Metode i tehnike str 275-293; 306-320 ne treba 294-305

psihološko testiranje

Fajgelj: Metode istraživanja ponašanja

Tehnike prikupljanja podataka

NEPOSREDNO POSMATRANJE

Posmatranje kao istraživačka tehnika

• Posmatranje je najstarija i najopštija tehnika prikupljanja podataka – U svakodnevom životu – kada posmatramo ljude na ulici, na koncertu, u kafiću ili u muzeju...

– U unapređenom obliku u nauci • Primenjiva u okviru različitih metoda (nacrta istraživanja), kao i u okviru različitih teorijskih pristupa – Posmatranje se često kombinuje sa drugim tehnikama: posmatramo neverbalnu komunikaciju ljudi koje intervjuišemo, posmatramo osobe koje polažu neki test, kako se ponašaju učesnici eksperimenta...

– Opservacione studije se ponekad izdvajaju kao poseban istraživački metod • Šta se posmatra: ponašanje ljudi (pojedinaca, malih ili velikih grupa) • Od suštinskog značaja: precizna definicija i adekvatna operacionalizacija pojave koju posmatramo •

CILJ: klasifikacija, prikupljanje podataka

Posmatrač – osnovni merni istrument

• Istovremeno ključna prednost i nedostatak tehnike – uloga posmatrača u merenju • • Osnovni merni instrument posmatranja – Percepcija se ne može odvojiti od zaključivanja - p

osmatrač uvek misli i sudi o onome što vidi.

– Na kognitivne procese utiče motivacija, potrebe, želje - v

idimo ono što želimo da vidimo ili ono što potvrđuje naša uverenja.

Neki od problema: Posmatrački pomak – posmatrač vremenom počinje da koristi sopstvene definicije Pristrasnosti – ocenjivanje druge varijable umesto one koja je predmet istraživanja Halo efekat (i druge pristrasnosti socijalne percepcije) a) Problem izbora posmatrača U zavisnosti od predmeta i složenosti, može biti potreban određen nivo ekspertize (npr. vaspitači, lekari, pshilozi) Poželjno je da posmatrači budu motivisani. b) Obuka posmatrača Upoznavanje sa ciljem istraživanja (ali ne i hipotezama) Prikazati ponašanja koja su predmet istraživanja (pomoću snimaka ili uživo) Upoznavanje sa sistemom kategorija i načinom beleženja – probne procene, upoređivanje i diskusija

Uzorkovanje ponašanja

Uzorkovanje vremena Podela vremenskog intervala na segmente – beleženje se vrši u određenim segmentima – Na primer, svakih 30 sekundi u toku 5 minuta Uzorkovanje osoba Biranje osoba u grupi koje posmatramo Uzorkovanje događaja Beleže se samo unapred određeni događaji (npr. svađe, podstičuće verbalne razmene, šale) – moramo imati informaciju ili signal o tome kada se dešavaju

Beleženje posmatranja

• Način beleženja zavisi od strukturiranosti posmatranja – Naturalističko posmatranje: beleške (+ snimci) – Strukturisano posmatranje: protokoli posmatranja • Treba unapred odrediti lokaciju i vreme posmatranja • Potrebna oprema (najčešće): zapisnik, štoperica i olovka – Dodatna pomagala: foto-aparati, kamere, diktafoni – Zapisnik se može voditi na papiru ili uz pomoć računara • Osnovni merni instrument završetka...

: ZAPISNIK (DNEVNIK) PONAŠANJA

– Zasnovan na protokolu posmatranja – Osnovni identifikacioni podaci: posmatrač, lokacija, vreme početka i – Deo za prikupljanje podataka – Komentari posmatrača i dodatne napomene

Određivanje predmeta posmatranja Protokol posmatranja

• Predmet posmatranja treba da bude jasno određen definisan.

i operacionalno – Ovo je od ključnog značaja za kvalitet podataka!

– Problemi operacionalizacije su slični kao i kod ostalih tehnika • Lista definicija relevantnih ponašanja i način njihovog beleženja predstavljaju PROTOKOL POSMATRANJA . – Ovo su zapravo detaljne instrukcije o tome šta i kako treba beležiti.

– Operacija: klasifikacija – razvrstavanje unapred određenih jedinica ponašanja u predviđene kategorije na osnovu ekspliciranih pravila –

NAJČEŠĆE SE BELEŽI FREKVENCIJA POJAVLJIVANJA I TRAJANJE

Zapisnik posmatranja

Neke varijante zapisnika: • Ček-lista (kontrolna lista) ponašanja – Tabela podeljena na vremenske intervale i jedinice ponašanja (plač, udarac, ..) – Treba upisati X u odgovarajuću ćeliju kada se određeno ponašanje dogodilo u odgovarajućem intervalu • Skale procene : – posmatrač unosi izraženost određene kategorije na skali

Primer: Koliki je bio intenzitet svađe? jedva vidljiv – slab – srednji – jak – vrlo žestok

• Skale s prisilnim izborom: istraživač bira jedan u svakom od ponuđenih parova prideva

aktivan – pasivan savestan – lenj saradljiv – nesaradljiv

Primer – odnos profesora prema učenicima (strog-popustljiv, pravedan – pristrasan, ....)

Tehnike istraživanja SKALE PROCENE

Vrste skala procene

• •

Predmet procenjivanja

– – – Veoma raznovrsni predmeti procenjivanja Skale sposobnosti, veština i znanja Skale interesovanja, potreba Skale stavova, vrednosti ......

a.

2 najčešće

varijante

: procena tačnosti tvrdnje b.

procena slaganja sa tvrdnjom Primer:

“Ljudi će iskoristiti svaku priliku da te prevare.”

a.

Potpuno tačno, uglavnom tačno, ni tačno ni netačno, uglavnom netačno, uopšte nije tačno

b.

U potpunosti se slažem, uglavnom se slažem, neodlučan/na sam, uglavnom se ne slažem, nimalo se ne slažem

Vrste skala procene

Odnos procenjivača i predmeta procenjivanja: 1.

• •

Samoprocene

Ispitanik sam/a procenjuje različite aspekte sopstvenih osobina i ponašanja Procena = vrednost koju izabere ispitanik

2.

– • • •

Procene drugih

Procena ponašanja i osobina drugih osoba U socijalnoj psihologiji ove procene tumačimo kao

stav procenjivača prema objektu procene

– Ispitanikova procena neke marginalne grupe tretiramo kao izraz stava prema toj grupi, a ne kao informaciju o toj grupi Ovakvo tumačenje nije uvek jednoznačno!

– Da li se nastavnik procenjuje kao strog? To može biti i pozitivno, neutralno i negativno. • • • Pitanje:

da li su tačnije samoprocene ili procene koje daju druge osobe?

U oba slučaja postoje pristrasnosti Samoprocena: očuvanje pozitivne slike o sebi Procena drugih: pristrasnosti u opažanju drugih i atribuciji; delimično rešenje: veći broj procenjivača

Vrste skala procene

Izgled skale (grafičko rešenje)

• •

a.

• •

Grafičke skale

Svojstvo koje procenjujemo prikazuje se vizuelno sredstava) (uz pomoć različitih grafičkih Obično: horizontalne ili vertikalne linije koje reprezentuju kontinuum datog svojstva Varijante : Kontinuirane linije I--------------------------I Diskontinuirane linije I---I---I---I---I---I---I • • • Instrukcija : Opis svojstva koje se procenjuje (sažeto, ali konkretno) Kako je ono prikazano – negativne ocene) opisi krajeva skale i srednje tačke Kako se obeležava procena (gde su pozitivne, a gde

Vrste skala procene

b.

• •

Numeričke skale

Stupnjevi izraženosti svojstva su označeni serijom brojeva (uzlaznom ili silaznom) 1 2 3 4 5 6 7 -3 -2 -1 0 1 2 3 Verbalno objašnjenje brojeva (obavezno krajevi skale) •

c.

• • • •

Opisne (deskriptivne) skale

Tačke na dimenziji su definisane verbalnim opisima Pojedinačne reči ili složeniji opisi (jasniji, ali potencijalno višedimenzionalni) Prednost: pogodnija za razumevanje Mana: manji broj stepena koje je moguće verbalno razlikovati Najčešće: kombinacija navedenih tipova

Primer: kombinovana skala

• • • • • • U kojoj meri je, po tvom mišljenju, svaka od ovih tema značajna za društvo, to jest koliko bi društvo trebalo da se bavi svakom od tema?

1 – nema nikakvog značaja za društvo 2 ne spada među značajnije teme 3 – donekle značajna tema 4 – jedna od najznačajnijih tema 5 – tema od suštinskog značaja za društvo

Tehnike istraživanja

UPITNIK I INTERVJU

Pojam upitnika i intervjua

•

Tehnike koje se služe PITANJIMA kao sredstvom komunikacije

– Pismeno:

UPITNIK

– Usmeno:

INTERVJU

• Važno: Postavljanje pitanja u svakodnevnoj komunikaciji ≠ Pouzdana istraživačka tehnika • Zašto: – Neprecizna, nejasna pitanja – Sugestivnost, izražavanje sopstvenih stavova – Nesistematičnost – Sadržaji koji se podrazumevaju

Vrste tehnika koje se služe pitanjima

I.

a.

b.

INTERVJU (usmeni)

Struktura (standardizovani, polu-standardizovani, nestandardizovani) Način administracije (licem-u-lice, telefonski...)

II.

a.

b.

c.

UPITNIK U UŽEM SMISLU (pismeni)

• • Forma pitanja

Klasični (ekstenzivni i eksplorativni)

: različiti tipovi pitanja – različiti aspekti i elementi neke pojave

Skale

: uniformna pitanja – merenje intenziteta određene pojave (pretpostavka o homogenosti pitanja) Način administracije Postupak (neposredni kontakt, pošta, web...) (vođeni i nevođeni)

Formulacija pitanja Izbor

tipa pitanja

Osnovni izbor:

otvorena

i

zatvorena

pitanja

Otvorena pitanja

(na kraju upitnika, kompleksne pojave)

Pitanja sa ponuđenim odgovorima

(npr. Likertove skale, skale procene); dilema – da li uvrstiti ne znam, bez odgovora, ne mogu da se opredelim

Vrste zatvorenih pitanja

• • •

1.

Alternativna (dihotomna)

•

Dve kategorije odgovora

Da / Ne, Znam / Ne znam, Tačno / Netačno, Slažem se / Ne slažem se

– Pogodna za situacije

polarizacije mišljenja

• (model referenduma)

Podrška određenoj meri ili zakonskom predlogu

•

Izbor između dva kandidata ....

Ključna slabost dihotomnih pitanja:

gruba kategorizacija

Omogućava utvrđivanje

valence

(npr. stava), ali ne i

intenzitet

2.

•

Pitanja sa višestrukim izborom Više kategorija odgovora

–

Struktura

: • •

Potka

– predmet istraživanja + pitanje U vidu pitanja ili nedovršenog suda Cilj: što više zajedničkih elemenata (kako bi odgovori bili što kraći i jednostavniji) – • •

Lista odgovora

U slučaju da je potka nedovršeni sud – odgovori su završetak iskaza Moraju biti gramatički usklađeni sa potkom

•

Sugestivna pitanja

Pitanja čija formulacija navodi ispitanika na određeni odgovor ili podrazumeva neproverene pretpostavke •

Za kog kandidata ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?

Da li ste glasali na poslednjim predsedničkim izborima?* Da Ne Za kog kandidata ste glasali?

*imati u vidu i socijalnu poželjnost

•

Koliko često posećujete zubara?

Da li ste u poslednjih godinu dana posetili: doktora opšte prakse Ako je odgovor Da, koliko puta: da ne 1 2-3 4 5 više kardiologa da ne stomatologa dermatologa da ne da ne

•

Da li Vam se čini da aktuelna vlast ne vodi našu zemlju u dobrom pravcu? Po Vašem mišljenju, u kom pravcu generalno ide naša zemlja u poslednjih godinu dana? Dobrom – lošem U kojoj meri smatrate da je ovo rezultat politike koju vodi aktuelna vlast? 1 2 3 4 5

•

Da li čitate nedeljnik Vreme?

Da li čitate časopise (nedeljnike, mesečnike)? Da Ne Šta ste u poslednjih mesec dana čitali od časopisa?

Strategija upitnika

• Određivanje

rasporeda

pitanja (obavezno uključiti

identifikacioni deo: sociodemografska pitanja, mesto stanvanja, radni status, ....

na početku ili na kraju upitnika)

1. Psihološka strategija

Cilj: uspostavljanje dobrog kontakta – – – i održavanje motivacije ispitanika U početku se postavljaju lakša, a kasnije složenija pitanja (uz postepen prelaz) Emocionalno osetljiva pitanja se ne postavljaju suviše rano (najpre dobar kontakt) Na kraju, ispitaniku pružamo mogućnost da doda još neki komentar • •

2. Logička strategija Cilj :

olakšavanje razumevanja pitanja

Suština

: redosled pitanja pitanja treba da bude u skladu sa prirodnim tokom razmišljanja – Postepeno prodiranje u strukturu mišljenja, stava i vođenje iz okvira u okvir – – Pitanja koja se odnose na jednu oblast 2 moguće strategije • treba da se nalaze na jednom mestu

Levak

: opšta pitanja – specifična pitanja

Opšte zadovoljstvo studijama – zadovoljstvo pojedinim aspektima studija

•

Obrnuti levak

: specifična pitanja – opšta pitanja

Zadovoljstvo pojedinim aspektima – rezime u vidu opšte ocene

Priprema uputstava i vizuelno oblikovanje

• •

Različite vrste instrukcija: 1.

Opšta instrukcija osnovne informacije o istraživanju

•

Ko radi istraživanje i sa kojom svrhom, šta se ispituje, zašto sam baš ja ispitanik....

2.

3.

Posebna instrukcija (koja se odnosi na upitnik u celini)

•

Uputstvo o tome kako treba odgovarati na pitanja (uopšteno)

– pažnja, pažljivo razmišljanje, iskrenost i otvorenost

Specifične istrukcije

•

Konkretno, kako treba odgovoriti na posebno pitanje ili grupu pitanja

“Izaberite tvrdnju koja najbolje izražava Vaš stav.” “Svaku tvrdnju ocenite ocenom od 1 do 5, pri čemu 1 znači da se sa njom uopšte ne slažete, a 5 da se sa njom u potpunosti slažete.”

Vizuelno oblikovanje

Pitanja kao što su: izbor formata, vrste papira, boja, gustine redova, veličine fonta....

a.

b.

Imati na umu:

Vizuelni utisak

:

treba da doprinosi motivaciji uredno, čitko, nije suviše gusto štampano

Lakoću u primeni:

pitanja jasno odvojena jedna od drugih, odgovori različiti od potke, istaći najznačajnije informacije

c.

Lakoću pripreme podataka za obradu

Sociometrija i analiza socijalnih mreža

Sociometrija – klasični pristup

• Termin

sociometrija

veka skovao je Jakob Moreno , ’30-tih godina XX • Osnovna ideja: instrument za ispitivanje socijalne strukture interpersonalnim odnosima u malim grupama – odnosa u grupama; metod za prikupljanje i analuzu podataka o – Postupak: direktno ispitujemo članove grupe – Od ključnog značaja: afektivni odnosi (dopadanje i nedopadanje) – Iz distribucija dopadanja i nedopadanja mogu se izračunati različiti indeksi socijalnih odnosa • Sociometrijska struktura grupe : – mreža odnosa dopadanja i nedopadanja među članovima grupe • Osnovni elementi strukture: pojedinci i odnosi među njima

Moguće oblasti primene

• Škole – ispitivanje strukture i odnosa među učenicima u odeljenju – sociometrijski status učenika može biti povezan za školskim uspehom, agresivnim ponašanjem...

• Organizacije i ustanove – radni timovi, različite strukture u okviru organizacije; vojne jedinice, sportski timovi....

– sociometrijski odnosni mogu biti povezani sa kohezivnošću grupe, produktivnošću i zadovoljstvom na radu • Grupna terapija (posebno psihodrama i sociodrama) – odnosi u terapijskim grupama mogu uticati na terapijski proces (sloboda uključivanja, empatičnost, otvorenost...)

Sociometrijski upitnik Predmet: merenje privlačenja i odbijanja među pojedincima koji pripadaju grupi

– osećanja koje ljudi imaju jedni prema drugima – meri se u odnosu na određeni kreiterijum

Sociometrijski kriterijum

: vrsta odnosa (relacija) u odnosu na koje ispitujemo dopadanje Kriterijum treba da bude jasan i značajan u datom odnosu

Primeri:

–

U školi: s kim bi voleli da uče, da se druže, da sede u klupi, da putuju na ekskurziju

–

Na radnom mestu: s kim bi voleli da sarađuju u poslu, da budu u istoj kancelariji, da putuju na službeni put, da se druže van posla

Sociometrijski upitnik

• Instrukcija : ispitanik treba da izabere – osobu (ili više njih) koja mu se najviše dopada u datoj grupi – osobu (ili više njih) koja mu se najmanje dopada u datoj grupi ...prema zadatom kriterijumu •

Varijante: broj izbora

• Unapred određen (navedite ime 1 ili 3 osobe) ili neodređen (navedite imena svih osoba...) može biti ograničen ili neograničen • Problem

valjanosti

– iskrenosti i otvorenosti u odgovaranju • Strah od saznavanja sopstvene pozicije • Strah od toga da će drugi saznati rezultate

Sociometrijski upitnik – primer

Sa kojom osobom iz tvog odeljenja bi voleo/la da ideš na žurku? Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo da ideš na žurku? Sa kojom osobom iz odeljenja bi voleo zajedno da učiš? Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo zajedno da učiš? Sa kojom osobom iz odeljenja ne bi voleo zajedno da učiš?

Prikazivanje rezultata: matrica podataka

• • • Redovi Kolone : izvori relacija (birači) : odredišta relacija (birani) • • • Najjednostavnija varijanta: binarne vrednosti 0: negativan izbor 1: pozitivan izbor Obrada: sumiramo pozitivne i negativne izbore za svakog pojedinca Mogu se računati različiti indeksi i primeniti složenije statističke tehnike (klaster analiza, multidimenzionalno skaliranje...) Podaci se mogu analizirati na nivou – pojedinca – dijade – podgrupa (klika) – cele grupe

Kartme n Kajl Keni Sten Baters Pozitivni izbori Negativni izbori Kartme n 0 0 0 0 0 4 Kajl 0 1 1 1 3 1 Keni 0 Sten 1 Bater s 0 1 1 1 3 1 4 0 1 1 1 1 1 0 2 2

Prikazivanje rezultata: sociogram

Sociogram

– grafički prikaz odnosa u grupi • Sastoji se od dva elementa: čvorova (koji predstavljaju osobe – članove grupe) i veza (relacija) • Prikazuje poziciju svakog pojedinca i svih odnosa između pripadnika grupe • Tako, stičemo uvid u strukturu grupe prema ispitivanom kriterijumu

Kartmen

Primer sociograma

Kajl Baters Sten Keni

+ izbor - izbor

Status pojedinaca u okviru mreže

• Popularni (zvezde) – veliki broj + i nijedan (ili značajno manji broj) – izbora – veoma visok sociometrijski status • • • Odbačeni – veliki broj – i nijedan (ili veoma mali broj) + izbora – posebno rizična kategorija (zahteva posebnu pažnju) Izolovani – ne bira izabran ni u pozitivnom ni u negativnom smislu Kontroverzni – veliki broj izbora, i pozitivnih i negativnih (nekima se jako dopada, dok se drugima jako ne dopada) • “Moć iz pozadine” – pozitivni izbor od strane zvezda (nije generalno omiljena, ali može da utiče posredstvom zvezda)

Strukture mreže

Osnovne strukture

a. zvezdasta b. linijska (lančana) c. kružna

Dijade

– osnovne supstrukture

Klike

– grupa članova više povezanih međusobno nego sa ostalim članovima grupe

Sociometrijski indeksi

Indeks izbornog statusa osobe Isi= ∑x i /(n-1)

∑x i - ukupni broj dobijenih izbora za osobu i n-1 broj članova grupe (osoba ne može birati samu sebe)

Indeks grupne ekspanzivnosti E= ∑x ij /n

∑x ij suma svih zabeleženih izbora svih članova grupe (preduslov: broj izbora nije ograničen) n broj članova grupe

Indeks grupne kohezivnosti K= ∑(i ↔j)/ n(n-1)/2

∑(i ↔j) - suma uzajamnih izbora u grupi n(n 1)/2 : ukupni broj mogućih uzajamnih izbora

Indikatori socijalne mreže

Distanca

najmanji broj relacija između dva čvora osoba sa manjom prosečnom distancom prema ostalima lakše prenosi informacije, ima veći uticaj...

Gustina

– ostvareni broj veza u odnosu na maksimalni mogući broj veza između članova veća gustina – veća kohezija, brže prenošenje informacija, veća predvidljivost

Centralnost

– indeks vezan za pojedinca: broj veza koje ostvaruje, u poređenju sa drugim članovima – ukazuje na poziciju pojedinca u odnosu na druge (moć)

Stepen – broj direktnih veza sa drugim članovima Bliskost – distanca u odnosu na ostale članove