i uoičio je Saturnov prsten.

Johan Kepler (1571 – 1630), nemački naučnik. Bio
pobornik Kopernikovog dela. . Napisao “Mysterium
Cosmographicum” (veza izm. geom. tela i planeta).
Zatim je usledio poziv Brahea koji mu je dao zadatak
da odredi putanju Marsa. Dve godine nakon toga Brahe
je umro i ostavio mu arhivu. Pokušavao je da uskladi
merenja sa Braheovim tvdnjama da su putanje planeta
kružne. Pošto nije uspeo, 1609. godine, je sastavio prva
dva zakona o kretanju planeta (Astronomia nova).
1611. godine odlazi u Linc i tamo objavljuje i treći
zakon (Harmonices mundi). Bio je i mistik i astrolog.
Astrologiju je prezirao, ali se ipak od nečega moralo da
živi. Inicirao diferencijalni račun (delo “Nova
stereometrija doliorum vinariorum” – “Nova
stereometrija bačve za vino”).
•Život i delo Tiho Brahea


Školovanje
Tiho Brahe, danski astronom, rodjen je
14. decembra 1546. godine. Potiče iz
imućne aristokratske porodice, ali bez
obzira na to o njemu se starao stric koji
nije imao dece. U ranoj mladosti
posmatrao pomračenje sunca što je na
njega ostavilo veliki utisak. Studirao
prava, ali se krišom bavio
astronomijom. Nakon dve godine
odustao i počeo da studira matematiku
i astronomiju po raznim

evropskim univerzitetima. Takođe se bavio i
hemijom (odnosno alhemijom), koju je izucavao u
ujakovoj laboraatoriji za izradu stakla
Uraniborg
Po završetku studija putavao je evropom i vršio
merenja sa raznim poznavaocima
astronomije, a kasnije mu je danski
kralj Frederik II poklonio ostrvo
Hven na kome je Brahe sa novcem
države sagradio zamak Uraniborg
koji je sam projektovao.
Pored samog dvorca Uraniborg, sagrađen je i manji
zamak Stjerneborg (Zvezdani dvorac). Najveći deo
tog dvorca je bio pod zemljom, a kupole su mu virile.
To je bilo neophodno zbog vetrova i drugih
klimatskih faktora. Merenja su vrsena bez optičkih
instrumenata, ali sa velikom preciznošcu. Ustanovio
je da preciznost instrumenta raste sa njegovom
veličinom. Poslednje godine života proveo je sa
Keplerom u Pragu gde izvodili merenja. Nakon
Braheove smrti Kepler je objavio njegova dela čak je
neka i dovršio.

Promene postojećih shvatanja
Aristotelova teorija o kretanju kometa
Tiho je ugledao eksploziju nove koja je bila većeg
sjaja od Venere i Sirijusa, videla se čak i danju. To je
u stvari bila eksplozija supernove u sazvežđu
Kasiopeje, a njeno gašenje je završeno 1574. Tiho je
čovek koji je bar tradiciju poštovao - dok nije postao
siguran u svoje proračune. 1573. godine objavljuje
knjigu koja se zvala De nova stela (,,O novoj
zvezdi").

Braheov geocentrizam
Nije verovao u heliocentrični sistem, ali nije bio ni
pristalica Ptolomejevog sistema. Zbog svojih merenja,
kao posledicu, je osmislio
novi geocentricni sistem. Nije bio
ubeđen u valjan u valjanost ovog
sistema




Zanimljivosti
Nos izgubio u dvoboju sa dvadeset godina
Bio je oženjen seljankom sa kojom je imao osmoro
dece
Tiho je povodom astrologije jednom rekao:
„Astrolozi ne vezuju ljudsku volju za zvezde, ali
priznaju da unutar čoveka ima nešto što ga uzdiže
više od nivoa zvezda, to je snaga koju čovek može
iskoristiti da bi pobedio zloslutni uticaj zvezda. Ali
ako čovek hoće da živi životom životinja, na osnovu
instikata, ne treba da krivi Boga za to. Bog je stvorio
čoveka, da bi on, ukoliko to želi, mogao da pobedi
uticaj zvezda.”