Transcript Prezentacija Kancelarije za evropske integracije
"Izazovi procesa pristupanja EU u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou u Srbiji"
Sanja Knežević Mitrović Kancelarija za evropske integracije
19. novembar 2013
Kako se Republika Srbija priprema za pristupne pregovore
• • • Savet je 25. juna 2013. godine preporučio, a Evropski savet 28. juna 2013. godine prihvatio preporuku i doneo odluku o otpočinjanju pristupnih pregovora sa Srbijom; Evropska komisija na bazi tih odluka započinje izradu: Pregovaračkog okvira za pregovore sa Srbijom i paralelno Postupak analitičkog pregleda zakonodavstva tj. skrininga.
Pre Međuvladine konferencije, koja predstavlja zvaničan datum početka pristupnih pregovora, Savet mora da usvoji Pregovarački okvir.
Kako se Republika Srbija priprema za pristupne pregovore
• • • Pregovarački okvir je dokument Saveta, koji sadrži načela, materiju pregovora, procedure po kojima će pregovori biti vođeni i predstavlja platformu EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom; Eksplanatorni skrining predstavlja deo skrininga gde će Evropska komisija predstaviti Srbiji pravne tekovine EU u datoj oblasti; Bilateralni skrining predstavlja deo skrininga gde će Vlada Srbije predstaviti Evropskoj komisiji zakonodavstvo Srbije i utvrditi jaz između srpskog i zakonodavstva EU.
Važni datumi za poglavlje 27- Zaštita životne sredine
• • •
Eksplanatorni skrining
15-19.9. 2014 - 5 dana
Bilateralni skrining
17-21.11. 2014 - 5 dana Po završetku oba skrininga EK pravi Izveštaj o skriningu.
Pregovaračka struktura
•
Politički nivo
Glavni pregovarač - obično je to ministar zadužen za evro integracije ili ministar spoljnih poslova, ali može da bude i premijer • •
Stručni nivo
Šef pregovaračkog tima – prof.dr. Tanja Miščević Pregovarački tim – tri nivoa učesnika: • • Državna delegacija koja učestvuje na Međuvladinim konferencijama Uži pregovarački tim koji broji 15-20 ljudi • Širi pregovarački tim koga čine članovi 35 pregovaračkih grupa
Poglavlje 27- Zaštita životne sredine
• Prema Strategiji aproksimacije u oblasti životne sredine troškovi usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU se procenjuju na oko 10 milijardi evra; • U prethodnim proširenjima za poglavlje 27 traženi su najduži tranzicioni periodi, pa se pretpostavlja da će to biti slučaj i sa Srbijom; • Upravo je to razlog zašto nam treba održiv i trajan sistem finansiranja u ovoj oblasti, koje će u delo sprovoditi snažna administracija na svim nivoima.
Izvori finansiranja
• • • • • Budžet Instrument za pretpristupnu pomoć 2014-2020 Nacionalni program Programi prekogranične saradnje Transnacionalni programi EU programi 2014-2020 Bilateralni donatori Međunarodne finansijske institucije
IPA II
• Programiranje međunarodne razvojne pomoći na osnovu dokumenta Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017, sa projekcijom do 2020 godine (NAD); • Programiranje IPA 2014-2020: izrada sektorskih programa 2014-2016 i godišnjih akcionih fiševa do kraja 2014. godine; • IPA budžet ostaje na nivou prethodnih godina – oko 200.000.000 evra godišnje.
NAD – svrha dokumenta
• • • • • Strateški programski dokument za planiranje međunarodne razvojne pomoći Obezbeđuje usklađenost međunarodne razvojne pomoći sa
nacionalnim prioritetima
Omogućava koordinaciju donatorskih aktivnosti Pokriva sve sektore i oblasti javnih politika značajne za
pristupanje EU i društveno-ekonomski razvoj
Dokument je pripremljen uzimajući u obzir nacionalne i regionalne strategije, kao i izveštaj o evaluaciji korišćenja međunarodne razvojne pomoći za period 2007-2012. godine
NAD – prioriteti u oblasti životne sredine
• • • Prioritet 1. Izrada i jačanje strateških, regulatornih, finansijskih i mehanizama za praćenje kako bi se osigurao održiv razvoj uključujući podizanje nivoa svesti u pogledu pitanja životne sredine. Prioritet 2. Podrška prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove, ublažavanju posledica i sprečavanju rizika. Prioritet 3. Osiguranje održivosti životne sredine putem valjanog upravljanja prirodnim resusrsima i smanjenja zagađenja.
Metodologija za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata
• Metodologija je razvijana za 4 sektora: energetika, transport, životna sredina i poslovna infrastruktura; • Polazna osnova: široka lista projekata predloženih od strane resornih ministarstava; • Metodologija se na listu projekata primenjuje kroz dve faze: Fazu procene strateške relevantnosti; Fazu procene nedostataka.
Faza procene strateške relevantnosti
• • Projektni identifikacioni formular popunjava predlagač projekta odgovarajući na grupu pitanja koje se odnose na: • Osnovne informacije o projektu (korisnik projekta, ukupan budzet, odgovorna osoba, institucionalni okvir); • Usklađenost sa politikama EU, IPA prioritetima, nacionalnim strateškim okvirom, sektorskim strategijama; • Pitanja o strateškoj relevantnosti koja su definisana u skladu sa EU direktivama; • Kratak opis projekta.
Na bazi ovih odgovora projekti se boduju i dobija se uža lista strateški relevantnih projekata koji idu u narednu fazu – fazu procene nedostataka.
Faza procene nedostataka
• • Za svaki od projekata na listi koji je prošao stratešku relevantnost, popunjava se upitnik gde se proverava: • Stanje planske dokumentacije; • Stanje institucionalnih kapaciteta na lokalnom nivou; • Finansijska održivost projekta; • Uticaj na životnu sredinu.
Na bazi ovog upitnika formira se izveštaj o svakom projektu koji projekte kategoriše u jednu od 4 grupe.
Finalni rezultat Metodologije
•
4 kategorije strateški relevantnih infrastrukturnih projekata:
• • • Spremni za tenderisanje; Spremni za pripremu projektno tehničke dokumentacije; Projekti gde je neophodno otkloniti manje nedostatke pre početka pripreme projektno tehničke dokumentacije; • Projekti gde je neophodno otkloniti veće nedostatke pre početka pripreme projektno tehničke dokumentacije;
Neki od zaključaka
• • • • Poglavlje 27 zahtevno i u finansijskom i u institucionalnom smislu; Jačanje kapaciteta na nacionalnom i na lokalnom nivou zarad uspeha u definisanju prioriteta; Lokalnoj samoupravi SKGO glavni kanal komunikacije u ovim procesima; Lokalna samouprava bitan partner u sprovođenju zakonodavnog okvira i projekata.